Kategorija: Uvod u krivično pravo

Usmerenost i granice krivičnopravne zaštite

18. februara 2017.

Nemogućnost da se kazna koja je osnovno sredstvo kp transformiše u nešto drugo vodi strožim uslovima za legitimnost kp zaštite.

  • povreda i ograničavanje osnovnih dobara čoveka do kojih dolazi kroz njenu primenu može se legitimisati samo zaštitom dobara iste vrednosti
  • kazni i kp intervenciji ima mesta samo kada su iscrpljene sve druge mogućnosti za zaštitu

Zahtevi za inkriminaciju:

  • mora postojati legitimni objekt zaštite
  • određeni modalitet napada koji predstavlja njegovu povredu ili ugrožavanje
  • određenost inkriminacije
    • bez koje se dovodi u pitanje pravna sigurnost građana
  • generalna prevencija
    • zakonskim opisom kd predvideti samo ona ponašanja koja je moguće izbeći, koja se jednom apstraktnom učiniocu normalnih sposobnosti mogu objektivno uračunati
  • samo ona ponašanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu kriv. odgovornost

Dosadašnji razvoj pokazao je univerzalnu tendenciju stalnog širenja granica kp zaštite:

  • dovodi do širokog zadiranja u slobodu pojedinca
  • vodi ka jos neefikasnijoj zaštiti onih dobara kojima je ona neophodna

Rešenje se ne može videti u pokušaju da se ekstenzivno kp efikasnije primenjuje

  • masovna primena k. sankcija tupi oštricu pretnje kaznom
  • kp zaštita putem generalne prevencije pretpostavlja da građani poznaju kz
    • rešenje treba videti u modelu kp zaštite ograničene na zaštitu najvrednijih dobara od najtežih oblika napada
      • dobra čiji je neposredni nosilac čovek i 
      • kp zaštitu bi u načelu bilo opravdano pružati samo onim opštim dobrima bez kojih se osnovna ljudska prava ne mogu ostvariti 
      • napad na opšta dobra može dovesti do masovnog ugrožavanja i povrede osnovnih ljudskih prava
  • uže postavljanje granice zaštite opštih dobara 
    • opravdano je težiti sužavanju polja kp zaštite
    • intenziviranje zaštite u odnosu na suženo polje zaštite
  • koncept selektivnog krivičnopravnog minimalizma
    • težnja da se sloboda čoveka minimalno ograniči izbegavanjem kp intervencije gde nije neophodna
    • nastojanje da se težište kp zaštite stavi na osnovna dobra čoveka

Samo ono kp čije su granice restriktivno postavljene i koje pri tome zaštitu osnovnih ljudskih prava stavlja u centar svega i koje sve podređuje tom zadatku može pretendovati na punu legitimnost.

  • samo takva humanistička orijentacija može krivičnom pravu i njegovom nehumanom sredstvu dati humani karakter

Ne sme se upasti u zamku koja bi značila napuštanje nekih dostignuća do kojih je kp došlo u toku istorije.

Preoštri i preširoki zahvati krivičnog zakonodavca vode štetnim posledicama.

  • uže inkriminacije imaju više izgleda da budu primenjivane od onih preširoko postavljenih
  • češće će se primenjivati umerene kazne koje su srazmerne težini kd od prestrogih
    • što je stroža propisana kazna, manji su izgledi da će biti primenjivana i obrnuto

Preventivno krivično pravo:

  • u okviru šireg bezbednosnog prava ostvaruje zaštitnu funkciju
  • neprihvatljiva i opasna ideja
    • vodi ka totalitarizmu
    • preventivni interesi ne mogu da protivreče principu pravednosti i srazmernosti
      • ono kz koje ne vodi računa o ovim principima ne može pretendovati da bude legitimno
      • prepreka neograničenoj prevenciji

Legitimnost krivičnopravne zaštite

18. februara 2017.

Legitimnost kp zaštite osporavaju stare retributivističke, apsolutne teorije o kazni, ali i neke savremene orijentacije u kriminalnoj politici i kriminologiji.

Retributivističke teorije:

  • u kazni vide samo pravednu odmazdu za učinjeno zlo
  • danas skoro sasvim napuštene

Oživljeni retributivizam ne dovodi u pitanje zaštitnu funkciju kp:

  • reakcija na neograničeni utilitarizam koji ne vodi računa o principu pravednosti i srazmernosti
  • kriza legitimnosti krivičnog prava u celini

Iako se po pravilu u nauci kp dosta olako prelazi preko legitimnosti kp jer je reč o zaštiti društva ima onih koji se pitaju ko se štiti i od čega.

Radikalna kritika ide toliko daleko da tvrdi da je kp sredstvo represije nad većinom u društvu.

Abolicionizam:

  • zalaže se za potpuno ukidanje kp
  • vidi samo negativne stran u kp 
  • kp je društveno zlo koje je potpuno neefikasno u pogledu ciljeva koji mu se postavljaju
  • kritika preterana, zahtev za ukidanje utopijski

Pozitivan stav prema kp zaštiti:

  • shvatanje da se kp i kaznom štite one vrednosti u pogledu kojih postoji minimalni konsenzus u društvu
    • ta zaštite je u interesu celog društva u interesu omogućavanja zajedničkog života ljudi u društvu
    • konflikt interesa među klasama je moguće rešiti u okviru postojećih mehanizama u društvu
    • dolaze do izražaja oni interesu koji su se potvrdili u demokratskoj proceduri
    • u socijalističkim zemljama se nije dopuštala mogućnost da kp može štititi interese koji nisu i interesi svih 

Krivično pravo u krajnjoj liniji održava odnose nejednakosti u društvu

  • u primeni, jer na zakonskom nivou se zaštita pruža jednako svima

Mogućnosti i budućnost krivičnog prava – shvatanja u nauci

18. februara 2017.

Danas je usvojeno shvatanje da kp treba da bude samo jedno od sredstava za suzbijanje kriminaliteta

Postoji radikalan stav koji postavlja pitanje da li je kp nužno za postizanje tog cilja.

  • Radbruh
    • popravljanje kp neće dovesti do boljeg kp nego do prava koje popravlja i štiti, koje bi bilo bolje od kp i mudrije i ljudskije
    • bolje pravo – pravo popravljanja i zaštite
  • Gramatika
    • zamena kp sistemom preventivnih, pedagoških i terapeutskih mera čija se primena vezuje za antisocijalnost učinioca kao centralni pojam društvene odbrane
    • neprihvatljivo

Izvesno vreme prihvaćena jedna umerenija orijentacija

  • ne negira kaznu ali daje druge ciljeve i sadržaj
  • širenje orijentacije na tretman i resocijalizaciju
    • veliko razočarenje u ovu orijentaciju kada nije ispunila očekivanja

Resocijalizaciji se i danas priznaje određeni značaj ako je dobrovoljna i kao pomoć osuđenom

  • nije osnov koji bi ozbiljnije određivao sadržaj kp i način ostvarivanja kp zaštite

Abolicionizam:

  • kulminacija kritičkog stava prema kp
  • ukidanje krivičnog prava jer je ono samo po sebi društveno zlo
  • preterano tvrđenje, utopijski, ne postavlja smišljeni program mera koji menja kp
  • alternativu kp vide u izmirenju žrtve i učiniocu
    • posredovanje radi otklanjanja konflikta
    • simbolična kompenzacija
  • pozitivne strane:
    • podstiče diskusiju o nekim važnim pitanjima vezanim za kp
    • opravdana kritika u pogledu širine granica kp jer se predviđaju kao kd ponašanja koja to ne zaslužuju
  • kp bi bilo zamenjeno gorim
    • neformalnim oblicima socijalne kontrole
    • spontanim reagovanjem grupa ili pojedinaca bez formalizacije tih postupaka koja obezbeđuje garancija
  • krivično pravo se stalno menja i usavršava
    • ius criminale semper reformandum est
  • o ukidanju kp u budućnosti ne može biti govora

Neoklasicizam:

  • pravac koji zauzima optimistički stav prema mogućnostima kp
  • kazna treba da bude srazmerna težini kd i stepenu krivice učinioca
    • u pogledu propisane kazne i na planu odmeravanja kazne
  • ustanovljavanje preciznih pravila i granica za odmeravanje kazne
    • obavezuju sud i sužavaju prostor za njegovu slobodnu procenu u tom pogledu
  • reafirmiše kazne, generalnu prevenciju i načelo srazmernosti u kp

Savremena nauka kp:

  • stalno usavršavanje pravne dogmatike
  • integrisanje nekih suštinskih pitanja
    • društvena funkcija i uloga krivičnog prava
    • domet i granice kp
    • preispitivanje odnosa države i pojedinca
  • u stalnom je traganju za boljim, ispravnijim krivičnim pravom

Ocena mogućnosti kp i njegovih granica:

  • kompromisno stanovište
  • prisutan eklektički pristup
  • svojevrsna neoeklektička škola i njen uticaj na savremena kz

Nastanak nauke krivičnog prava i pojedine škole

18. februara 2017.

U savremenom smislu ona nastaje relativno skoro, pre nešto više od dva veka.

Krajem 19. i početkom 20. veka dolazi do prodora novih ideja koje prelaze granice kp.

  • neki od tih pravaca su samo u izvesnoj meri doprineli razvoju same nauke kp a više su predstavljali doprinos kriminalnoj politici i kriminologiji

Pošto nisu sve krivične nauke bile izdiferencirane postalo je uobičajeno da se svi ti pravci nazivaju krivičnopravnim školama.

  • to je u potpunosti samo klasična škola, drugi pravci su se više bavili pitanjima uzroka zločina i mogućim oblicima reakcije na njega
  • i danas ima pravaca koji sadrže i kp i kriminalnopolitićku i krimimnološku dimenziju

Ne može se naći kontinuitet između srednjovekovne nauke kp i današnje nauke.

Tek se s pojavom novih ideja koje su potekle od filozofa – Monteskje, Volter, Bekarija (O zločinima i kaznama, 1764 u Livornu) može govoriti o nastanku sistema krivičnih nauka.

  • polaze od radikalne kritike tadašnjeg kp i opštih društvenih uslova

Klasična škola:

  • prva značajna škola
    • u velikoj meri doprinela razvoju kp dogmatike
  • postavila i razradila osnovne pojmove i opšte institute kp
    • stvorila je i sistem u kojem je od značaja međusoban odnos tih pojmova i instituta
  • zasluga za usvajanje načela zakonitosti u kp
  • insistura na principu pravednosti, srazmernosti, moralne odgovornosti 
  • kao kriv. sankciju poznaje samo kaznu sa etičko-retributivnom funkcijom
  • nedostatak – rigidnost koja proizilazi is osnovnog polazišta
    • svakom učiniocu se za pričinjeno zlo mora kroz kaznu vratiti zlom
    • ne vidi u kazni i kp sredstvo za postizanje korisnih društvenih funkcija 

Antropološka škola – više kriminološki orijentisana: 

  • javlja se kao reakcija na klasičnu školu
  • Ćezare Lombrozo – Čovek zločinac je osnivač (lekar)
  • orijentiše se na učinioca kd postavivši tezu o rođenom zločincu
  • govori o psihičkim i fizičkim anomalijama koje su negde urođene 
    • predodređuju ih da budu zločinci
  • ne nailazi na šire prihvatanje 

Italijanska pozitivna škola – umerenija struja nastala od antropološke:

  • R. Garofalo
    • shvatanje materijalnog pojma kd
      • prirodni zločin koji predstavlja povredu osećaja samilosti ili poštenja
      • ostalo su artificijelni zločini kao proizvod zakonodavca
  • E. Feri
    • 3 vrste faktora deluju kao uzroci:
      • individualni – vezani za ličnost
      • fizički – godišnje doba, klimatske prilike
      • socijalni – društveni odnos
    • učinioce deli na:
      • urođene,
      • slučajne
      • iz navike
      • iz strasti
    • društvo treba da se od kriminaliteta brani merama koje su adekvatne opasnosti učinioca a ne težini kd
    • mere treba da budu neodređenog trajanja

Moderna ili sociološka škola – kao reakcija na klasičnu školu:

  • List
  • stavlja učinioca u prvi plan
  • ne teži radikalnom raskidu sa tradicionalnim kp
  • ne prihvata tezu o abnormalnom delinkventu i rođenom zločincu
  • stavlja naglasak na socijalne uzroke vršenja zločina
  • svrhovitost kp, kazna ima specijalno preventivne zadatke
  • zalaže se za uvođenje supstituta kratkotrajnim kaznama lišenja slobode
    • uslovna osuda i novčana kazna

Neoklasična škola – eklektička škola:

  • ublažava preterivanja i rigidnost klasične škole
  • veliki uticaj na zakonodavstva
  • prisutna je i danas u značajnom delu kp literature sa izvesnim izmenama
  • umerenost i kompromisna rešenja u pogledu pitanja koja su bila predmet sporenja klasične škole i drugih škola
  • karakteristike:
    • polazi od moralne odg. i krivicu učinioca stavlja u prvi plan
    • ne insistira na apsolutnoj slobodi volje
    • kazna je glavna sankcija
    • zalaže se za uvođenje i drugih ks 
      • mere bezbednosti
      • ima učinilaca u odnosu na koje se ne može delovati kaznom
  • shvatanje o dualitetu kriv. sankcija
  • institut bitno smanjene uračunljivosti
  • maloletni učinioci dobijaju više pažnje
    • ks prema maloletnicima imaju posebno mesto

Pokret društvene odbrane:

  • dobija na značaju posle 2. svetskog rata
  • F. Gramatika:
    • potpuna zamena kp novim sistemom društvene odbrane

Nova društvena odbrana:

  • M. Ansel
    • umereniji pravac
    • izjednačava kaznu sa svim drugim sankcijama – merama društvene odbrane 
      • cilj je resocijalizacija učinioca
    • dejuridizacija osnovnih instituta kp
    • kod nas u odnosu na izmene i dopune KZ 1951.
    • opšte razočarenje u orijentaciju na resocijalizaciju dovodi do odustanka od osnovnog nosećeg stuba
    • više je kriminalnopolitički pokret nego kp škola

 

 

Odnos nauke krivičnog prava sa drugim naukama

18. februara 2017.

Odnos sa krivičnim naukama – sa krivičnim procesnim pravom, kriminalnom politikom, kriminologijom, penologijom, kriminalistikom…

Odnos sa naukom krivičnog procesnog prava:

  • kpp proučava krivični postupak sa pravnog aspekta
    • obuhvata sistem pojmova o procesnim subjektima i procesnim radnjama krivičnog postupka
  • sporno je da li je kpp bliža krivičnom pravu ili drugim procesnim disciplinama
  • preplitanje u obradi nekih instituta koji imaju svoj kp i procesnopravni aspekt
    • ekstradicija u okviru kpp ali ima i svoje materijalnopravne aspekte
  • nauka kpp nije dostigla nivo razvijenosti nauke kp
    • kpp je akcesorno materijalnom kp i služi njegovom ostvarivanju

Odnos sa kriminalnom politikom:

  • prema tradicionalnom shvatanju k. politika je deo nauke kp
    • danas joj se sve više priznaje samostalnost
  • bavi se izučavanjem svih oblika društvene reakcija na kriminalitet
    • racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta
  • izvesna kriminalnopolitička se moraju razmatrati i u okviru same nauke kp
  • pravnodogmatska obrada pojedinih instituta često vodi kritičkim zaključcima što za posledicu može imati usavršavanje tih instituta
  • kriminalna politika u užem smislu – krivičnopravna politika
    • na koji način se kp koristi u suzbijanju kriminaliteta
    • kakvo kp odgovara postavljenim idealima, budućnost i sl
  • kriminalna politika u širem smislu
    • bavi se i drugim sredstvima podobnim za suzbijanje kriminaliteta

Odnos sa kriminologijom, penologijom i kriminalistikom:

  • sve te discipline imaju zajednički cilj kao i kp – suzbijanje kriminaliteta
  • kriminologija se bavi etiologijom i fenomenologijom kriminaliteta a po nekim shvatanjima i pitanjima društvene kontrole
    • u okviru nje se razvila i viktimologija
    • kp treba da dobije podatke o razmerama kriminaliteta i njegovoj uslovljenosti u zemlji
  • penologija se bavi izučavanjem procesa izvršenja krivičnih sankcija
  • kriminalistika se bavi otkrivanjem krivičnih dela i njihovih učinilaca
    • bliža je nauci kpp nego nauci kp
  • nauka kp se mora naročito u traganju za materijalnim pojmom kp i kd mora osloniti i na rezultate do kojih se došlo u pomenutim disciplinama

Odnos sa naukama prava o privrednim prestupima i prekršajnog prava:

  • one u velikoj meri koriste rezultate do kojih je došla nauka kp

Odnos sa naukom međunarodnog kp:

  • nauka međunarodnog kp mora polaziti od nauke kp i mjp
    • važniji je odnos sa naukom kp
    • moraju se imati u vidu stavovi i specifičnosti nauke međunarodnog prava

Odnos s pravnim naukama – dve grupe pravnih nauka:

  • nauke prava opšteg karaktera 
    • u kp postoje instituti i oblasti gde su istorija, teorija i filozofija prava nezaobilazni
    • mnogi problemi filozofije prava potiču iz kp
  • nauke koje izučavaju pozitivnopravne grane prava
    • odnos je određen predmetom izučavanja ovih nauka
    • pri izučavanju posebnog dela kp neka ponašanja predviđena kao kd imaju značaj i za druge pravne nauke

Odnos sa drugim naučnim disciplinama:

  • filozofija, sociologija, psihologija, soc. politika, soc. patologija, sudska medicina, sudska psihijatrija i neke druge koje su od značaja samo za pojedina kd
  • u nekim slučajevima kp traži u njima opšte polazne koncepte za rešavanje svojih problema
  • neke druge kao sudska medicina i psihijatrija imaju za cilj bolju i efikasniju primenu važećeg kp

 

Pojam, zadatak i sistem nauke krivičnog prava

18. februara 2017.

Nauka krivičnog prava izučava pozitivno krivično pravo jedne zemlje.

  • u užem smislu – krivičnopravna dogmatika
    • bavi se pitanjem kakvo je postojeće pravo i kako ga primenjivati
    • izraz dogmatika – dogma – mišljenje, pravo
    • celina ili sistem učenja odnosno sistematsko naučno izučavanje krivičnog prava
    • naučna disciplina koja se bavi tumačenjem, sistematizacijom i usavršavanjem zakonskih rešenja i naučnih teorija u oblasti krivičnog prava
    • sistem najnižih, viših i najviših kp pojmova na osnovu njihove koordinacije i subordinacije
    • metod je generalizujuća apstrakcija
  • u širem smislu – obuhvata i kriminalnu politiku
    • bavi se pitanjem kakvo bi krivično pravo trebalo da bude
    • koristi različite metode, samo delimično je pravna nauka
  1. opšti deo nauke kp
    • predmet izučavanja su kd i kriv. sankcija
      • veći broj instituta koji su međusobno povezani i čine dve pomenute celine
  2. posebni deo nauke kp
    • izučava pojedina krivična dela
    • sistem i međusobna povezanost instituta nisu tako izraženi u posebnom delu

Podelu na opšti i posebni deo nauke kp su iz nauke preuzela krivična zakonodavstva.

Naučni sistem je sam po sebi predmet izučavanja s jedne strane a s druge neophodna pretpostavka da se izučavaju pojedini instituti opšteg dela.

Složen naučni sistem treba u najvećoj meri pojednostaviti svođenjem svih pojmova i instituta opšteg dela kp na dva pojma (biparticija):

  • krivično delo
  • krivična sankcija 

Triparticija obuhvata i treći pojam krivca i postojala je u našoj starijoj teoriji.

Osim krivičnog dela i krivične sankcije, uobičajeno je da se u okviru materije opšteg dela izučavaju i pitanja vezana za sam pojam kp, njegove izvore, tumačenje, razvoj itd.

Nauka kp nije vezana pozitivnim pravom ali se ne treba udaljiti ni od prakse jer je to udaljavanje od stvarnosti, sistem ne sme biti sam sebi cilj.

Analogija u krivičnom pravu

18. februara 2017.

Dve vrste analogije za potrebe kp:

  • metod tumačenja krivičnog zakona
    • način tumačenja prava po sličnosti
    • cilj je nalaženje pravog smisla kp norme
    • jedna vrsta logičkog tumačenja – argumentum a simili ad simile
      • zaključivanje koje polazi od sličnog ka sličnom
    • neophodno u određenim slučajevima
      • kada zakon izričito propisuje i na to upućuje
    • nekad se graniči sa ekstenzivnim tumačenjem
      • proširivanje nekog pojma prilikom ekstenzivnog tumačenja može obuhvatiti slične slučajeve u odnosu na one na koje se taj pojam odnosi
  • stvaranje krivičnog prava – kreativna analogija
    • način stvaranja prava
    • prava analogija tj. analogija u užem smislu reči
    • cilj je popunjavanje pravnih praznina odnosno proširivanje norme i na slične situacije koje ona ne obuhvata
    • pitanje pravnih praznina
      • ne postoje pravne praznine koje je dozvoljeno popunjavati
      • zabrana stvaranja novih bića kd
      • posledica strogog načela zakonitosti
    • kreativna analogija kojom se stvaraju nova kd i nove kriv. sankcije je zabranjena
    • krivični zakon ne zabranjuje kreativnu analogiju koja je u korist učinioca
      • analogija kojom se sužava kriminalna zona ili se na planu kriv. sankcija učinilac dovodi u povoljniji položaj

Nekad je teško postaviti granicu između dozvoljenog tumačenja putem analogije i zabranjenog stvaranja prava putem analogije.

Ekstenzivno i restriktivno tumačenje

18. februara 2017.

Moglo bi se reći da ove vrste tumačenja predstavljaju posledicu nekih metoda tumačenja, a ne poseban metod tumačenja.

Danas je primena ovih tumačenja u krivičnom pravu opšteprihvaćena

  • insistira se na postavljanju preciznih granica i uslova za primenu ovog načina tumačenja

Ekstenzivno ili restriktivno tumačenje dolazi u obzir u slučaju kada kriminalna zona prilikom određivanja u zakonu nekog ponašanja kao kd nije dovoljno precizno određena.

Ekstenzivnost ili retriktivnost proizilazi i zasniva se na međusobnom upoređivanju svih onih rešenja do kojih se može doći u okviru postojećeg zakona.

Kod ekstenzivnog tumačenja nije reč o analogiji kojom se stvara pravo

  • ostaje u okviru zakona 
  • samo određuje sadržinu pojmova upotrebljenih u zakonu
  • analogija ide dalje i stvara novu normu

I ekstenzivno i restriktivno tumačenje znači samo kvantitativnu korekturu upotrebljenog izraza, a da se ne dira u njegov kvalitet.

Koristi se maksima – ni ekstenzivno, ni restriktivno već ispravno tumačenje.

U slučajevima kada sama kp norma ne daje osnova za ispravno tumačenje primenjuje se restriktivno tumačenje.

  • ovo sužavanje nije dozvoljeno kada zakonska norma precizno određuje kriminalnu zonu

Pribegavanje restriktivnom tumačenju nije opravdano kada je protivno prirodi i svrsi nekog instituta ili inkriminacije ako bi dovelo do toga da taj institut ne bi mogao da ostvaruje svrhu zbog koje postoji.

  • teleološko tumačenje postavlja granice restriktivnog tumačenja
  • putokaz u nalaženju pravog smisla neke kp norme

 

Tumačenje u krivičnom pravu

18. februara 2017.

Tumačenje je nalaženje pravog smisla pravne norme, u ovom slučaju krivičnopravne norme.

Tumačenje ne mora uvek biti praćeno primenom, ali suprotno je obavezujuće jer primeni mora predhoditi makar obično jezičko tumačenje.

Razlikuju se vrste tumačenja s obzirom na subjekta koji tumači kr. zakon i s obzirom na način na koji se to čini – metod koji se koristi.

Subjekti tumačenja:

  • kr. zakone tumači svako ko je intelektualno sposoban da dođe do smisla ili poruke koju preko određenih jezičkih znakova nudi tvorac zakona
  • subjektivno tumačenje – ono što je zakonodavac hteo da kaže i objektivno tumačenje – ono što je zaista kazao
  1. autentično tumačenje
    • daje organ koji je tvorac zakona – Narodna skupština Republike Srbije
    • obavezuje one koji tumače i primenjuju pravo
      • u okviru zakonskog akta koji se tumači, kao sastavni deo ili
      • naknadno, posebnim zakonom
  2. doktrinarno tumačenje
    • krivičnopravna teorija
    • nije obavezujuće tumačenje ali ima veliki uticaj
    • jedan od zadataka nauke kr. prava
    • posledica naučnih dela teoretičara kp
  3. sudsko tumačenje
    • nije obavezno osim za konkretni slučaj za koji se daje
    • ima veliki uticaj
    • tumačenja viših sudova iako formalno ne obavezuju niže imaju veliki značaj i njih se niži sudovi pridržavaju u velikoj meri

Metodi tumačenja – najvažniji metodi tumačenja su:

  • jezičko ili gramatičko
    • putem jezičkog značenja zakonskog teksta dolazi se i do njegovog pravog smisla
    • najjednostavniji metod
    • u jednostavnim slučajevima je dovoljno
  • sistematsko
    • polazi se od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu
    • mesto norme koje ona ima u okviru:
      • određenog člana tj skupa manjeg broja normi koji se obično odnose na isti predmet
      • šire glave koja reguliše određenu oblast
      • celog krivičnog zakona
      • celokupnog pravnog sistema zemlje – u nekim slučajevima!
  • komparativno
    • nema neki veći značaj, samo dopunski metod i orijentacija uz druge metode
      • veći značaj ima u zemljama gde se zakonski tekst donosi i objavljuje na više jezika ili
      • kada je neko rešenje u domaćem zakonodavstvu istovetno kao u stranom, rešenje u stranom može imati značaj za pravi smisao norme
  • istorijsko
    • polazi od toga kako je zakon nastao i dolazi do onoga šta je zakonodavac normom hteo da postigne ili šta je objektivno značila kada je doneta
  • teleološko ili funkcionalno i
    • shvatanje smisla i cilja kp norme
    • u tumačenju svake konkretne norme treba uvek poći od zaštitnog objekta (šta se tom normom želi zaštititi)
      • smisao zakona – ratio legis
    • koristi se
      • u spornim i složenim slučajevima kada se drugim metodama ne može doći do ispravnog tumačenja
      • u slučaju kolizije rezultata do kojih se dolazi primenom drugih metoda
    • mora biti višestruko ograničeno principima pravne države i osnovnim principima kp
    • teleološki redukcionizam
      • spoj teleološkog i restriktivnog tumačenja
      • tumači se restriktivno jer se svodi na njen cilj
      • ide ispod granice pravog značenja norme
      • jasan pojam se tumači uže od njegovog stvarnog značenja
        • uzima se u obzir samo ono značenje koje proizilazi iz cilja norme, ostala značenja se zanemaruju
        • isključuje se svako rešenje koje nije u skladu sa svrhom norme
    • ekstenzivno teleološko tumačenje
      • predstavlja suprotnost redukcionizma
      • nije dozvoljeno u kp
      • vodi kreativnoj analogiji
  • logičko tumačenje
    • najznačajnije je tumačenje putem argumenta a fortiori:
      1. argumentum a maiori ad minus
        • zaključivanje od većeg ka manjem
        • ono što se odnosi na više, važi i za manje
        • ako je sud ovlašćen da učinioca oslobodi, više je ovlašćen da mu kaznu ublaži
      2. argumentum a minori ad maius
        • zaključivanje od manjeg ka većem
        • ako se nešto odnosi na lakši slučaj, tim pre važi i za teži slučaj
        • kod kd protivzakonite naplate i isplate bilo je propisano da se kažnjava službeno lice kada nekome manje isplati nego što je dužan ali ne i kada mu uopšte ne isplati
          • postoji i onda kada službeno lice ne isplati iznos koji je dužan da isplati
      3. argumentum ad absurdum
        • pokazuje da se primenom nekog metoda dolazi do apsurdnog rezultata i da se mora tražiti drugo rešenje
    • argumentum a contrario
      • tumačenje putem razloga suprotnosti
      • pravilo da se nešto odnosi samo na određenu situaciju a ne i na ono što je suprotno tome
      • nema veći značaj za kp jer je jasno da se norma ne može odnositi i na suprotnu situaciju zbog načela zakonitosti
    • tumačenje putem analogije
    • argumentum a coherentia – argument koherentnosti
      • nastoje se otklonitit suprotnosti između dve norme koje su u sukobu odnosno imaju različito značenje
      • ovaj problem se nastoji rešiti korišćenjem unutrašnje povezanosti
      • zahteva i korišćenje sistematskog tumačenja

 

Izvori krivičnog prava

18. februara 2017.

Dve najvažnije podele:

  • međunarodni i nacionalni
  • neposredni i posredni izvori

Ostale podele:

  • glavni i osnovni
  • sporedni i dopunski izvori

Međunarodni izvori:

  • posredni izvor krivičnog prava
  • Ustav Srbije predviđa da opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međ. ugovori predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka koji se neposredno primenjuju
    • neposredna primena međunarodnih ugovora samo izuzetno dolazi u ozbir u oblasti kp
  • to se zapravo čini donošenjem, odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivičnog zakonodavstva
  • u slučaju nekih od tih kd međunarodno pravo predstavlja dopunski izvor – ko kršeći pravila međ. prava 
    • moraju se imati u vidu i primenjivati relevantne norme međ. prava
  • isti slučaj je i u oblasti kpp
    • garantije koje predviđa Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima 1966. godine
  • bilateralni ugovori u oblasti međ. pomoći u krivičnim stvarima

Nacionalni izvori

  • Ustav
    • dve vrste odredaba za kp
      1. one koje određene kp principe podižu na rang ustavnih principa – npr načelo zakonitosti
      2. one koje predstavljaju osnov propisivanja nekih inkriminacija – npr da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo
    • posredan izvor krivičnog prava i dvostruki značaj
      • za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivičnom zakonu i
      • za sud prilikom tumačenja i primene kp odredbi
  • Zakon
    • jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava
      • posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu
    • nije isključiv jer postoje i dopunski izvori
    • u Srbiji KZ i ZOMUKD i kp norme iz sporednog zakonodavstva
  • Podzakonski propisi
    • njima se ne mogu propisivati krivična dela niti instituti opšteg dela kp
    • mogu biti dopunski izvor kada kr. zakon upućuje na njih
      • blanketna krivična dela 
        • kod zakonskog opisa nekih kd koriste se formulacije protivpravno, neovlašćeno, suprotno propisima
        • nedozvoljena trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoće itd.
  • Sudska praksa
    • formalno ne predstavlja izvor krivičnog prava u Srbiji
    • ima veliki značaj za kp u suštinskom smislu
    • kr. zakon nije perfektan da sudskoj praksi ne ostavlja određeni prostor koji donekle znači i stvaranje prava
    • odluke viših sudova i pravna shvatanja u njima nisu obavezne u smislu izvora ali vrše veliki uticaj na shvatanja nižih sudova
      • sudovi vode računa o stavovima viših sudova a često uvažavaju i stavove drugih sudova
  • Teorija krivičnog prava
    • ne predstavlja izvor krivičnog prava
    • sudovi u rešavanju pojedinih pitanja u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja u teoriji kp
    • uticaj nauke kp na krivično pravo je poželjan
      • na sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču
  • Običaj
    • ne predstavlja izvor krivičnog prava
    • u ranijem periodu i jeste ali usvajanjem načela zakonitosti običajno pravo je u suprotnosti s tim načelom
    • sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih kd se može bliže odrediti samo ako se uzmu u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini

 

Razvoj našeg krivičnog prava (period posle 1941)

18. februara 2017.

Krivično pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (1941-45)

  • okupatorske snage su vršile vlast negde neposredno, negde posredno preko satelitskih državnih tvorevina npr NDH
    • krivično pravo Kraljevine Jugoslavije tu i dalje važi 
    • jača se represija predviđanjem drastičnih kazni za kršenje naredbi okupatora
  • sredinom 41. formira se pokret otpora NOB
    • usmeren je na oslobođenje zemlje od okupatora i uspostavljanje novog društvenog poretka
    • na oslobođenim područjima prestala je primena dotadašnjih propisa uključujući KZ i počelo stvaranje novog prava
    • ratno i strogo pravo i pretežnim delom običajno
    • retki pisani izvori prava
      • najvažniji pisani izvor je Uredba o vojnim sudovima 1944
        • organizacija i nadležnost vojnih sudova, kd, kazne i zaštitne mere o postupku i o izvršenju presude

Jugoslovensko kp od 1945-92:

  • odmah posle rata 
    • Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države 25. avgust 1945
      • inkriminacije političkih krivičnih dela i ratnih zločina
    • Zakon o vrstama kazni 5. jul 1945.
      • sistem od 12 vrsta kazni
    • Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941 i za vreme neprijateljske okupacije
      • omogućena je primena pravnih pravila iz predratnog zakonodavstva ako nisu u suprotnosti s novim propisima
      • primenjivane su norme jugoslovenskog Krivičnog zakonika iz 1929.
  • Krivični zakonik – Opšti deo 4. decembar 1947.
    • rađen pod uticajem sovjetskog krivičnog zakonodavstva
    • materijalna koncepcija kp
    • usvaja se analogija kao sredstvo za stvaranje novih kd
    • široka odgovornost za pokušaj i pripremne radnje
    • sistem krivičnih sankcija
  • posebni zakoni koji predviđaju određene grupe kd doneti 1948.
  • Krivični zakonik FNRJ 1. jul 1951.
    • sukob Jugoslavije sa SSSR je imao za posledicu izradu novog zakonika
    • savremen i legislativno tehnički dobro urađen zakonik
    • u znatnoj meri predstavlja originalnu kodifikaciju materijalnog krivičnog prava iako rađen po uzoru evropskih zakonodavstva (najviše švajcarskog)
    • izmene i dopune 1959 – Novela
      • niz novina u sistemu ks – sankcije prema maloletnicima
  • devet krivičnih zakonika 1. jul 1977
    • po osnovu ustava SFRJ 1974.
    • savezni, šest republičkih i dva pokrajinska
    • uglavnom preuzima rešenja noveliranog KZ iz 1951.
      • razlog donošenja je isključivo političke, ustavnopravne prirode
    • opšti deo ostao je skoro u celini u nadležnosti federacije
    • posebni deo podeljen između federacije i federalnih jedinica 
      • veći deo u regulisanju federalnih jedinica
    • menjani su više puta, najznačajnije izmene i dopune izvršene su 1990
      • zakonski opisi kd su precizirani i sužena kriminalna zona
      • manji broj kd potpuno ukinut
      • unete inkriminacije na osnovu obaveza iz međunarodnih akata koji su ratifikovani

Krivično pravo SRJ i SCG:

  • državni kontinuitet posle raspada SFRJ nastavlja SRJ
    • obaveza usklađivanja ranijeg zakonodavstva sa Ustavom SRJ iz 1992.
      • Krivični zakon SRJ 1993. usklađen sa Ustavom.
      • izmene i dopune 1994 Krivičnog zakona Srbije
      • Crna gora 1993. donela novi krivični zakon
    • izmene i dopune se uglavnom odnose na Posebni deo, u oblasti Opšteg dela je najznačajnija izmena bila ukidanje smrtne kazne u saveznom zakonodavstvu i ukidanje mere bezbednosti zabranjenog javnog istupanja
  • izmene i dopune KZ SRJ 2001.
    • smrtna kazna je potpuno eliminisana iz sistema krivičnih sankcija, uvedena kazna zatvora u trajanju od 40 godina.
  • izmene i dopune KZ RS februar 2002. i kasnije KZ CG
    • promenjen je zakonski opis i strože kazne kod nekih krivičnih dela
    • uvedeno više novih ali i dekriminalizovana neka kd
  • posle transformacije u državnu zajednicu SCG
    • svaka republika donosi svoje krivične zakonike, državna zajednica nije ni delimično regulisala krivičnopravnu materiju
  • Krivični zakonik 29. septembar 2005. godine
    • 2004. obrazovana komisija eksperata koja je sačinila Nacrt
    • utvrđen je predlog koji je u okt. 2004. upućen u skupštinsku proceduru

Krivično pravo Srbije:

  • posle prestanka postojanja drž. zajednice SCG, i dalje na snazi KZ 2005.
  • donet je i Zakon o izmenama i dopunama KZ iz 2009. 
    • šire se granice krivičnog prava
    • zaoštravanje propisanih kazni kod oko trećine kd
    • isključene primene odredaba o ublažavanju kazne kod nekih kd
    • kontinuitet sa izmenama i dopunama ranijeg krivičnog zakonodavstva iz 2003, nego sa samim KZ 2005.
  • Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela 2008
    • postoje argumenti pro i contra za uvođenje odgovornosti pravnih lica
  • Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz kd 2008
    • na osnovu njega može biti oduzeta imovina koja ne mora imati nikakve veze sa učinjenim kd
  • Zakon o izmenama i dopunama iz 2012.
    • otklanja grube propuste učinjene 2009.
    • broj novouvedenih kd je znatno veći
      • krivična dela terorizma
      • zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
    • izvesno poboljšanje KZ
  • noviji razvoj
    • težište se stavlja na represiju
    • zaštita po svaku cenu

 

Razvoj našeg krivičnog prava (period do 1941)

18. februara 2017.

Srednjovekovni period:

  • opšte karakteristike tadašnjeg evropskog prava
    • običajno i partikularno
    • period privatne reakcije koja se postepeno pretvarala u državnu
  • u 12. veku umesto kazne postoji privatna reakcija u obliku krvne osvete i sistema kompozicije
    • vražda – otkupljivanje kod ubistva davanjem naknade rodbini ubijenog i postupak mirenja
  • represiju preuzima feudalna država
    • donosi se Dušanov zakonik 1349.
      • surove telesne kazne
      • česta primena smrtne kazne
      • zločin ne smatra privatnom stvari pojedinca nego kao javnu stvar koja se tiče cele zajednice
      • jak uticaj vizantijskog prava
      • pravi razliku između umišljaja i nehata
  • turska državna vlast i primena šerijatskog prava
    • zadržava se običajno pravo donekle
    • stvaraju se Srbija i Crna gora
      • Crna gora ima de facto nezavisnost ali rodovsko-plemensko uređenje iz kojeg se postepeno formirala država
      • Srbija je bila pod Turcima do početka 19. veka

Period do stvaranja Jugoslavije 19. i početak 20 veka:

  • u toku prvog srpskog ustanka 1804 donose se kp odredbe u formi Zakonika prote Mateje Nenadovića 1804
    • sporno da li je primenjivan samo na delu teritorije ili na celoj oslobođenoj teritoriji
  • Karađorđev kriminalni zakonik 1807 sadrži isključivo kp odredbe
    • nije utvrđeno do kada se i u kojoj se meri primenjivao
    • dela vojne prirode i teške telesne kazne
  • Kaznitelni zakon za policajne prestupe 1850
  • Kriminalni zakonik za Knjaževstvo Srbiju 1860.
    • prvi moderni krivični zakonik
    • po uzoru na pruski 1851. 
  • Nacrt novog srpskog krivičnog zakonika 1910
    • po uticajem norveškog 1902 i ruskog 1903
    • 1911 prerađen
    • nije usvojen zbog balkanskih ratova i 1. svetskog rata

Krivično pravo Jugoslavije 1918 – 1941:

  • od nastanka do donošenja jedinstvenog krivičnog zakonika ima 6 pravnih područja u oblasti kp
    • izuzetak je vojno zakonodavstvo jer je važenje vojnog srpskog iz 1901 prošireno na celu državu
    • doneto je i nekoliko posebnih zakona koji su važili u celoj zemlji među kojima i Zakon o zaštiti javne bezbednost i poretka u državi 1921. godine
  • unifikacija krivičnog zakonodavstva
    • počelo se raditi 1921. na tome
    • 27. januar 1929. – novi Krivični zakonik Kraljevine Jugoslavije
      • tadašnji moderni KZ
      • pod uticajem krivičnog zakonodavstva Kraljevine Srbije, Projekta iz 1910. i nemačkih projekata iz 1925. i 27. i stavova neoklasične škole
      • mnoga rešenja su prisutna i danas
    • Zakon o izvršavanju kazni lišenja slobode 1929.
      • progresivni sistem u četiri stadijuma
    • Vojni krivični zakonik iz 1930.
      • vojno krivično pravo
      • supsidijarno važe odredbe opšteg dela KZ 1929.

Pojava i razvoj krivičnog prava

18. februara 2017.

Krivično pravo je jedna od najstarijih grana prava.

I pre nastanka države neke oblike reakcije su primenjivala privatna društva kao sankciju kao npr progonstvo.

Tek s nastankom države može se govoriti o kp u pravom smislu.

U jednom prelaznom periodu država je delila pravo kažnjavanja sa pojedincima ili društvenim grupama.

S postepenim jačanjem države i dalje se sreću ustanove koje su postojale i pre nastanka države – krvna osveta, kompozicija, talionsko načelo, progonstvo i sl.

Talion je značajan korak napred u ograničavanju osvete i priv. reakcije u smislu uvođenja određene srazmernosti. Sreće se u zakonima starog veka – Hamurabijev i rimski zakon 12 tablica. Kp materija regulisana je s drugim oblastima zajedno u ovim zakonima a svela se na predviđanje pojedinih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanje strogih kazni

S nastankom modernog kp u 18. veku sreću se krivični zakonici kako ih i danas poznajemo.

Srednji vek:

  • arbitrernost
  • običaj kao izvor kp
  • primena strogih i surovih kazni – smrtne i telesne
  • heterogeno, arbitrerno, surovo i nejednako pravo
  • pod uticajem religije kažnjava za kd zasnovana na verskim zabludama

U drugoj polovini 18 veka ideje Monteskjea, Rusoa, Voltera i drugih stvaraju novo krivično pravo.

Ćezare Bekarija u svojoj knjizi O zločinima i kaznama udara temelje modernog krivičnog prava, mnoge njegove ideje su i danas aktuelne i predstavljaju dostignuća krivičnog prava.

  • treba izdvojiti toskanski 1786, austrijski 1787 i francuski krivični zakonik koji su doneti u tom periodu
    • iako nisu drugo važili to su prvi zakonici u kojima dolaze do izražaja nove ideje

Jedan od najpoznatijih zakonika koji je uticao na KZ velikog broja zemalja je Napoleonov iz 1810.

  • zasniva se na principu zakonitosti
  • polazi od ideje utilitarizma

Bavarski krivični zakonik iz 1813 – Anselm Fojerbah – daje ogroman doprinos nauci kp.

Pruski krivični zakonik 1851. je bio uzor za prvi srpski krivični zakonik 1860.

Totalitarni režimi vode negaciji osnovnih principa krivičnog prava  čak i kad se smatra da ne može biti pogaženo ono što je postignuto, pa čak ponekad i s dobrim namerama (orijentacija ka tretmanu i resocijalizaciji je odvela do lobotomije i kastriranja).

Što se tiče napretka, iako se ostaje pri proverenim principima i dostignućima krivičnog prava ne znači da nema ničega novog naročito na planu uvođenja novih sankcija kao alternativama kazni lišenja slobode.

Krivično pravo bivših socijalističkih zemalja je uvelo dosta boljih zakona ali je postalo mnogo lošije stanje na planu kriminaliteta.

U krivičnim pravima evropskih zemalja zapaža se trend evropeizacije njihovih zakonodavstava. Krivično pravo evropskih zemalja se i dalje znatno razlikuje, tako da na putu zajedničkog krivičnog prava stoje mnoge prepreke.

  • termin „evropsko pravo“ ne označava neko supranacionalno pravo već samo zbirni pojam za one pravne norme Evropske unije i Saveta Evrope koje su relevantne za nacionalne krivičnopravne sisteme

 

Načelo pravednosti i srazmernosti

18. februara 2017.

Načelo pravednosti i srazmernosti znači da kazna i druga krivična sankcija koja se primenjuje prema učiniocu kd mora biti pravedna i srazmerna učinjenom delu.

  • mora se voditi računa o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoračivu granicu prilikom odmeravanja kazne
  • nije prihvatljivo da se ks propisuju i primenjuju ne obazirući se na neke opšte ideje pravde i pravičnosti
  • brana je i shvatanju da društvo ima pravo da različitim oblicima tretmana menja ličnost učinioca kd, s ciljem da više ne vrši kd
    • drastični zahvati u duševni i telesni integritet koji uopšte nisu u srazmeri sa učinjenim delom

Neprihvatljivo je shvatanje da opravdanje kazne leži u pravednoj odmazdi, retribuciji, kazni koja je u stvari sama sebi cilj u smislu da se na učinjeno zlo odgovori srazmernim zlom, niti je prihvatljiva druga krajnost – zaštita po svaku cenu.

Značaj ne samo u primeni već i u stvaranju kp normi.

Načelo humanosti

18. februara 2017.

Dva aspekta:

  1. humanistička orijentacija zaštitne funkcije kp – krivičnim pravom se pre svega štite najvažnija dobra čoveka
    • samo kp koje zaštitu osnovnih prava čoveka stavlja u centar svega može njegovom nužno nehumanom sredstvu kazni  dati humanističku dimenziju
  2. načelo humanosti u krivičnom pravu – u odnosu na učinioca kp i ks treba da budu koliko je to moguće humane

Isticanje ovog načela često ima ideološke motive da se kp i kazna prikažu humanijim nego što stvarno jesu – univerzalna pojava.

  • činjenica je da su ks a naročito kazna nužno nehumane i da nužno sadrže određeno zlo
  • treba shvatiti ovo načelo kao težnju da se izbegne nepotrebna nehumanost

Krivično pravo Srbije:

  • ono je na nivou humanizacije dostignute u drugim evropskim zemljama
  • primena ks je takođe na nivou humanizacije u EZ ako se ima u vidu struktura ks i visinu kazni 
    • nekad je red o slabostima i neefikasnosti u primeni kp a ne o svesnoj težnji za primenom načela humanosti
    • suviše humanosti za učinioca ponekad znači nehuman odnos prema žrtvi

Načelo humanosti se podiže i na rang ustavnog načela pa se zabranjuje podvrgavanje mučenju, ponižavajućem kažnjavanju i postupanju.