Nalog je modifikacija dobročinih pravnih poslova (poklona i testamenta), koja se sastoji u obavezi korisnika dobročinog raspolaganja (poklonoprimca, naslednika) na neko davanje, činjenje ili nečinjenje, s tim što se primljene koristi gube ako se obaveza ne izvrši.

Sama obaveza po opštim pravilima, mora biti određena, moguća i dopuštena.

Kod poklona nalog pre svega može biti ustanovljen

1. u korist nekog trećeg
   • da poklonoprimac npr. izdržava nekoga dok se ovaj nalazi na redovnom školovanju, ili da ga za to vreme primi u stan, ili da nagradi najbolje ostvarenje u nekoj oblasti
2. u korist samog poklonodavca
   • recimo da ga poklonoprimac obilazi u bolesti, da pripremi neki njegov rukopis za štampu, da finansira neku njegovu aktivnost
3. u korist samog poklonoprimca
   • da poklonjenu stvar upotrebi na određeni način (recimo da u poklonjenoj kući stanuje), da napusti profesiju kojom se bavi, da ostavi pušenje ili alkohol, da obavi određeno putovanje

Kod testamenta nalog može biti ustanovljen

1. u korist nekog trećeg
2. u korist naslednika odnosno legatara – korisnika dobročinog raspolaganja
3. u korist samog zaveštaoca
   • da se naslednik stara o održavanju ostaviočevog groba

Rok je vremenski razmak sa čijim istekom pravni posao počinje proizvoditi svoja pravna dejstva (odložni, početni rok), ili sa čijim istekom pravni posao prestaje proizvoditi pravna dejstva ( završni, raskidni rok).

• odložni rok
  • Opšti imovinski zakonik za CG lepo definiše odložni rok: “Kad je početak dejstva nekog ugovora vezan za kakav rok, pa i kakav događaj koji svakojako treba da se obistini (npr. nečija smrt), tad su sva prava od takoga ugovora bezuslovno stečena čim je ugovor završen; samo što je izvršenje odloženo do određenog roka ili događaja”.
  • sa istekom roka obaveza dospeva a poverilac može zahtevati njeno izvršenje
• raskidni rok
  • sa istekom roka posao prestaje da proizvodi pravna dejstva

Rok je za razliku od uslova budući izvesni događaj (pošto vreme neumitno teče). Može biti određen:

• kalendarski
  • u danima, nedeljama, mesecima, godinama
• fiksiranjem određenog datuma, ili vezivanjem za događaj čiji se datum može unapred izračunati
  • uskrs naredne godine, dan punoletsva određenog lica
• vezivanjem za događaj čije je nastupanje izvesno ali je neizvesno vreme njegovog nastupanja
  • nečija smrt

Opšta pravila o računanju vremena su u našem pravu, u odsustvu opšteg dela građanskog zakonika, sadržana u ZOO:

• rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče
  • ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca
  • ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi, kao poslednji dan roka računa se sledeći radni dan
    • jednogodišnji rok za izvršenje ugovora zaključenog 31.12 (računajući ovaj rok od dan zaključenja) ističe 31.12 naredne godine, preciznije rečeno u ponoć (nula časova) između 31.12 i 1.1 pošto se dani ne računaju od svanuća do svanuća nego od ponoći do ponoći
  • rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka
    • u rok određen danima ne računa se dan zaključenja ugovora odnosno dan u koji pada događaj od koga rok počinje teći
      • ako rok iznosi 4 dana a ugovor je zaključen u ponedeljak, sam ponedeljak se ne računa, prvi dan roka je utorak a poslednji petak
      • ako rok iznosi 30 dana a ugovor je zaključen 1.2.2013, sam prvi februar se ne računa, prvi dan roka je 2.februar a poslednji dan 3.3.
    • rok određen u nedeljama (sedmicama) završava se istekom onog dana poslednje nedelje koji nosi isti naziv kao dan u koji se desio događaj od koga je rok počeo teći

Modifikacija pravnog posla je neka okolnost koja utiče na dejstva pravnog posla koja menja odnosno modifikuje redovna dejstva pravnog posla. Postoje tri vrste: uslov, rok i nalog.

U smislu modifikacije pravnog posla uslov je buduća neizvesna okolnost od čijeg ostvarenja zavise pravna dejstva posla.

• ako se dejstva pravnog posla podrede jednoj budućoj neizvesnoj okolnosti čije je nastupanje izvesno samo je neizvesno vreme njenog nastupanja, postoji samo rok a ne uslov
• nije uslov u pravnotehničkom smislu buduća neizvesna okolnost koja je svojstvena prirodi pravnog posla tako da od ostvarenja te okolnosti zavise redovna dejstva posla.
  • ako bi neko bio postavljen za naslednika „pod uslovom“ da nadživi testatora, to nije uslov u smislu modifikacije pravnog posla, jer se ni u čemu ne menjaju redovna dejstva posla

Prema načinu na koji se ostvaruju uslovi se dele na pozitivne i negativne.

• Pozitivni su oni koji se ostvaruju nastupanjem okolnosti (događaja)
  • dobijanje kredita, odlazak u inostranstvo, rođenje deteta.
• Negativni su oni koji se ostvaruju nenastupanjm odnosno izostankom buduće i neizvesne okolnosti
  • nestupanje u brak, nerođenje deteta
  • ako se rođaku poklanja stan s tim da ne stupi u brak pre nego što napuni 27 godina života

Uslovi se dele na potestativne, kazualne i mešovite.

• Kazualan uslov ne zavisi od volje ni jedne ni druge strane već od slučaja (casus-a) ili zavisi isključivo od volje nekog trećeg koji nije učesnik pravnog posla.
  • kupujem pod uslovom da dobijem kredit
• Potestativni su oni koji zavise od volje jednog ili drugog učesnika pravnog posla.
  • Običan potestativni uslov se sastoji u nekoj radnji ili uzdržavanju učesnika pravnog posla pa utoliko zavisi i od njegove volje
    • kupujem automobil ukoliko na odmor budem išao u inostranstvo
    • kupujem stan ukoliko se oženim
  • Čist ili pravi potestativni uslov zavisi od nahođenja učesnika pravnog posla, od njegove arbitrerne, diskrecione volje.
    • obavezujem se da ću vam sledećeg meseca kad primim platu dati na zajam 2000 eura ako budete hteli.
    • neke vrste čistih potestativnih uslova ne važe i povlače ništavost obaveze
      • obavezujem se kad primim narednu platu da vam dam 200eura na zajam „ako budem hteo“
    • Mešovit uslov istovremeno zavisi od volje učesnika pravnog posla odnosno naslednika ili legatara i volje nekog trećeg ili objektivnih okolnosti
      • poklanjam kuću Šabanu pod uslovom da se oženi Đeljanom

Postoji podela na odložne i raskidne uslove.

• Odložni ili suspenzivan je onaj uslov koji dejstva pravnog posla odlaže i nasupanje čini neizvesnim
  • prodajem harmoniku ukoliko dobijem stipendiju za usavršavanje u Moskvi
• Kod raskidnog ili rezolutivnog uslova pravni posao proizvodi dejstva na koja je upravljen i u tom pogledu nema neizvesnosti, ali je neizvesno da li su ta dejstva definitivna tj. da li će opstati
  • prodajem motokultivator i prenosim svojinu na kupca zbog odlaska u inostranstvo, s tim da ovaj prenos pada i svojina na motokultivatoru mi se vraća ako ne dobijem radnu dozvolu u određenoj stranoj državi

Ova poslednja podela otkriva prirodu uslova kao modifikacije i njegov uticaj na dejstva pravnog posla. Da bi se ta dejstva ispitala potrebno je razlikovati 3 situacije:

• situacija koja postoji dok se još ne zna da li će se uslov ostvariti – faza neizvesnosti
• situacija koja nastaje neostvarenjem uslova
• situacija koja nastaje ostvarenjem uslova

Dejstva punovažnog odložnog uslova

1. U fazi neizvesnosti, dok se još ne zna da li će se uslov ostvariti, od samog zaključenja ugovora stranke su njime vezane te se nijedna ne može jednostrano povuć
   1. Pravo koje je predmet ugovora i dalje pripada prenosiocu, on je vlasnik, poverilac.
      • prodavac ima pravo da stvar i dalje upotrebljava, da pribira plodove, da podiže svojinske i državinske tužbe
      • ne sme učiniti ništa što bi ugrozilo prava sticaoca za slučaj da se uslov ostvari, inače duguje nakandu štete
      • može preduzimati i akte raspolaganja s tim da sudbina ovih raspolaganja zavisi od ostvarenja uslova
   2. Sticalac još nije imalac prava i ne može vršiti samo pravo
      • ne može naplatiti potraživanje ako je u pitanju cesija, ne može upotrebljavati stvar ni pribirati plodove, ni podizati svojinske i državinske tužbe
      • on ima jedno „eventualno pravo“, „pravo u začetku“ i može preduzimati radnje za očuvanje tog prava
        • prekinuti rok zastarelosti, odnosno održaja, upisati svoj naslov u zemljišne knjige

1. Faza neizvesnosti se može se okončati neostvarenjem uslova
   1. Dejstvo neostvarenja odloženog uslova je u tome što se smatra da posao nije ni bio zaključen.
   2. Raspolaganja koje je u međuvremenu vršio prenosilac važe, dok raspolaganja pribavioca ne važe, smatra se da ih nije bilo.
2. Faza izvesnosti može se uspostaviti i ostvarenjem odložnog uslova
   1. Ostvarenje odložnog uslova otklanja neizvesnost koja je postojala, tako što pravni posao proizvodi dejstva na koja je bio upravljen.
   2. Raspolaganja koja je pribavilac preduzeo u međuvremenu sada su konsolidovana i postala konačna dok raspolaganja prenosioca ne važe, smatra se da ih nije bilo.

Dejstva punovažnog raskidnog uslova

• Posao modifikovan raskidnim uslovom proizvodi dejstva na koja je upravljen i u tom pogledu nema neizvesnosti.
  • Neizvesnost se sastoji u tome da li će proizvedena pravna dejstva opstati
    • zbog odlaska u inostranstvo prodajem automobil i prenosim svojinu na kupca, s tim da ovaj prenos pada i svojina mi se vraća ukoliko u zemlji dobije posao za koji sam konkurisao
  • Ako se raskidni uslov ne ostvari neizvesnost nestaje te je sticanje konačno
    • Pravni akti koje je preduzeo sticalac ostaju u važnosti, a poslovi koje je preduzeo raniji imalac nemaju nikakvog dejstva.
  • Ako se raskidni uslov ostvari, stečeno pravo se gubi
    • Gube se i raspolaganja koja je sticalac činio i pravo se vraća ranijem imaocu.

Fikcija (ne)ostvarivanja uslova

• Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči strana na čiji je teret određ
• Smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja prouzrokuje strana na čiju je korist određ

Nevažećim uslovima smatraju se oni koji su

• nedozvoljeni
  • protivni kako izričitim zakonskim naređenjima tako i opštim pravnim principima i načelima ustavnog poretka
• nemoralni
  • protivni moralnim shvatanjima društva
• nemogući,
• nerazumljivi ili
• protivrečni

U našem pravu posledice nevažnosti uslova su različite, u zavisnosti od toga koji je pravni posao u pitanju:

• ugovor modifikovan nevažećim uslovom i sam je nevažeći i to ništav
• nevažeći uslovi u testamentu smatraju se kao da ne postoje
  • testament proizvodi dejstva kao da uslov nije ni postavljen

Kauza (osnov) daje odgovor na pitanje zašto se jedno lice obavezuje pravnim poslom.

Klasično shvatanje – francuski civilista Doma:

• kauza je cilj kome stranke teže pri sačinjavanju ugovora i preuzimanja ugovornih obaveza
  • jedna strana se obavezuje jer se obavezuje i druga
  • obaveza jedne je osnov obaveze druge
• kod dobročinih postoji namera darežljivosti – intentio liberalis, animus donandi

Subjektivna teorija:

• kauza se posmatra na psihološkom polju
• izjednačava se s motivom pravnog posla
• kauza je onaj motiv koji je bio odlučujući pri nastanku pravnog posla

Objektivna teorija:

• kauza je ekonomski cilj koji stranke žele da postignu
• ekonomski ekvivalent, protivčinidba jedne odnosno druge strane
• dobročini pravni poslovi ili nemaju kauzu ili se sastoji u negativnom ekonomskom efektu

Teorija Anri Kapitana:

• kauza je pravni cilj koji stranke ostvaruju izvršavajući svoje obaveze iz pravnog posla
• kod dvostrano obaveznih ugovora stranka se obavezuje zbog izvršenja obaveze druge stranke
• ovako shvaćena teorija kauze je korisna u slučajevima neispunjenja ugovornih obaveza ili nemogućnosti izvršenja obaveze
  • suštinski razlog za primenu određenih pravnih sredstava – raskid ugovora zbog neizvršenja

Pobude koje stoje iza neposrednog pravnog cilja su najčešće ekonomske prirode, stoje u drugom planu i nisu bitne za sudbinu pravnog posla.

• u nekim slučajevima i pobude ulaze u kauzu pravnog posla
  • tada pobude mogu dovesti do njegove ništavosti
    • kod teretnih pravnih poslova u slučaju obostrane nesavesnosti
    • kod dobročinih poslova obična zabluda o motivu dovodi do rušljivosti

Kauza je i zakonska ustanova.

• ZOO – svaka ugovorna obaveza mora imati svoj dopušteni osnov
  • dopušten je ako nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima
• pretpostavka je da obaveza ima osnov iako on nije izražen
  • oboriva pretpostavka da svaki posao ima osnov
  • ako posao nije imao kauzu i to se dokaže, biće apsolutno ništav
• odnos motiva i kauze
  • pobude ne utiču na punovažnost ugovora sem
    • ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor a drugi ugovarač je to znao ili je morao znati ugovor će biti ništav – obostrana nesavesnost
    • ugovor bez naknade neće imati pravno dejstvo kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača

Predmet pravnog posla je ono na šta se posao odnosi, o čemu je posao – akti davanja, činjenja, nečinjenja ili uzdržavanja.

• dare, facere, non facere i pati
• u praksi se izjednačava predmet i objekt pravnog posla što u nauci nije prihvatljivo

Da bi posao bio punovažan, predmet mora imati određene osobine, predmet mora da bude:

• moguć
  • ono što je nemoguće, niko nije dužan da izvrši
  • materijalna odnosno faktička nemogućnost
    • obaveza preskočiti Dunav kod Beograda
  • pravna nemogućnost – stvari van prometa odnosno prestacije vezane za takve stvari ne mogu biti predmet pravnog posla
    • preneti svojinu na mostu „Gazela“
  • dopušten
    • predmet je nedopušten ukoliko je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima
    • prinudni propisi koji ograničavaju predmet pravnog posla se odnose na niz građanskopravnih, krivičnopravnih i upravnih propisa
      • npr ako je predmet obaveza jedne strane da izvrši neko krivično delo ili nanese štetu nekom licu
    • određen
      • ako je obaveza neodređena njeno izvršenje nije moguće pa se uzima da pravni posao nije ni punovažno nastao
        • ugovor gde prodavac preda kupcu „neku“ stvar a kupac prodavcu plati „izvesnu“ sumu novca
      • ne mora biti uvek precizno i tačno određen
        • pravni posao će biti punovažan i ako se predmet može odrediti
          • zaveštalac otavi isporuku odnosno legat kojom svoj stan u Beogradu ostavlja određenom licu i ne utvrdi tačno stan – ali ima samo jedan stan
        • predmet mora biti određen ili odrediv

Ukoliko je predmet pravnog posla nemoguć, nedopušten, neodređen odnosno neodrediv, takav pravni posao je apsolutno ništav.

Ukoliko postoji pravnorelevantni nesklad između unutrašnje i izjavljene volje tako što je izjava volje data usled mane volje nije reč o tumačenju već o nevažnosti pravnih poslova usled rušljivosti.

Pravila za tumačenje se razlikuju s obzirom na vrste pravnih poslova.

• Jednostrani i dobročini pravni poslovi su više vezani za autonomiju volje i to individualnu autonomiju pa time i za subjektivno tumačenje.
  • osnovno pravilo je subjektivno tumačenje – kod subjektivnog tumačenja treba tumačiti prema pravoj nameri pravnog subjekta
  • npr kod zaveštanja odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaoca
• Dvostrani i teretni pravni poslovi se tumače objektivno
  • subjektivno tumačenje je praktično neprimenljivo u svakom slučaju kad među strankama postoji spor o smislu i domašaju odredbi njihovog posla
  • prosto objektivno tumačenje pretpostavlja da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase
    • nekad prosto tumačenje nije dovoljno ako su odredbe ugovora dvosmislene, nedovoljno određene ili stranke imaju oprečno tumačenje ugovora koje su sačinile
  • dopunsko tumačenje – dopunska pravila nalažu da treba istraživati zajedničku nameru ugovarača
    • sporne odredbe razumeti kako odgovara načelima obligacionog prava
      • namera ugovarača se mora propustiti kroz objektivni filter načela sadržanih u ZOO
      • ravnopravnost stranaka, savesnost i poštenje, zabrana zloupotrebe prava, zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja, načelo jednake vrednosti davanja, zabrana prouzrokovanja štete i dr
    • dopunsko pravilo je da se svi dobročini pravni poslovi tumače u smislu koji je manje težak za dužnika, a teretni u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja
  • prosta i dopunska tumačenja su opšta pravila tumačenja
  • postoje i posebna odnosno specijalna pravila tumačenja
    • ugovori zaključeni na unapred odštampanom sadržaju ili kada je ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne strane, nejasne odredbe se tumače u korist druge strane
    • tumačenje testamenta u odnosu na slučajeve kada je zaveštalac odredio naslednike ali nije određeno iskazao svoju nameru u pogledu veličine njihovog naslednog dela

Ako se i upotrebom svih pravila tumačenja ipak ne može doći do smisla date izjave volje, pravni posao je ništav zbog neodređenosti u celini ili delimično u zavisnosti da li se neodređenost odnosi na celinu ili samo na pojedine odredbe.

Volja se može izjaviti na razne načine: rečima (usmeno ili pismeno), uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.

S obzirom na način izražavanja, sve izjave se mogu podeliti na izričite ili neposredne i prećutne ili posredne

1. Izričita izjava je ona koja je učinjena postupcima čija je neposredna svrha da trećima pokažu određenu volju.
   • najčešće rečima mada može i uobičajenim znacima kao što je npr. klimanje glavom ili rukovanje kojim se izražava pristanak
2. Prećutna izjava je ona koja je učinjena tzv. konkludentnim radnjama (ponašanjima)
   • konkludentne radnje su postupci čija neposredna svrha nije u tome da pokažu određenu volju već nešto drugo, ali iz kojih se sa izvesnošću može zaključiti da lice njima izražava određenu volju
     1. kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodaac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni
     2. naslednik koji (bez prethodnog izjašnjavanja) otuđi neku nepokretnost iz zaostavštine daje u stvari (prećutno) pozitivnu nasledničku izjavu da prihvata nasledstvo
   • prećutna izjava ima taj nedostatak što sugeriše pomisao kako se volja prećutno može izjaviti i ćutanjem a što inače u načelu nije tačno
   • retki su slučajevi u kojima ćutanje određenog lica može biti, s obzirom na okolnosti slučaja, sa sigurnošću protumačeno kao njegova izjava određene volje
     1. kad zakupac produži da upotrebljava stvar a zakupodavac se tome ne protivi, njegovo neprotivljenje je u stvari saglašavanje ćutanjem da se ugovor obnovi

Po pravilu, unutrašnja i izjavljena volja se poklapaju, ali iz raznih razloga može doći i do neslaganja, pa se postavlja pitanje kojoj od njih treba dati primat nad onom drugom.

1. Teorija volje – merodavna je unutrašnja volja, budući da izjava i nema drugu svrhu već da stvarnu volju manifestuje u spoljnom svetu.
2. Teorija izjave – pravno dejstvo treba priznati izjavi volje, pošto ona redovno odgovara unutrašnjoj volji i pošto se u pravnom životu unutrašnja volja ne može saznati na drugi način do pomoću izjave.

Zakonodavstva ne usvajaju nijednu od ove dve teorije u potpunosti, već različite slučajeve različito rešavaju.

• u slučaju tzv. mentalne rezerve, kada se subjekt koji daje izjavu volje određene sadržine u sebi ograđuje od njenih dejstava (intimno ih ne želi i ne priznaje) merodavna je izjavljena a ne unutrašnja volja
• u slučaju tzv. manljivosti volje merodavna je stvarna a ne izjavljena volja

Pravi se razlika između pravnih poslova u užem smislu i činova volje, saopštenja i realnih akata.

Činovi volje spadaju u pravne poslove u širem smislu odnosno radnje slične pravnim poslovima.

• postoji kod okupacije ili derelikcije

• imaju za cilj da direktno proizvedu određenu pravnu posledicu, akt objavljivanja je irelevantan
• volja je usmerena na izazivanje pravne posledice tako što će da se ostvari realno stanje koje odgovara toj pravnoj posledici
  • volja je relevantna u njenom izvršnom a ne izjavnom činu
  • primer: vlasnik prstena koji je namenjen veridbi baci prsten u more – derelikcija
    • drugo lice posle par godina nađe taj prsten i jednostavno ga uzme s namerom da postane njegova svojina – okupacija
      • ne mora nikom da objavi svoju volju

Saopštenja mogu biti saopštenja volje ili saopštenja zamisli.

• Saopštenje volje jeste izjava volje ali nije pravni posao
  • izaziva određene zakonske posledice bez obzira na stvarnu volju lica koje ju je izjavilo
    • kod ugovora o zajmu kod koga nije određeno vreme vraćanja novca, opomena zajmodavca podrazumeva da dužnik pada samom opomenom u docnju
      • dužnička docnja proizvodi pravne posledice bez obzira da li je poverilac to znao ili je jednostavno želeo faktičko ispunjenje obaveze dužnika
    • Saopštenje zamisli ili izjava znanja nije izjava volje već izveštaj o određenim činjenicama koji ima pravni značaj.
      • cesija – ustupanje potraživanja npr.
        • potraživanje prelazi na osnovu ugovora sa poverioca na novog poverioca
        • dužnikova saglasnost nije uslov punovažnosti cesije ali da bi obavezu ispunio cesus mora biti obavešten o cesiji – denuncijacija
      • denuncijacija nije izjava volje već izveštaj cesusu ko je njegov poverilac
        • cesus posle denuncijacije duguje ispunjenje potraživanja samo cesionaru

Na radnje slične pravnim poslovima po pravilu i mutatis mutandis se primenjuju propisi o pravnim poslovima.

Realni odnosno faktički akti nemaju za cilj da saopšte drugome nešto što je pravno relevantno ali ipak izazivaju pravne posledice.

• lice kome je oduzeta poslovna sposobnost ili maloletno lice stvori neko umetničko delo njemu po sili zakona pripadaju autorska prava
• pravne posledice proizilaze po sili zakona bez obzira na propise koji uređuju kvalitet volje ili poslovnu sposobnost
  • kod faktičkih akata ne primenjuju se propisi o pravnim poslovima

Pravni posao se može definisati kao izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo odnosno nastanak, prestanak, prenos ili izmenu postojećih subjektivnih prava.

Prema opštem pravilu izjava treba  

• da potiče od lica koje ima potrebnu poslovnu sposobnost
• da je ozbiljna odnosno data u nameri proizvođenja pravnog dejstva
• da je slobodna
• da je data u potrebnoj formi ako zakon to zahteva
• da su željena pravna dejstva u skladu sa ustavnim načelima, imperativnim normama i društvenim moralom.

U protivnom postoji nedostatak koji čini da je posao nevažeći.