Kategorija: Sporazumi javnog tužioca i okrivljenog

Sporazum o svedočenju osuđenog

21. jula 2026.

Sporazum o svedočenju osuđenog predstavlja zakonski mehanizam za dobijanje tzv. kooperativnog svedoka.

  • Pravni status (naglasak na svedočkom svojstvu): Kod ovog instituta reč je o licu koje je već pravnosnažno osuđeno za krivično delo. Zbog toga je u njegovom statusu naglasak na svedočkom karakteru, za razliku od okrivljenog saradnika koji se i dalje aktivno krivično goni i u odnosu na koga formalno i dalje važi pretpostavka nevinosti bez obzira na priznanje.
Uslovi za zaključenje sporazuma
  • Uslov celishodnosti (pretežnost interesa): Sporazum se može zaključiti ako je značaj iskaza osuđenog za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnih dela iz delokruga tužilaštava posebne nadležnosti (npr. organizovani kriminal) pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela za koje je taj osuđeni proglašen krivim.
  • Apsolutne zakonske prepreke (isključenja): Status osuđenog saradnika ne može steći lice koje je osuđeno kao:
    1. organizator organizovane kriminalne grupe;
    2. lice koje je pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina.
  • Obavezna stručna odbrana: Prilikom zaključenja ovog sporazuma osuđeni mora imati branioca.
Forma, rokovi i sadržaj sporazuma
  • Forma i rok za podnošenje: Sporazum se sačinjava u pisanoj formi i podnosi se sudu do završetka glavnog pretresa na kojem osuđeni treba da svedoči.
  • Obavezni elementi sporazuma:
    • Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
    • Izjava osuđenog da će dati iskaz pod istim uslovima koji važe i za okrivljenog saradnika.
    • Izjava o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda ako sud u potpunosti prihvati sporazum.
  • Specifične razlike u odnosu na sporazum sa okrivljenim:
    • Sporazum ne sadrži priznanje krivice, niti mogućnost da tužilac odustane od krivičnog gonjenja (jer se radi o licu koje je već pravnosnažno osuđeno).
    • Sadrži obavezu javnog tužioca da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnog osuđujućeg okončanja postupka (u kojem je osuđeni svedočio u skladu sa obavezama) podnese zahtev da se osuđenom saradniku kazna ublaži u skladu sa Zakonikom.
Sudska kontrola i odlučivanje o sporazumu
  • Funkcionalna nadležnost suda: O sporazumu odlučuje sudija za prethodni postupak (ako je podnet pre potvrđivanja optužnice) ili predsednik veća (ako je podnet nakon potvrđivanja optužnice).
  • Procedura: Odluka se donosi na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, osuđeni i njegov branilac.
  • Vrste sudskih odluka: Sud donosi odluku u formi rešenja, kojim sporazum može da:
    1. odbaci;
    2. prihvati;
    3. odbije.
  • Shodna primena pravila: Pri donošenju ovih rešenja, sud shodno primenjuje pravila koja važe za odbacivanje, prihvatanje ili odbijanje sporazuma o svedočenju okrivljenog.
  • Dejstvo i vezanost suda: Pravnosnažno rešenje o prihvatanju sporazuma obavezuje sud prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji u ponovljenom postupku, pod uslovom da je osuđeni saradnik u potpunosti ispunio preuzete obaveze svedočenja.

Dokazna vrednost iskaza okrivljenog i osuđenog

Pravni režim ocene iskaza

  • Odsustvo posebnih zakonskih pravila: Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa posebna pravila za ocenu iskaza okrivljenog ili osuđenog saradnika.
  • Primena opštih procesnih pravila: Sud procenjuje kredibilitet i verodostojnost ovog iskaza primenom opštih pravila o oceni dokaza i načela slobodne ocene dokaza u skladu sa svojim slobodnim uverenjem.

Problem preventivnog dejstva krivične odgovornosti

  • Položaj klasičnog svedoka: Kod običnih svedoka sud ima dodatno jemstvo u vidu pretnje krivičnim gonjenjem za krivično delo davanja lažnog iskaza.
  • Položaj okrivljenog/osuđenog saradnika: Iako pretnja odgovornošću za lažan iskaz formalno postoji i za njih, ona ima znatno manje preventivno dejstvo. Razlog leži u tome što za njih u slučaju neispunjavanja obaveza nastupaju znatno teže i neposrednije posledice – protiv okrivljenog se krivični postupak pokreće ili nastavlja, dok se osuđenom saradniku kazna neće ublažiti.

Neophodnost pojačanog opreza suda

  • Nepostojanje procesne neutralnosti: Za razliku od neutralnih svedoka koji nemaju interes u pogledu sudske odluke, okrivljeni i osuđeni saradnici imaju direktan, nesporan interes da postupak teče u određenom smeru.
  • Motivi saradnje: Njihov osnovni motiv jeste saradnja sa stranom optužbe radi izbegavanja sopstvene krivične odgovornosti ili dobijanja blaže kazne.
  • Rizici po istinu: Postoji opravdana opasnost da interes za dokazivanjem u statusu „saradnika“ dovede do davanja lažnog iskaza, ili do toga da saradnik, opravdavajući sebe, neosnovano optuži druga lica.
  • Zaključak za ispit: Sud je dužan da ispolji dodatnu pažnju i oprez prilikom analize dokaznog kredibiliteta ovih iskaza, detaljno ispitujući njihovu logičnost i usaglašenost sa drugim dokazima u spisima predmeta.

Sporazum o svedočenju okrivljenog

21. jula 2026.

Sporazum o svedočenju okrivljenog predstavlja zakonski mehanizam kojim okrivljeni dobija status okrivljenog saradnika (što je novi zakonski izraz za nekadašnji termin „svedok saradnik“).

  • Pravna priroda (Hibridni karakter): Okrivljeni saradnik ima specifičan „hibridni“ procesni karakter. On istovremeno poseduje određene procesne osobine okrivljenog, ali i određena procesna svojstva svedoka. Budući da se radi o licu koje se i dalje krivično goni, težište njegovog statusa ipak ostaje na procesnom svojstvu okrivljenog.
  • Materijalno ograničenje (Uži delokrug primene): Ovaj sporazum se ne može zaključiti za sva krivična dela. Primena instituta je striktno ograničena na dela koja spadaju u delokrug tužilaštava posebne nadležnosti:
    • organizovani kriminal.
    • krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.
  • Vremenski okvir za zaključenje: Sporazum se može zaključiti u fazi od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa sve do završetka glavnog pretresa.

Uslovi za zaključenje sporazuma i procesne pretpostavke

Za zaključenje sporazuma o svedočenju moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:

  1. Uslov celovitog priznanja: Potrebno je da okrivljeni u potpunosti prizna da je učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
  2. Uslov celishodnosti: Neophodno je da je značaj iskaza tog okrivljenog za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnih dela iz posebne nadležnosti pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela koje je on sam učinio.
  3. Apsolutna zakonska prepreka (Izuzetak): Iz razloga pravičnosti, zakon izričito zabranjuje zaključenje sporazuma sa okrivljenim za koga postoji osnovana sumnja da je organizator organizovane kriminalne grupe. On nikada ne može biti predložen za okrivljenog saradnika.
  4. Obavezna stručna odbrana: Prilikom pregovaranja i zaključenja ovog sporazuma, okrivljeni mora imati branioca.

Prethodna faza: Davanje preliminarnog iskaza

  • Rok i forma: Pre nego što formalno zaključi sporazum, javni tužilac poziva okrivljenog da u roku od najduže 30 dana samostalno i svojeručno, što detaljnije, potpunije i istinitije opiše pismeno sve što zna o krivičnom delu povodom kojeg se vodi postupak, kao i o drugim delima iz posebne nadležnosti.
  • Izuzetak za nepismene: Ukoliko je okrivljeni nepismen, svoj preliminarni iskaz će diktirati u aparat za snimanje glasa.
  • Podnošenje sudu: Sporazum se sačinjava u pisanoj formi i podnosi se sudu do završetka glavnog pretresa, uz obavezno prilaganje zapisnika o iskazu koji je okrivljeni dao.

Sadržaj sporazuma o svedočenju okrivljenog

A. Obavezni elementi sporazuma

Sporazum mora obavezno sadržati sledeće elemente:

  • Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
  • Dualistička izjava okrivljenog kojom:
    1. U potpunosti priznaje sopstveno krivično delo (deo izjave koji se tiče aktuelnog krivičnog gonjenja protiv njega).
    2. Preuzima obavezu da kao specifičan svedok dâ iskaz o svemu što mu je poznato o delu i da ništa ne prećuti, pri čemu potvrđuje da je svestan da se ne može pozvati na pogodnost oslobođenja od dužnosti svedočenja ili odgovaranja na pojedina pitanja.
  • Sporazum o krivičnoj sankciji ili odustanku od gonjenja: Dogovor o vrsti i meri (ili rasponu) kazne koja će mu biti izrečena, o potpunom oslobođenju od kazne, ili pak o obavezi javnog tužioca da odustane od krivičnog gonjenja pod uslovom da okrivljeni na glavnom pretresu svedoči u skladu sa preuzetim obavezama.
  • Sporazum o sporednim pitanjima: Dogovor o troškovima postupka, oduzimanju imovinske koristi i imovinskopravnom zahtevu (ako je podnet).
  • Izjava o odricanju od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
  • Potpisi stranaka i branioca.

B. Fakultativni (mogući) elementi

  • Sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će se oduzeti od okrivljenog u skladu sa posebnim zakonom (tzv. prošireno oduzimanje imovinske koristi).

Sudska kontrola sporazuma i donošenje odluke

  • Funkcionalna nadležnost suda: O sporazumu odlučuje sud, i to:
    • Sudija za prethodni postupak – ako je sporazum podnet do potvrđivanja optužnice.
    • Predsednik veća – ako je sporazum podnet nakon potvrđivanja optužnice.
  • Forma i tok odlučivanja: Sud odlučuje na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
  • Vrste odluka suda (donose se u formi rešenja):
    1. Rešenje o odbacivanju: Sud donosi ovo rešenje ako sporazum ne sadrži obavezne elemente ili ako uredno pozvani okrivljeni neopravdano izostane sa ročišta.
    2. Rešenje o prihvatanju: Sud donosi ako su kumulativno ispunjena tri uslova:
      • Uslov budućeg svedočenja: da je okrivljeni svesno i dobrovoljno pristao da svedoči (da govori istinu i ništa ne prećuti);
      • Uslov relevantne svesti: da je potpuno svestan svih posledica (naročito odricanja od prava na žalbu);
      • Uslov zakonitosti pogodnosti: da su predložene pogodnosti (kazna, oslobođenje ili odustanak od gonjenja) u skladu sa zakonom.
    3. Rešenje o odbijanju: Sud donosi ako postoje razlozi za obustavu postupka u fazi optuženja (npr. zastarelost, delo nije krivično delo) ili ako nije ispunjen neki od uslova za prihvatanje.
  • Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja o odbijanju: Sporazum i svi spisi se uništavaju u prisustvu sudije (o čemu se sastavlja zapisnik), a taj sudija se obavezno izuzima iz daljeg toka postupka.

Procesna pravila o ispitivanju okrivljenog saradnika na glavnom pretresu

  • Dužnost svedočenja: Okrivljeni saradnik je dužan da govori istinu i da ne prećuti ništa što mu je poznato o predmetu svedočenja (u zakonu neprecizno stoji „predmet suđenja“).
  • Redosled ispitivanja: Ispituje se nakon saslušanja optuženih.
  • Udaljavanje iz sudnice (Procesni izuzetak i kritika): Nakon što dâ iskaz, okrivljeni saradnik se udaljava iz sudnice. Time se stvara paradoksalna situacija da on, kao stranka koja se i dalje krivično goni, ne prisustvuje sopstvenom suđenju (što predstavlja drastičan izuzetak od opštih pravila). Teorija kritikuje ovo rešenje i smatra da bi mu se moralo dozvoliti da ostane u sudnici ukoliko on to sam zahteva ili se sa tim saglasi, radi ostvarivanja prava na dokaznu aktivnost.

Pravna dejstva prihvaćenog sporazuma i stavljanje van snage

  • Formalno obavezujuće dejstvo: Ako okrivljeni saradnik u potpunosti ispuni obaveze iz sporazuma, pravnosnažno rešenje o prihvatanju sporazuma apsolutno obavezuje prvostepeni i drugostepeni sud prilikom donošenja odluka o:
    1. krivičnoj sankciji;
    2. troškovima postupka;
    3. oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom;
    4. imovinskopravnom zahtevu;
    5. oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
  • Stavljanje sporazuma van snage: Sud će rešenje o prihvatanju staviti van snage (i dalje postupati kao da je sporazum odbijen) u dva alternativna slučaja:
    1. Ako okrivljeni saradnik ne ispuni obaveze koje je preuzeo sporazumom.
    2. Ako javni tužilac pokrene istragu protiv njega za drugo delo ili sazna za njegovu raniju osuđivanost i podnese obrazloženi predlog sudu.

Sporazum o priznanju krivičnog dela

21. jula 2026.
  • Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja neku vrstu „ispregovaranog“ ishoda krivičnog postupka od strane stranaka.
  • Uporednopravna sličnost: Ovaj institut je donekle sličan ustanovi plea bargains koja postoji u američkom krivičnom postupku.
Uslovi za zaključenje i procesna pravila
  • Vremenski okvir (rok): Javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti ovaj sporazum od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa.
  • Obavezna stručna odbrana: Zakon predviđa slučaj obavezne odbrane – prilikom zaključenja sporazuma okrivljeni mora imati branioca.
  • Ratio legis i šire tumačenje roka: Ako bi se zakonski tekst interpretirao doslovno, proizilazilo bi da sporazum nije moguć u skraćenom postupku (jer tamo nema istrage), niti u opštem postupku kada se podnosi neposredna optužnica (gde takođe izostaje istraga). Međutim, rukovodeći se smislom zakona (ratio legis), usvojeno je šire tumačenje po kojem je zaključenje sporazuma moguće uvek – što uključuje i skraćeni postupak i situacije kada je optužnica podnesena neposredno.
  • Postupanje sa imovinskopravnim zahtevom: Ako ovlašćeno lice (oštećeni) nije postavilo imovinskopravni zahtev, javni tužilac će ga pre zaključenja sporazuma pozvati da to učini. Iako zakonska formulacija sugeriše da se ovaj zahtev mora podneti, to u praksi nije imperativ (jer se oštećeni ne može naterati da podnese zahtev ako želi da ga ostvari u parnici). Tužilac oštećenog faktički samo poučava o mogućnosti podnošenja zahteva.
Podnošenje sporazuma i nadležnost suda
  • Forma: Sporazum se sačinjava u pisanom obliku.
  • Funkcionalna nadležnost suda: Javni tužilac podnosi sporazum sudu, pri čemu nadležnost zavisi od stadijuma postupka:
    1. Do potvrđivanja optužnice – sporazum se podnosi sudiji za prethodni postupak.
    2. Nakon potvrđivanja optužnice – sporazum se podnosi predsedniku veća.
  • Slučaj zaključenja pre podizanja optužnice: Ako se sporazum zaključi u ovoj fazi, tužilac uz njega dostavlja i optužnicu koja čini sastavni deo sporazuma. Ključni izuzetak od opštih pravila jeste da se ova optužnica neće ispitivati na način na koji se inače obavezno ispituje obična optužnica.
Sadržaj sporazuma o priznanju krivičnog dela

A. Obavezni elementi sporazuma

Sporazum mora da sadrži sledeće obavezne elemente:

  • Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
  • Priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo koje je predmet sporazuma.
  • Sporazum o krivičnoj sankciji: Dogovor o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije.
  • Sporazum o pratećim merama: Dogovor o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu (ukoliko je podnet).
  • Izjava o odricanju od prava na žalbu: Izjava stranaka i branioca da se odriču prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
    • Izuzetak: Žalba je ipak dozvoljena ako se presuda uopšte ne odnosi na sporazum ili ako postoje razlozi zbog kojih bi krivični postupak trebalo obustaviti.
  • Potpisi: Potpis stranaka (javnog tužioca i okrivljenog) i branioca.

B. Fakultativni (mogući) elementi sporazuma

Pored obaveznih, sporazum može sadržati i sledeće fakultativne elemente:

  1. Izjava o odustajanju od krivičnog gonjenja: Izjava javnog tužioca da odustaje od gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena ovim sporazumom. Ovo predstavlja specifičan oblik oportuniteta krivičnog gonjenja koji je prepušten slobodnoj oceni tužioca (bez zakonom utvrđenih kriterijuma celishodnosti).
  2. Prihvatanje obaveza iz uslovljenog oportuniteta: Izjava okrivljenog da prihvata obaveze koje se inače izriču u okviru odlaganja krivičnog gonjenja, pod uslovom da priroda tih obaveza dozvoljava da se sa njihovim izvršenjem započne pre podnošenja sporazuma sudu.
  3. Prošireno oduzimanje imovine: Sporazum o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koja se od okrivljenog (ili drugog vlasnika) oduzima u skladu sa odredbama posebnog zakona (Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela), a ne po klasičnim pravilima Krivičnog zakonika.

Sudsko odlučivanje o sporazumu o priznanju

Stranački sporazum o priznanju krivičnog dela ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo dok ga formalno ne afirmiše sud.

  • Funkcionalna nadležnost za odlučivanje: Zavisi isključivo od stadijuma u kojem se krivični postupak nalazi u trenutku podnošenja sporazuma:
    • Do potvrđivanja optužnice: O sporazumu odlučuje sudija za prethodni postupak.
    • Nakon potvrđivanja optužnice: O sporazumu odlučuje predsednik veća.
Ročište o sporazumu
  • Forma odlučivanja: Sud o sporazumu odlučuje na posebnom ročištu.
  • Obavezni učesnici: Na ročište se obavezno pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
  • Isključenje javnosti: Ročište se obavezno održava bez prisustva javnosti.

Vrste odluka koje sud može doneti

Nakon održanog ročišta, sud može doneti jednu od tri odluke:

  1. Odbaciti sporazum (donosi se u formi rešenja).
  2. Prihvatiti sporazum (donosi se u formi presude).
  3. Odbiti sporazum (donosi se u formi rešenja).

Odbacivanje sporazuma o priznanju krivičnog dela

Sud donosi rešenje o odbacivanju kada utvrdi postojanje jednog od dva alternativna razloga:

  • Ako sporazum ne sadrži podatke koji spadaju u njegove obavezne elemente.
  • Ako na ročište nije došao uredno pozvani okrivljeni, a svoj izostanak nije opravdao.

Prihvatanje sporazuma o priznanju krivičnog dela

  • Forma odluke: Sud donosi presudu kojom prihvata sporazum i okrivljenog oglašava krivim (ovo je po prirodi stvari uvek osuđujuća presuda).
  • Poseban sadržaj presude: Pored opštih elemenata koje svaka osuđujuća presuda mora da ima, ova presuda obavezno sadrži i razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma.
  • Kumulativni uslovi za prihvatanje sporazuma: Sud će doneti osuđujuću presudu samo ako utvrdi da su ispunjeni sledeći uslovi:
    • Da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo ili dela koja su predmet optužbe.
    • Da je okrivljeni svestan svih pravnih posledica sporazuma (posebno da se odriče prava na suđenje i da pristaje na ograničenje prava na ulaganje žalbe).
    • Da postoje i drugi dokazi u spisima koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog.
    • Da je predložena krivična sankcija (ili druga mera) u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Odbijanje sporazuma o priznanju krivičnog dela

  • Forma odluke: Sud donosi rešenje o odbijanju.
  • Razlozi za odbijanje: Sud donosi ovo rešenje ako utvrdi postojanje bilo kog od sledećih alternativnih razloga:
    1. Ako utvrdi da nije ispunjen jedan ili više kumulativnih uslova potrebnih za prihvatanje sporazuma (videti tačku 5).
    2. Ako postoje razlozi zbog kojih bi postupak inače trebalo nakon optuženja obustaviti, što podrazumeva sledeće situacije:
      • delo koje je predmet optužbe nije krivično delo (a nema uslova za primenu mere bezbednosti);
      • krivično gonjenje je zastarelo, obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
      • nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe.

Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja o odbijanju

Kada rešenje o odbijanju sporazuma postane pravnosnažno, nastupaju sledeće zakonske posledice:

  • Uništenje spisa: Sam sporazum i svi prateći spisi u vezi sa njim se uništavaju u prisustvu sudije koji je doneo rešenje, o čemu se sastavlja zapisnik.
  • Vraćanje u pređašnje stanje: Postupak se u potpunosti vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.
  • Obavezno izuzeće sudije: Sudija koji je učestvovao u postupku odlučivanja o sporazumu ne može učestvovati u daljem toku postupka.
    • Ratio legis: Izbegavanje situacije da o krivici odlučuje sudija koji je kroz pregovore o sporazumu već stekao potencijalno „predubeđenje“ o krivici okrivljenog.

Žalba protiv odluke o sporazumu

  • Pravo na dostavljanje odluke: Odluka suda o sporazumu dostavlja se javnom tužiocu, okrivljenom i njegovom braniocu.
  • Žalba protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju: Žalba nije dozvoljena.
  • Žalba protiv presude o prihvatanju sporazuma: Dozvoljena je strankama i braniocu pod sledećim restriktivnim uslovima:
    • Rok za žalbu: Žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja presude.
    • Dozvoljeni žalbeni osnovi: Žalba se može izjaviti isključivo iz dva alternativna osnova:
      1. Zbog postojanja razloga zbog kojih bi inače trebalo da se obustavi krivični postupak u postupku ispitivanja optužnice.
      2. Ako se presuda uopšte ne odnosi na predmet samog sporazuma.

Korišćenje presude proistekle iz sporazuma o priznanju krivičnog dela

Različit ratio legis stranačkih sporazuma

  • Svrha sporazuma o priznanju krivičnog dela: Ovaj institut ima sopstveni, specifični ratio legis koji se ogleda u tome da se omogući relativno sumarno okončanje krivičnog postupka.
  • Svrha sporazuma o svedočenju: Za razliku od prethodnog, sporazum o svedočenju okrivljenog ili osuđenog služi isključivo kao zakonski mehanizam za (za)dobijanje „kooperativnih svedoka“.
  • Zabrana supsitutcije (mešanja) instituta: Iz činjenice da je zakonodavac paralelno i odvojeno uredio ove dve vrste sporazuma, proizilazi da se sporazumom o priznanju krivičnog dela ne mogu ostvarivati oni interesi koji se mogu postići jedino sporazumom o svedočenju.

Nedozvoljena praksa kombinovanja instituta i povreda procesnih načela

  • Zloupotreba u praksi: Uočava se tendencija pojedinih javnih tužilaca da kombinuju ove institute na neprihvatljiv način. Sporazum o priznanju krivičnog dela se posredno koristi za dobijanje kooperativnog svedoka tako što se u tekst priznanja unose elementi koji terete nekog drugog okrivljenog (u istom ili drugom postupku), a zatim se sama presuda doneta na osnovu tog sporazuma koristi kao dokaz protiv tog drugog okrivljenog.
  • Pravne posledice ovakve zloupotrebe:
    • Predstavlja direktno „izigravanje“ zakonskog rešenja.
    • Dovodi do krupnog odstupanja od načela pravičnog vođenja krivičnog postupka.
    • Predstavlja drastično i sasvim neopravdano odstupanje od načela neposrednosti, jer se sama presuda o priznanju koristi kao dokaz u drugom postupku protiv trećeg lica, umesto neposrednog izvođenja dokaza.

Procesni položaj okrivljenog koji je priznao krivicu u drugom postupku

  • Pogrešno shvatanje pojedinih sudova: Neki sudovi su zauzeli pogrešan stav da okrivljeni koji je sporazumno priznao krivično delo ne može biti ispitan kao svedok u drugom krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih saizvršilaca. Ovo su obrazlagali tvrdnjom da isti procesni subjekt u odnosu na isti predmet ne može istovremeno biti i svedok i okrivljeni.
  • Pravilno tumačenje (otklanjanje zablude): Ovo suđenje je suštinski pogrešno. Pravilo da isto lice ne može biti i svedok i okrivljeni važi isključivo u odnosu na krivični postupak koji se vodi protiv njega samog. Nasuprot tome, kada je u pitanju krivični postupak koji je usmeren protiv drugih lica, to lice može i mora da se pojavi u ulozi svedoka.

Značenje člana 481. stav 2. ZKP i nemogućnost primene analogije

  • Domašaj zabrane: Zabrana propisana u članu 481. stav 2. ZKP-a se ne odnosi na mogućnost svedočenja okrivljenog koji je zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela iz kojeg je proistekla pravnosnažna presuda.
  • Svrha člana 481. stav 2. ZKP: Ova odredba predviđa poseban slučaj obaveznog odstupanja od načela neposrednosti u izvođenju dokaza, ali isključivo u specifičnoj situaciji – prilikom ponovnog suđenja licu koje je prethodno pravnosnažno osuđeno u odsustvu.
  • Pravila postupanja u tom posebnom slučaju:
    • U ponovljenom postupku već osuđeni saučesnik se ne može ponovo saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim.
    • Sadržina njegovog iskaza se izvodi tako što predsednik veća ukratko iznosi sadržinu zapisnika o ranijim iskazima, čita ih ili reprodukuje optički/tonski snimak.
    • Nova presuda se ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na tom dokazu.
  • Zabrana analogije: Iako je ovo zakonsko rešenje o suđenju u odsustvu samo po sebi nekorektno i predstavlja preterano odstupanje od načela neposrednosti, ono se ne može primeniti na situaciju sporazuma o priznanju krivičnog dela jer nema zakonskih uslova za primenu analogije.

Sporazumi javnog tužioca i okrivljenog

21. jula 2026.

Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o priznanju krivičnog dela predstavlja „uprošćenu“, odnosno pojednostavljenu procesnu formu.

  • Istorijski razvoj u domaćem zakonodavstvu:
    • U krivično procesno pravo Srbije ovaj institut je prvi put uveden 2009. godine pod nazivom „sporazum o priznanju krivice“.
    • Uveden je u velikoj meri po uzoru na rešenje iz ZKP-a iz 2006. godine (koji nikada nije celovito primenjivan).
    • U novom Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine, ovaj institut je zadržan uz određene modifikacije.
  • Povezanost sa kooperativnim svedocima: U okviru stranačkog sporazumevanja o priznanju krivice, omogućeno je i „zadobijanje“ tzv. kooperativnih svedoka. Pod njima se podrazumevaju nekadašnji svedoci saradnici i okrivljeni saradnici, kako su oni regulisani u novom Zakoniku.
  • Poreklo instituta: Ovaj procesni institut izvorno potiče iz adversijalnih (anglosaksonskih) krivičnih procedura, prvenstveno iz SAD. Danas su različiti oblici ovog procesnog mehanizma prisutni i u mnogim drugim, uključujući i brojne kontinentalno-evropske krivične procedure.

Vrste stranačkih sporazuma u ZKP Srbije

Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije izričito poznaje i razlikuje tri vrste stranačkih sporazuma:

  1. Sporazum o priznanju krivičnog dela
  2. Sporazum o svedočenju okrivljenog
  3. Sporazum o svedočenju osuđenog

Sporazum o priznanju krivice u SAD

1. Pojam, suština i istorijski razvoj instituta

  • Pojam i doslovno značenje: Plea bargaining u bukvalnom prevodu označava „cenkanje“ i „pogađanje“ o priznanju. U žargonu se ovaj sporazum označava kao „deal“.
  • Suština instituta: Predstavlja pogađanje i pregovaranje između državnog tužioca i okrivljenog (odnosno njegovog branioca) o ustupcima koje su spremni da učine u zamenu za protivustupke druge strane.
  • Širina predmeta sporazuma: Dogovor se ne mora odnositi isključivo na priznanje krivice, već se okrivljeni može obavezati i na ispunjenje drugih prestacija, kao što je svedočenje u krivičnim postupcima protiv drugih okrivljenih (tzv. kooperativni svedoci).
  • Istorijski razvoj: Institut ne potiče izvorno iz američke procedure. Do polovine 19. veka klasično porotno suđenje je bilo pravilo, a institut se uvodi u ograničenom vidu u drugoj polovini 19. veka. Široku primenu doživljava dvadesetih godina 20. veka (usled skoka kriminaliteta tokom prohibicije) u neformalnom obliku, a Vrhovni sud SAD je 1970. godine u slučaju „Bredi“ formalno potvrdio ustavnost ove prakse.

2. Ratio (razlozi) za široku primenu sporazuma u SAD

Suprotno uobičajenom shvatanju u kontinentalnoj Evropi da je jedini cilj ovog instituta rasterećenje suda i procesna ekonomija, u teoriji se izdvaja više specifičnih razloga:

  • Ograničavanje prostora sudiji pri odmeravanju kazne: Normativne mogućnosti kažnjavanja (maksimalne zakonske kazne) u SAD često nisu u srazmeri sa „razumnom proporcionalnošću“. Sporazumom optuženi pokušava da ograniči sudijsku slobodu u pogledu visine kazne.
  • Izbegavanje neizvesnosti porotnog suđenja: Odluka porotnika (kao laika) donosi se u uslovima velike neizvesnosti, pa optuženi zaključenjem sporazuma želi da se „osigura“.
  • Finansijski i vremenski troškovi odbrane: U američkom (adversijalnom) postupku, branilac mora samostalno da istražuje činjenice i pronalazi dokaze u korist odbrane (npr. pronalaženje svedoka, priprema optuženog za unakrsno ispitivanje). To iziskuje ogroman gubitak vremena i velike finansijske izdatke, zbog čega je odbrana motivisana na pregovore.

3. Vrste (tipovi) plea bargaining-a u SAD

Prema predmetu sporazuma, u američkom pravu razlikuju se tri osnovna tipa sporazumevanja (koji se mogu i kombinovati):

  1. Redukcija optužbe: Tužilac se fokusira na lakše krivično delo ili lakši oblik krivičnog dela u odnosu na prvobitnu optužbu.
  2. Odustanak tužioca od krivičnog gonjenja: Tužilac odustaje od gonjenja za pojedina krivična dela koja su stavljena na teret okrivljenom.
  3. Postizanje saglasnosti u pogledu kazne: Stranke se usaglašavaju oko kazne čije će izricanje predložiti sudiji.

4. Pravne posledice i uticaj na pravni sistem SAD

  • Rešavanje predmeta bez suđenja: Najmanje 90% svih krivičnih slučajeva u SAD rešava se sporazumom i nikada ne dospe na suđenje.
  • Uloga sudije: Pošto se sudbina optuženog faktički rešava van sudnice, uloga sudije je svedena na to da obezbedi ispravnu i zakonitu proceduru i poštovanje ustavnih prava optuženog.
  • Uticaj na materijalno krivično pravo: Sporazum može obuhvatiti i čisto materijalnopravne elemente (stepen krivice, vrstu dela, pravnu kvalifikaciju). Zbog toga u praksi SAD materijalno krivično pravo gubi na značaju, a za pravnike (tužioce i branioce) postaje daleko važnija veština pregovaranja i procesnog cenkanja nego poznavanje materijalnog prava.

Sporazumevanje u Nemačkom krivičnom postupku

Nemačko krivično procesno pravo se razvijalo drugačije i predstavlja kontinentalni pandan američkom modelu.

1. Pravna priroda i uvođenje u zakonodavstvo

  • Odsustvo klasičnog priznanja krivice: Nemačko krivično procesno pravo ne poznaje ustanovu „guilty plea“ (formalno izjašnjavanje o krivici koje zamenjuje suđenje).
  • Razvoj i kodifikacija: Institut se najpre razvio u sudskoj praksi (gde je sud nudio ublažavanje kazne u zamenu za priznanje), a formalno je unet u nemački Zakon o krivičnom postupku 2009. godine pod nazivom „sporazumevanje u krivičnom postupku“.

2. Predmet i granice sporazumevanja u Nemačkoj

Nemački model postavlja stroga zakonska ograničenja u poređenju sa američkim:

  • Zabrana pregovaranja o pravnoj kvalifikaciji: Predmet sporazuma nikada ne može biti pravna kvalifikacija, odnosno pravna ocena krivičnog dela.
  • Primena načela oportuniteta: Sporazum može sadržati elemente oportuniteta krivičnog gonjenja samo u pogledu dogovora o odustajanju od gonjenja za pojedina dela u slučaju kada se radi o delima u sticaju.

3. Dejstvo sporazuma i uloga suda

  • Nemogućnost obećanja tačne kazne: Sud ne može optuženom unapred garantovati i obećati tačno određenu kaznu. Sud može isključivo odrediti gornju i donju granicu (raspon) kažnjavanja (minimum i maksimum zatvorske ili novčane kazne).
  • Uslovni karakter sporazuma (nije „zakovan“): Sporazum ne obavezuje sud apsolutno. Ako se u međuvremenu pojave nove okolnosti koje ukazuju da predloženi raspon kazne nije adekvatan težini dela ili stepenu krivice, sud se više ne smatra vezanim postignutim sporazumom.