Finansijska podrška obuhvata svaku pravnu radnju akcionarskog društva učinjenu direktno ili indirektno u korist lica koje namerava da stekne ili je već steklo njegove akcije, a u cilju omogućavanja sticanja ili oslobođenja od preuzetih obaveza povodom tog sticanja.

• Direktna podrška postoji kada u pravnom poslu učestvuju isključivo davalac (društvo) i primalac (sticalac akcija), dok kod indirektne (posredne) podrške postoji jedno ili više posrednih lica između njih.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Apsolutna zabrana (POZITIVNO PRAVO): Srpski Zakon o privrednim društvima izričito zabranjuje pružanje finansijske podrške i ovu imperativnu zabranu proteže na sva društva kapitala. Zabrana važi podjednako bez obzira da li se akcije stiču na primarnom tržištu (inicijalna javna ponuda) ili na sekundarnom tržištu.
• Ratio legis: Najznačajniji ciljevi ove stroge zabrane su zaštita i održavanje osnovnog kapitala društva, sprečavanje neadekvatne upotrebe (zloupotrebe) imovine od strane većinskih akcionara, kao i onemogućavanje stvaranja lažnog tržišta za akcije tog društva.
• Uporednopravna napomena: Ovaj institut izvorno potiče iz prava Velike Britanije i Druge direktive EU, mada se danas u teoriji sve češće javljaju argumenti za njeno ukidanje, jer zabrana često obuhvata i pravne poslove koji bi faktički bili veoma profitabilni i korisni za samo društvo (npr. obezbeđen kredit sa visokom kamatom).
• Vreme pružanja: U odnosu na momenat sticanja, podrška može biti:
  1. Prethodna (ex ante): Radnje učinjene pre ili tokom samog sticanja akcija, kako bi se ono uopšte omogućilo.
  2. Naknadna (ex post): Radnje učinjene nakon sticanja, koje primaocu omogućavaju zadržavanje ranije stečenih akcija (npr. oslobađanje od preuzete obaveze).
• Oblici (Načini) pružanja podrške: ZPD zabranu formuliše kroz:
  • Tipične slučajeve: Davanje poklona, pružanje obezbeđenja, prodaja ispod ili kupovina iznad tržišne vrednosti, davanje kredita (zajma) i plaćanje avansa.
  • Rezidualne slučajeve: Svi ostali neimenovani oblici finansiranja koji ispunjavaju opšte elemente ovog instituta.
• Određenost lica: Da bi zabrana bila primenljiva, finansijska podrška mora biti usmerena prema određenom, unapred poznatom licu koje ima za cilj sticanje ili zadržavanje akcija.

Sankcije i posledice kršenja Zakonodavac propisuje dve veoma stroge sankcije ukoliko društvo postupi protivno zabrani:

• Krivičnopravna sankcija: Ovakvo postupanje sankcionisano je kao privredni prestup, i to kako za samo privredno društvo, tako i za odgovorna lica unutar društva (upravu).
• Građanskopravna sankcija (Pravna sudbina posla): Sam pravni posao kojim je društvo pružilo finansijsku podršku (tzv. kauzalni posao, npr. ugovor o kreditu) apsolutno je ništav. Međutim, od suštinske je važnosti da znate da samo sticanje akcija ostaje punovažno – ništavost kauzalnog posla se ne proteže na validnost stečenih akcija.

Sopstvene akcije su akcije društva čiji je imalac samo to društvo (društvo je vlasnik sopstvenih akcija).

• Zakon ovaj pojam proširuje, pa se sopstvenim akcijama smatraju i: 1) akcije koje za račun društva stekne treće lice u svoje ime, i 2) akcije kontrolnog društva koje stekne njegovo kontrolisano društvo.
• Pravna priroda: Sopstvene akcije ne predstavljaju nikakvu posebnu vrstu ili klasu akcija, već su to redovno izdate akcije koje se, zbog činjenice da ih poseduje samo društvo, nalaze u posebnom pravnom režimu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis: Iako se sticanje sopstvenih akcija tradicionalno zabranjivalo zbog vređanja principa održavanja osnovnog kapitala, danas je ono liberalizovano (pod uticajem anglosaksonskog prava) jer služi kao koristan alat za raspolaganje viškom novca, povećanje tržišne cene akcija, odbranu od neprijateljskog preuzimanja i promenu vlasničke strukture.
• Načini sticanja (Zabrane i Dozvole):
  1. Originarno sticanje (Zabranjeno!): Društvu je apsolutno zabranjeno da upisuje sopstvene akcije na primarnom tržištu (prilikom osnivanja ili povećanja kapitala).
     • Sankcija: Upis uprkos zabrani ne dovodi do ništavosti, već rađa građanskopravnu (ličnu) odgovornost osnivača ili članova uprave da oni lično uplate/unesu te uloge, osim ako dokažu da nisu znali za kršenje zabrane (odsustvo krivice).
  2. Derivativno sticanje (Uslovno dozvoljeno): Ovo podrazumeva kupovinu već izdatih akcija na sekundarnom tržištu od postojećih akcionara i to je jedini dozvoljeni način.

Organi društva (Upravljanje i Uslovi sticanja) Da bi društvo legalno steklo sopstvene akcije derivatnim putem, moraju biti ispunjena četiri stroga zakonska uslova:

1. Odluka nadležnog organa: Redovno je donosi Skupština i to kao ovlašćujuću odluku koja određuje okvir (maksimalan broj akcija, rok ne duži od 2 godine, minimalnu/maksimalnu cenu i način raspolaganja). Konkretno sprovođenje sticanja vrši organ uprave (Odbor direktora / Izvršni odbor).
   • Izuzeci (Nadležnost uprave): Uprava može sama, bez Skupštine, doneti odluku o sticanju samo u 2 slučaja: a) Radi sprečavanja veće i neposredne štete za javno društvo (uz obavezu podnošenja izveštaja na prvoj narednoj Skupštini). b) Radi raspodele zaposlenima / nagrađivanja uprave, ali samo ako je to izričito predviđeno statutom i ako društvo ima posebne rezerve za to (limitirano na 5% klase godišnje).
2. Maksimalan procenat: Sopstvene akcije ne smeju preći 10% osnovnog kapitala kod javnih, odnosno 20% kod nejavnih akcionarskih društava.
3. Unošenje uloga: Društvo sme da stekne isključivo u potpunosti uplaćene akcije.
4. Ograničenje plaćanja (Test bilansa stanja): Sticanje se sme finansirati isključivo iz slobodne dobiti, te isplata akcionarima ne sme smanjiti neto imovinu društva ispod propisanog limita.

Napomena: Kod samog postupka sticanja (otkupa), Odbor direktora imperativno mora poštovati princip jednakog tretmana (ponuda se upućuje svima) i princip srazmernosti (ako ponuda premaši potražnju).

Pravni režim i posledice sticanja Dok se akcije nalaze u vlasništvu društva, nastupaju sledeće pravne posledice:

• Suspenzija prava glasa: Pravo glasa iz ovih akcija se privremeno obustavlja kako bi se sprečila uprava da glasa za svoje predloge.
• Oduzimanje ekonomskih koristi: Sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu, čime se društvo ekonomski podstiče da ih što pre otuđi.
• Pravo preče kupovine: Kada društvo odluči da otuđi (proda) sopstvene akcije, postojeći akcionari imaju pravo preče kupovine, pre nego što se one ponude trećim licima.

Raspolaganje i Poništaj Društvo ne može trajno zadržati sopstvene akcije. Zakon propisuje striktne rokove za njihovo otuđenje ili poništaj:

• Nezakonito stečene akcije: Moraju se otuđiti ili poništiti u roku od 1 godine.
• Višak preko dozvoljenog procenta (10% ili 20%): Mora se otuđiti u roku od 3 godine.
• Automatski poništaj: Ukoliko društvo ne otuđi akcije u ovim rokovima, organ uprave je dužan da ih automatski poništi i po tom osnovu smanji osновни kapital, bez čekanja na odluku Skupštine.
• Zamenljive obveznice i Zabrana zaloge:
  • Ako društvo stekne sopstvene zamenljive obveznice ili varante, uprava je dužna da ih odmah poništi (čime se smanjuje uslovni kapital).
  • Društvu je apsolutno zabranjeno da neposredno ili posredno uzima u zalogu sopstvene akcije kao sredstvo obezbeđenja.

Redovno smanjenje osnovnog kapitala se može sprovesti isključivo pod uslovom da su prethodno adekvatno zaštićeni interesi poverilaca društva.

Pojednostavljeno smanjenje predstavlja specifičan postupak računovodstvenog smanjenja kapitala koji se sprovodi bez obaveze zaštite poverilaca, isključivo radi ostvarivanja zakonom strogo predviđenih ciljeva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Uporednopravna napomena: Dok se u uporednom pravu modeli zaštite kreću od obavezne saglasnosti poverilaca do prava na osporavanje, pozitivno srpsko pravo je usvojilo isključivo pravo poverilaca na obezbeđenje potraživanja.
• Minimalna granica smanjenja (POZITIVNO PRAVO): Smanjenje po bilo kom osnovu ne sme dovesti do pada osnovnog kapitala ispod zakonskog minimuma od 3.000.000 dinara. Odluka kojom se ovo pravilo prekrši je apsolutno ništava.
  • Izuzetak: Pad ispod ove granice je dozvoljen samo u specifičnoj situaciji kada društvo donese odluku o istovremenom smanjenju i povećanju kapitala, pod uslovom da konačni (rezultujući) iznos bude makar jednak zakonskom minimumu.
• Vrste pojednostavljenog smanjenja: S obzirom na to da ove operacije ne dovode do faktičkog prelivanja imovine (isplata) iz društva ka akcionarima, poverioci nisu ugroženi i sprovode se u dva slučaja:
  1. Radi pokrića gubitaka: Računovodstveno se smanjuju gubici u aktivi, a za isti iznos se smanjuje kapital u pasivi. Ovo je dozvoljeno tek ako društvo nema neraspoređenu dobit i druge rezerve iz kojih bi to pokrilo, a iznos smanjenja je strogo limitiran iznosom iskazanog gubitka.
  2. Pretvaranjem u rezerve: Deo kapitala se smanjuje i pretvara u namenske rezerve. Te rezerve smeju služiti samo za pokriće budućih gubitaka ili za povećanje kapitala iz neto imovine. Povećanje je limitirano – formirane rezerve ne smeju biti veće od 10% umanjenog kapitala društva.

Postupak zaštite poverilaca

• Informisanje poverilaca: Društvo i država informišu poverioce na dva načina:
  1. Javno: Agencija za privredne registre (APR) objavljuje odluku u neprekidnom trajanju od 3 meseca od dana registracije.
  2. Individualno: Društvo je dužno da pisanim putem, u roku od 30 dana, obavesti sve poznate tzv. velike poverioce (čija potraživanja iznose najmanje 2.000.000 dinara).
• Uslovi za sticanje prava na zaštitu: Poverilac stiče pravo na obezbeđenje ako podnese pisani zahtev u prekluzivnom roku od 3 meseca od registracije odluke. Pravo na zaštitu imaju sva potraživanja (i dospela i nedospela), pod uslovom da su nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke.
• Ko NEMA pravo na obezbeđenje: Poverioci prvog i drugog stečajnog isplatnog reda, kao i poverioci čija su potraživanja već obezbeđena (npr. hipotekom).
• Ostvarivanje zaštite i Tužba: Društvo je dužno da u roku od 2 meseca po isteku roka za prijavu izmiri ili obezbedi potraživanje. Ako to ne učini, poverilac ima rok od mesec dana da podnese tužbu sudu, pri čemu u parnici mora dokazati da je isplata njegovog potraživanja objektivno ugrožena ovim smanjenjem kapitala.
• Sankcije za nepoštovanje: Društvu je imperativno zabranjeno da vrši bilo kakve isplate akcionarima dok se ne obezbede poverioci koji su podneli blagovremeni zahtev, a kršenje ove odredbe predstavlja privredni prestup. (Zabrana plaćanja akcionarima važi i kod pojednostavljenog smanjenja).

Postupak registracije

• Nakon ispunjenja obaveza prema poveriocima (ili kod pojednostavljenog smanjenja), podnosi se zahtev za upis Centralnom registru,.
• Nakon toga se podnosi registraciona prijava Agenciji za privredne registre (APR),. Zvanično se smatra da je kapital smanjen tek danom registracije u APR-u (upis ima konstitutivno dejstvo),.

Upravljanje i Odgovornost

• Kada se Centralnom registru podnosi zahtev za upis smanjenja kod redovnog postupka, obavezan dokument je pisana izjava predsednika Odbora direktora (odnosno Nadzornog odbora) kojom garantuje da su poverioci adekvatno zaštićeni ili namireni, odnosno da nisu podneli tužbe.
• Ukoliko se ispostavi da je ova izjava bila netačna, svi članovi Odbora direktora (ili Nadzornog odbora) snose solidarnu imovinsku odgovornost prema poveriocima društva za svu štetu koja im je nanesena takvim smanjenjem kapitala.

Povećanje osnovnog kapitala je strogo formalan postupak finansiranja akcionarskog društva sopstvenim kapitalom (bez zaduživanja).

• Srpsko pravo prepoznaje četiri vrste povećanja kapitala: 1) novim ulozima, 2) uslovno povećanje, 3) iz neto imovine i 4) usled statusnih promena.
• Povećanje novim ulozima je redovan način gde društvo izdaje (emituje) nove akcije javnim ili privatnim putem, a za uzvrat dobija imovinu od lica koja su te akcije upisala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Efektivno povećanje: Za razliku od nekih drugih oblika, povećanje novim ulozima dovodi do stvarnog (efektivnog) uvećanja imovine društva, jer u društvo ulazi nova vrednost.
• Tehnika sprovođenja: Ovo povećanje sprovodi se isključivo izdavanjem novih akcija, a nikada pukim povećanjem nominalne vrednosti već postojećih akcija (što je rezervisano samo za zatvorene emisije iz sopstvenih sredstava).
• Pravna priroda upisa: Ispunjavanje upisnice od strane ulagača predstavlja ponudu društvu. Ugovor o upisu akcija ima dvostruku prirodu (korporativnu i obligacionu), ali samim zaključenjem ugovora lice još uvek ne postaje akcionar.
• Ratio legis: Ovakav vid finansiranja je ekonomski najpoželjniji za društvo jer ono dobija neophodna sredstva za poslovanje koja nije u obavezi da vrati ulagačima (za razliku od bankarskih kredita).

Organi društva (Upravljanje)

• Skupština akcionara ima isključivu nadležnost za donošenje odluke o povećanju osnovnog kapitala. Ovo je imperativno pravilo i ne može se menjati statutom, jer o sudbini kapitala moraju odlučivati isključivo vlasnici.
• Izuzetak (Odobreni kapital): Jedini slučaj kada odluku o povećanju kapitala donosi organ uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) jeste kada društvo ima već formiran odobreni kapital, te uprava donosi odluku o emisiji tih, unapred odobrenih akcija.

Zakonska ograničenja za emisiju Da bi se osnovni kapital legalno povećao novim ulozima, ZPD propisuje tri stroga ograničenja:

1. Uplata ranijih uloga: Odluka se može doneti tek nakon što su apsolutno svi ulozi za ranije izdate akcije u celosti uplaćeni/uneti.
   • Izuzeci od ovog pravila: Dozvoljeno je povećanje i bez prethodne uplate starih uloga isključivo u dva slučaja: kod statusnih promena i ukoliko se novo povećanje vrši isključivo nenovčanim ulozima (stvarima ili pravima) koji se odmah u celosti unose u društvo.
2. Ograničenje emisione cene: Nova emisiona cena akcija mora biti jednaka ili veća od najveće od dve vrednosti: nominalne i tržišne vrednosti akcija.
3. Pravo prečeg upisa: Postojeći akcionari imaju apsolutni prioritet da upišu nove akcije srazmerno svom učešću, kako bi se sprečilo razvodnjavanje njihove glasačke i imovinske moći.

Postupak registracije i Upis

• Sadržina Odluke: Odluka Skupštine mora sadržati ključne elemente emisije, a najvažniji je prag uspešnosti. To je minimalni procenat ili broj akcija koji se mora upisati da bi se emisija uopšte smatrala uspelom.
• Neuspela emisija: Ukoliko se prag uspešnosti ne dosegne, emisija propada, a društvo je dužno da u roku od 15 dana vrati uplaćene uloge svim upisnicima.
• Uspela emisija (Registracija): Ukoliko je emisija uspešna, nove akcije i njihovi imaoci prvo se upisuju u Centralni registar hartija od vrednosti. Nakon toga, u roku od 8 dana, povećanje kapitala se registruje u Agenciji za privredne registre (APR).
• Konstitutivnost: Upis u APR ima konstitutivno dejstvo – upisnik tek tog trenutka pravno stiče svojstvo akcionara, a kapital se smatra zvanično povećanim.
• Rok za registraciju odluke: Sama odluka o povećanju kapitala mora se registrovati u roku od 6 meseci od donošenja. Ukoliko se ovaj rok propusti, odluka postaje apsolutno ništava i ne može se naknadno konvalidirati! Nakon sprovedenog postupka, društvo je dužno da izmeni svoj Statut kako bi uskladilo podatak o novoj visini kapitala.

Smanjenje osnovnog kapitala je zakonom strogo uređen postupak umanjenja vrednosti osnovnog kapitala.

• Osnovno pravilo jeste da je smanjenje osnovnog kapitala zabranjeno, osim ukoliko se ne sprovede pod uslovima i u postupku koji je izričito propisan zakonom.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis: S obzirom na to da smanjenje najčešće vodi iznošenju imovine iz društva (čime se narušava princip održavanja osnovnog kapitala), ova regulativa ima dva ključna cilja: zaštitu poverilaca (kroz namirenje ili obezbeđenje njihovih potraživanja pre samog smanjenja) i zaštitu akcionara (kroz nadležnost Skupštine i jednak tretman).
• Vrste (postupci) smanjenja:
  1. Redovan postupak: Ovo je opšte pravilo. Za njega nije neophodno postojanje zakonom određenog cilja, primenjuju se stroga pravila o zaštiti poverilaca i on najčešće podrazumeva isplatu (iznošenje vrednosti) akcionarima.
  2. Pojednostavljen postupak: Ovo je izuzetak (na koji se supsidijarno primenjuju redovna pravila). Vodi se samo radi zakonom utvrđenog cilja, ne zahteva posebnu zaštitu poverilaca jer faktički nema iznošenja vrednosti iz društva.
• Tehnike smanjenja: Zakon propisuje tri moguće tehnike:
  1. Smanjivanje nominalne (računovodstvene) vrednosti akcija.
  2. Poništaj sopstvenih akcija društva.
  3. Povlačenje i poništaj akcija koje su u posedu akcionara.

Odluka i postupak registracije

• Sadržina odluke: Svaka odluka o smanjenju mora obavezno da sadrži: cilj, obim, vrstu, način i tehniku smanjenja. Kod redovnog smanjenja, odluka mora obuhvatiti i izričit poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja.
• Rok za registraciju (POZITIVNO PRAVO): Odluka o smanjenju se mora registrovati u strogo propisanom roku od 3 meseca od dana njenog donošenja. Propuštanje ovog roka dovodi do apsolutne ništavosti odluke, a naknadna registracija se ne može konvalidirati (osnažiti).

Organi društva (Upravljanje)

• Skupština akcionara ima isključivu i redovnu nadležnost za donošenje ove odluke.
• Kvorum i većina: Odluka se donosi izuzetno strogom, kvalifikovanom relativnom većinom (tročetvrtinska – 3/4 – većina glasova prisutnih akcionara). Dodatno, ova većina se mora ostvariti u okviru svake klase akcija koja ima pravo glasa po tom pitanju (tzv. glasanje po klasama).
• Izuzetak (Nadležnost uprave): Odbor direktora ili Nadzorni odbor može izuzetno doneti odluku o smanjenju samo u jednom slučaju – ako se smanjenje sprovodi isključivo poništajem sopstvenih akcija društva. To pravo uprava ima ako joj je Skupština već dala to ovlašćenje prilikom sticanja tih akcija, ili ako društvo nije uspelo da otuđi sopstvene akcije u zakonski propisanom roku.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Princip jednakog tretmana: Prilikom smanjenja imperativno se mora poštovati princip jednakog tretmana akcionara iste klase.
  • To se u praksi obezbeđuje isključivo srazmernim povlačenjem/poništenjem akcija ili srazmernim umanjenjem njihove nominalne vrednosti za sve akcionare te klase. Odluka koja prekrši ovo pravilo je ništava.
• Zaštita kod povlačenja i poništaja akcija akcionara: Pošto je ovo najdrastičnija tehnika, ona je u praksi najređa i može se sprovesti samo pod dva stroga uslova:
  1. Ako je ta mogućnost već bila unapred predviđena statutom (pre nego što su te akcije uopšte upisane).
  2. Ako se obezbedi izričita saglasnost svakog akcionara čije se akcije poništavaju, kao i saglasnost trećih lica koja imaju upisana prava na tim akcijama u Centralnom registru.

Povećanje iz neto imovine je vrsta povećanja osnovnog kapitala kod koga se neraspoređena dobit i rezerve pretvaraju u osновни капитал društva.

• Za ovo povećanje mogu se koristiti samo rezerve koje imaju tu specifičnu namenu, ali i sve druge rezerve kojima društvo može slobodno da raspolaže (kao što su npr. kapitalne rezerve).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Nominalno povećanje: Kod ove vrste povećanja faktički nema unošenja nove imovine u društvo. Zbog toga se u teoriji naziva nominalnim povećanjem ili računovodstvenom operacijom kojom se vrši restrukturiranje isključivo unutar pasive (jedan deo pasive se preliva u drugi). Ukupna aktiva i ukupni sopstveni kapital društva ostaju apsolutno nepromenjeni.
• Materijalni uslov (Zabrana gubitka): Društvo ni u kom slučaju ne sme iskazati gubitak u finansijskim izveštajima na osnovu kojih donosi odluku o povećanju. Ukoliko gubitak postoji, on se prvo mora pokriti, a tek tada se kapital sme povećati iz neraspoređene dobiti i rezervi koje preostanu nakon tog pokrića.
• Uslov revizije: Ako je društvo zakonski obavezno da vrši reviziju, odluka o povećanju mora se doneti isključivo na osnovu finansijskog izveštaja koji prati pozitivno mišljenje revizora.

Organi društva (Upravljanje)

• Odluku o povećanju osnovnog kapitala iz neto imovine donosi Skupština akcionara.
• Ukoliko bi Skupština donela odluku kojom krši imperativna pravila o pravima akcionara na sticanje besplatnih akcija, takva odluka bi bila apsolutno ništava.

Postupak registracije

• Rok za odluku: Odluka se može doneti na osnovu finansijskih izveštaja za prethodnu godinu, ali pod strogim uslovom da se ta odluka registruje u roku od 6 meseci od dana usvajanja izveštaja u Skupštini.
• Centralni registar: U roku od 5 radnih dana od registracije odluke, društvo podnosi zahtev Centralnom registru za upis novih akcija i njihovih imalaca (ili za upis povećanja nominalne vrednosti postojećih akcija), uz obaveznu pisanu izjavu zakonskog zastupnika da su ispunjeni svi uslovi za povećanje.
• Javna akcionarska društva moraju istovremeno obavestiti i Komisiju za hartije od vrednosti.
• Konstitutivnost upisa: U roku od 8 dana od upisa u Centralni registar, podnosi se zahtev Agenciji za privredne registre (APR). Pravno se smatra da je kapital povećan tek danom registracije u APR-u (upis ima konstitutivno dejstvo).

Prava i obaveze članova/akcionara

• Pravo na „besplatne akcije“: Povećanjem iz neto imovine, postojeći akcionari stiču nove akcije isključivo srazmerno svom uplaćenom (unetom) ulogu u odnosu na ukupni uplaćeni osновни kapital društva. Ovo pravo nastaje automatizmom, po sili zakona, bez obzira na njihovu volju.
  • Ratio legis: Neraspoređena dobit i rezerve ekonomski već pripadaju akcionarima, jer bi Skupština svakako mogla da donese odluku da im taj novac podeli kroz dividende, pa je logično da se upravo njima dodele i akcije nastale iz tih sredstava.
• Sopstvene akcije i zamenljive obveznice: Pravo na sticanje srazmernog dela akcija pripada i samom društvu (po osnovu sopstvenih akcija), a u istoj srazmeri uvećavaju se i prava imalaca zamenljivih obveznica (čime se srazmerno povećava uslovni kapital).
• Pravo na dividendu: Redovno pravilo je da besplatne akcije daju pravo na dividendu za celu poslovnu godinu u kojoj je doneta odluka o povećanju. Odlukom o povećanju je moguće odstupiti od ovoga kroz:
  1. Sužavanje prava: Da besplatne akcije ne daju pravo na dividendu za celu godinu.
  2. Proširenje prava: Da učestvuju u raspodeli dividendi i za prethodnu poslovnu godinu, ako je odluka o povećanju kapitala doneta pre odluke o raspodeli dobiti za tu prethodnu godinu.

Uslovno povećanje osnovnog kapitala je specifična vrsta povećanja koja se sprovodi isključivo kako bi se omogućilo imaocima određenih hartija ili prava da ostvare svoje pravo na zamenu za akcije ili pravo na sticanje akcija.

• Za razliku od redovnog povećanja novim ulozima, kapital se ovde povećava samo u onoj meri u kojoj je to zaista potrebno (odnosno u meri u kojoj lica iskoriste svoja prava).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Strogo namenski karakter (Zabranjeni ciljevi): Zakon propisuje apsolutni numerus clausus (zatvorenu listu) ciljeva. Odluka se sme doneti isključivo radi ostvarivanja prava:
  1. Imalaca zamenljivih obveznica na preobražaj u obične akcije.
  2. Imalaca varanata na kupovinu akcija.
  3. Zaposlenih, članova uprave ili povezanih lica na kupovinu akcija (tzv. statutarna prava). Odluka doneta radi bilo kog drugog cilja je apsolutno zabranjena.
• Ratio legis: Ovaj mehanizam se koristi kako bi društvo moglo da ispuni svoje već preuzete obligacione obaveze prema investitorima (izdati varanti i obveznice) ili da realizuje menadžersko i radničko akcionarstvo, a da pritom unapred pripremi odgovarajući pravni okvir za izdavanje novih akcija.
• Kvantitativna ograničenja (POZITIVNO PRAVO): Zakon ograničava obim uslovnog povećanja:
  • Opšte pravilo: Iznos povećanja ne sme preći 50% postojećeg osnovnog kapitala društva.
  • Izuzetak: Ako se povećanje vrši radi ostvarivanja prava zaposlenih i članova uprave, taj iznos je drastično ograničen i ne sme preći 3% osnovnog kapitala.
• Mehanizam stvarnog povećanja: U trenutku donošenja odluke ne dolazi do stvarnog povećanja kapitala. Da li će i u kom obimu doći do povećanja, zavisi isključivo od volje imaoca prava. Stvarno povećanje nastupa na dva načina:
  1. Bez upisa akcija i uplate uloga: Karakteristično za zamenljive obveznice. Imalac samo dostavlja pisanu izjavu o pretravaranju obveznice u akciju, što po zakonu zamenjuje klasični upis i uplatu.
  2. Sa upisom i uplatom uloga: Karakteristično za varante, zaposlene i članove uprave, koji svoja prava ostvaruju po redovnim pravilima (akcije im se mogu izdati tek nakon što u celosti uplate ulog).

Organi društva (Upravljanje)

• Odluku o uslovnom povećanju donosi isključivo Skupština akcionarskog društva.
• Iako se samo povećanje naziva „uslovnim“, skupštinska odluka mora biti bezuslovna i sadržati zakonski minimum elemenata (iznos, namena, krajnji rok, kategorije lica).
• Sankcija ništavosti: Ukoliko Skupština donese odluku koja nije u skladu sa zakonom propisanim ciljem ili ukoliko prekrši kvantitativna ograničenja od 50% (odnosno 3%), takva odluka pogođena je sankcijom ništavosti.

Postupak registracije

• Nakon što je rok za upis i realizaciju prava istekao, i pod uslovom da je povećanje uspelo, društvo prvo vrši upis novoemitovanih akcija i njihovih imalaca u Centralni registar hartija od vrednosti (u roku od 5 radnih dana).
• Nakon toga, društvo ima obavezu da u roku od 8 dana registruje povećanje u Agenciji za privredne registre (APR).
• Konstitutivnost: Upis u APR ima strogo konstitutivni karakter – smatra se da je osnovni kapital pravno i zvanično povećan tek danom upisa u registar privrednih subjekata.

Prava i obaveze članova/akcionara (i investitora)

• Gubitak prava prečeg upisa: Budući da su nove akcije iz uslovnog povećanja striktno namenski rezervisane isključivo za pomenute kategorije lica (imaoce obveznica, varanata ili zaposlene), postojeći akcionari kod ove vrste povećanja nemaju pravo prečeg upisa.
• Obaveze pri zameni obveznica: Ako društvo izdaje akcije u zamenu za obveznice, a iznos za koji su obveznice bile izdate je manji od iznosa osnovnog kapitala koji te akcije predstavljaju, ta razlika u vrednosti se obavezno mora pokriti. Ona se pokriva ili iz namenskih rezervi društva ili dodatnom novčanom uplatom od strane samih imalaca zamenljivih obveznica.

Princip održavanja osnovnog kapitala garantuje da će ugovoreni ulozi zaista biti uneti u društvo i da će se već formirani kapital sačuvati tokom svakodnevnog poslovanja.

• Užem smislu, ovaj princip se manifestuje kroz ograničenje plaćanja akcionarima, koje predstavlja skup strogih materijalnih uslova (testova) koji moraju biti ispunjeni pre nego što društvo iz svoje imovine izvrši bilo kakvu isplatu svojim članovima.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Uporednopravna napomena: Ovaj princip je jedan od fundamentalnih postulata u kontinentalno-evropskim pravnim sistemima.
• Ratio legis: Poverioci stupaju u poslovne odnose sa društvom verujući da će ono svoj kapital koristiti za obavljanje delatnosti, a ne da će ga izvlačiti i vraćati akcionarima. Zbog toga, osnovni cilj ovog instituta jeste obezbeđenje da se plaćanja akcionarima vrše isključivo iz ostvarene dobiti, čime se štiti prioritet poverilaca nad akcionarima.
• Mehanizmi zaštite: Zakon postavlja dve grupe zaštitnih pravila:
  1. Pravila o formiranju kapitala: Zabrana uloga u radu i uslugama, obavezna procena nenovčanih uloga, zabrana povraćaja uloga, zabrana diskontnih emisija, kao i zabrana oslobađanja od obaveze unosa uloga.
  2. Pravila o održavanju kapitala: Ograničenja plaćanja, stroga pravila o sticanju sopstvenih akcija, zabrana finansijske podrške za sticanje svojih akcija i dužnost uprave da sazove Skupštinu ukoliko dođe do značajnog gubitka kapitala.
• Domen primene (POZITIVNO PRAVO): Pravila o ograničenju plaćanja primenjuju se isključivo na ona davanja (bilo novčana ili nenovčana) koja akcionar dobija po osnovu svog članstva u društvu (npr. dividenda, isplata nesaglasnim akcionarima).
  • Izuzetak: Ovaj institut se ne primenjuje na plaćanja po drugim, komercijalnim osnovama (npr. kada društvo plaća akcionaru cenu za robu koju je ovaj isporučio društvu kao dobavljač).

Materijalna ograničenja – Testovi isplate Da bi društvo legalno moglo da izvrši isplatu akcionarima po osnovu članstva, moraju kumulativno biti ispunjena dva testa:

• 1. Test bilansa stanja: Prema ovom testu, isplata je dozvoljena isključivo ako je vrednost neto imovine društva (nakon planirane isplate) veća od iznosa uplaćenog osnovnog kapitala koji je uvećan za rezerve koje se ne mogu deliti (zakonske i statutarne namenske rezerve).
• 2. Test bilansa uspeha: Prema ovom testu, maksimalni iznos koji se sme podeliti akcionarima je strogo definisan. On predstavlja zbir neraspoređene dobiti (iz prethodne i ranijih godina) i slobodnih rezervi, od kojeg se moraju oduzeti nepokriveni gubici iz prethodnih godina i sredstva koja se obavezno moraju uneti u zakonske i statutarne rezerve.

Odgovornost za nedozvoljene isplate Ukoliko društvo izvrši isplatu suprotno navedenim testovima, povlače se sledeće posledice:

• Građanskopravna odgovornost: Akcionar ima strogu obavezu povraćaja primljenog iznosa, ali samo pod uslovom da se dokaže da je znao ili je morao znati da je isplata koja mu je izvršena bila nezakonita.
• Procesna pravila: Pravo na tužbu za povraćaj zastareva u roku od 5 godina od dana isplate. Tužbu može podneti samo društvo, ili akcionari koji poseduju najmanje 5% osnovnog kapitala putem podnošenja derivatne tužbe (u svoje ime, a za račun društva).
• Kaznena odgovornost: Postupanje protivno ovim odredbama sankcionisano je kao privredni prestup za samo akcionarsko društvo i za odgovorno lice u njemu.

Pojam kapitala u pravu akcionarskih društava je višeznačan. Pored osnovnog i neto kapitala, za kompanijsko pravo su praktično i teorijski relevantne tri osnovne podele kapitala:

1. Nominirani i nenominirani kapital.
2. Izdati i neizdati (odobreni) kapital.
3. Upisan, uplaćen i neuplaćen kapital.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Nominirani i nenominirani kapital (Računovodstvena podela sopstvenog kapitala u pasivi):
  • Nominirani kapital: On je podeljen na akcije i u potpunosti se izjednačava sa pojmom osnovnog kapitala.
  • Nenominirani kapital: Nije podeljen na akcije (npr. neraspoređena dobit i sve vrste rezervi). Akcionarsko društvo ne mora nužno da ima ovaj kapital, ali ako ga ima, on direktno utiče na tržišnu vrednost akcija.
• Izdati i neizdati (odobreni) kapital:
  • Izdati kapital: Predstavlja zbir nominalnih (računovodstvenih) vrednosti faktički izdatih (emitovanih) akcija i nema razlike između njega i osnovnog kapitala.
  • Neizdati kapital (Odobreni kapital): Čine ga akcije čije je izdavanje samo odobreno, ali još uvek nisu izdate. Za razliku od osnovnog kapitala, akcionarska društva ne moraju imati odobreni kapital.
• Upisan, uplaćen i neuplaćen kapital:
  • Upisan kapital: Predstavlja akcije koje su dobile svog imaoca (upisnika).
  • Uplaćen kapital: Iznos uloga koji su akcionari faktički u celosti uneli u društvo (potpuno uplaćene akcije).
  • Neuplaćen kapital: Nastaje kada akcionari ne unesu uloge u celosti i predstavlja razliku između upisanog i uplaćenog kapitala. Ovi podaci se obavezno registruju i objavljuju radi zaštite i informisanja trećih lica.

Osnivanje i akti

• Institut odobrenog kapitala se konstituiše i utvrđuje isključivo statutom akcionarskog društva, i to prvim statutom (prilikom osnivanja) ili njegovim naknadnim izmenama.

Organi društva (Upravljanje) Ovaj deo je ključan jer se tiče odobrenog kapitala i odstupanja od redovnih pravila korporativnog upravljanja:

• Delegacija nadležnosti: Statutom ili odlukom Skupštine može se dati ovlašćenje organima uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) da sami izdaju odobrene akcije u određenom roku.
• Rok: To ovlašćenje uprave ne može trajati duže od 5 godina, ali se odlukom Skupštine ili izmenom statuta može produžavati neograničen broj puta (pri čemu nijedno produženje ne sme biti duže od 5 godina).
• Ratio legis: Formiranje odobrenog kapitala pojeftinjuje i ubrzava postupak povećanja kapitala prenošenjem odluke sa Skupštine na upravu. Uprava ovo ovlašćenje može koristiti i kao efikasnu meru odbrane od neprijateljskog preuzimanja. Ovo je ujedno i jedini izuzetak od imperativnog principa da o emisiji akcija u srpskom pravu odlučuje isključivo Skupština.
• Zakonska ograničenja uprave (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje striktna ograničenja za izdavanje odobrenih akcija:
  1. Broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine (50%) broja izdatih običnih akcija.
  2. Ove akcije se mogu izdati isključivo radi povećanja osnovnog kapitala novim ulozima ili za ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Pravo prečeg upisa (kupovine): Kod izdavanja odobrenog kapitala, postojeći akcionari zadržavaju pravo prečeg upisa tih akcija. Ovo pravo se može ograničiti ili isključiti isključivo strogom odlukom Skupštine donetom tročetvrtinskom većinom (3/4) glasova prisutnih akcionara te klase.
• Obaveze kod neuplaćenog kapitala: Akcionari koji imaju delimično uplaćene akcije imaju strogu obavezu unošenja ostatka uloga. Zakon izričito zabranjuje oprost ovog duga, a u slučaju kašnjenja akcionar je dužan da naknadi štetu i može biti isključen iz društva.
• Princip srazmernosti: Sve dok svoj ulog ne unesu u celosti, akcionari svoja prava ostvaruju isključivo srazmerno unetom (uplaćenom) ulogu.

Osnovni kapital je tradicionalno jedan od najznačajnijih pojmova kompanijskog prava.

• Prema važećem Zakonu o privrednim društvima (ZPD), on se definiše isključivo kao novčana vrednost upisanih uloga akcionara u društvo, koja je registrovana.
• Distinkcija: Zakon pravi jasnu razliku između osnovnog kapitala i neto imovine (kapitala) društva, pri čemu se neto imovina definiše kao razlika između vrednosti ukupne imovine i obaveza društva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Princip fiksnog kapitala: Za razliku od imovine društva koja je promenljiva kategorija i stalno oscilira u zavisnosti od uspešnosti poslovanja (aktiva), osnovni kapital je fiksna i unapred precizno određena vrednost (pasiva).
• Zakonski minimum (POZITIVNO PRAVO): ZPD propisuje strogi cenzus – minimalni osnovni kapital za svako akcionarsko društvo iznosi 3.000.000 dinara. Drugim (posebnim) zakonima može se predvideti samo viši, ali ne i niži iznos za specifične delatnosti.
• Sloboda ugovaranja i premija: Osnivači nemaju ograničenje u pogledu maksimalne vrednosti i mogu odrediti kapital veći od zakonskog minimuma. Ulozi moraju biti najmanje jednaki nominalnoj vrednosti akcija, ali mogu biti i veći, što se naziva premija. Ipak, praksa i dalje najčešće osnove kapitala računa kao ukupnu nominalnu vrednost svih akcija društva.
• Značaj i Ratio legis: Postojanje minimalnog osnovnog kapitala posmatra se kao „cena koja mora da se plati za ulazak u svet ograničene odgovornosti“ i kao signal ozbiljnosti kojim se odvraćaju neozbiljni investitori. Njegova glavna uloga je zaštita poverilaca, jer figurira kao generalno obezbeđenje poverilaca da će društvo izmiriti svoje obaveze.
• Teorijska kritika: Iako je cilj zaštita poverilaca, ona je u velikoj meri prividna. Budući da je kapital samo računovodstvena kategorija u pasivi, može se dogoditi da je on nominalno visok, a da društvo u stvarnosti nema vrednu imovinu iz koje bi se poverioci mogli namiriti.

Osnivanje i akti

• Vrednost osnovnog kapitala se obavezno i precizno utvrđuje konstitutivnim aktima – osnivačkim aktom i statutom društva.
• Ova vrednost je podatak koji se obavezno upisuje (registruje) u Registar privrednih subjekata.
• Pravilo uplate pre registracije: Ukoliko su osnivači predvideli viši iznos od minimalnog zakonskog (npr. 10.000.000 dinara), onaj zakonski minimum od 3.000.000 dinara predstavlja najniži novčani iznos koji se pod obavezno mora uneti na ime uloga pre samog osnivanja (registracije) društva.