Prvo pitanje: koja dobra I usluge treba da se proizvedu i kojoj količini?

Alokacija resursa predstavlja rasporedjivanje i upotrebu resursa za proizvodnju različitih proizvoda. Pri tome, svaka privreda se suocava sa oportunitetnim troskovima.

• ako se više resursa alocira u proizvodnju topova, manje će resursa preostati da se alocira u proizvodnju butera

Odluka o tome koliko će resursa biti rasporedjeno u proizvodnju pojedinačnog proizvoda donosi se decentralizovano i to na osnovu tržišne cene proizvoda. Što je viša cena odredjenog proizvoda, više će resursa biti alocirano u njegovu proizvodnju.

Te odluke se donose decentralizovano, i to ih donose dve grupe privrednih subjekata.

1. Potrošači jer se njihova želja da kupe odredjeni proizvod iskazuje tako da raste tražnja za tim proizvodom, pa time raste i njegova tržišna cena.
2. Preduzetnici koji organizuju proizvodnju i koji će na povećanu tržišnu cenu jednog proizvoda, želeći da maksimizuju profit reagovati tako da će alocirati više resursa u proizvodnju tog proizvoda.

Decentralizovano odlučivanje – ne postoji nikakav centar iz koga neko u ime svih ljudi donosi odluke, već svaki pojedinac to samostalno čini za sebe

U administrativnom socijalizmu odnosno planskom sistemu su postojali planeri, kao deo državne vlasti, donosili sve odluke o tome što će se i koliko proizvoditi.

• tržište nije postojalo pa nisu postojale ni tržišne cene a odluke su se donosile na osnovu utisaka šta je potrebno društvu

Drugo pitanje: na koji način proizvesti izabrana dobra I usluge?

Odgovor na pitanje o izboru optimalnog načina proizvodnje daje TEORIJA PROIZVODNJE.

Ključni element na osnovu koga preduzetnici donose odluku o tome kako će organizovati proizvodnju izabranog proizvoda jeste tržišna cena, ali ovog puta tržišna cena proizvodnih faktora.

• ukoliko je radna snaga u odredjenoj zemlji skupa, onda preduzetnici imaju podsticaj da radnu snagu zamenjuju mašinama
• ukoliko je cena radne snage niska ne postoji podsticaj da se ulaze u kapitalnu opremu

Promena cene proizvodnih faktora tj. odnosa njihovih cena dovodi do promene podsticaja preduzetnicima, tako da dolazi do supstitucije jednog proizvodnog faktora drugim.

Treće pitanje: kako raspodeliti proizvedena dobra I uslove?

Raspodela tih dobara i usluga se vrši na tržištu robe i to putem razmene. Osnovno je pravilo da što je veći nečiji dohodak, veći je i iznos robe koju može da prisvoji.

Osnovu za raspodelu dohotka predstavljaju faktorski prihodi – svaki pojedinac raspolaže odredjenim faktorima i za njihovo angažovanje naplaćuje naknadu u vidu faktorskog prihoda.

Svim pitanjima koja se tiču raspodele dohotka bavi se TEORIJA RASPODELE.

Četvrto pitanje : koliko je društvo efikasno u proizvodnji I potrošnji?

Odgovorom na ovo pitanje bavi se ekonomika blagostanja.

Jedno od osnovnih pitanja ekonomike blagostanja jeste kako definisati kriterijum ekonomske efikasnosti, odnosno na koji način pokazati da postoji prostor za njeno poboljšanje?

Široko prihvaćen kriterijum te vrste jeste da povećanje efikasnosti u proizvodnji podrazumeva da se reorganizacijom proizvodnje uveća proizvodnja nekog proizvoda za makar jednu jedinicu, a da se pri tome ne smanji proizvodnja niti jedne jedinice drugog proizvoda.

Adekvatno povećanje efikasnosti u potrošnji podrazumeva da se poveća potrošnja makar jednog proizvoda, a da se ne umanji potrošnja niti jednog drugog proizvoda.

Sveobuhvatna ekonomska efikasnost se uvećava ukoliko se uveća blagostanje makar jednog pojedinca, a da se pri tome ne umanji blagostanje niti jednog drugog pojedinca.

Ovaj kriterijum se naziva po Vilfredu Paretu – poboljšanje u smislu Pareta.

Ukoliko ne može da se postigne poboljšanje u skladu sa navedenim kriterijumom, tada je izvesno da je postignuta maksimalna ekonomska efikasnost, odnosno da je alokacija resursa u jednom društvu optimalna u smislu Pareta.

Optimalno stanje predstavlja stanje koje nije moguće poboljšati.

Peto pitanje : da li se menja kapacitet društva za proizvodnju dobara I usluga?

Time što je neko društvo postiglo optimalnost u smilu Pareta ne znači da je za sva vremena dostignut maksimalni iznos blagostanja. Današnje blagostanje mnogih, gotovo svih zemalja sveta, daleko je iznad nivoa blagostanja koji je postojao pre što I više godina. To je posledica promene odnosno rasta kapaciteta društva da proizvede dobra I usluge. Zbog toga je ključno pitanje kako dolazi do promene odnosno do rasta tog kapaciteta kojima raste blagostanje? Odgovor na ovo pitanje daje TEORIJA PRIVREDNOG RASTA.

Savremena teorija privrednog rasta sve se više bavi institucijama odnosno normama ponašanja koje pospešuju privredni rast.

Ekonomska nauka se može definisati kao nauka o ponašanju ljudi koji u uslovima oskudnih resursa donose odluke njihovoj alternativnoj upotrebi kako bi ostvarili željene ciljeve.

Uslovi:

1. postoji oskudnost, odnosno ogranicenost resursa kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe
   • ljudska ponašanja u slučaju da se radi o resursima koji nisu ograničeni odnosno oskudni ne spadaju u predmet ekonomije
     • vazduh koji dišemo, voda nasred okeana
   • svi resursi se mogu alternativno upotrebiti – za zadovoljenje različitih ljudskih potreba
2. želje su neograničene tako da se ljudi suočavaju sa izborom iz najmanje dva razloga
   1. ljudske potrebe su neograničene a resursi ograničeni što dovodi do neophodnosti izbora između potreba tj njihovog rangiranja po značaju i hitnosti rangiranja
   2. mnogi resursi se mogu alternativno upotrebljavati odnosno mogu alternativno zadovoljavati različite ljudske potrebe
   • ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni neće ni biti mogućnosti izbora
   • u nekim slučajevima ljudi ne žele da se suoče s izborom
     • eliminišu sve alternative opciji za koju se opredeljuju
3. ljudi se racionalno ponašaju tako da se ponašanje može svesti na maksimizaciju ili minimizaciju odredjene vrednosti.
   • pretpostavka da se ljudi racionalno ponašaju, jer ona omogućava predvidljivost tj. konzistentnost ljudskog ponasanja
     • npr. da sa padom cene raste tražnja za robom čija je cena pala
   • iracionalno ponašanje je nepredvidljivo, odnosno nema regularnost
     • zbog toga se ekonomija naziva i nauka o racionalnom izboru

Ekonomska analiza kriminala polazi od toga da su ljudske potrebe neograničene i da svaki pojedinac može alternativno da upotrebi resurse kojima raspolaže pre svega sopstvenu radnu snagu.

1. mogućnost da svoje resurse uloži u delatnosti koje su u skladu sa zakonom
2. alternativa da svoje resurse uloži u delatnosti koje predstavljaju kršenje zakona – da počne da se bavi kriminalom
   • racionalna odluka na osnovu očekivane koristi od kriminala
   • monetarni iskaz druge koristi koju pojedinac može da uživa baveći se kriminalom
   • i na osnovu očekivanih troškova
     • zavise od zaprećene kazne i svih oportunitetnih troškova bavljenja kriminalom

Metodologija ekonomske nauke

Specifičnost ekonomske nauke leži u tome što je ona deduktivna.

• ekonomska nauka polazi od odredjenih polaznih premisa (pretpostavki)
  • osnovne tvrdnje o ljudskom ponašanju, tvrdnje koje se aksiomatski prihvataju, bez potrebe da se empirijski verifikuju, odnosno dokazuju
• na osnovu tih premisa se dedukcijom donose teorijske hipoteze o ljudskom ponašanju
• ono što je neophodno u ovom postupku jeste unošenje radnih pretpostavki

Pretpostavke pojednostavljuju složen svet koji nas okružuje i olakšavaju njegovo razumevanje.

• npr. pri analizi izbora potrošača, pretpostavlja se da postoje samo dva potrošna dobra iako u stvarnom životu postoji daleko više

Funkcija pretpostavki je da omoguće ili olakšaju da se dedukcijom formulišu teorijski nalazi odnosno teorijske hipoteze kojima se opisuje ponašanje ljudi.

Modeli predstavljaju namerno pojednostavljenu stvarnost kako bi se analiza usredsredila na najbitnije uzročno-posledične veze koje se posmatraju.

• mogu biti algebarski, grafički i verbalni

Model predstavlja način na koji se iskazuje odredjeni teorijski nalaz tj. teorijska hipoteza.

• taj nalaz je osnova za predvidjanje tj. iskaz kako će se neka veličina menjati
• npr. predvidjanje glasi: ukoliko dodje do pada cene odredjenog proizvoda ceteris paribus, doći će do rasta tražnje za njim

Ceteris paribus znači – pri čemu se ne menja niti jedna druga veličina.

Relevantnost teorijskih hipoteza

• Pretpostavke nisu u potpunosti realistične budući da predstavljaju aproksimaciju odnosno pojednostavljenje stvarnosti
  • to nam omogućava da stvarnost analiziramo i donesemo zaključke o uzročno-posledičnim vezama koje deluju
  • ako bi pretpostavke u potpunosti bile realistične, ne bi bilo moguće analizirati stvarnost
• modeli nisu realistični – njihova svrha je pojednostavljenje stvarnosti

Dobijeni nalazi tj. teorijske hipoteze se moraju podvrgnuti empirijskoj verifikaciji.

• ako se nalazi mogu empirijski testirati može se govoriti o nauci, a ispitivanje validnosti se prenosi na polje empirijske analize

Ekonomisti se koriste realnim životom kao izvorom na osnovu koga se pristupa empirijskoj verifikaciji.

• pojave se prate redovno ili vanredno, za potrebe nekog istraživanja
• empirijskim istraživanjem se dolazi do potvrdjivanja ili opovrgavanja teorije
  • opovrgavanje teorije vodi ka izmeni postojeće teorije ili ka prelasku na alternativnu teoriju
  • potvrđivanje teorije se nastavlja novim postupcima, na novim podacima itd
    • nikd jedna teorija nije jednom za svagda dokazana već je predmet stalnih neprekidnih provera

Teorija je namenjena objašnjavanju stvarnosti odnosno prakse i različite teorije se nadmeću u tome koja će bolje da objasni stvarnost odnosno praksu. 

Ekonomska nauka i ekonomska politika

Svi nalazi ekonomske nauke predstavljaju pozitivne, vrednosno-neutralne iskaze o svetu koji nas okružuje. U njima se tvrdi kakav svet jeste, a ne kakav treba da bude.

Ovakvi vrednosno-neutralni sudovi koji predstavljaju nalaze ekonomske nauke posledica su činjenice da se ekonomska nauka ne bavi izborom ciljeva pojedinca, odnosno društva tj. ne bavi se razmatranjem koja su to stanja poželjna.

Nasuprot vrednosno neutralnim iskazima, vrednosni ili normativni iskazi nose tvrdnje o tome sta je to pozeljno, a sta ne odnosno kakva politika treba da se vodi. Vrednosni sudovi se nazivaju preskriptivnim jer se njima prepisuje određeno ponašanje odnosno politika. U tom slucaju nije rec o ekonomskoj nauci vec o vodjenju ekonomske politike.

Ekonomija je pojam koji ima dva značenja.

1. ekonomska nauka kao nauka o racionalnom izboru.
2. privreda, tj. skup privrednih subjekata I aktivnosti.

Privredni subjekti su svi oni subjekti koji donose ekonomske odluke.

1. pojedinci – fizička lica, najčešće potrošači
2. pravna lica – privredna društva koja su pre svega proizvođači
3. država – javlja se i na strani potrošnje i na strani proizvodnje
   • državnim politikama koje formuliše i sprovodi, definiše ključna pravila igre ekonomskog života

Institucije predstavljaju pravila igre, odnosno norme tj. namerno stvorena ograničenja ponašanju ljudi.

• Deo tih pravila definiše država, a deo tih pravila nastaje spontano, prećutnim dogovorom zainteresovanih privrednih subjekata.
• omogućavaju da se umanji neiozvesnost sa kojom se suočavaju svi privredni subjekti

Tržište može da se smatra na nekoliko načina.

1. skup prodavaca i kupaca određenog proizvoda ili proizvodnog faktora
2. institucionalno odredjen prostor unutar koga se obavlja razmena

• Tržišne institucije predstavljaju pravila ponašanja ljudi na tržištu, čime se postiže određeni stepen urođenosti, čime se umanjuje neizvesnost sa kojom se suočavaju tržišni akteri.

Resursi, u slucaju potrošnje predstavljaju sva ona sredstva kojima se mogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe.

• U proizvodnji resursi predstavljaju proizvodne faktore čija upotreba omogućava stvaranje vrednosti.
• Sirovine su materijali koji u procesu proizvodnje isključivo prenose svoju vrednost.

Kapital predstavlja vrednost koja stvara prinose i može da se uveća, može da uzima različite oblike, najčesće oblik fizičkog (realnog) I finansijskog ( novčanog) kapitala.

• Fizički kapital predstavlja osnovna sredstva (zgrade, oprema, mašine itd.) kojima se obavlja proces proizvodnje.
• Novčani kapital može da se plasira na različite načine i u različite vrste fizičkog kapitala.
• Budući da kapital može da menja svoj pojavni oblik i da se iz jednog oblika pretvara u drugi, ponekad se naziva transcedentnim proizvodnim faktorom.

Radna snaga ili ljudski kapital predstavlja proizvodni faktor koji obuhvata sve ljudske sposobnosti – one koje su posledica prirodne obdarenosti tako i onih koje su posledica školovanja, odnosno obrazovanja, odnosno sticanja određenih znanja i veština.

• Ona nije zadat proizvodni faktor već se investiranjem moze uvećati.

Preduzetništvo predstavlja specifičan proizvodni faktor, onaj koji nije obuhvaćen radnom snagom. Preduzetnici spadaju u posebnu vrstu radne snage koja se od ostale radne snage razlikuje po dve osnove.

• sklonost inovacijama i 
  • Inovacije se odnose na stvaranje potpuno novih proizvoda ili proizvodnja i plasman postojećih proizvoda na potpuno novi način
• sposobnost da se podnosi rizik koji je neizbezan pri bavljenju inovacijama

Zemljište se posmatra kao tradicionalan proizvodni faktor koji se vezuje pre svega za poljoprivredu.

Upotreba proizvodnih faktora donosi njihovim vlasnicima faktorske dohotke.

• nazivi faktorskih dohodaka variraju u zavisnosti od vrste faktora
  • u slučaju kapitala radi se o kamati i profitu
  • u slučaju radne snage radi se o plati
  • u slučaju preduzetništva radi se o preduzetničkoj dobiti
  • u slučaju zemljišta radi se o renti

Upotreba proizvodnih faktora dovodi do nastanka proizvoda.

• Proizvodi predstavljaju rezultat procesa proizvodnje, odnosno stvaranje vrednosti.
• Proizvodi se dele na dobra i usluge.
• Mogu biti namenjeni sopstvenoj potrošnji ili razmeni na tržištu.
  • Ako je namenjen razmeni na tržištu ili je već razmenjen onda je to roba.

Ekonomske velicine se mogu podeliti u dve grupe.

1. fondovi čija se količina meri u određenom trenutku
   • Imovina preduzeća na dan 31. 12. prošle godine
2. tokovi čija se količina meri u nekom vremenskom periodu
   • Ukupan prihod preduzeća tokom prošle godine

Elastičnost pokazuje kolika je relativna promena neke zavisne promenljive veličine ukoliko dođe do određene relativne promene veličine koja na nju utiče.

• cenovna elastičnost tražnje npr pokazuje za koliko će se procenata promeniti tražnja za nekim proizvodom ukoliko se cena promeni za 1%
• elastičnost odnosno koeficijent elastičnosti koji je iskazuje pokazuje snagu veze između dve ekonomske veličine