• sudske zablude
• neujednačenost sudske prakse – izricanje vrlo različitih sankcija za srodna dela od strane različitih sudova
  • ozbiljne posledice na princip ravnopravnosti građana kao jedan od temelja čitavog pravnog sistema
  • sudijski izbor i odmeravanje kazne je plod diskrecione ocene
    • pobijen stav da najveća diskreciona ovlašćenja ima policija
  • faktori koji utiču na to kako će neko biti osuđen:
    • legitimni i nelegitimni kriterijumi
  • anglosaksonsko pravo predviđa obavezni nivo kazne – mandatorno odmeravanje  – mandatory sentence
    • licu koje je proglašeno krivim sankcija se ne može izreći u trajanju kraćem od propisanog
    • u engleskoj do 1965 za teško ubistvo samo smrtna kazna, sad samo doživotni zatvor
    • za silovanje drugi put doživotni zatvor od 1997.
    • mnogi modaliteti ograničavanja sudske slobodne ocene su preuzeti kao pravni transplanti iz anglosaksonskog prava
• trajanje sudskog postupka
  • dugo trajanje prvostepenog postpka
  • neophodno je da se svede na razumne granice
• korupcija u pravosuđu
  • na Zapadu ova tema ne izaziva posebnu pažnju i ne pominje se zbog odsustva ideje da to uopšte može biti pojava vredna razmatranja
  • u državama trećeg sveta je realan problem
  • korupcioni pritisak je jasno izražen
  • davanje i primanje mita je uobičajena pojava a postoji zavera ćutanja

Odnos zaprećenih i izrečenih sankcija

Srednja visina kazne propisana je za dela prosečne težine. Kazne teže maksimumu za teža dela a minimum kada se ona smatraju lakšim.

Kazne treba da pokazuju tendenciju da se kreću oko prosečne težine zaprećenih. Ako se približavaju maksimalnim vrednostima govori se o pooštravanju kažnjavanja, ako minimalnom onda ublažavanju.

Sudovi su otporni na promene zbog konzervativnog karaktera tradicionalnih sudskih ovlašćenja.

Kompromisne presude – sudovi donose u situacijama kada ni posle okončanja dokaznog postupka nisu potpuno ubeđeni u postojanje dela

• okrivljenog osuđuju ali mu vanredno ublažavaju kaznu navodeći i argumente

Naše krivično zakonodavstvo se ne bi moglo označiti blagim.

Kaznena represija je naročito bila oštra za verbalne političke delikte.

Problem izrečenih kazni nije u tome da li su one blage ili stroge, već da li odgovaraju strukturi i karakteristikama kriminaliteta u datoj sredini.

Nezavisnost sudstva

Podrazumeva da u konkretnoj krivčnoj stvari sudovi donesu odluku na osnovu zakona i svog sudijskog ubeđenja, nezavisno od bilo kakvog uticaja sa strane.

Počiva na stalnosti sudija kao bitnoj pretpostavci. Sudije ne mogu biti smenjene dok ne ispune godine starosti potrebne za odlazak u penziju ili dok ne istekne mandat.

Izuzetne okolnosti pod kojima sudija može i protiv svoje volje biti razrešen dužnosti.

Naročita vrsta pritiska su javna prozivanja od strane predstavnika izvršnih organa zbog odluke u konkretnoj krivičnoj stvari.

Odomaćio se običaj da nosilac izvršne funkcije kada nije zadovoljan zapreti reizborom sudija.

Tri situacije pokušaja uticaja na sudske odluke_

• pritisak javnog mnjenja
• nisu retki ni napadi na sudije od strane terorističkih organizacija
• pravom regulisano ovlašćenje nosiocima izvršne vlasti da biraju sudove najviših sudova

Što se tiče punoletnih učinioca krivičnih dela, u 2012 podaci ukazuju:

• zatvor je najčešće izricana krivična sankcija u najvećem broju zemalja – 2012 je izrečen prema 9/10 osuđenih punoletnih učinilaca, 60% osuđeno uslovno
  • problem kratkih kazni zatvora koji su duže od jednog veka najsporniji oblik
    • do 6 meseci, 45%, do jedne godine 67%
  • veoma nizak procenat dugotrajnih kazni zatvora – duže od 10 godine 3%
• mere bezbednosti izricane kod trećine osuđenih
  • oduzimanje predmeta najčešće
  • mere zabrane prisustvovanja sportskim priredbama
  • zabrana upravljanja motornim vozilima
  • ove tri mere čine 86%
• novčana kazna izrečena je u 10% slučajeva a primetan je konstantan pad ove vrste sankcije
• ostale u malom broju slučajeva

Naši sudovi nedovoljno koriste nepenalne mere.

Opominjuće, adminitivne sankcije – uslovna osuda i sudska opomena činile su preko polovine ukupnog broja izrečenih sankcija.

Što se tiče maloletnika:

• prema najvećem broju, 99,9% izrečene su vaspitne mere
• kod mlađih maloletnika zavodske mere čine 5,3%
• starijim maloletnicima je maloletnički zatvor primenjen kod 0,08% a prema ostalima vaspitne mere

Postupak u kome se utvrđuje istina o jednom događaju da bi se na učinioca primenila sankcija ima tri uloge – sudsku, tužilačku i odbranu.

Tužilac pokreće postupak pred sudom svojim optužnim predlogom i u njemu istupa u ime javnog odnosno privatnog interesa

Branilac zastupa optuženog odnosno okrivljenog. Njegov doprinos utvrđivanju istine je nezamenljiv.

Kontradiktorni postupak ove dve strane u sporu odvija se pred sudom kao arbitrom.

Javni (državni) tužioc:

• kod maloletnika vodi se načelom oportuniteta i ne pokreće ga optužnim predlogom ako se proceni da je pretežniji interes maloletnika
• kod učinilaca lakših dela postoji mogućnost primene ograničenog oportuniteta
• tužioc se opredeljuje koje će postupke pokrenuti
• vaga šanse da optužnim predlogom uspe na sudu
• primenjuje mehanizme pregovaranja
• vrši pritisak na sudiju da donese određenu presudu

Faktori koji utiču kako će tužilac vršiti svoja ovlašćenja:

• pravna pravila
• prestupnikove osobine
• resursi

Tužilačka funkcija je istovremeno i važna državna služba, uređena po načelima subordinacije.

Pritisci na tužilaštvo su mnogo izraženiji nego na rad sudova.

Tužilačke greške su neosnovana optuživanja što kod težih krivičnih dela znači neosnovani boravak u pritvoru.

• u našoj državi nema ograničenja pritvora pa to znači i ugrožavanje prava na suđenje u razumnom roku

Direktive tužilačke profesije:

• uvek zahtevaj maksimalnu kaznu
• tumači krivične norme najšire
• iskoristi svaku priliku da pobediš
• obezbedi da bude izrečena najteža moguća kazna

Uloga branilaca:

• treba da poseduju profesionalnu etiku
• koliko se koncentriše na odbranu a koliko na ličnu reklamu
• nastojanje da se ostvare korektni odnosi sa policijom, tužilaštvom i sudijom kako bi se pronašao optimalni modus vivendi
  • naročito u slučajevima tzv. obavezne odbrane

Sudovi:

• kada nađu da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da se može izjasniti da li konkretni događaj može biti podveden pod opštu normu, sud pristupa donošenju odluke u kojoj se izjašnjava o postojanju krivičnih dela, krivici optuženog i opredeljuje se za sankciju koju prema ovome treba primeniti
• u osamdesetim godinama dobili su ulogu da obezbede da ostali subjekti kontrole kriminaliteta poštuju prava lica lišenih slobode
  • zadatak da svakom ko je optužen i osuđen obezbede postupanje u kome će biti poštovana njegova prava
• izbor i odmeravanje krivičnih sankcija – sudija bira između primene nekoliko vrsta krivičnih sankcija i težinu izabrane mere
• vođenje kaznene politike – odluke sudova o sankcijama za srodna dela na datom prostoru zbog činjenice da sudovi stoje pred izborom između zakonom uspostavljenih mogućnosti