Obaveza uplate, odnosno unošenja uloga u društvo je osnovna i najvažnija obaveza svakog akcionara koji je originarni sticalac akcija (u postupku osnivanja ili povećanja kapitala).

• Ova obaveza proizlazi isključivo iz članskog svojstva i strogo se odvaja od obaveza koje akcionar može imati prema društvu iz drugih obligacionih odnosa (npr. ugovor o prodaji).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Dozvoljeni ulozi: Osnovna karakteristika uloga je da mora biti podoban za ekonomsku (novčanu) procenu. Ulozi u novcu, stvarima i pravima su dozvoljeni.
• Zabranjeni ulozi: U akcionarskom društvu apsolutno su zabranjeni ulozi u radu i uslugama.
  • Ratio legis: Zabrana uloga u radu garantuje da će upisani kapital zaista biti unet u društvo u obliku opipljive imovine kojom se mogu namiriti poverioci, mada postoje i savremena shvatanja da bi ovu zabranu trebalo ublažiti radi unosa know-how-a uz adekvatno obezbeđenje.
• Zabrana oslobađanja od obaveze: Akcionari se ni pod kojim uslovima ne mogu osloboditi obaveze unošenja uloga (radi zaštite integriteta osnovnog kapitala kao fonda za poverioce). Jedini izuzetak kada je ovo oslobađanje dozvoljeno jeste zakoniti postupak smanjenja osnovnog kapitala.

Rokovi i cenzusi za uplatu Pravila o uplatama zavise od toga da li se društvo tek osniva ili povećava kapital, kao i da li je javno ili nejavno:

• Trenutak uplate (Rokovi): Rok se određuje osnivačkim aktom ili odlukom o povećanju kapitala, a računa se od dana registracije tog akta.
  • Novčani ulozi kod osnivanja: Uplaćuju se pre registracije osnivanja.
  • Nenovčani ulozi kod osnivanja: Kod nejavnih društava unose se u roku ne dužem od 5 godina, dok se kod javnih unose odmah po okončanju roka za upis.
  • Povećanje kapitala: Redovni rok za uplatu je 2 godine za javna, odnosno 5 godina za nejavna društva. (Izuzetak: kod javne ponude uz prospekt uplaćuje se odmah).
• Minimalni procenti (POZITIVNO PRAVO): Ako se ulozi ne unose u celosti odmah, zakon propisuje striktne minimume:
  • Prilikom osnivanja: Pre registracije se mora uplatiti/uneti najmanje 25% osnovnog kapitala. Pritom, uplaćeni novčani deo ne sme biti niži od zakonskog minimuma od 3.000.000 dinara.
  • Prilikom povećanja kapitala: Odmah po isteku roka za upis uplaćuje se najmanje 25% nominalne/računovodstvene vrednosti i celokupan iznos emisione premije (ako postoji).

Procena vrednosti nenovčanih uloga

• Da bi se zaštitili poverioci i drugi akcionari od „naduvanih“ vrednosti, nenovčani ulozi se moraju proceniti.
• Kod javnih društava procenu obavezno vrši ovlašćeni procesnitelj (sudski veštak, revizor ili stručno privredno društvo), dok kod nejavnih procenu mogu izvršiti i sami akcionari sporazumno.
• Izveštaj o proceni se obavezno registruje i objavljuje.
• Izuzeci od obavezne procene: Procena nije potrebna u 3 slučaja:
  1. Ako hartije/instrumenti imaju tržišnu cenu na berzi (prosek u zadnjih 6 meseci).
  2. Ako je vrednost utvrđena u revidiranim finansijskim izveštajima za prethodnu godinu (sa pozitivnim mišljenjem).
  3. Ako postoji nedavna nezavisna procena (ne starija od godinu dana).

Sankcije za neispunjenje Ako akcionar kasni ili ne unese ulog, snosi dve vrste sankcija:

• Imovinske sankcije: Plaćanje zakonske zatezne kamate (za novčane uloge) ili ugovorne kazne (za nenovčane, ako je to predviđeno statutom).
• Statusne sankcije (Isključenje): Da bi društvo isključilo akcionara, moraju se ispuniti tri koraka:
  1. Pisanom opomenom ostaviti mu naknadni rok (minimum 30 dana) uz upozorenje o isključenju.
  2. Objaviti poziv na internet stranici Agencije za privredne registre u trajanju od minimum 30 dana.
  3. Ako rok istekne, društvo donosi odluku o povlačenju i poništaju neplaćenih akcija bez naknade, čime akcionar gubi status. (Uz napomenu da kontrolni akcionari imaju i posebnu fiducijarnu dužnost lojalnosti prema društvu).

Ugovori sa osnivačima nakon osnivanja – „Naknadno osnivanje“

• Uporedno pravo i Ratio legis: Ovaj institut potiče iz nemačkog prava (Nachgründung). Njegov cilj je sprečavanje izigravanja pravila o proceni nenovčanih uloga i zabrani diskontne emisije – odnosno sprečavanje situacije da osnivač uplati novac za akcije, a onda odmah nakon osnivanja taj novac izvuče tako što društvu proda neku svoju stvar po nerealno visokoj ceni.
• Uslovi primene (Kumulativno): Zakon strogo reguliše ovakve ugovore ako su ispunjeni sledeći uslovi:
  1. Ugovor je u pisanoj formi i njime društvo stiče stvari ili prava (pa i rad i usluge).
  2. Zaključuje se u roku od 2 godine od registracije društva.
  3. Zaključuje se isključivo sa osnivačem (čak i ako više nije akcionar).
  4. Vrednost naknade iznosi najmanje 1/10 (10%) osnovnog kapitala društva.
• Nadležnost i dejstvo: Da bi ovakav ugovor uopšte stupio na snagu, imperativno je potrebno da predmet ugovora bude procenjen od strane nezavisnog procenitelja, kao i da Skupština akcionara da naknadno odobrenje strogo kvalifikovanom većinom (3/4 prisutnih akcionara).
• Izuzeci: Ova pravila se ne primenjuju ako je ugovor zaključen u okviru redovnog poslovanja, u sudskom/upravnom postupku ili na berzi.

Pravo prečeg upisa je imovinsko pravo akcionara da, prilikom izdavanja, upišu nove akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo na zamenu ili sticanje akcija, pre nego što one budu ponuđene trećim licima.

• Ostvarivanje ovog prava je isključivo u interesu akcionara i predstavlja njegovu mogućnost, a nikako obavezu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Originalno sticanje: Ovo pravo predstavlja način originernog sticanja prava svojine jer akcionar postaje prvi imalac hartije (stvara se novi članski odnos na primarnom tržištu), što ga suštinski razlikuje od prava preče kupovine koje podrazumeva derivativno sticanje na sekundarnom tržištu.
• Ratio legis: Osnovni smisao i cilj ovog instituta je zaštita postojećih akcionara od razvodnjavanja njihovog učešća u osnovnom kapitalu. Ukoliko akcionar ne bi iskoristio ovo pravo, njegovo procentualno učešće u kapitalu bi palo, što direktno znači i manji broj glasova na Skupštini, manje učešće u dividendi i manji likvidacioni/stečajni višak.
• Princip srazmernosti: Pravo se ostvaruje strogo proporcionalno – akcionar ima pravo da upiše onaj procenat novih akcija koji odgovara njegovom trenutnom procentualnom učešću u ukupnom broju akcija. Ako jedan akcionar ne iskoristi svoje pravo, to ne dovodi do povećanja prava ostalih akcionara.
• Neraskidivost i prenosivost: Iako je samo pravo neraskidivo vezano za akciju i člansko svojstvo (princip nedeljivosti akcije), izričito je dozvoljeno prenošenje konkretnog prava prečeg upisa na drugo lice.
• Oblast primene: Zakon izričito propisuje da se ovo pravo primenjuje isključivo kod povećanja osnovnog kapitala novim ulozima (novčanim ili nenovčanim). Ne primenjuje se kod uslovnog povećanja, povećanja iz neto imovine, niti kod statusnih promena. Važno je naglasiti i da se kod otuđenja već izdatih sopstvenih akcija društva primenjuje pravo preče kupovine, a ne prečeg upisa.

Osnivanje i akti

• Zakon propisuje samo minimalna pravila za ostvarivanje ovog prava, dok se detaljan postupak prepušta statutu društva.
• Statutom se može odstupiti od strogog pravila klase, na način da se neiskorišćeno pravo prvo nudi akcionarima klase koja se emituje, a tek na sekundarnom nivou i akcionarima drugih vrsta i klasa akcija.

Upravljanje i isključenje prava

• Obaveštavanje: Organ uprave je dužan da akcionare obavesti o pravu prečeg upisa na isti način na koji se saziva sednica Skupštine. Obaveštenje mora da sadrži broj akcija, emisionu cenu, te rok i način korišćenja prava.
• Isključenje prava: Pravo prečeg upisa nije apsolutno i može se potpuno ili delimično isključiti za određenu emisiju, ali se moraju kumulativno ispuniti sledeći formalnopravni uslovi:
  1. Nadležnost: Odluku o isključenju prava može doneti isključivo Skupština akcionara (ne može se unapred organičiti statutom) i to tročetvrtinskom (3/4) većinom glasova prisutnih akcionara odgovarajuće klase.
  2. Predlog uprave: Skupština donosi odluku isključivo na osnovu pisanog predloga Odbora direktora (odnosno Nadzornog odbora) koji mora sadržati razloge za isključenje i detaljno obrazloženje predložene emisione cene.
  3. Priroda ponude: Isključenje je zakonom dozvoljeno isključivo u slučajevima ponude kod koje nije obavezna objava prospekta (npr. kada se ponuda upućuje kvalifikovanim investitorima ili manjem broju od 100 lica).
  4. Odluka se obavezno registruje i čini sastavni deo odluke o povećanju kapitala.
  5. Napomena (Materijalni uslovi): Iako ZPD eksplicitno ne propisuje materijalne uslove za isključenje, oni su ugrađeni u obavezu uprave da obrazloži razloge isključenja, čime se dokazuje da je isključenje bilo nužno i u interesu društva.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Titular prava: Pravo pripada isključivo licima koja imaju svojstvo akcionara na dan donošenja odluke o povećanju kapitala.
• Zakonska ograničenja prava: Pravo imaju samo oni akcionari čije su akcije u potpunosti uplaćene. Pored toga, primenjuje se pravilo klase – pravo imaju samo imaoci akcija one klase akcija koja se izdaje.
• Ovo pravo rezervisano je isključivo za akcionare i nikako ga nemaju imaoci zamenljivih obveznica i varanata (jer oni tek predstavljaju potencijalne akcionare).
• Predmet prava: Akcionari imaju pravo prečeg upisa kako za same akcije (obične i povlašćene), tako i za zamenljive obveznice i varante (pri čemu pravo prečeg upisa zamenljivih obveznica imaju samo akcionari običnih akcija).
• Rok: Zakon štiti akcionare garantovanjem minimalnog roka od 30 dana za ostvarivanje (korišćenje) ovog prava, koji počinje da teče od dana slanja obaveštenja.

Pravo raspolaganja akcijama prvenstveno podrazumeva ovlašćenje akcionara da prenese pravo svojine na akcijama na drugo lice, čime mu prestaje svojstvo akcionara u tom društvu.

• Pored prenosa svojine, pod raspolaganjem se smatra i davanje akcija u zalogu, te se ista pravila primenjuju i na njihovo zalaganje.
• Pravo raspolaganja pravima iz akcija predstavlja mogućnost da akcionar prenese na drugo lice samo pojedinačno pravo koje proizilazi iz akcije, dok on sam i dalje zadržava akciju i svojstvo akcionara.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Princip slobodne prenosivosti: Kompanijsko pravo polazi od pravila slobodne prenosivosti akcija, s obzirom na to da je to u redovnim okolnostima jedini način da akcionari istupe iz društva.
  • Kod javnih akcionarskih društava ovaj princip je apsolutan i neprikosnoven – svako ograničavanje je zabranjeno.
  • Kod nejavnih akcionarskih društava slobodna prenosivost se pretpostavlja, ali zakon ostavlja mogućnost društvu da od ovog principa odstupi.
• Forma prenosa:
  • U nejavnim akcionarskim društvima prenos akcija se sprovodi ugovorom koji se obavezno zaključuje u pisanoj formi uz overu potpisa sticaoca i prenosioca.
  • U javnim akcionarskim društvima prenos se vrši isključivo po strogim pravilima tržišta kapitala.
  • Kada je reč o prenosu samih prava iz akcija, zakon ne propisuje nikakvu obaveznu formu.
• Pravna dejstva ograničenja prenosa:
  • Stvarnopravno dejstvo: Ograničenje koje za posledicu ima apsolutnu nemogućnost punovažnog prenosa akcije ako uslovi nisu ispunjeni (npr. prenos bez tražene saglasnosti uprave biće nevažeći).
  • Obligacionopravno dejstvo: Ograničenje kod kojeg se prenos akcije uvek može valjano (punovažno) izvršiti, a jedina posledica po prenosioca koji prekrši dogovor jeste imovinska odgovornost za štetu.

Institut Vinkulacije

• Vinkulacija akcija predstavlja zajednički naziv za sve načine ograničavanja prenosivosti akcija.
• Ratio legis: Istorijski, vinkulacija se uvodila isključivo u porodičnim društvima kako bi se zatvaranjem društva sprečio ulazak trećih lica i zadržala vlasnička kontrola. Danas je ovaj institut evoluirao i veoma se često koristi i kao efikasan mehanizam zaštite od neprijateljskog preuzimanja.
• Statutarna ograničenja u nejavnom društvu (POZITIVNO PRAVO): Nejavno društvo može vršiti vinkulaciju isključivo statutom, i to samo kroz dva izričito dozvoljena mehanizma:
  1. Ustanovljenjem prava preče kupovine u korist postojećih akcionara.
  2. Zahtevanjem prethodne saglasnosti društva za bilo kakav prenos.

Zabrane i Ugovori

• Razdvajanje imovinskih i neimovinskih prava: Princip slobodne prenosivosti prava iz akcija odnosi se isključivo i samo na imovinska prava (poput prava na dividendu ili prava na likvidacioni/stečajni višak).
• Zabrana prenosa neimovinskih prava: Akcionaru je izričito i apsolutno zabranjeno da prenosi svoja neimovinska (članska) prava – pravo glasa, pravo na informisanje i pravo učešća na Skupštini su neprenosiva.
  • Ratio legis: Zabrana prenosa prava glasa štiti društvo od toga da njime počnu da upravljaju lica koja nisu vlasnici kapitala i koja samim tim ne snose stvarni ekonomski rizik poslovanja tog društva.
• Zakonska ograničenja raspolaganja akcijama: Iako su retka, srpski ZPD poznaje jedno izuzetno važno ograničenje u javnim akcionarskim društvima – apsolutno je zabranjen prenos i svako drugo raspolaganje delimično uplaćenim akcijama. Akcija se može prenositi i prodavati tek nakon što je ulog u potpunosti unet/uplaćen u društvo.
• Ugovorna ograničenja (Samoograničavanje): Pored zvaničnih akata društva, svaki akcionar može slobodno zaključivati ugovore sa drugim akcionarima ili trećim licima kojima dobrovoljno ograničava svoje raspolaganje akcijama. Zbog pravila privrednog prava, ovakvi ugovori proizvode isključivo obligacionopravna dejstva, pa kršenje ovakvog ugovora utiče na naknadu štete, ali ne poništava prodaju akcije trećem licu. Kod prenosa prava iz akcija, nejavna društva imaju veću slobodu i mogu ih ograničavati i odlukom o izdavanju akcija, bez jasnih zakonskih ograničenja.

Dividenda se definiše kroz tri aspekta: ona je osnovno imovinsko pravo akcionara (kompanijskopravni ugao), primarni prihod od akcije (ekonomski ugao) i isplata iz slobodnih sredstava društva (računovodstveni ugao).

• Akcionarsko društvo nema zakonsku obavezu da isplaćuje dividendu – ono može slobodno odlučiti da ostvarenu dobit u celosti ili delimično reinvestira.
• Pravna priroda prava: Nužno je razlikovati dva prava:
  1. Pravo na apstraktnu (buduću) dividendu: Pripada svakom akcionaru, neraskidivo je vezano za samu akciju i ne može se prinudno ostvariti samo zato što društvo ima novca.
  2. Pravo na konkretnu (deklarisanu) dividendu: Nastaje tek donošenjem valjane odluke o raspodeli. Tog trenutka se pravo odvaja od akcije, a akcionar prema društvu dobija status poverioca za konkretan iznos.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Vrste prema vremenu:
  1. Redovna (godišnja) dividenda: Isplaćuje se na osnovu odluke redovne Skupštine, nakon usvajanja godišnjih izveštaja.
  2. Privremena dividenda (Međudividenda): Isplaćuje se tokom poslovne godine (između dve Skupštine). U srpskom pravu je dozvoljena, osim ako je izričito zabranjena statutom.
• Vrste prema načinu isplate: Redovno se isplaćuje u novcu. Pod posebnim uslovima može se isplatiti i u akcijama, dok je isplata u stvarima i pravima u našem pravu apsolutno zabranjena.
• Materijalni uslovi za isplatu (Ograničenja): Da bi isplata bila zakonita, moraju postojati raspoloživa sredstva (dobit ili slobodne i nenamenske rezerve) uz obavezno poštovanje strogih testova plaćanja (test bilansa stanja i uspeha).
  • Pravilo prioriteta namirenja: Ostvarena dobit ne znači automatski isplatu dividende. Iz dobiti se prvo imperativno moraju pokriti raniji gubici, zatim se sredstva unose u zakonske rezerve, a potom u statutarne rezerve. Dividenda se isplaćuje isključivo iz onog što preostane.

Osnivanje i akti

• Statut društva igra ključnu ulogu u definisanju dividende – on može zabraniti isplatu međudividendi, njime se određuju pravila za popunjavanje statutarnih rezervi (koje prethode dividendi), i on ima prioritet prilikom utvrđivanja „dana dividende“.

Organi društva (Upravljanje) Da bi isplata bila moguća, neophodan je ispunjen formalni uslov – odluka nadležnog organa (koja obavezno mora da sadrži ukupan iznos za isplatu i rok za isplatu).

• Nadležnost Skupštine: Odlučivanje o isplati dividendi nalazi se u primarnoj nadležnosti Skupštine akcionara.
  • Uporednopravna napomena: Za razliku od anglosaksonskog prava gde su dividende u domenu uprave, kontinentalni sistem ovu ključnu odluku ostavlja vlasnicima (Skupštini), uz mogućnost delegacije.
• Nadležnost uprave (Izuzetak): Odbor direktora (odnosno Nadzorni odbor) može doneti odluku o isplati međudividende, ali isključivo pod dva stroga uslova:
  1. Da postoji ovlašćujuća odluka Skupštine ili takvo ovlašćenje u statutu.
  2. Da je Skupština blagovremeno (u zakonskom roku od 6 meseci) usvojila godišnje finansijske izveštaje.
  3. Zabrana: Organ uprave ni u kom slučaju ne sme isplatiti međudividendu u akcijama.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Dan dividende (Titular prava): Budući da se akcijama svakodnevno trguje, pravo na isplatu ima samo lice koje je bilo akcionar na tačno određeni presek – dan dividende.
  • Kod javnih društava, odluka ne sme odrediti ovaj dan ranije od desetog dana pre sednice Skupštine (tzv. dan akcionara).
  • Ako se akcija proda nakon dana dividende, pravo na isplatu deklarišane dividende ostaje prodavcu (koji je evidentiran na taj dan), dok kupac dobija pravo samo na eventualne buduće dividende.
• Princip srazmernosti: Pravo na dividendu ostvaruje se isključivo proporcionalno uplaćenom, odnosno unetom ulogu u društvo, a nikako srazmerno pukoj nominalnoj vrednosti akcije.
• Princip jednakog tretmana: Unutar iste klase akcija ovaj princip je nepovrediv (svaki dogovor o favorizovanju u okviru klase je ništav). Odstupanja su dozvoljena samo između različitih klasa (gde povlašćene akcije daju prioritet pri isplati u odnosu na obične).
• Specifičnost isplate u akcijama: Ako se dividenda isplaćuje u akcijama, za to je potrebna saglasnost akcionara te klase. Ako bi se dividenda isplaćivala u akcijama neke druge vrste ili klase, ZPD zahteva izuzetno strogu, duplu većinu: tročetvrtinsku (3/4) većinu klase kojoj se plaća i 3/4 većinu klase u čijim se akcijama plaća.

Ugovor o glasanju je sporazum kojim se akcionar obavezuje da će svoje pravo glasa na Skupštini vršiti na tačno određen način ili da ga uopšte neće vršiti.

• Ugovorne strane: Zaključuje se između dva ili više lica, pri čemu najmanje jedno lice mora biti akcionar društva, dok druge ugovorne strane mogu biti drugi akcionari ili potpuno treća lica (neakcionari).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Obligacionopravna priroda: Ovi ugovori nemaju korporativno dejstvo prema samom akcionarskom društvu. Oni proizvode pravna dejstva isključivo inter partes (između lica koja su ga zaključila). U teoriji se smatra da je njihova pravna priroda ugovor o ortakluku.
• Ratio legis (Ekonomska svrha): Osnovni cilj ovog ugovora je sticanje ili zadržavanje kontrole u društvu. On omogućava manjinskim akcionarima da udruživanjem glasova izaberu svoje članove uprave, dok u drugim slučajevima služi za „zatvaranje“ društva (npr. u okviru jedne porodice).
• Zabrana raspolaganja pravom glasa: Vrlo je važno istaći da se ovim ugovorom ne prenosi pravo glasa sa akcije na drugo lice (čime se poštuje pravilo o neodvojivosti prava glasa od same akcije), već se akcionar samo obligaciono obavezuje kako će on lično glasati.
• Vrste ugovora:
  1. Akcionarski ugovori o glasanju: Zaključuju ih isključivo akcionari međusobno i na njih se shodno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima (ZPD) o ugovorima akcionara.
  2. Mešoviti ugovori: Gde je bar jedna strana neakcionar. Oni su teorijski i praktično problematičniji jer treća lica nemaju fiducijarnu dužnost lojalnosti prema društvu, a sam dogovor može doći u koliziju sa principom nedeljivosti akcije.

Predmet ugovora

• Obaveza glasanja se može odnositi na:
  1. Tačno određenu odluku Skupštine (npr. isključivo za izbor članova Odbora direktora).
  2. Određenu vrstu odluka (npr. samo za mere odbrane od neprijateljskog preuzimanja).
  3. Sve odluke koje Skupština donosi.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Mehanizmi usaglašavanja: Da bi postigli jedinstven stav na Skupštini, ugovarači unapred definišu mehanizam (npr. pravilo jednoglasnosti, glasanje po uputstvu većine iz ugovora, glasanje po instrukcijama trećeg lica ili posrednika).
• Slučajevi ništavosti (POZITIVNO PRAVO): ZPD strogo štiti nezavisnost Skupštine i propisuje dva slučaja u kojima su ovi ugovori apsolutno ništavi:
  1. Kada se akcionar ugovorom obaveže da će glasati po predlozima ili uputstvima samog društva ili člana uprave.
  2. Kada se akcionar obaveže da će glasati na određeni način u zamenu za pogodnosti ili usluge koje mu odobri društvo ili član uprave.
  3. Ratio legis: Ove zabrane sprečavaju upravu da „kupi“ glasove i uzurpira nadležnosti Skupštine, čime se štiti osnovna podela vlasti u akcionarskom društvu.
• Posledice povrede ugovora (Veoma važno za ispit):
  • Ukoliko akcionar na sednici Skupštine prekrši ugovor i glasa suprotno dogovoru, taj njegov glas je potpuno punovažan, a doneta skupštinska odluka je zakonita i ne može se pobijati!
  • Sankcija za akcionara je isključivo obligacionopravna – on odgovara za naknadu štete drugoj ugovornoj strani. S obzirom na to da je visinu takve štete izuzetno teško dokazati na sudu, u praksi se problem rešava tako što strane u samom ugovoru o glasanju unapred predvide ugovornu kaznu za slučaj kršenja dogovora.

U pravu akcionarskih društava, prava se primarno dele na neimovinska (pravo učešća, pravo glasa i pravo na informisanje) i imovinska prava (dividenda, raspolaganje akcijama, preče pravo upisa i likvidacioni višak).

• Kada se govori o opštim pravima, primarno se misli na prava imalaca običnih akcija, dok se povlašćene akcije posmatraju kao izuzetak.
• Pravo glasa je najznačajnije neimovinsko (člansko) pravo kojim akcionar na sednici Skupštine učestvuje u stvaranju volje akcionarskog društva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Akti i Opcije: Ovo pravo ostvaruje se jednostranom izjavom volje u tri pravca: glasom „za“, „protiv“ ili statusom „uzdržan“ (koji je u praktičnom pogledu pravno izjednačen sa glasom „protiv“). Bitno je napomenuti da načelno ne postoji obaveza glasanja.
• Distinkcija prava: Pravo glasa se striktno razlikuje od prava učešća u radu Skupštine (koje podrazumeva prisustvo i pravo na diskusiju pre samog glasanja). Ova prava su povezana, ali se mogu odvojiti (npr. kada se glasa pisanim putem bez prisustva, ili kada je pravo glasa isključeno, a pravo prisustva i rasprave ostaje).
• Princip nedeljivosti akcije: Pravo glasa je apsolutno vezano za akcionara (odnosno njegovog punomoćnika) i ne može se ostvarivati odvojeno od akcije, te ga ne mogu imati neakcionari (poput imalaca varanata, zamenljivih obveznica, plodouživalaca ili založnih poverilaca).
• Princip srazmernosti (Proporcionalnosti): Srazmera u kojoj akcionar učestvuje u osnovnom kapitalu (riziku) mora da odgovara njegovim glasačkim pravima.
  • Uporednopravna napomena: Za razliku od Srbije gde sve akcije daju pravo glasa, u inostranstvu postoje i „neglasačke akcije“, a disproporcija između uloga i moći odlučivanja (npr. zlatne i pluralne akcije) često se eliminiše tokom postupka preuzimanja primenom tzv. pravila probijanja.
• Princip jedinstvenog vršenja prava: Akcionar je po važećem pravu dužan da po konkretnom pitanju glasa na isti način sa svim glasovima (akcijama) kojima raspolaže. Od ovoga postoje samo dva izuzetka: pravilo o kumulativnom glasanju i situacija kada punomoćnik zastupa veći broj lica.
• Način glasanja: Osnovno dispozitivno pravilo je javno glasanje, dok se tajno glasanje glasačkim listićima može propisati statutom, poslovnikom o radu Skupštine ili privremenom odlukom same Skupštine za konkretno pitanje.

Organi društva (Upravljanje)

• Mesto ostvarivanja prava glasa je isključivo Skupština akcionara, gde se donose najvažnije korporativne odluke.

Prava i obaveze članova/akcionara (Isključenje prava glasa) Zakon propisuje institut isključenja prava glasa na konkretnoj sednici kako bi zaštitio interese društva od akcionara koji se nalaze u sukobu interesa.

• Ratio legis: Ovaj institut zasnovan je na pravilu da niko ne može biti sudija u sopstvenoj stvari (nemo iudex in causa sua), pa se akcionaru onemogućava da rukovođen ličnim interesom glasa na štetu korporativnog interesa. Ovo ograničenje pogađa akcionara kao ličnost, a ne samu akciju.
• Zakoniti razlozi (POZITIVNO PRAVO): Pravo glasa se po sili zakona isključuje ukoliko Skupština odlučuje o jednoj od tri strogo određene situacije:
  1. Oslobađanju ili smanjenju obaveza koje taj akcionar ima prema društvu.
  2. Pokretanju ili odustajanju od spora (parnice) protiv tog akcionara.
  3. Odobravanju poslova u kojima taj akcionar ima lični interes. Ovaj spisak se ne sme ekstenzivno tumačiti (npr. ne brani se akcionaru da glasa za sebe kada se bira uprava).
• Zabrana zaobilaženja: Akcionar koji je pod zabranom ne može dati punomoćje trećem licu i na taj način posredno izigrati zakon.
• Pravila za kvorum i sankcije:
  • Prilikom utvrđivanja postojanja kvoruma za odlučivanje, glasovi lica pod zabranom se apsolutno ignorišu, ali ono i dalje prisustvuje i zadržava pravo rasprave.
  • Ukoliko Skupština ipak dopusti glasanje suprotno ovom pravilu, doneta odluka je rušljiva. Međutim, zakon predviđa izuzetak – tužba za pobijanje se neće usvojiti ukoliko se dokaže da bi se zakonski kvorum i većina svakako ostvarili i bez spornih glasova ovog akcionara.

Pojam/Definicija

• Akcionar (Zakoniti imalac akcije): Prema Zakonu o privrednim društvima (ZPD), akcionarem se u odnosu na društvo i treća lica smatra isključivo ono lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti. Dan upisa u registar imperativno se smatra danom sticanja akcije.
• Načelo jednakog tretmana: Jedan od najvažnijih fundamentalnih principa kompanijskog prava koji nalaže da se svi akcionari pod jednakim okolnostima moraju tretirati na jednak način.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Formalna naspram materijalne legitimacije: U kompanijskom pravu apsolutni prioritet ima formalna legitimacija (upis u registar) bez obaveze društva da preispituje ko je suštinski vlasnik (materijalna legitimacija).
• Relativan karakter načela jednakosti: Načelo jednakog tretmana nema apsolutan karakter. Frazom „pod jednakim okolnostima“ zakonodavac je ograničio njegovu primenu isključivo na akcionare u okviru iste klase akcija (npr. srazmerno pravo na dividendu, pravo preče kupovine). Ipak, određena prava (npr. pravo na informisanje) ne zavise od klase akcija, pa je za njih ovaj princip apsolutan.
• Ratio legis i uporednopravna napomena: Osnovna svrha načela je sprečavanje diskriminacije od strane organa samog društva. U praksi Evropskog suda pravde (slučaj Audiolux) potvrđeno je da ovo načelo uređuje interne odnose u društvu, te se ono po pravilu ne može primenjivati na privatne obligacione odnose (sa ugovaračima) i odnose između većinskog i manjinskog akcionara, osim kada je to izričito zakonom propisano.

Upravljanje i povreda načela

• Organi društva su ti koji su ograničeni načelom jednakog tretmana i ne smeju preduzimati diskriminatorne radnje prema akcionarima.
• Opravdan razlog (Test dopuštenosti): Radnja kojom organ društva narušava jednak tretman biće nezakonita osim ako ne postoji saglasnost akcionara i ukoliko društvo ne dokaže opravdan razlog (interes društva).
• Da bi opravdan razlog postojao, on imperativno mora da prođe tri kumulativna uslova:
  1. Pogodnost (prikladnost): Mera mora biti sposobna da ostvari interes društva.
  2. Neophodnost (potrebnost): Ne sme postojati nikakva druga, blaža mera kojom bi se isti cilj ostvario bez povrede jednakosti.
  3. Srazmernost (primerenost): Korist za društvo mora biti veća od štete koja nastaje povredom načela jednakosti.
• Teret dokazivanja ovih uslova uvek leži isključivo na akcionarskom društvu.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Zbirni i kastodi računi: Budući da ZPD priznaje isključivo stanje u Centralnom registru, kada akcionari deponuju akcije, u registru se vodi isključivo depozitar (banka/broker). Samim tim, depozitar se u odnosu na društvo pravno tretira kao akcionar (poseduje akcije u svoje ime, a za tuđi račun), dok je identitet pravog akcionara vidljiv samo u internoj evidenciji depozitara.
• Zamenljive obveznice i varanti: Načelo jednakog tretmana se isključivo primenjuje na akcionare i izričito se ne odnosi na imaoce zamenljivih obveznica i varanata.
• Sankcije za povredu načela: Ukoliko je povreda jednakosti nastupila donošenjem nezakonite odluke Skupštine, oštećeni akcionar ima pravo da podnese tužbu kojom traži da se ta odluka proglasi pobojnom, a kod najtežih povreda (npr. izuzimanje od prava na besplatne akcije) odluka može biti apsolutno ništava. Takođe, akcionar može zahtevati direktno omogućavanje jednakog tretmana (npr. isto vreme za diskusiju na sednici).
• S obzirom na to da je pravo ustanovljeno u njihovom interesu, akcionari se mogu dobrovoljno odreći primene ovog principa (npr. izričitim glasanjem za konkretnu odluku na Skupštini).