Definicija: Ugovor o posluzi je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslugodavac) obavezuje da preda određenu nepotrošnu stvar na besplatnu upotrebu drugom ugovorniku (poslugoprimcu), a ovaj se obavezuje da mu po isteku određenog vremena vrati tu istu i neoštećenu stvar.
• Napuštanje „realnog“ karaktera: Iako je istorijski (rimsko pravo) ovo bio realan ugovor (nastajao predajom), savremeno pravo stoji na stanovištu da je ovo konsensualan ugovor – nastaje prostom saglasnošću volja, a predaja stvari je samo akt ispunjenja ugovora.
• Sadržina prava: Poslugoprimac ne stiče svojinu (kao kod zajma), već samo pravo upotrebe.
BITNI ELEMENTI
Za nastanak ugovora neophodna je saglasnost o dva elementa:
• Predmet posluge:
◦ Mora biti nepotrošna stvar (jer se vraća ista stvar).
◦ Mora biti individualno određena (čak i ako je po prirodi zamenljiva, mora se vratiti ista stvar – in specie).
◦ Mogu biti i buduće stvari, kao i tuđe stvari (poslugodavac ne mora biti vlasnik).
• Vreme trajanja:
◦ Određuje se ugovorom (kalendarski ili vezano za okolnost) ili proizlazi iz same svrhe upotrebe.
◦ Napomena (Prekarijum): Ako vreme nije određeno niti odredivo, reč je o izmoljenoj posluzi (prekarijum), gde poslugodavac može tražiti stvar nazad kad god hoće. Ipak, moderna tendencija je da se ograniči samovolja poslugodavca.
PRAVNE OSOBINE
Na ispitu taksativno navodite:
• Imenovan ugovor (iako nije u ZOO, pravno je regulisan).
• Konsensualan (nastaje saglasnošću volja).
• Dvostrano obavezan (obe strane imaju obaveze – poslugodavac da preda, poslugoprimac da vrati).
• Dobročin (ključna osobina – nema naknade).
• Trajan (izvršenje traje kroz vreme).
• Intuitu personae (najčešće se zaključuje s obzirom na ličnost – prijateljstvo, srodstvo).
OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
A) OBAVEZE POSLUGODAVCA
1. Predaja stvari: Dužan je da preda stvar u vreme i na mestu kako je ugovoreno, radi omogućavanja upotrebe.
2. Snošenje vanrednih troškova: Poslugodavac snosi troškove koji nisu izazvani redovnom upotrebom (npr. iznenadni krupni kvarovi), jer je on vlasnik stvari.
3. Odgovornost za štetu (Materijalni nedostaci):
◦ Budući da je ugovor besplatan, odgovornost je blaža.
◦ Odgovara za štetu usled nedostataka stvari samo ako je znao (ili morao znati) za nedostatke, a nije obavestio poslugoprimca. Ne odgovara ako je bio savestan.
B) OBAVEZE POSLUGOPRIMCA
1. Čuvanje i namenska upotreba:
◦ Mora čuvati stvar sa pažnjom brižljivog čoveka (pojačan stepen pažnje jer je ugovor u njegovom interesu).
◦ Sme upotrebljavati stvar samo prema ugovorenoj ili pretpostavljenoj nameni.
◦ Zabrana: Ne sme dati stvar trećem licu bez saglasnosti poslugodavca.
2. Snošenje redovnih troškova: Snosi troškove redovnog održavanja, čuvanja i upotrebe (npr. gorivo za auto, hrana za posuđenu životinju).
3. Vraćanje stvari:
◦ Mora vratiti istu i neoštećenu stvar.
◦ Ne odgovara za pogoršanje usled redovne upotrebe (habanje).
RIZIK SLUČAJNE PROPASTI STVARI
• Pravilo: Rizik snosi poslugodavac (vlasnik) – res perit domino.
• Izuzetak (Kada odgovara poslugoprimac):
◦ Ako je upotrebljavao stvar protivno nameni.
◦ Ako je dao stvar trećem licu bez dozvole.
◦ Ako je kriv za štetu.
◦ Specifičnost: Ako je u opasnosti spasao svoju stvar umesto posuđene (iako je mogao spasiti posuđenu), odgovara za propast posuđene.
PRESTANAK UGOVORA
1. Istek roka ili ispunjenje svrhe upotrebe.
2. Otkaz (Raskid):
◦ Poslugodavac može raskinuti ugovor pre roka ako poslugoprimac zloupotrebljava stvar, ne čuva je kako treba ili je da trećem licu.
◦ Takođe, ako poslugodavcu stvar hitno zatreba (nepredviđena okolnost).
3. Smrt poslugoprimca: Ako je ugovor bio intuitu personae (vezan za ličnost), ugovor prestaje smrću, a naslednici moraju odmah vratiti stvar.
Pravnik 