Zastarelost je zakonski osnov za gašenje krivičnih sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na krivično gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije

Nastupa protekom izvesnog vremena od izvršenja krivičnog dela ili od pravosnažnosti presude kojom je izrečena krivična sankcija

Opravdanje je u propustu države da preko svojih organa preduzme krivično gonjenje ili da izvrši izrečenu sankciju; nakon proteka određenog vremena država na neki način gubi svoje pravo na kažnjavanje, odnosno sama se odriče tog prava

Kod krivičnog gonjenja stoji to da postaje sve teže dokazivati krivično delo protekom vremena

Naše krivično pravo poznaje dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost krivičnog gonjenja
2. Zastarelost krivičnih sankcija

Zastarelost u našem pravu je neograničena, odnosno opšta

• izuzetak – ne zastarevaju krivična dela genocida i ratnih zločina i dela za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi

KZ propisuje rokove za zastarelost izvršenja glavnih kazni.

Oni zavise od visine izrečene kazne zatvora, a kod novčane kazne bez obzira na njenu visinu, on iznosi 2 godine.

• istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnih organa da izvrše kaznu

Za rokove zastarelosti izvršenja kazne nije ni od kakvog značaja propisana kazna.

Izrečena kazna se ne može izvršiti kada protekne:

1. 25 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju od 30-40 godina.
2. 20 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 15 godina.
3. 15 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 10 godina
4. 10 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 5 godina
5. 5 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 3 godine
6. 3 godine od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 1 godine
7. 2 godine od osude na kaznu zatvora u trajanju do 1 godine, osude na novčanu kaznu, osude na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole

U KZ se određuje rok za zastarelost izvršenja novčane kazne i oduzimanja vozačke dozvole ako su izrečene sporedne kazne, kao i rokovi za zastarelost izvršenja mera bezbednosti

KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti:

1. Zastarelost izvršenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, obaveznog lečenja narkomana, obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kada protekne 5 godina od dana pravnosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene.
2. Zastarelost izvršenja mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kada protekne vreme za koje su te mere izrečene.
3. Kod mere bezbednosti javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se mora izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, protekom tog roka ona se više ne može izvršiti.

Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna, a u slučaju opozivanje uslovne od dana pravosnažnosti odluke o opozivanju

Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti, a kad se ne može preduzeti propisanu je ZIKS-om

• za to vreme rok zastarelosti izvršenja krivičnih sankcija se ne računa, tj. dolazi do obustave zastarelosti

I ovde dolazi do prekida zastarelosti, s tim što ovde ne dolazi do prekida zbog izvršenja novog krivičnog dela, već se zastarelost prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne.

• sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče, dakle može doći do obustave i prekida zastarelosti, ali ne zbog izvršenja novog krivičnog dela

I ovde se predviđa apsolutna zastarelost

• zastarelost izvršenja krivičnih sankcija u svakom slučaju nastaje kada protekne dvostruki rok koji se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne

Zastarelost je zakonski osnov za gašenje krivičnih sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na krivično gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije

Nastupa protekom izvesnog vremena od izvršenja krivičnog dela ili od pravosnažnosti presude kojom je izrečena krivična sankcija

Opravdanje je u propustu države da preko svojih organa preduzme krivično gonjenje ili da izvrši izrečenu sankciju; nakon proteka određenog vremena država na neki način gubi svoje pravo na kažnjavanje, odnosno sama se odriče tog prava

Kod krivičnog gonjenja stoji to da postaje sve teže dokazivati krivično delo protekom vremena

Naše krivično pravo poznaje dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost krivičnog gonjenja
2. Zastarelost krivičnih sankcija

Zastarelost u našem pravu je neograničena, odnosno opšta

• izuzetak – ne zastarevaju krivična dela genocida i ratnih zločina i dela za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi

Protek određenog vremena od izvršenja krivičnog dela ima za posledicu nemogućnost krivičnog gonjenja.

Kriterijum za određivanje dužine ovih rokova je propisana kazna za učinjeno krivično delo.

Tako, zastarelost krivičnog gonjenja nastupa ako je proteklo:

• 25 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 30-40 godina
• 20 godina – kazna duža od 15 godina
• 15 godina – kazna duža od 10 godina.
• 10 godina – kazna duža od 5 godina
• 5 godina – kazna duža od 3 godine
• 3 godine – kazna duža od 1 godine
• 2 godine – kazna zatvora do 1 godine ili novčana kazna

Ako je za krivično delo propisano više kazni rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni.

Računanje roka zastarelosti

• kod produženog krivičnog dela
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela
• kod krivičnih dela nečinjenja
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od prestanka dužnosti na činjenje
• kod temporalnih posledičnih krivičnih dela
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od dana kada je posledica nastupila
• kada je reč o krivičnim delima izvršenim u sticaju
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa posebno za svako pojedino krivično delo

Odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja se ne primenjuju u odnosu na ona krivična dela kod kojih je zastarelost izričito isključena

• to su genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločini, kao i krivična dela za koja po ratifikovanim međunarodnim ugovorima zastarelost ne može nastupiti

KZ predviđa obustavu zastarelosti

• za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče rok zastarelosti, a prestankom te smetnje rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kom je obustavljen
• uzima se u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje
• naše pravo prihvata samo pravne smetnje za obustavu zastarelosti (npr duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi krivični postupak)

Za razliku od obustave zastarelosti, kod prekida zastarelosti rok zastarelosti počinje da teče ispočetka, što znači da se vreme koje je proteklo pre prekida ne uračunava u rok zastarelosti. Do prekida dolazi:

• preduzimanjem bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela
• ako je učinjeno novo krivično delo koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti

Mogućnost obustave i prekida mogla bi dovesti do toga da se institut zastarelosti ne primenjuje, stoga je predviđen institut apsolutne zastarelosti

• ona nastupa protekom dvostrukog roka predviđenog za relativnu zastarelost krivičnog gonjenja
• kod apsolutne zastarelosti rok zastarelosti teče uvek, i za vreme obustave i za vreme prekida zastarelosti