1. POJAM I KRITERIJUM PODELE
Podela ugovora (i dvostranih pravnih poslova uopšte) vrši se prema vidljivosti kauze (osnova) obvezivanja u samom ugovoru.
• Kauzalni ugovori: Ugovori kod kojih je kauza vidljiva. Iz same sadržine ugovora jasno je zašto se dužnik obavezao i šta je razlog pravnog posla.
◦ Primeri: Prodaja, zakup, zajam, poklon. (Kod prodaje se vidi da se prodavac obavezuje da preda stvar zato da bi dobio cenu).
• Apstraktni ugovori: Ugovori kod kojih je kauza prikrivena (nevidljiva). Iz isprave ili samog posla se ne vidi neposredno zašto se dužnik obavezao, iako taj razlog postoji.
◦ Napomena: To nisu ugovori bez kauze, već ugovori čija se kauza ne vidi.
◦ Primeri: Menica, ček, obveznica, apstraktno priznanje duga.
2. POJAM KAUZE U SRPSKOM PRAVU
Da bi objasnio podelu, moraš definisati šta je kriterijum.
• Definicija: Kauza je objektiviziran, tipiziran cilj ili razlog obvezivanja.
• Razlika od motiva: Razlikuje se od pobuda (motiva) koje su unutrašnji psihološki pokretači i načelno su pravno irelevantne (osim ako su nedopuštene).
• Vrste kauze prema tipu ugovora:
◦ Dvostrano obavezni: Izvršenje obaveze druge strane.
◦ Dobročini: Namera darivanja (animus donandi).
◦ Realni: Predaja stvari.
3. PRAVNI REŽIM APSTRAKTNIH UGOVORA (Pozitivno pravo)
U našem pravu (ZOO), svaka obaveza mora imati dopušten osnov. Režim apstraktnih ugovora počiva na sledećim pravilima:
• Zakonska pretpostavka: Kod apstraktnih ugovora se oborivo pretpostavlja da kauza postoji i da je dopuštena, iako nije izražena.
• Položaj poverioca: Povoljniji je nego kod kauzalnih. Poverilac dokazuje svoje pravo samo podnošenjem isprave (npr. menice), ne mora da dokazuje osnov.
• Teret dokazivanja: Prebačen je na dužnika. Dužnik mora da dokaže da kauza ne postoji ili da je nedopuštena da bi se oslobodio obaveze.
• Prigovori: Kod kauzalnih ugovora dužnik odmah može istaći prigovor neispunjenja (jer je veza obaveza vidljiva). Kod apstraktnih je to teže u prvom koraku, jer se veza sa osnovnim poslom ne vidi iz isprave.
4. PRAVNI POSLOVI RASPOLAGANJA (Uvek apstraktni)
Izvori posebno naglašavaju razliku između poslova obvezivanja i poslova raspolaganja.
• Pravilo: Pravni poslovi raspolaganja su uvek apstraktni.
• Razlog: Oni ne stvaraju nove obaveze, već neposredno prenose, menjaju ili gase postojeća prava (svrha se postiže odmah).
• Primeri: Cesija (ustupanje potraživanja), preuzimanje duga, otpuštanje duga, novacija.
• Dejstvo: Ako svrha zbog koje je neko preuzeo dug (npr. da bi učinio poklon dužniku) otpadne, to ne utiče na punovažnost samog preuzimanja duga prema poveriocu. To je stvar unutrašnjeg odnosa.
5. SANKCIJA I NIŠTAVOST
Bez obzira da li je ugovor kauzalan ili apstraktan, sankcija za nepostojanje ili nedopuštenost kauze je ista:
• Apsolutna ništavost: Ako se dokaže da kauze nema ili je nedopuštena.
• Nepostojeći ugovor: Ako postoji nesporazum o kauzi (strane misle da su saglasne, a nisu), ugovor ne nastaje.
6. ISTORIJSKI I UPOREDNI KONTEKST (Samo ukratko)
• Rimsko pravo: Stipulacija je bila klasičan primer strogog apstraktnog kontrakta. Kasnije se uvode prigovori (exceptio doli) kojima se omogućava ispitivanje osnova.
• Uporedno pravo: Nemačko pravo dopušta apstraktno obvezivanje (obećanje duga) kao kreiranje nove obaveze nezavisne od osnova. Francusko i naše pravo vezuju dejstvo za postojanje kauze, s tim što se kod apstraktnih ona pretpostavlja.
Pravnik 