Socijalno-personalni pojam radnje bi predstavljao spoj dve teorije.

• radnja je društveno relevantno ispoljavanje ličnosti
• ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo
  • prigovori:
    • socijalnom pojmu da ne postoji radnja koja nema društveni značaj
    • personalnom da svaki postupak predstavlja ispoljavanje ličnosti
• umesto „ispoljavanje ličnosti“ treba uneti „ostvarivanje volje“
  • uglavnom se ispoljavanje ličnosti na to i svodi
  • ispoljavanje ličnosti obuhvata i ispoljavanje ličnih stavova, namera i sl
    • neko ko ih ispoljava ne želi da ih uvek realizuje
    • shvatanje radnje kao ispoljavanja ličnosti bi dovelo do kažnjavanja za misli
  • dovoljno je da se na bilo koji način s ostvarivanjem volje započelo
• treba je dakle odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje – socijalno personalni pojam radnje
  • prednost ovog pojma se pokazuje na primeru podstrekavanja
    • radnja kao voljni telesni pokret je u ovom slučaju nepodesna
    • radnjom podstrekavanja ostvaruje svoju volju a ne treperenjem glasnih žica kao što je klasična teorija htela da objasni
  • čak i kad radnja jeste neki telesni pokret, on često sam po sebi ne znači ništa i ne govori ništa o kd

Radnju izvršenja preuzima izvršilac dok radnju saučesništva preduzima saučesnik.

• bez radnje izvršenja kd ne može postojati, radnja saučesništva je mogućnost
• radnja izvršenja je konkretizacija radnje kd kod određenog kd koje se vrši njenim propisivanjem u biću kd
• radnja saučesništva je u funkciji radnje izvršenja i njenog preduzimanja
• precizno razgraničenje se vrši prilikom utvrđivanja ispunjenosti elementa predviđenosti u zakonu

Pripremne radnje:

• ne predstavljaju radnju izvršenja i kao takve nisu kažnjive
  • radnja koja nije izašla van stadijuma pripremanja za izvršenje kd nije obuhvaćena pojmom radnje
• precizno razgraničenje se vrši na nivou predviđenosti u zakonu
• ne ulaze u biće kd
• nešto što je u prirodnom smislu pripremna radnja može u pravnom biti radnja izvršenja
  • kada su pripremne radnje proglašene samostalnim kd i kao takve predviđene zakonom 
  • postaju radnja izvršenja

Radnja činjenja i radnja nečinjenja:

1. krivična dela činjenja – komisivni delikti
   • voljno preduzimanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno
   • ostvarivanje volje koja je društveno relevantna se vrši na različite načine a nije uvek presudno jel telesni pokret ili nije – socijalno personalni pojam
     • aktivno i pasivno držanje se nekad prepliću
     • neku radnju određujemo kao radnju činjenja ili propuštanja prema principu pretežnosti
2. krivična dela nečinjenja ili propuštanja – omisivni delikti
   • voljno propuštanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno
   • pojedina pitanja se razmatraju u okviru bića kd

Alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja:

• alternativno
  • za postojanje radnje kao bitnog elementa dovoljno je da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji
  • jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja
• kumulativno
  • potrebno je da budu ostvarene sve propisane radnje izvršenja za postojanje radnje kd
  • jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja

Radnja krivičnog dela je jezgro krivičnog prava i krivičnog dela.

Nije opravdano da se pođe od nekakvog pretpravnog pojma radnje već od samog vrednovanja odnosno od onoga što je zakonom proglašeno kao radnja krivičnog dela.

Shvatanje u nemačkoj doktrini da su značaj pojma radnje i teorija o njoj znatno opali i da ne treba da se unosi u opšti pojam kd.

• neprihvatljivo shvatanje
• kd mora imati svoj supstrat – nešto što pod određenim uslovima postaje kd

Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija:

• kod nas je skoro opšteusvojena
• naturalistički pojam radnje
• radnja je voljni telesni pokret ili voljno propuštanje da se preduzme telesni pokret
  • u fizičko-psihološko smislu kontrakcija mišića – mišićna inervacija proizvedena reakcijom motornih nerava
  • propuštanje je odsustvo pomenute kontrakcije
• ono što je učinilac hteo preduzimanjem radnje – sadržina volje je irrelevantna za postojanje radnje prema ovoj teoriji
• slabost je što radnju vidi kao fizički fenomen posmatran s aspekta prirodnih nauka
  • jednu složenu pojavu simplifikuje i svodi na trivijalnost kao što je pokret mišića prouzrokovan voljnim impulsom

Finalna teorija:

• nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces
• zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja
  • vršenje ciljne delatnosti
• obuhvata suviše mnogo
  • delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma kd

Objektivna teorija radnje je danas sasvim napuštena a postavlja minimalne uslove za postojanje radnje – ne traži ni postojanje volje

Socijalna torija:

• važna normativna ocena i vrednovanja odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu i društvenoj stvarnosti
• da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kd mora imati određeni društveni značaj
• slabost je u neodređenosti teorije i njenoj nepreciznosti
  • pojam radnje može biti ispunjen različitim sadržajima

Personalna teorija:

• radnja određena kao ispoljavanje ličnosti
• proširuje suviše krug radnji koje bi se smatrale radnjom kd

Prema negativnom pojmu radnje radnju čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći.

Funkcije radnje:

1. funkcija osnovnog elementa
   • viši pojam – genus proximum – koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja
     • činjenje i propuštanje, umišljajna i nehatna radnja, dovršena i nedovršena radnja itd
     • ispoljavanje pojave od prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa
2. funkcija povezujućeg elementa
   • noseći stub, kičma u pojmu krivičnog dela
   • ostali elementi su atributi radnje – uslovi koje ona mora ispuniti da bi bila kd
   • ne sme sadržati ono što je sadržano u drugim elementima kd
     • mora biti neutralna u odnosu na predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu
   • sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elementi ne bi uspešno za nju mogli biti vezani
3. funkcija razgraničavajućeg elementa
   • iz pojma radnje isključuje događaje i radnje koji ne mogu predstavljati radnju kd
   • na prvom nivou vrši razgraničenje u odnosu na ono što je kp irelevantno
     • nema radnje kd kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile – vis absoluta
       • neodoljiva sila koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti
       • time se isključuje voljna radnja a time i krivično delo
     • kompulzivna sila – vis compulsiva – i pretnja utiču na donošenje odluke ali se ona javlja kao iznuđena
       • utiču na volju ali je ne isključuju čime ne isključuju ni postojanje radnje
       • radnja kd postoji a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako utiče na njeno postojanje
     • gubitak svesti – radnje kd nema u stanju gubitka svesti
       • poremećaji svesti se rešavaju na planu uračunljivosti, mora doći do potpunog gubitka
     • u slučaju refleksnih pokreta nema radnje
       • organska posledica spoljnih nadražaja
       • automatizovane radnje
         • preovlađuje shvatanje da postoji radnja kd pošto nije sasvim isključena volja
         • kod nekih vrsta je teško postaviti granicu sa refleksnim radnjama
   • podjednako dobro funkciju razgraničenja obavljaju i objektivno-subjektivna, nova teorija o radnji a i finalna teorija
     • socijalni pojam ne bi mogao uspešno da izvrši razgraničavajuću funkciju