Pravo stanovanja kao lična službenost sastoji se u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja koristi tuđa stambena zgrada ili stan kao poseban deo zgrade.

• vrsta službenosti upotrebe, ograničena po svom predmetu na zgradu, odnosno stan, uz iskljucenje svih plodova

Civilni plodovi su isključeni jer se ni pravo stanovanja ni njegovo vršenje ne mogu preneti na drugoga.

Imalac prava stanovanja može primiti na stan članove svoje porodice, kao i lica koja su mu potrebna za vođenje domaćinstva.

Pravo upotrebe je lična službenost čiji je imalac ovlašćen da tuđu stvar upotrebljava, pribira plodove sa nje, u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice, bez narušavanja suštine same stvari.

• u modernim pravima lična sluzbenost upotrebe nije ograničena samo na upotrebu stvari uz isključenje pribiranja plodova, već obuhvata i ovlašćenje pribiranja plodova

Pravo upotrebe je danas shvaćeno kao ograničeno plodouživanje, i to u kvantitativnom smislu.

• uzuar ne izvlači sve koristi koje stvar prema svojim prirodnim osobinama može dati, vec je upotrebljava i pribira plodove sa nje prema svojim potrebama i potrebama svoje porodice

Zakonicima je propisano da je neprenosivo ne samo pravo upotrebe vec i njegovo vršenje.

Pravo upotrebe nastaje I prestaje po pravilima koja važe za plodouživanje.

Plodouživanje je licna službenost koja se sastoji iz ovlašćenja upotrebe i pribiranja plodova sa tuđe stvari, bez povrede njene suštine.

• titular prava zove se plodouživalac (uživalac, usufructarius)
• vlasnik stvari na kojoj postoji plodouživanje naziva se gospodar stvari

Naše današnje pravo ne poznaje nijedan slučaj zakonskog plodouživanja, ali je samo plodouživanje kao pravna ustanova izričito poznato.

Predmet plodouživanja mogu biti stvari i prava, a takođe i imovina.

• plodouživanje na stvari može se odnositi i na idealan suvlasnički deo
• predmet plodouživanja na stvarima mogu biti kako pokretne, tako i nepokretne stvari
  • uvek moraju biti nepotrošne stvari, jer samo one mogu biti upotrebljene bez promene njihove suštine
  • ako za predmet ima potrošnu stvar plodouživanje menja svoju prirodu – pretvara se u nepravo plodouživanje
    • potrošne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouživaoca
    • on je dužan da po prestanku plodouživanja vrati stvari iste vrste i u istoj količini, ili da nadoknadi njihovu vrednost

Prava plodouživalaca:

1. ima pravo da stvar drži, upotrebljava i pribira plodove s nje
2. nema pravo na odvojene delove supstancije, niti na sokrovište
   • ni jedno ni drugo ne predstavljaju plod
3. u uporednom pravu
   1. stiče civilne plodove srazmerno vremenskom trajanju plodouživanja (dan po dan), bez obzira da li su u vreme nastanka, odnosno prestanka plodouživanja dospeli ili ne i da li su u to vreme naplaćeni ili ne
   2. stiče naturalne plodove u uporednom pravu odvajanjem prisvajajući i njihovu materijalnu supstanciju i njihovu vrednost
4. FGZ: ovlašćen da pravo plodouživanje prenese na drugoga, s tim da se plodouživanje gasi smrću prethodnog a ne novog plodouživaoca
   • u drugim zakonicima plodouživanje je kao pravo neprenosivo, ali se može preneti njegovo vršenje
     • mogu se u vidu zakupa i posluge preneti na drugoga koristi koje plodouživalac ima od stvari

1. može da se koristi stvarnim službenostima koje postoje u korist nepokretnosti na koju se odnosi plodouživanje
   • bilo da su u pitanju službenosti ustanovljene pre konstituisanja plodouživanja bilo u toku njegovog trajanja
2. nema pravo zasnivanja novih stvarnih službenosti na teret predmeta plodouživanja
   • upotrebu predmeta u korist drugog može regulisati na bazi obligacionog prava
     • dozvoliti npr. prolaz tačno određenog lica

Plodouživaočeve obaveze

1. plodouživalac je dužan da očuva suštinu stvari, ali ne odgovara za smanjenje vrednosti stvari kao posledice redovne upotrebe
2. plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja, a vlasnik troškove koji su izazvani starošću zdanja ili višom silom odnosno slučajem
3. plodouživalac je obavezan da
   1. bez odlaganja obavesti vlasnika o oštećenjima stvari kao i neophodnosti vanrednih popravki, ili preventivnih mera izazvanih opasnošću koja se nije mogla predvideti
   2. da ga obavesti ako neko treći okupira njegovo pravo na stvari
4. po prestanku plodouživanja plodouživalac je dužan da stvar vrati

Plodouživalac odgovara za skrivljeno oštećenje ili uništenje stvari, kao i za njeno otuđenje, te otuda:

1. ako stvar još postoji mora je vratiti ma koliko bila upotrebom istrošena (oštećena)
2. ako stvari više nema plodouživalac se može osloboditi odgovornosti samo ako dokaže da nije kriv za nestanak, tj. da je nestanak posledica više sile, ili potpune istrošenosti usled upotrebe

U slučaju povrede prava plodouživanja, plodouživalac može koristiti petitorne tužbe za povraćaj stvari ili prestanak smetanja, a takođe i posesorne tužbe jer je držalac prava.

• tuženi u ovim sporovima može biti kako treće lice tako i vlasnik stvari

U našem pravu plodouživanje nastaje na osnovu:

1. ugovora – potreban je:
   1. upis u zemljišne knjige ili intabulacione knjige i pismena forma ugovora ako se odnosi na nepokretnosti
   2. predaja stvari ako se odnosi na pokretnosti
2. testamentom

• održajem
  • u nekim zakonicima je izričito propisano da se primenjuju pravila koja važe za sticanje prava svojine održajem

Plodouživanje prestaje:

• protekom vremena ako je ustanovljeno na određeno vreme, a to vreme istekne pre smrti plodouživaoca
• ako u vreme plodouživaočeve smrti ugovoreno vreme nije isteklo ili plodouživanje nije bilo ograničeno u svom trajanju, ono se kao lučna službenost gasi smrću plodouživaoca i uspostavlja se puna svojina vlasnika stvari, koji je dotle imao golu svojinu
  • koliko traje plodouživanje ustanovljeno u korist pravnog lica, ako u aktu o konstituisanju plodouživanja nije određeno vreme njegovog trajanja – dva stanovišta
    • plodouživanje u korist pravnog lica je neograničeno, tj. postoji dok postoji to pravno lice
    • plodouživanje u korist pravnog lica traje određeno vreme, posle čijeg isteka se gasi
      • vreme predviđeno u određenim zakonicima se kreće od 10 i 100 godina
    • može prestati i na osnovu ugovora i na osnovu odricanja od strane plodouživaoca
    • ako se vlasnik poslužnog dobra protivi vršenju plodouživanja, a plodouživalac svoje pravo ne vrši 3 uzastopne godine
      • liberatorna uzukapija
        • nevršenje plodouživanja koje je kvalifikovano vršenjem pune faktičke vlasti od strane vlasnika, a koje ima za posledicu da se gola svojina pretvara u punu svojinu
      • usled zastarelosti
        • zastarelost pretpostavlja potpuno odsustvo uživanja stvari, kako od strane samog plodouživaoca, tako i od strane lica na koje su prenete korsiti odnosno vršenje plodouživanja
      • propast stvari
        1. u slučaju delimične propasti, plodouživanje se produžava na preostalom delu
        2. u slučaju potpune propasti usled više sile prestaje

• ukoliko je stvar bila osigurana, plodouživanje se proširuje na sumu osiguranja, tj. iznos koji je isplaćen na ime naknade štete
• vlasnik nije dužan da uništenu stvar obnovi o svom trošku
  • ako to učini, plodouživanje se prema jednima produžava a po drugima prestanak plodouživanja je definitivan

Realni teret je stvarno pravo na tuđoj stvari čiji je imalac ovlašćen da zahteva određene činidbe od svakodobnog vlasnika opterećene nepokretnosti.

• deluje erga omnes kao i sva ostala stvarna prava

1. personalni realni tereti su oni kod kojih je imalac određen individualno
2. predijalni realni tereti su oni kod kojih se imalac svakodobni vlasnik povlašćene nepokretnosti

• obavezno lice je vlasnik nepokretnosti

Sadržina realnog tereta je činidba koja je po pravilu periodična.

• može biti i jednokratna činidba koja je po pravilu akcesorna
  • tereti onoga ko je u trenutku dospelosti vlasnik opterećene nepokretnosti
• samo ona činidba koja je u izvesnoj vezi sa opterećenim zemljištem i prihodima tog zemljišta
• obaveza vlasnika opterećenog zemljišta se ne može sastojati u trpljenju odnosno propuštanju
  • to je onda službenost
• naturalna davanja mogu biti određena kao
  • alikvotni deo plodova nepokretnosti ili
  • tačno opredeljena količina, težina, veličina

Realni teret može postojati u korist lica koje nije vlasnik nikakve nepokretnosti.

• predijalni teret daje svom imaocu ovlašćenje da od obaveznog lica zahteva bilo davanje, činjenje – aktivno ponašanje
  • kod stvarne službenosti vlasnik poslužnog dobra je dužan samo da trpi izvesne radnje vlasnika povlasnog dobra

Realni tereti se mogu podeliti na javnopravne i privatnopravne.

• javnopravni: zemljarina, kućarina, doprinos za vodovod i kanalizaciju itd
  • ipak su više specifična javnopravna ograničenja svojine

Po načinu nastanka se mogu podeliti na zakonske, sudske i ugovorne.

• kod nas nema zakonskih realnih tereta
• ugovorni realni teretni su dopušteni i u praksi to su najčešće ugovori o doživotnom izdržavanju
• konstituisanje realnog tereta odlukom suda u našem pravu je izuzetak
  • npr sud rešenjem o razvrgnuću zajednice ustanovi obavezu da jedan suvlasnik izdržava drugog na osnovu saglasnosti svih suvlasnika

Obaveza vlasnika opterećenog zemljišta je izvršenje naturalne ili novčane činidbe koja je sadržina realnog tereta.

• odgovornost za dospele činidbe pada na lice koje je u vreme dospelosti vlasnik nepokretnosti

Mogućnost aktivnog prenosa realnog tereta:

• predijalni teret – prenos je moguć samo uz prenošenje prava svojine na povlašćenom zemljištu
• personalni teret
  • u slučaju kada je činidba iz realnog tereta određena s obzirom na ličnost imaoca pravo je neprenosivo
    • ugovor o doživotnom izdržavanju
  • ako je činidba tačno određena bez elemenata koji je prilagođavaju ličnosti imaoca pravo je neprenosivo

Teret koji je upisan u zemljišne knjige proizvodi pravno dejstvo prema svakodobnom vlasniku ovih nepokretnosti.

Realni tereti prestaju kao i stvarne službenosti, ali ne mogu prestati na osnovu liberatorne uzukapije.

Vlasnik nepokretnosti koji nema izlaz na javni put (enklava), odnosno sa koje se do javnog puta može doći samo uz preterano zaobilaženje, ima pravo da zahteva da mu se dozvoli prolaz preko tudjeg zemljista.

• prolaz može biti ustanovljen kao pravo prelaza: peške, kolima, motornim vozilom, polj. mašinom
• plaća se naknada čiji iznos određuje sud, srazmerno šteti koja se nanosi poslužnom dobru
• preko kućnih dvorišta prolaz se u načelu ne može ostvariti protiv volje vlasnika
  • izuzetak je dozvoljen jedino ako se drugim pravcem nikako ili bez nesrazmerno velikih troškova ne može prići povlasnom dobru

Vlasnik poslužnog dobra ima pravo da o svom trošku, odredi drugo mesto za vršenje službenosti, na istom poslužnom dobru gde njeno vršenje neće biti otežano.

Prema opštem pravilu koje važi za sve nužne službenosti, vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da se ukine pravo nužnog prolaza, ako je prestala potreba za njim (npr:izgradjen je javni put).

Najbrojnije i najraznovrsnije stvarne službenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora.

Austrijski građanski zakonik nabraja običnije vrste stvarnih službenosti kućnih i poljskih.

Kućne službenosti su:

1. pravo nasloniti teret svog zdanja na tuđe
2. gredu ili rog u tuđi zid uvući
3. prozor na tuđem zidu otvoriti, bilo zbog svetlosti, bilo zbog izgleda
4. krov ili natremak nad susedovim vazdušnim prostorom
5. dim propuštati kroz susedov dimnjak
6. kišnicu sa svoje strehe na tudje zemljistte provoditi
7. tečnosti na susedovo zemljiste sipati i propuštati

Usled drugih kućnih službenosti držalac poslužnog zemljišta, obavezan je nešto ne činiti, što bi mu inače bilo slobodno:

1. povlasnom zdanju ne oduzimati svetlost ni vazduh
2. ne oduzimati mu izgled
3. kišnicu sa svoje strehe ne odvoditi od susedovog zemljišta
4. svoju kuću ne podizati višom u visinu
5. svoju kuću nižom ne činiti

Poljske službenosti su:

1. imati pravo na održavanje staze, putanje za stoku, ili kolskog puta na tuđem zemljištu
2. vodu crpsti, dovoditi, i odvoditi, i stoku pojiti
3. stoku cuvati i pasti
4. drveca seći, suvo granje i žir sakupljati, i lišće grabuljama zbirati
5. divljač loviti, ptice hvatati i ribe loviti
6. kamen vaditi, pesak kopati, kreč peći

Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom su nužne sluzbenosti jer se ustanovljavaju protiv vlasnika poslužnog dobra.

• sudska odluka (presuda) kojom se ustanovljava službenost ima konstitutivno dejstvo
• za nastanak sluzbenosti nije potreban upis u zemljišne knjige, posto se službenost stiče danom pravosnažnosti odluke
• postoje dve vrste nužnih službenosti:
  • pravo nužnog prolaza
  • službenost postavljanja antene i vodova
    • vlasnik nepokretnosti može zahtevati da mu se omogući, da i protivno volji suseda, preko njegovog zemljišta provede vodovodne i kanalizacione cevi, električne i telefonske kablove, ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu povezano sa nesrazmernim troškovima
  • korisnik radiodifuznog prijemnika ima pravo da na susedovoj zgradi postavi antenu ako mu je to neophodno za prijem radiodifuznog programa, a time ne ometa stanare u prijemu radiodifuznog programa

U grupu prava zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu spada i jedno značajno pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava na neki način kojim se prouzrokuju prekomerne imisije – štetni uticaji.

• štetni uticaji koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima, prašine, neprijatnih mirisa, toplote, buke, moraju se trpeti do granice tolerancije, jer je to naprosto nužnost
• prekoračenjem te granice nastaje određena odgovornost emitenta (zagađivača)
• onaj ko je izložen preteranim imisijama ima određena prava:
  1. može zahtevati primenu određenih tehničkih sredstava kojima se imisije svode na podnošljivu meru
  2. ako se imisija ne može svesti na podnošljivu meru, može se zahtevati zabrana aktivnosti iz koje imisije potiču
  3. ako imisije nastaju u obavljanju opštekorisnih delatnosti za koje je dobijena dozvola države, ne može se tražiti zabrana ovih aktivnosti
     • samo preduzimanje mera za smanjenje štetnog uticaja, i naknada štete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije

Granica tolerancije sa čijim prelaskom počinje odgovornost imitenta je različito određena u raznim zakonicima.

• po našem zakonu: granica koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike

U naseljima gradskog karaktera nije moguće obezbediti da zgrade sa svake strane imaju određeni vidik, pa se ne može ni očekivati da vlasnik jedne zgrade ima otvoreni vidik preko susedne građevinske parcele i posle izgradnje kuće na njoj, pod uslovom da je zgrada podignuta sa zakonito donetim odobrenjem za gradnju

• prema stanovištu Vrhovnog suda Jugoslavije odgovornost postoji iako je pribavljeno odobrenje za građenje, i iako su poštovani uslovi u tom odobrenju, ako je odobrenje izdato protivno urabanističkom planu

Sticanje stvarnih službenosti na osnovu zakona se ne spominje, iz čega treba zaključiti da se zakonska ogranicenja kvalifikuju kao susedska prava.

Bitne osobine ovih prava su da:

1. nastaju neposredno na osnovu zakona
2. da se ne upisuju u zemljišne knjige
3. da presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativan karakter

Zajedničko načelo za sva susedska prava kao ograničenja svojine jeste da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanje vlasnika susedne nepokretnosti.

S obzirom na njihovu sadržinu susedska prava možemo podeliti u 4 grupe:

1. susedska prava koja su posledica razgraničenja nepokretnosti
   • npr: pravo zajedničke svojine na objektima na samoj međi
2. susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv njenog svakodobnog vlasnika
   • pravo da pređe na susednu nepokretnost radi prikupljanja plodova koje je vetar naneo tamo
3. susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahteva da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu
   • da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susednog zemljišta ili zgrade
4. susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje
   • da uzme učešće u obeležavanju zajedničke međe

1) Susedska prava koja proizilaze iz razgraničenja nepokretnosti:

• prema predratnim pravilima ograde, žive ograde, zidovi, kanali i druge slične pregrade koje se nalaze između susedskih zemljišta, smatraju se za zajedničku svojinu ako se po znacima, natpisima i drugim dokaznim sredstvima drugačije ne pokaže
  • oboriva zakonska pretpostavka da se nalaze u zajedničkoj svojini suseda
• drvo na međi je zajednička svojina suseda
  • niko ne sme bez dogovora ni drvo ni grane seći
    • samo ako čine štetu, uz sudsku odluku se grane mogu poseći
  • pošto se svojina drveta određuje prema stablu, a ne žilama, drvo pripada onome na čijoj je zemlji stablo, čak i ako bi grane prešle u susedov vazdušni prostor
  • ako trpi grane, ima pravo na plodove koje one daju, ali nema pravo na naknadu štete koje grane svojim hladom pričinjavaju usevima

 2) Prava upotrebljavati susednu nepokretnost

• vlasnik nepokretnosti ima pravo da pređe na susedovo zemljište radi
  • hvatanja odbegle ili zalutale životinje, roja pčela
  • kupljenja plodova sa svoje voćke
  • povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele
• u slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu, on ima pravo da koristi delove susedovog zemljišta za držanje materijala, postavljanje skele, pristup radnika
  • sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu pretrpljene štete

3) Pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu

• vlasnik ne sme na svom zemljistu preduzimati radove koji ugrožavaju stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade – potkopavanje i drugi radovi
• vlasnik ugroženog zemljišta može zahtevati obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja
  • ako je nemoguće preduzeti uspešne mere, ima pravo da zahteva obustavljanje radova

4) Prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje:

• kad postoji opasnost od rušenja zgrade, sused koji je ugrožen ima pravo da od onoga ko bi bio odgovoran za štetu prouzrokovanu rušenjem zahteva preduzimanje potrebnih mera da se šteta izbegne
• vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište

Imalac stvarne službenosti je držalac prava pa se kao takav može u smislu Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima sluziti državinskim (posesornim) tužbama.

Konfesorna tužba je petitorna tužba za zaštitu prava svojine.

• cilj tužbe je osuda tuženika da dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu, i zabrana daljeg smetanja, odnosno onemogućavanja
• tuženi može biti kako vlasnik poslužnog dobra, tako i treće lice koje sprečava, odnosno ometa vršenje službenosti
• tužilac je titular službenosti, tj. vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra, kao i držalac koji ima pravo da se koristi službenošću
• osnov tužbe je samo pravo službenosti
  • da bi uspeo u sporu tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti

Stvarna službenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslužnog dobra: nemini res sua servit.

• svejedno je kako je došlo do sjedinjenja: kupoprodajom, poklonom, održajem, nasleđem
• neki pisci ovaj način prestanka nazivaju konsolidacijom, drugi konfuzijom
• ako sjedinjenje nije bilo praćeno i brisanjem službenosti iz zemljišnih knjiga, pa kasnije jedna od sjedinjenih nepokretnosti bude otuđena
  • službenost se automatski aktivira sa svojim redovnim pravnim dejstvima
• ako je sjedinjenje prestalo usled nekog uzroka koji ima retroaktivno dejstvo službenost i dalje postoji, odnosno uzima se ko da nije ni prestala
  • poništenje ugovora o kupoprodaji poslužnog dobra

Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje službenosti ako je ova izgubila svaku korisnost za povlasno dobro.

• mogu se ukinuti i druge službenosti, a ne samo službenost prolaza, i to bez obzira na način njihovog nastanka

Ukidanje mogu zahtevati i vlasnik poslužnog dobra, tako i suvlasnik, dok je pasivno legitimisan vlasnik povlasnog dobra ali ne i onaj koji je samo držalac prava službenosti.

• zakon ne govori ništa o dugovanju naknade

Neki zakonici predviđaju mogućnost ukidanja službenosti kada je usled promenjenih prilika stvar sačuvala samo delimičnu korist za povlasno dobro, ukoliko je ova korist u nesrazmeri sa teretom koji službenost znači za poslužno dobro.

• za ukidanje ovih službenosti duguje se naknada
  • prilikom odmeravanja naknade sud će voditi računa o tome
    • koliko je službenost dugo trajala
    • koliki je dobitak za poslužno dobro
    • koliki gubitak za povlasno dobro predstavlja njeno ukidanje

Nevršenje kao način prestanka pojavljuje se u 2 vida:

1. kao liberatorna uzukapija
   • prestanak službenosti usled nevršenja, koje je praćeno protivljenjem od strane vlasnika poslužnog dobra
   • sem običnog nevršenja od strane titulara službenosti potreban je i jedan pozitivan uslov
     • da je poslužno dobro držano i uživano kao slobodno, da je vlasnik poslužnog dobra preduzimao radnje koje isključuju postojanje službenosti

2. kao zastarelost
   • prestanak službenosti usled običnog nevršenja, koje nije praćeno protivljenjem od strane vlasnika poslužnog dobra
   • dve ideje na kojima počiva ustanova zastarelosti u građanskom pravu:
     1. ideja nevršenja prava, tj nezainteresovanosti za svoje pravo,
        • prestanak prava ne predstavlja gubitak realnih interesa subjekta u pitanju
     2. zastarelost ima liberatorno dejstvo
        • koristi jednom određenom subjektu, čije se pravo svojine sada rasterećuje, oslobađa jednog suvišnog tereta

Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima predviđa oba načina prestanka službenosti.

• za liberatornu uzukapiju propisuje rok od 3 godine
• za zastarelost rok od 20 godina

Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ne spominje ovaj način prestanka, ali je nesporno da službenosti mogu prestati na osnovu ugovora između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra, kao i na osnovu odricanja od strane titulara službenosti.

Ugovor između vlasnika povlasnog i poslužnog dobra o prestanku službenosti mora biti zaključen u pismenoj formi i odmah proizvodi obligaciono dejstvo, a za prestanak službenosti potreban je i ispis iz zemljišnih knjiga.

• ako pre ovog ispisa titular službenosti otuđi povlasno dobro, novi vlasnik stiče svojinu zajedno sa službenošću, i protiv njega se ispis ne može izdejstvovati
• ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka i plodouživanje) za prestanak stvarne službenosti potrebna je saglasnost trećeg, ukoliko to šteti njegovim pravima
  • ako je povlasno dobro u susvojini za prestanak je potrebna saglasnost svih suvlasnika
• ovim načinom prestaju sve službenosti, uključujući tu i zakonske službenosti

Prestanak službenosti odricanjem je prestanak na osnovu jednostrane izjave od strane titulara službenosti, za šta nije potrebna saglasnost vlasnika poslužnog dobra.

• ovaj način prestanka ne važi za zakonske službenosti, odnosno susedska prava

Za većinu stranih zakonika za službenosti koje se stiču sudskom odlukom važi numerus clausus

• sud ne može ustanoviti službenosti van slučaja koje je zakon predvideo

SGZ je sadržao uslove pod kojima se u svakom opravdanom slucaju službenost može ustanoviti.

Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima:

• odlukom suda ili drugog državnog organa se stvarna službenost ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično, ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom
• potrebno je da postoji
  1. nemogućnost upotrebe u jednoj bitnoj osobini
  2. da za tu nemogućnost nije kriv sam vlasnik poslužnog dobra
• presuda kojom se ustanovljava službenost na osnovu Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ima konstitutivan karakter
  • sadrži ocenu o postojanju zakonskih činjenica u relevantnom stepenu
• na zahtev vlasnika poslužnog dobra sud utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra

Službenost se sudskom presudom stiče danom pravosnažnosti presude, što znači da za njen nastanak upis u zemljišne knjige nije potreban.

Kupac poslužnog dobra koji nije znao za postojanje službenosti, dužan je da je trpi.

• njegova zabluda je značajna samo na planu obligacionog prava (o naknadi štete o raskidu ugovora)

U određenom broju slucajeva službenost se uspostavlja odlukom nadležnog upravnog organa.

• odluka ima konstitutivan karakter, a službenost nastaje danom njene pravosnažnosti

Stvarna službenost se stiče održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio.

Stvarna službenost se ne može steći održajem ako je vršena:

• zloupotrebom poverenja vlasnika ili držaoca posluznog dobra, silom, prevarom
• ako je službenost ustupljena do opoziva
  • vlasnikova predusretljivost se ne može upotrebiti protiv njega

Da bi državina službenosti dovela do sticanja prava službenosti, potrebno je neprotivljenje vlasnika poslužnog dobra, tj. da se barem prećutno sa tim saglasio.

• da je faktičko ostvarivanje službenosti bilo poznato vlasniku poslužnog dobra
• teret dokazivanja te činjenice leži na uzukapijentu

Službenost stečena održajem ne može biti od štete onome ko je poslužno dobro pribavio pre nego što je održajem stečena službenost upisana u zemljišne knjige, pod uslovom da je pribavilac savestan tj. nije znao, niti mogao znati da je službenost stečena vanknjižnim održajem.

Ukoliko zakonom nije drugačije propisano, na sticanje službenosti održajem shodno se primenjuju pravila o sticanju prava svojine održajem.