Zakupac može svoje pravo korišćenja suprotstavljati ne samo zakupodavcu, nego i svim trećim licima koja svoja prava na zakupljenu stvar izvode iz zakupodavčevog prava svojine.

• ako zakupodavac posle izvršene predaje zakupcu u toku trajanja ugovora o zakupu, proda zakupljenu stvar i prenese pravo svojine na pribavioca, ovaj neće moći izbaciti zakupca iz zakupljene stvari, iako je postao sopstvenik

Zakupčevo pravo može se suprotstaviti trećim licima.

• dva jasno odvojena perioda:
  1. prvi traje od zaključenja ugovora o zakupu do predaje stvari zakupcu
     • zakupac može suprotstaviti svoje pravo pribaviocu samo ako je ovaj u trenutku zaključenja ugovora o otuđenju znao za postojanje ugovora o zakupu
  2. drugi od trenutka predaje do prestanka ugovora o zakupu
     • zakupac može suprotstaviti svoje pravo pribaviocu bez obzira na to da li je ovaj znao za postojanje zakupčevog prava

Suprotstavljanje zakupčevog prava pre predaje

• zakupac ima samo obligaciono pravo prema zakupodavcu, puko pravo potraživanja
  • njegovo pravo se ni u čemu ne razlikuje od ostalih obligacionih prava
  • pošto poverilac u sporu sa trećim treba da dokazuje da je treće lice znalo za postojanje poveriočevog prava
    • teret dokazivanja pribaviočeve nesavesnosti pada na zakupca
  • opšte načelo je da ugovor stvara prava i obaveze samo među ugovornicama
    • prema trećima on ne proizvodi pravna dejstva
      • za ugovornike ugovor stvara prava i obaveze
      • trećima se ugovor može samo suprotstaviti
    • suprotstavljivost je obeležje ugovora koje postoji uz pravna dejstva koja ugovor proizvodi
      • treći moraju priznati i poštovati postojanje ugovora kao pravne činjenice
    • trećima se mogu suprotstaviti i obligaciona prava koja nastaju iz ugovora
      • poverilac ima pravo da zahteva izvršenje dužnikove prestacije
    • suprotstavljivost obligacionog prava sastoji se u tome, što poverilac može istaći trećima činjenicu da on ima pravo prema dužniku i zahtevati od njih da priznaju postojanje njegovog prava
      • odatle proizilazi dužnost trećih lica da se uzdrže od postupka kojima bi mogli povrediti poveriočevo pravo potraživanja

Suprotstavljanje zakupčevog prava posle predaje

• kada zakupodavac preda stvar zakupcu, pravna priroda zakupčevog prava se preobražava
  • zakupčevo pravo se ne sastoji više u potraživanju prema zakupodavcu, nego u korišćenju zakupljene stvari
• zakupac ima pravo da upotrebljava i uživa zakupljenu stvar, a zakupodavac je dužan da poštuje to njegovo pravo
• zakupac, kome je stvar predata, može suprotstaviti svoje pravo korišćenja stvari pribaviocu bez obzira da li je pribavilac znao za postojanje zakupčevog prava
  • važi i za pokretne i nepokretne stvari
    • kod nepokretnih stvari sama činjenica predaje zakupljene stvari u državinu zakupcu upozorava treće lice na dužnost da poštuje zakupčevo pravo do isteka roka na koji je ugovor bio zaključen

zakupac može suprotstaviti svoje pravo korišćenja trećem licu bez obzira na njegovu savesnost

U trenutku zaključenja ugovora o zakupu, zakupac stiče pravo da od zakupodavca zahteva predaju, mada još nema nikakvo pravo na stvari, nego samo obično pravo potraživanja prema zakupodavcu.

• ako zakupac samovlasno, ne čekajući da mu zakupodavac preda stvar, uzme stvar u državinu i počne je upotrebljavati, zakupodavac će moći da zahteva povraćaj stvari

Zakupodavac može svoje obaveze ispunjavati onim redom koji mu se čini da je za njega najpovoljniji.

• zakupac ne može isticati da ima prvenstvo u pogledu ispunjavanja zakupodavčeve obaveze
• zakupac ne može sprečiti da zakupodavac ispuni svoju obavezu najpre prema nekom drugom poveriocu

Posle izvršene predaje zakupčevo pravo se preobražava.

• zakupodavac se povlači u položaj u kome ima negativnu obavezu, da trpi zakupčevo pravo
• zakupac stiče pravo da upotrebljava zakupljenu stvar i da pribira plodove sa nje
  • zakupčevo pravo nema više obeležja potraživanja prema zakupodavcu
  • zakupac ima pravo korišćenja zakupljene stvari

Zakupčevo pravo korišćenja zakupljene stvari sastoji se iz:

• Ovlašćenja upotrebe
  • zakupac dolazi u neposredan odnos sa zakupljenom stvarju čime se omogućava njegovo ovlašćenje upotrebe
  • sadržinu neposredne pravne vlasti zakupca na zakupljenoj stvari sačinjavaju:
    • pravo zakupca da faktički koristi zakupljenu stvar
      • pravo da upotrebljava zakupljenu stvar
      • upotreba stvari označava da zakupac izvlači iz stvari korisna svojstva koja ona po svojoj prirodi i nameni može da pruži
      • ovlašćenje za upotrebu može obuhvatati bilo sva, ili samo neka korisna svojstva zakupljene stvari
      • koliki će biti obim ovlašćenja, određuje se ugovorom o zakupu, zakonom ili običajima određene sredine
        • pravilo je da zakupac ima pravo na potpunu upotrebu stvari
      • pravo da pravnim poslom prenese faktičko korišćenje na treće lice
        • zakupcu može biti uskraćeno pravo da korišćenje ustupi drugom, ili da zakupljenu stvar izda dalje u zakup – podzakup
      • ni ugovorom ni zakonom se ne može zabraniti da stvar upotrebljava
        • upotreba stvari je cilj koji je zakupac imao u vidu kada je zaključivao ugovor o zakupu i osnov njegove obaveze da plaća zakupninu
      • Ovlašćenja pribiranja plodova
        • ugovorom o zakupu se može predvideti
          • da plodovi zakupljene stvari pripadaju zakupodavcu, a da samo upotreba stvari pripada zakupcu
          • da deo plodova pripadne zakupcu, a drugi deo zakupodavcu
        • ako ovakve odredbe u ugovoru nema, ili ako nešto drugo nije uobičajeno, pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu
        • u pravnoj teoriji inače je zastupljeno stanovište da zakupac stiče plodove sa zakupljene stvari odvajanjem (separatio)
          • u našoj pravnoj teoriji prilično je rasprostranjeno gledište da zakupac ne stiče plodove odvajanjem nego tek sabiranjem (perceptio)
            • osnovna razlika između zakupa i plodouživanja

nasuprot zakupcu, plodouživalac stiče pravo svojine na plodovima odvajanjem

Odnos zakupca prema zakupodavcu

Odnos zakupca prema trećima