Realna subrogacija postoji kada na mesto jednog objekta (koji iščezava materijalno ili pravno) dolazi drugi a sam pravni odnos zadržava svoju pravnu prirodu i potpada i dalje pod isti pravni režim, ukoliko takav postoji.

U slučaju istovetnosti ranijeg i novog objekta postoji istovetnost između prava pre i prava posle subrogacije

• kada se za eksproprisanu nepokretnost na kojoj je postojalo plodouživanje u naknadu da druga istovetnih osobina (pašnjak za pašnjak)

Kad postoji razlika između starog i novog subjekta, novo pravo će u nečemu biti različito od prethodnog.

• ako je npr. za eksproprisanu nepokretnost isplaćena suma novca, plodouživanje koje se prenosi na nju sastoji se u pribiranju kamata koje ta suma novca daje, dok je upotreba stvari u naturalnom smislu isključena

Realna subrogacija obezbeđuje integritet imovinskopravnih celina i kontinuitet u pravnim odnosima, ukoliko je iščezla stvar sa bilo koje tačke gledišta bila podvrgnuta nekom osobenom režimu.

U našem pravu se pravila o realnoj subrogaciji sa izvesnošću izvode iz pojedinih slučajeva uređenih propisima (ili sadržanih u zakonskim nacrtima). Njihova primena pretpostavlja nekoliko uslova:

• materijalno ili pravno iščezavanje jedne stvari iz imovine tj.njeno uništenje ili otuđenje
• postojanje na toj stvari nekog posebnog pravnog režima u okviru imovine ili prava u korist drugog (npr.plodouživanje)
• stupanje druge stvari na mesto iščezle, koja se daje kao naknada

Subrogacija je zamena jednog elementa pravnog odnosa drugim, s tim da sam pravni odnos ostaje nepromenjen, kao i pravni režim pod koji taj odnos potpada ukoliko postoji neki poseban pravni režim.

U zavisnosti od toga da li je promenjen subjekt ili objekt, pravi se razlikovanje na personalnu i realnu subrogaciju.

Pod personalnom subrogacijom, u širem smislu, podrazumeva se svaka promena pravnog subjekta odnosno stupanje jednog pravnog subjekta na mesto drugog, bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani, na osnovu zakona ili ugovora, i bez obzira na prirodu pravnog odnosa.

Cesija potraživanja i prijem (preuzimanje) duga primeri su takvog shvatanja personalne subrogacije.

• Cesija je prenos potraživanja
  • promena aktivnog subjekta obligacionog odnosa
  • na osnovu ugovora zaključenog između sadašnjeg poverioca (cedenta, ustupioca) i novog poverioca (cesionara, prijemnika)
  • pri čemu za punovažnost ove operacije nije potrebna i saglasnost dužnika (cesusa),
    • pošto je njemu svejedno kome duguje
    • potrebno je samo da o ovome bude obavešten, kako bi znao kome duguje
• Prijem duga je promena dužnika
  • na osnovu ugovora između starog i novog dužnika koji je do preuzimanja bio neko treći
  • uz saglasnost poverioca čiji je pristanak neophodan
    • pošto njemu nije svejedno ko mu duguje (kakvih je imovinskih prilika novi dužnik)
  • razlozi koji opredeljuju nekoga da preuzme tuđi dug mogu biti različiti
    • može biti da novi dužnik na taj način izmiruje neku svoju obavezu prema starom dužniku, ili da mu čini poklon, ili zajam. –
• Preuzimanje ispunjenja
  • ugovor između dužnika i trećeg lica
  • gde se to treće lice obavezuje dužniku da će ispuniti njegovu obavezu koju on ima prema poveriocu
    • nije reč o preuzimanju duga – preuzimanjem duga, pređašnji dužnik se oslobađa obaveze
    • nije reč ni o pristupanju dugu – pristupanje dugu je ugovor između poverioca i trećeg lica
      • oba ova ugovora podrazumevaju aktivno ponašanje poverioca, i to njegovu saglasnost u smislu odobrenja na ugovor u prvom slučaju, ili saglasnost volje pri pristanku ugovora, u drugom slučaju
• Pristupanje dugu
  • ugovor zaključen između poverioca i trećeg lica
  • kojim se treće lice obavezuje da će ispuniti poveriočevo potraživanje koje ovaj ima prema svom dužniku
  • s tim da se dužnikova obaveza ne ugasi
    • pristupanje dugu služi za poboljšanje pravnog položaja poverioca, jer on tada u istoj obligaciji ima umesto jednog, dva dužnika

Pravnim poslom se vrši pravni promet odnosno prenosi se jedno apsolutno pravo s jednog lica na drugo.

• ugovor stvara pravne odnose samo između strana ugovornica – ne deluje prema trećim licima

Pitanje delovanja prema licima koja nisu učestvovala u zaključenju ugovora rimski pravnici i drugi građanski zakonici rešili su propisivanjem zahteva za postojanje pravnog osnova i načina sticanja za derivativno sticanje svojine.

Pravni osnov ili iustus titulus je pravni posao odnosno ugovor na osnovu kojeg nastaje obaveza za otuđioca da prenese pravo svojine i preda stvar pribaviocu.

• pravni osnov za derivativno sticanje apsolutnih prava može biti samo pravni posao
  • isporuka, poklon, zajam, kupoprodaja, davanje umesto plaćanja
  • jednostrani pravni poslovi – testament, legat, javno obećanje nagrade itd.

Način sticanja ili modus acquirendi je predaja stvari na osnovu koje otuđilac ispunjava obavezu i prenosi pravo svojine.

• predaja ili traditio služi kao akt kojim se izražava prenos stvari u svojinu pribavioca
  • u rimskom pravu način sticanja kako za pokretne tako i nepokretne stvari
  • danas je modus acquirendi samo za pokretne stvari
• način sticanja za nepokretne stvari je upis nepokretnosti u zemljišne knjige

Neka zakonodavstva su odstupila od rimskog principa postavljajući sam ugovor kao dovoljan osnov za prenos svojine na stvari – francuski sistem.

• svojina se prenosi trenutno momentom zaključenja ugovora
• otuđilac koji još nije predao stvar pribaviocu nije njen vlasnik već samo drži stvar za račun vlasnika

Derivativno sticanje je ono koje se zasniva na skupu činjenica među kojima kao bitna figurira i ta da je tačno određeno lice zaista imalac prava koje se prenosi na sledbenika, tako da sticanje izostaje ako se pokaže da prethodnik nije bio imalac prava u pitanju

• nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet
  • niko ne može na drugoga preneti više prava nego što sam ima
• potrebno je da je prodavac zaista vlasnik
  • u protivnom pribavilac neće postati vlasnik
  • ako se ispostavi da ostavilac – dekujus bio samo držalac neke stvari koja se zatekla u njegovoj zaostavštini a ne i njen vlasnik, naslednik neće steći pravo svojine na njoj

Originarno sticanje je ono koje se zasniva na skupu činjenica među kojima ne figurira kao bitna i ta da je određeno lice imalac prava u pitanju, pribavilac, stiče pravo uprkos okolnosti da „ prethodnik„ nije bio imalac toga prava.

• odstupa se od pravila nemo plus iuris
• okolnost da prethodnik nije bio imalac prava kompenzira se zahtevom za postojanjem drugih pravnih činjenica
  • kupac pokretne stvari neće postati vlasnik ukoliko to nije bio prodavac,
  • ali će ipak steći pravo svojine na osnovu jednog drugog činjeničnog skupa
    • ako je bio savestan i
    • po proteku zakonom određenog roka koji se inače ne zahteva ako se stvar pribavlja od vlasnika
  • po pravilima o originarnom sticanju može se steći i pravo koje inače nije prenosivo
    • slučaj sa plodouživanjem

Singularna sukcesija

• standardna definicija – stupanje sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava prethodnika (među živima ili za slučaj smrti)
  • kupovina, poklon, legat
• standardna definicija se treba proširiti da obuhvati i slučajeve stupanja u obavezu prethodnika kao i u slučaju kada sa stupanjem u pravo prethodnika sledbenik preuzima i neku obavezu
• stupanje sledbenika u tačno određeno pravo ili tačno određenu obavezu prethodnika, ili istovremeno i jedno i drugo: stupanje u individualno određeno pravo ili u obavezu prethodnika, za života ili za slučaj smrti
• individualna određenost prava u koje sukcesor stupa

Univerzalna sukcesija je stupanje sledbenika u jednu imovinskopravnu celinu (universitas iuris), čiji elementi nisu određivani pojedinačno, već je ta celina formirana primenom nekog opšteg kriterijuma.

• universitas iuris je npr zaostavština, skup prava i obaveza, koji se obrazuje po kriterijumu prenosivosti za slučaj smrti
  • što znači da je naslednik univerzalni sukcesor, bilo da nasleđuje sam bilo da ima više naslednika
• postoji i u slučaju
  1. kada se jedno pravno lice pripoji drugom – pripojeno nestaje a ono kome je pripojeno njegov je generalni sukcesor
  2. kada se dva pravna lica spajaju – novonastalo pravno lice je univerzalni odnosno generalni sukcesor fuzionisanih
  3. kao i kad se od jednog formira više pravnih lica – sva ona su univerzalni sukcesori onoga čijom su deobom nastala
• može biti i prinudna, tj.protiv volje prethodnika
  • potpuna konfiskacija ili nacionalizacija preduzeća

Pravni promet se uobičajeno definiše kao prenos prava sa jednih subjekata (titulaca, imalaca) na druge, dakle kao promena aktivnog subjekta pravnog odnosa.

Moglo bi se reći da je pravni promet prelaz subjektivnih prava i obaveza sa jednog subjekta (pravnog prethodnika) na drugog (pravnog sledbenika, sukcesora, prijemnika), dok se čitava operacija naziva pravnim sledovanjem (sukcesijom).

Pravni promet pretpostavlja prenosivost – prometljivost.

• prenosiva su imovinska prava i to u velikoj većini i nezavisno od toga da li su apsolutna ili obligaciona
• neprenosiv
  1. jedan manji broj imovinskih prava – lične službenosti, pravo na izdržavanje – aposolutnih i relativnih
  2. sva prava koja su po svojoj prirodi neimovinska – prava ličnosti, porodična

• njihovom povredom nastaje šteta (imovinska ili neimovinska) za koju se duguje novčana naknada i pravo na ovu naknadu kao imovinsko u načelu je prenosivo
  • pravo na naknadu imovinske štete u vidu izgubljene zarade usled nesposobnosti za rad ili protivpravnog lišenja slobode

Prava koja su prenosiva po pravilu su i zapleniva

• mogu se u izvršnom postupku popisati i prinudno prodati radi namirenja poverilaca
• moguća su razilaženja i to u dva prava
  • prava koja su prenosiva ali nezapleniva
    • pravo svojine na ličnim spisima, odlikovanjima
  • neka prava su neprenosiva ali nisu samim tim izuzeta od izvršenja

U jednom broju slučajeva prelaz prava od prethodnika na sledbenika ne zavisi od volje prethodnika, kako je to kod zakonskog nasleđivanja ili na osnovu akta javne vlasti, ali češće se to događa na osnovu ugovora između prethodnika i sledbenika (prodaja, poklon, cesija).

• dve osnovne mogućnosti odnosno grupe slučajeva
  • oni u kojima sam ugovor prenosi pravo na sledbenika, bez potrebe da se njemu kao pravnom aktu pridruži još neki novi pravno relevantni moment
    • sam autorski ugovor prenosi na sticaoca imovinskopravnu komponentu autorskog prava
  • drugu grupu čine slučajevi u kojima sam ugovor nema tu moć da prenosi prava na drugoga već predstavlja samo pravni osnov (iustus titulus)
    • za prelaz prava na sledbenika potreban je jedan novi moment, tzv. način sticanja (modus acquirendi), koji je različit
      • u našem pravu ugovor o kupoprodaji još ne prenosi svojinu na kupca, on je samo iustus titulus i stvara određena obligaciona prava i obaveze, a za prenos svojine na kupca potreban je i način sticanja, koji se kod pokretnosti sastoji u predaji stvari kupcu, a kod nepokretnosti u upisu u zemljišne knjige

U svim slučajevima prelaza prava svojine na drugoga kaže se da je na drugoga preneta stvar i da su sve te stvari u prometu

• stvari u prometu se suprotstavljaju stvarima van prometa
  • stvari koje su pod administrativnim režimom
  • stvari u opštoj upotrebi tzv. res communes omnium (javni putevi, ulice, trgovi),
  • stvari na kojima postoji samo pravo svojine koje je iz nekog razloga neprenosivo – tzv. dobra mrtve ruke
    • slučaj posle 2. svetskog rata sa zemljom koja je na osnovu agrarne reforme dodeljivana bezemljašima – kolonistima – ali nije mogla biti otuđena u određenom roku
  • podela i terminologija koja je prati potiče iz rimskog prava
    • posledica je onog poznatog poistovećivanja prava svojine kao najkompletnijeg imovinskog prava sa samom stvari koju ima za svoj objekt
  • po korektnom načinu izražavanja, ne može se govoriti o stvarima u prometu i stvarima van prometa
    • stvari se mogu prenositi u fizičkom smislu, može im se menjati mesto u prostoru
    • u pravnom smislu prenose se subjektivna prava
      • prema tome kada kažemo da je na drugoga preneta neka stvar, to u stvari znači da je na njega prešlo pravo svojine na njoj

Singularni sukcesor može stupiti u celo pravo svog prethodnika ili samo u jedan njegov deo, i u zavisnosti od toga govori se o translativnom i konstitutivnom prenosu (prometu).

• Translativan prenos postoji u slučaju prenosa prava svojine ili u slučaju prenosa nekog potraživanja
  • kupoprodaja, trampa, poklon, legat ili cesija
• Konstitutivni prenos postoji kad vlasnik ustanovi odnosno konstituiše na svom pravu svojine neko uže pravo u korist određenog lica
  • plodouživanje, zakup, posluga
• plodouživalac, zakupac i poslugoprimac su takođe singularni sukcesori, ali oni samo delimično ulaze u pravo prethodnika koji i dalje za sebe zadržava deo prava
• slučajevi konstitutivnog prenosa su privremeni i njihovim prestankom pravo prethodnika se uspostavlja u ranijem obimu
• moguće je i da prethodnik kasnije prenese na sticaoca i preostali deo prava
• izvesni slučajevi delimične singularne sukcesije imaju trajniji karakter i dovode sledbenika u kvalitativno jednak položaj sa prethodnikom
  • vlasnik proda ili poklni jedan idealan deo svog prava svojine (trećinu, polovinu, 2/5)
  • sledbenik postaje suvlasnik sa ovlašćenjima koja su po vrsti jednaka sa onima koja zadržava prethodnik