Mere upozorenja su posebna vrsta sankcija koju čine uslovna osuda i sudska opomena.

Svrha uslovne osude i sudske opomene je ostvarivanje principa da je kazna lišenja slobode krajnje sredstvo, tj. da ne treba primenjivati strože sankcije sve dok se svrha krivičnih sankcija može postići blažom vrstom sankcije.

• to se naročito odnosi na lakša krivična dela gde bi trebalo izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode.

Međutim, one se međusobno znatno razlikuju

• uslovna osuda je pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati
• sudska opomena se svodi na golu opomenu koja definitivno ostaje samo opomena
  • u slučaju izvršenja novog krivičnog dela ona se jedino uzima u obzir kao ranija osuđivanost, što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za novo krivično delo

• KZ određuje zajedničku svrhu ove dve admonitivne sankcije – svrha je u tome da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne ili samo upozorenje dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela

Elementi koji određuju svrhu uslovne osude i sudske opomene su:

• izbegavanje primene kazne
  • reč je o težnji da se njihovom primenom izbegnu negativne posledice kazne lišenja slobode
  • dve prednosti u tom pogledu: izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode, štede se materijalna sredstva društva
• uticaj na učinioca da više ne vrši krivična dela
  • uslovna osuda i sudska opomena treba da ostvare pozitivan uticaj na učinioca da se on ubuduće uzdržava od vršenja novih krivičnih dela
• upozorenje uz pretnju kazne
  • pretnja kaznom predstavlja suštinu uslovne osude, dok je kod sudske opomene reč samo o upozorenju

Elementi kojima se određuje svrha uslovne osude i sudske opomene, koji su istovremeno uslovi za njihovu primenu su:

• da se uslovna osuda i sudska opomena mogu izreći samo za lakša krivična dela
  • potrebno je da se radi o lakšem krivičnom delu.
  • kod sudske opomene ta granica je precizno postavljena određivanjem kruga krivičnih dela kod kojih se može izreći sudska opomena
  • primena uslovne osude se dozvoljava i kod nekih krivičnih dela koja se ne bi mogla smatrati lakšim krivičnim delima, s obzirom na propisanu kaznu
• da je cilj uslovne osude da se izbegne primena kazne
  • to znači da kaznu ne treba koristiti u slučajevima kada se svrha krivičnih sankcija može ostvariti pretnjom kaznom. tj uslovnom osudom
• da je reč o učiniocu kod kog se može očekivati da će uslovna osuda odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši krivična dela
  • radi se o učiniocu od koga se, s obzirom na njegovu ličnost, ranije ponašanje i okolnosti dela, to realno može očekivati

Sudska opomena zajedno sa uslovnom osudom predstavlja samostalan tip sankcija, tj mere upozorenja.

Ona je zamena za kaznu, pre svega zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode, u prvom planu je njen vaspitni učinak, pa se time po sadržini približava vaspitnim merama

• Prvi put uvedena 1959.

Sudska opomena je najblaža sankcija za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena je najakšim oblicima kriminaliteta i predstavlja upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši krivično delo da može očekivati primenu neke strože sankcije.

Znači socijalno-etički prekor za učinjeno delo i upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši krivično dela da može očekivati primenu strože krivične sankcije

• Ona je sankcija sa naglašenim specijalno-preventivnim dejstvom okrenuta primarnim delikventima, učiniocima lakših krivičnih dela

Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova:

• Da je reč o krivičnom delu za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna
  • po uslovima određenim kod nekih krivičnih dela kod kojih je to izričito propisano, sudska opomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do tri godine
  • npr. to je propisano kod opasne lake telesne povrede kada je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog
• Da je krivično delo učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

Pri odlučivanju da li će izreći sudsku opomenu, sud će posebno uzeti u obzir:

• ličnost učinioca
• njegov raniji život
• njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela
• njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela
• stepen krivice
• druge okolnosti pod kojima je deloo učinjeno

Sudska opomena se može izreći i za krivična dela u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene.

Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na dve kategorije lica:

• ona se ne može izreći maloletnom licu –
  • jer u okviru vaspitnih mera upozorenja i usmeravanja postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini istovetan sa sudskom opomenom
• ona se ne može izreći ni vojnim licima za krivična dela protiv Vojske Srbije
  • njima se za vojna krivična dela, ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine, i inače umesto krivične sankcije može izreći disciplinska kazna ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe

Uz sudsku opomenu se može izreći većina mera bezbednosti, a to su:

• Obavezno lečenje narkomana
• Obavezno lečenje alkoholičara
• Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti
• Zabrana upravljanja motornim vozilom
• Oduzimanje predmeta
• Javno objavljivanje presude

Sudska opomena ne povlači pravne posledice osude

• briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od jedne godine od pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo krivično delo

Naše krivično pravo pored obične uslovne osude poznaje i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom.

Njom se omogućava da se prema uslovno osuđenom preduzimaju aktivne radnje kroz koje mu se pružaju pomoć i zaštita, a istovremeno i vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja krivičnog dela.

I u jednom i u drugom slučaju cilj je da se izvrši uticaj na učinioca da ne vrši krivična dela i bez primene kazne, a razlika je samo u tome kako se to postiže.

Kod uslovne osude sa zaštitnim nadzorom postoji i aktivno delovanje. Ovde se ne radi o učiniocu kod kog se sa relativnom sigurnošću može očekivati da će sama pretnja kaznom biti dovoljna da ubuduće ne vrši krivična dela, već se može očekivati da uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim neće više vršiti krivična dela.

• Zaštitni nadzor je samo jedna dopunska mera

Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izriče se u onim slučajevima kada postoji određena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja krivičnih dela ukoliko bi se on prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude.

Težina učinjenog dela se ne uzima kao kriterijum za opredeljivanje između obične uslovne osude i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom

Trajanje zaštitnog nadzora se može kretati sam o u okviru vremena proveravanja. Trajanje zaštitnog nadzora se neće poklapati sa vremenom proveravanja u dva slučaja:

• Moguće je da sud prilikom izricanja uslovne osude odredi da zaštitni nadzor traje kraće od vremena proveravanja
• Ukoliko u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha, može ga ukinuti i pre isteka vremena na koje je određen.

Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze.

KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi, propisuje i mogućnost postavljanja osuđenom sledećih obaveza:

• Osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje
• Prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenoga
• Ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza
• Uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala illi priredbi, ako to može biti prilika za ponovno vršenje krivičnih dela
• Blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta.
• Uzdržavanje od upotrebe droga ili alkoholnih pića
• Lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi
• Posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova i postupanje po njihovim uputstvima
• Otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročito izmirenje sa žrtvom krivičnog dela.

Sud može naložiti uslovno osuđenom samo neku od obaveza koje su predviđene zakonom.

ZIKS predviđa nadležnost Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde koja će imati posebne službenike za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom i kazne rada u javnom interesu

U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze, sud:

• ga može opomenuti
• naloženu obavezu zameniti drugom
• produžiti trajanje obaveze
• uslovnu osudu opozvati zbog neispunjenja obaveze

U slučaju opozivanja uslovne osude utvrđena kazna se izriče i izvršava. Do opozivanja dolazi u 3 slučaja:

• opozivanje uslovne osude zbog novog krivičnog dela
  1. Obavezno
     • ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroža kazna
  2.  Fakultativno
     • ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od 2 godine ili novčana kazna
     • ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći jedinstvenu kaznu od dve godine zatvora ili težu kaznu, sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude;
     • sud će odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu imajući u vidu sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude učinioca
     • ukoliko opozove uslovnu osudu, izreći će jedinstvenu kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivična dela u sticaju tako što će za krivično delo za koje je izrečena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi
     • ukoliko ne opozove uslovnu osudu moguće su dve situacije:
       1. ako smatra da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova
          uslovna osuda, i to tako što će se u toj uslovnoj osudi utvrditi nova kazna i novo vreme proveravanja
       2. ako sud odluči da za novo krivično delo izrekne kaznu zatvora, postojaće paralelno i uslovna osuda i
          kazna zatvora, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme
          proveravanja
• opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela
  • kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se za to delo znalo
  • ako se posle izricanja osude utvrdi da je izvršio krivično delo za koje se ne bi mogla izreći uslovna osuda, sud mora da je opozove
  • u slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog krivičnog dela 
    • primenom odredaba za odmeravanje kazne u sticaju izreći će jedinstvenu kaznu, tako što će utvrditi kaznu za ranije učinjeno delo, a za krivično delo za koje je izrečena uslovna osuda uzeće kaznu iz uslovne osude kao utvrđenu
  • ako ne opozove uslovnu osudu
    • može izreći kaznu za ranije delo, a ako oceni da i za to delo
      treba izreći uslovnu osudu, izreći će jednu novu uslovnu osudu tako što će utvrditi novu kaznu i vreme proveravanja
• opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza
  • ako je uslovnom osudom osuđenom određeno da vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ili da naknadi štetu
    koju je prouzrokovao krivičnim delom, ili da ispuni neku drugu obavezu, a on ne ispuni u određenom roku u presudi, sud može u okviru vremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi
  • u slučaju neispunjavanja neke obaveze određene uz uslovnu osudu, sudu stoje na raspolaganju 4 mogućnosti:
    1. Da u okviru vremena poveravanja produži rok za ispunjenje obaveze
    2. Ako postoje opravdani razlozi da tu obavezu zameni nekom drugom obavezom
    3. Da osuđenog koji iz opravdanih razloga e može da ispuni postavljenu obavezu oslobodi od ispunjenja te obaveze
    4. Može mu opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi

• U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja
  • izuzetno, do opozivanja uslovne osude zbog novog krivičnog dela može doći u roku od jedne godine od dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja
• I u slučaju neispunjenja neke od obaveza uslovna osuda se može opozvati u roku od jedne godine do isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrđena kazna izvrši
• Postoji dodatni rok za opozivanje uslovne osude od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja

Danas postoje dva tipa uslovne osude, i kod oba tipa suština je u tome da uslovna osuda sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavao određenih uslova.

• Anglosaksonski tip – ne preti se konkretnom kaznom, već se preti dovršenjem krivičnog postupka u kom će se tek odmeriti i izreći kazna
• Kontinentalni tip – preti se izvršenjem izrečene kazne

Uslovna osuda u našem pravu je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude, jer predstavlja pretnju konkretno utvrđenom kaznom.

• samostalna krivična sankcija
• tesno vezana za kaznu
• pretnja konkretno utvrđenom kaznom
• najčešće korišćena krivična sankcija kod nas

Bitni elementi uslovne osude su:

• Utvrđena kazna
• Vreme proveravanja

Izricanje i izvršenje utvrđene kazne odlaže se pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud odredi u okviru raspona od 1 do 5 godina, ne izvrši novo krivično delo.

• Uslovnom osudom kazna se UTVRĐUJE (izriče se uslovna osuda, a ne kazna)

Pored glavne obaveze da ne izvrši novo krivično delo, KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuđenom.

• osim izričito navedenih obaveza (naknada štete), to mogu biti i druge obaveze, ali samo one koje su predviđene krivičnopravnim propisima
• rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru vremena proveravanja, tj. taj rok ne može biti duži od trajanja utvrđenog vremena proveravanja
• ukoliko su uz uslovnu osudu izrečene mere bezbednosti, one se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost njihovog uslovnog odlaganja

Uslovi za izricanje uslovne osude su:

• Objektivni (vezani su za krivično delo)
  • uslovna osuda može izreći onda kada je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od 2 godine
    • kazna se prethodno odmerava prema opštim pravilima za odmeravanje kazne, pa ukoliko tako utvrđena kazna zatvora ne dostiže dve godine, sud može izreći uslovnu osudu, ukoliko su ispunjeni i ostali uslovi
  • uslov vezan za propisanu kaznu
    • dopunskog je karaktera i ima za cilj ograničenje u primeni uslovne osude tj njeno isključenje kod teških krivičnih dela
    • uslovna osuda se ne može izreći za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teža kazna
  • uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora
  • zajedno sa uslovnom osudom može se izreći i novčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole, dok je ne bi trebalo izreći zajedno sa kaznom rada u javnom interesu
• Subjektivni (vezani su za učinioca)
  • primena uslovne osude se ograničava pre svega u pogledu lica koja su već vršila krivično delo
  • uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo 5 godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo
  • propisane su i okolnosti na osnovu kojih sud može proceniti kojim je učiniocima opravdano izreći uslovnu osudu
    • sud posebno uzima u obzir: ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno
  • sud će izreći uslovnu osudu samo ako sa osnovom može očekivati da će, s obzirom na ličnost učinioca, upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na njega da više ne vrši krivična dela, i da stoga nije nužno primeniti kaznu