Složeno krivično delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem dva ili više krivičnih dela za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu.

• najčešće se kao razlog za konstruisanje složenih krivičnih dela navodi to što se u slučaju kada se dva krivična dela izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo krivično delo po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovoljne one kazne koje su propisane za pojedina dela
• npr. razbojništvo je složeno krivično delo koje se sastoji od prinude i krađe

Kolektivno krivično delo karakteriše se određenim ponavljanjem krivičnih dela koja su čvrsto povezana određenim odnosom učinioca prema delu, pa se zato smatra da postoji samo jedno krivično delo:

1.  Kolektivno krivično delo u vidu zanata
   • postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog dela nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda, odnosno da ostvari imovinsku korist
   • naše krivično zakonodavstvo je do izmena i dopuna iz 2002 godine predviđalo samo jedno krivično delo kockanja kao kolektivno krivično delo iz zanata.
   • naše zakonodavstvo više ne sadrži kolektivna krivična dela u vidu zanata
2. Kolektivno krivično delo u vidu zanimanja
   • učinilac se bavi određenim kričnim delom pri čemu nema za cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od toga može imati neku imovinsku korist
   • većina autora smatra da ih naše krivično zakonodavstvo sadrži i da su to ona dela kod kojih se zahteva bavljenje određenom delatnošću, npr krivično delo nadrilekarstva
3. Kolektivno krivično delo iz navike
   • učinilac zbog ponavlja vršenja krivičnog dela kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši
   • naše krivično zakonodavstvo ne sadrži kd iz navike

Kod većine krivičnih dela konstrukcija kolektivnog krivičnog dela nije prihvatljiva.

• ne može se nikakvim razlozima pravdati da se na više ubistava ili razbojništava prmeni konstrukcija kolektivnog krivičnog dela koje bi se tako smatralo jednim ubistvom, odnosno razbojništvom samo zato što učinilac to čini iz zanata, zanimanja ili navike

• kriterijum za konstrukciju kolektivnog krivičnog dela je kriminološki, a u krivičnom pravu može imati značaj jedino u oblasti odmeravanja kazne, gde bi to bila otežavajuća okolnost

Stoga se ne vide neki posebni razlozi da se institut kolektivnog krivičnog dela zadrži u našem krivičnom pravu, jer ono u praksi nema nikakav značaj.

Nema ni kolektivnog krivičnog dela kao slučaja prividnog realnog sticaja onda kada je izvršena samo jedna radnja.

Produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti koje zakon navodi, a to su: istovetnost oštećenog, istovetnost predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj.

Krivični zakonik prvi put u naše krivično zakonodavstvo uvodi institut produženog krivičnog dela

Razlog za njegovo regulisanje je to da se produženo krivično delo predvidi kao fakultativni osnov za ograničeno pooštravanje kazne

Dakle, za postojanje produženog krivičnog dela kumulativno se zahteva ispunjenje tri uslova, s tim što je za ispunjenje trećeg uslova neophodno da budu ostvarene dve od pet navedenih okolnosti:

1. Istovetnost ili istovrsnost krivičnih dela
   • procenjuje se prema pravnoj kvalifikaciji dela
   • istovrsnost postoji onda kada je u pitanju osnovni, kvalifikovani ili privilegovani oblik nekog krivičnog dela
2. Vremenski kontinuitet
   • vremenski razmak između pojedinih dela ne mora biti isti ili sličan, ali izrazite razlike u tom pogledu mogu voditi zaključku o vremenskom diskontinuitetu
3. Da učinjena dela predstavljaju celinu
   • taj uslov je ispunjen ukoliko su ostvarenje najmanje dve od sledećih pet okolnosti:
     1. Istovetnost oštećenog – je uslov koji je u dosadašnjoj praksi imao veliki značaj, s obzirom na to da se taj uslov smatrao obaveznim
        • što se tiče krivičnih dela koja su uperena protiv ličnosti, mogu ući u sastav produženog krivičnog dela samo ako postoji istovetnost oštećenog
     2. Istovrsnost predmeta dela – znači da je radnja izvršenja preduzeta na objektima koji su iste vrste
     3. Korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa –
        • trajni odnos je odnos koji traje duže vreme
        • kod korišćenja situacije reč je o tome da se za izvršenje krivičnog dela koristi ista prilika
     4. Jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela – odnosi se na određeno mesto u geografskom smislu ili na određeni zatvoreni ili otvoreni prostor
     5. Jedinstveni umišljaj
        • okolnost koja ukazuje na to da učinjena dela predstavljaju celinu

Kod nekih krivičnih dela sama priroda tih dela ne dopušta spajanje u produženo krivično delo, pa je to zakonom izričto zabranjeno

• Npr krivično delo terorizma teško da bi dozvoljavalo primenu konstrukcije produženog krivičnog dela

Produženim krivičnim delom je učinjen najteži oblik koji ulazi u njegov sastav

Jedinstveni umišljaj mora postojati u situaciji kada produženo krivično delo dobija težu kvalifikaciju od pojedinih dela koja su njime obuhvaćena.

• kumuliranje posledice kod novčanih iznosa koji su od značaja za pravnu kvalifikaciju i prerastanje u teže delo može se pravdati samo kada je ta celokupna posledica bila obuhvaćena umišljajem učinioca

Zakonskom odredbom rešena je i situacija kada donetom pravosnažnom presudom neko krivično delo nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom koje je bilo predmet te presude, a bili su ispunjeni uslovi za to

• to krivično delo smatraće se zasebnim krivičnim delom, odnosno zasebnim produženim krivičnim delom ako se radi o više dela koja ispunjavaju uslove za produženo krivično delo

Kod produženog krivičnog dela reč je o pravnom jedinstvu koje polazi od prirodne povezanosti krivičnih dela.

• načelno pitanje da li povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom, psihičkom planu učinioca dovelo je do rascepa u shvatanju produženog krivičnog dela na one koji zastupaju čisto objektivnu teoriju i one koji se priklanjaju objektivno-subjektivnoj teoriji
• kod nas vladajuće objektivno shvatanje
  • neophodan jedinstveni umišljaj do 1965. godine
  • posle je uvedeno novo shvatanje jedinstveni umišljaj nije neophodni element produženog krivičnog dela već spada u tzv. varijabilne ili alternativne elemente

Osnovno pitanje koje se postavlja kod produženog krivičnog dela je utvrđivanje uslova pod kojima se više krivičnih dela preduzetih sa više radnji treba objediniti i smatrati jednim krivičnim delom.

• na primer, ukoliko učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u toku nekoliko sati u više navrata oduzima stvari, postoji samo jedno krivično delo, a ne onoliko krivičnih dela koliko je puta iznostio stvari iz stana istog vlasnika
• ukoliko je isto to učinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci, ili je delo učinio u toku iste noći ali je stvari oduzeo od različitih vlasnika, javlja se problem opravdanosti primene konstrukcije produženog krivičnog dela
  • Ako je u pitanju isti vlasnik, i ako nije reč o nekom dugom vremenskom periodu koji bi prekinuo vremenski kontinuitet mogla bi se primeniti konstrukcija produženog krivičnog dela
  • kada nije u pitanju isti vlasnik sporna je primena konstrukcije produženog krivičnog dela, s obirom da je sporan uslov postojanja istovetnosti oštećenog, koje se zahtevalo

Prema objektivnoj teoriji koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje, za konstrukciju produženog krivičnog dela zahtevalo se postojanje tri uslova:

1. Istovetnost ili istovrsnost krivičnih dela
2. Vremenski kontinuitet
3. Istovetnost oštećenog
   • prihvatalo se da istovetnost oštećenog može izostati u nekim slučajevima s tim da drugi elementi više dođu do izražaja
   • u drugim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna
     • reč je o delima kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka, kao što su život i telo, čast, ugled i sloboda itd
     • ne može ni pod kojim uslovima biti primenjena konstrukcija produženog krivičnog dela ako je učinilac učinio više krivičnih dela otmice, protivpravnog lišenja slobode, silovanja itd.. prema različitim licima, tj ako nije ostvaren uslov koji zahteva istovetnost oštećenog.

Prividni idealni sticaj postoji kada jednom radnjom bude ostvareno više krivičnih dela, ali se i pored toga smatra da je učinjeno samo jedno krivično delo.

• tu se javlja problem izbora bića krivičnog dela, kom krivičnom delu dati prednost

Prividni idealni sticaj se javlja u sledećim slučajevima:

1. Specijaliteta
   • neko krivično delo se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog drugog, opšteg krivičnog dela, i postoji samo to drugo posebno krivično delo
   • npr. ukoliko neko prisvoji novac koji mu je poveren u službi ili na radu, postoji samo pronevera, a ne i utaja
2. Supsidijariteta
   • jedno krivično delo je supsidijarno u odnosu na drugo, te se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog
   • formalni supsidijaritet postoji kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog krivičnog dela samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog krivičnog dela
     • npr. kod krivičnog dela zloupotrebe prava na štrajk u zakonskom opisu se izričito kaže da će to krivično delo postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela
   • materijalni supsidijaritet postoji kada to proizlazi iz same prirodne i odnosa bića određenih krivičnih dela
     • npr. kod učestvovanja u tuči izvršioci tog krivičnog dela mogu biti samo učesnici za koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede
     • ukoliko se za neka lica utvrdi da su izvršioci ubistva ili teške telesne povrede, postojaće samo krivično delo ubistva odnosno teške telesne
       povrede
       • dakle krivično delo učestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na krivično delo ubistva odnosno teške telesne povrede
   • odnos supsidijariteta postoji i između pokušanog i svršenog krivičnog dela, kao i između krivičnih dela ugrožavanja i povrede
   • biće krivičnog dela koje ima prednost može osim dobra koje je identično štititi i neko drugo dobro
     • biće kd u odnosu na ono koje je supsidijarno ili predstavlja teži oblik napada na isto zaštićeno dobro, ili osim identičnog zaštićenog dobra štiti i još neko drugo dobro
3. Konsumpcije
   • jedno krivično delo u potpunosti obuhvata biće nekog drugog krivičnog dela
     • npr, ako je istom radnjom prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda, postojaće samo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu
   • izvršenje jednog krivičnog dela nužno ili po pravilu dovodi do ostvarenja i bića još nekog krivičnog dela
     • reč je o tome da izvršenje glavnog dela pokriva ono nepravo koje je sadržano u tipičnim pratećim krivičnim delima koja zato bivaju konsumirana
   • u nekim slučajevima može predstavljati i prividni realni sticaj
     • moguće je da se sa više radnji ostvari više krivičnih dela od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala
     • npr. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu, čini samo krivično delo teške krađe izvršene provaljivanje, a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja

• postoji mišljenje da je u svim ovim slučajevima reč o sticaju krivičnih zakona a ne o prividnom idealnom sticaju
  • praktični rezultat je isti – postoji samo jedno a ne više krivičnih dela

Osim specijaliteta, supsidijariteta i konsumpcije poznati su i slučajevi inkluzije i alternativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja:

• Inkluzija postoji kada se kroz neko teže delo ostvaruje neko delo koje je bagatelno u odnosu na teže delo
  • npr prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do oštećenja tuđe stvari oštećenjem odeće žrtve
• Alternativitet postoji kada se dva dela javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelevantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo krivično delo
  • uzima se da postoji ono što je u konkretnom slučaju pretežnije odnosno dominira

Sticaj krivičnih dela postoji kada jedan učinilac jednom radnjom (idealni sticaj) ili sa više radnji (realni sticaj) učini više krivičnih dela a koja mu se istovremeno sudi.

• Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više krivičnih dela za koja mu se, po prirodi stvari, istovremeno sudi.
  • idealni sticaj postoji kao ideja, jer u stvarnosti postoji samo jedna radnja kojom je ostvareno biće dva ili više krivičnih dela
  • npr. idealni sticaj će postojati ako izvršilac bacanjem bombe, dakle jednom radnjom, jedno lice liši života, dva lica teško telesno povredi
    • time je jednom radnjom izvršenja izvršio tri krivična dela
• Realni sticaj podrazumeva da je sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, ali ne zato što to kao kod idealnog sticaja drugačije ne može biti, već zato što do suđenja nije došlo iz nekog razloga (između ostalog jer dela nisu bila otkrivena)
  • realni sticaj znači da u stvarnosti zaista postoji više kompletnih krivičnih dela
    • npr. realni sticaj će postojati kada izvršilac izvrši silovanje, krađu i falsifikovanje. Ili npr ako u kraćem ili dužem vremenskom periodu izvrši više krivičnih dela krađe (pod uslovom da ne postoji produženo krivično delo)

Ako su učinjena ista ili istovrsna krivčna dela radi se o homogenom sticaju, ukoliko su učinjena različita krivična dela reč je o heterogenom sticaju

• I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni

U određenim slučajevima, iako je preduzeto više radnji i ostvarena su bića više krivičnih dela, sticaja ipak nema jer postoji prirodno jedinstvo dela ili prividni idealni sticaj:

• prirodno jedinstvo dela
  • sticaja nema jer je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu
  • svi pojedinačni akti zajedno čine radnju izvršenja
• prividni idealni sticaj
  • jednom radnjom je ostvareno više krivičnih dela, ali se i pored toga smatra da je učinjeno jedno krivično delo, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi