Potrošnja i izbor dobara ograničeni su raspoloživim dohotkom koji je dat i ograničen.

Potrošač može da potroši najviše onoliko dohotka sa koliko raspolaže.

• ta činjenica se naziva budžetsko ograničenje
• da bi se opisalo budžetsko ograničenje potrebno je obezbediti i informacije o tržišnim cenama dobara o cijoj se potrošnji odlučuje

Osnovni izbor sa kojim se suočava potrošač jeste kako da potroši sopstveni raspoloživi dohodak.

Linija budžetskog ograničenja predstavlja skup tačaka koje opisuju različite kombinacije količine dva dobra koja se mogu kupiti potpunim iskorišćavanjem raspoloživog dohotka.

• presek te linije sa osama pokazuje maksimalnu količinu kupovine jedne robe
• tačke koje se nalaze na liniji budžetskog ograničenja predstavljaju tačke maksimalne dostupne potrošnje
  • tačke udaljenije od koordinatnog početka u odnosu na liniju budžetskog ograničenja odnosno potrošnje koje te tačke opisuju nisu dostupne
  • sve tačke koje su ispod linije budžetskog ograničenja su dostupne, ali potrošnja koju one opisuju, nije efikasna
  • kretanjem po liniji budžetskog ograničenja potrošač troši celokupan iznos svog dohotka
    • ostvaruje najveću moguću odnosno najveću dostupnu potrošnju pri datom raspoloživom dohotku
• lbo uvek ima isti nagib pri svakoj potrošnji
  • nagib ove linije zavisi isključivo od relativnih cena proizvoda, a te cene se ne menjaju sa relativnom potrošnjom
• linija konkretnog potrošača crta se na osnovu njegovog raspoloživog dohotka

Promena iznosa raspoloživog dohotka dovodi do pomeranja linije budžetskog ograničenja nagore ili nadole, ali tako da je nova linija uvek paralelna sa starom.

• sa promenom raspoloživog dohotka nije promenila relativna cena dobra, a jedino ta cena definiše nagib linije budžetskog ograničenja
• povećanje iznosa raspoloživog dohotka dovodi do udaljavanja te linije od koordinatnog početka pomeranjem udesno,
• umanjenje raspoloživog dohotka dovodi do njenog približavanja koordinatnom početku pomeranjem ulevo

Na pomeranje linije budžetskog ograničenja utiče i promene cena posmatranih dobara (relativnih cena).

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

• umanjenje cene jednog dobra dovodi do toga da je za kupovinu iste količine tog dobra potrebno utrošiti manje dohotka
  • za isti iznos se može kupiti više tih dobara
• dolazi do promene nagiba,
  • nova linija budžetskog ograničenja nije paralelna sa starom
• ako se menja cena samo jednog proizvoda, L.B.O. se pomera rotacijom oko tačke kojom se označava najveća moguća potrošnja onog dobra čija se cena ne menja

Promena cene dovodi do promene kupovne moći dohotka

• umanjenje cene jednog proizvoda dovodi do rasta kupovne moći odnosno efektivnog raspoloživog dohotka
  • promena cene ima efekat na raspoloživi dohodak odnosno njegovu kupovnu moć
• do efekta dohotka dolazi pri promeni cene

Krive indiferencije opisuju skup svih kombinacija dobara u potrošnji koje pružaju potrošaču jednaku korist.

• ako se pretpostavi postojanje samo dva potrošačka dobra, kriva indiferencije se mo\e formulisati u dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu

Ukupna korisnost raste sa porastom potrošnje bilo kog od dva dobra, a granična korisnost opada sa povećanjem njihove potrošnje.

Kada potrošač slobodno odlučuje između različitih količina jednog i drugog dobra, znači da se potrošnja jednog može supstituisati potrošnjem drugog.

• ako ta dva dobra zadovoljavaju različite potrebe potrošača, postoji supstitucija ali se ne radi o dobrima supstitutima
  • supstituti su dobra koja iste potrebe potrošača zadovoljavaju na sličan način

Kriva indiferencije predstavlja skup tačaka kojima se opisuju kombinacije potrošnje dva dobra prema kojima je potrošač indiferentan.

• opisuju supstituciju potrošnje jednog dobra potrošnjom drugog, a da se pri tome ne menja nivo korisnosti koju uživa potrošač
• npr. Pomeranje potrošnje iz tačke A u tačku B znači da je smanjena potrošnja dobra X , a povećana potrošnja dobra Y, a da pri tome nije promenjena ukupna korisnost potrošaca

Osnovne karakteristike krivih indiferencije:

1. negativan nagib
   • sa smanjenjem potrošnje jednog dobra mora da poraste potrošnja drugog kako bi nivo korisnosti ostao isti
   • posledica postojanja pozitivne granične korisnosti („više je bolje“)
   • nagib krive indiferencije grafički predstavlja graničnu stopu supstitucije
     • koliko je potrebno da se poveća potrošnja jednog dobra da bi, pri jediničnom smanjenju potrošnje drugog dobra, korisnost ostala ista
2. konveksne (ispupčene) ka koordinatnom pocetku
   • što je veća potrošnja jednog dobra, to je manja korisnost dodatne jednice tog dobra
   • posledica opadajuće granične korisnosti
   • s promenom potrošnje menja se i granična stopa supstitucije
     • konveksnost dovodi do promene nagiba krive sa promenom potrošnje jednog odnosno drugog dobra

       Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
3. beskonačno veliki broj krivih indiferencije za svakog pojedinca.
   • što je kriva indiferencije više udaljena od koordinatnog početka, to je viši nivo korisnosti koju uživa potrošač
4. ne mogu da se seku
   • svaka opisuje poseban nivo korisnosti
   • da nije tako narušila bi se pretpostavka o konzistentnosti preferencija
5. oblik i položaj krivih indiferencija se razlikuje
   • različiti potrošači imaju različite preferencije
   • razlikuje se od jednog potrošača do drugog intenzitet nagiba krivih indiferencije, stepen konveksnosti, položaj u koordinatnom sistemu

Ljudske potrebe odnosno želje su neograničene i one predstavljaju pokretački motiv potrošnje.

• Potrošnja predstavlja proces zadovoljenja ljudskih potreba odnosno želja i ona generiše korisnost.
• Korisnost je subjektivna kategorija kojom potrošači ocenjuju stepen zadovoljenja svojih potreba.

Osnovna pretpostavka racionalnog ponašanja je da potrošači teže da maksimiziraju korisnost u potrošnji.

Nivo potrošnje zavisi od nivoa korisnosti koja ta potrošnja generiše pa je stoga bitno da se razmotri funkcionalni odnos izmedju potrošnje i korisnosti. Ta uzročno-posledična veza je takva da promena nivoa potrošnje dovodi do promene nivoa korisnosti.

• Ukupna korisnost je za svaki nivo potrošnje, zbir svih prethodno realizovanih graničnih korisnosti.
• Granična korisnost je prirast ukupne korisnosti do koje dolazi sa konzumiranjem dodatne jedinice dobra
  • zakon opadajuće granične korisnosti podrazumeva da sa povećanjem potrošnje dolazi do opadanja granične korisnosti
    • zbog toga I kriva granične korisnosti uvek ima negativan nagib.
    • pri odredjenom nivou potrošnje, granična korisnost se izjednačava sa nulom.
      • dovodi do maksimizacije ukupne korisnosti, pa time određuje i nivo njegove potrošnje – on bira taj nivo potrošnje.
      • manja potrošnja ne dovodi do maksimizacije korisnosti
      • veća potrošnja može dovesti do negativne granične korisnosti
        • ograničena na ona dobra pri čijem korišćenju dolazi do fiziološki zasnovanih ograničenja u njihovoj potrošnji i to posmatrano na kratak rok (hrana, piće)
        • u slučaju ostalih proizvoda, ne postoji negativna granična korisnost.

Pretpostavljamo da postoji neograničen broj proizvoda izmedju kojih potrošač mora da se opredeli. Preferencije pokazuju potrošačev odnos prema korisnosti u potrošnji različitih dobara i imaju zajedničke karakteristike:

1. potrošači su sposobni da artikulišu i iskazuju svoje preferencije
   • rangiraju poželjnost potrošnje određenih dobara
     • potrošač iskaže da radije prihvata korpu dobara A nego B
     • specijalan slučaj rangiranja je onaj u kom je potrošač indiferentan
       • obe korpe generišu identičnu korisnost.
2. preferencije su tranzitivne tj. konzistentne
   • doslednost potrošača u rangiranju potrošačkih korpi
     • ukoliko potrošač radije bira korpu dobara A u odnosu na korpu dobara B i ukoliko radije bira korpu dobara B u odnosu na korpu dobara C, tada on neminovno radije bira korpu dobara A u odnosu na korpu dobara C
   • posledica je potrošačevog racionalnog ponašanja
3. što više to bolje – viši nivo potrošnje bolji je od nižeg
   • potrošač ako odlučuje između dve korpe koje sadrže ista dobra uvek bira korpu u kojoj ima više bar jednog dobra iz te korpe
   • uvek pozitivna granična korisnost