Danas je usvojeno shvatanje da kp treba da bude samo jedno od sredstava za suzbijanje kriminaliteta

Postoji radikalan stav koji postavlja pitanje da li je kp nužno za postizanje tog cilja.

• Radbruh
  • popravljanje kp neće dovesti do boljeg kp nego do prava koje popravlja i štiti, koje bi bilo bolje od kp i mudrije i ljudskije
  • bolje pravo – pravo popravljanja i zaštite
• Gramatika
  • zamena kp sistemom preventivnih, pedagoških i terapeutskih mera čija se primena vezuje za antisocijalnost učinioca kao centralni pojam društvene odbrane
  • neprihvatljivo

Izvesno vreme prihvaćena jedna umerenija orijentacija

• ne negira kaznu ali daje druge ciljeve i sadržaj
• širenje orijentacije na tretman i resocijalizaciju
  • veliko razočarenje u ovu orijentaciju kada nije ispunila očekivanja

Resocijalizaciji se i danas priznaje određeni značaj ako je dobrovoljna i kao pomoć osuđenom

• nije osnov koji bi ozbiljnije određivao sadržaj kp i način ostvarivanja kp zaštite

Abolicionizam:

• kulminacija kritičkog stava prema kp
• ukidanje krivičnog prava jer je ono samo po sebi društveno zlo
• preterano tvrđenje, utopijski, ne postavlja smišljeni program mera koji menja kp
• alternativu kp vide u izmirenju žrtve i učiniocu
  • posredovanje radi otklanjanja konflikta
  • simbolična kompenzacija
• pozitivne strane:
  • podstiče diskusiju o nekim važnim pitanjima vezanim za kp
  • opravdana kritika u pogledu širine granica kp jer se predviđaju kao kd ponašanja koja to ne zaslužuju
• kp bi bilo zamenjeno gorim
  • neformalnim oblicima socijalne kontrole
  • spontanim reagovanjem grupa ili pojedinaca bez formalizacije tih postupaka koja obezbeđuje garancija
• krivično pravo se stalno menja i usavršava
  • ius criminale semper reformandum est
• o ukidanju kp u budućnosti ne može biti govora

Neoklasicizam:

• pravac koji zauzima optimistički stav prema mogućnostima kp
• kazna treba da bude srazmerna težini kd i stepenu krivice učinioca
  • u pogledu propisane kazne i na planu odmeravanja kazne
• ustanovljavanje preciznih pravila i granica za odmeravanje kazne
  • obavezuju sud i sužavaju prostor za njegovu slobodnu procenu u tom pogledu
• reafirmiše kazne, generalnu prevenciju i načelo srazmernosti u kp

Savremena nauka kp:

• stalno usavršavanje pravne dogmatike
• integrisanje nekih suštinskih pitanja
  • društvena funkcija i uloga krivičnog prava
  • domet i granice kp
  • preispitivanje odnosa države i pojedinca
• u stalnom je traganju za boljim, ispravnijim krivičnim pravom

Ocena mogućnosti kp i njegovih granica:

• kompromisno stanovište
• prisutan eklektički pristup
• svojevrsna neoeklektička škola i njen uticaj na savremena kz

U savremenom smislu ona nastaje relativno skoro, pre nešto više od dva veka.

Krajem 19. i početkom 20. veka dolazi do prodora novih ideja koje prelaze granice kp.

• neki od tih pravaca su samo u izvesnoj meri doprineli razvoju same nauke kp a više su predstavljali doprinos kriminalnoj politici i kriminologiji

Pošto nisu sve krivične nauke bile izdiferencirane postalo je uobičajeno da se svi ti pravci nazivaju krivičnopravnim školama.

• to je u potpunosti samo klasična škola, drugi pravci su se više bavili pitanjima uzroka zločina i mogućim oblicima reakcije na njega
• i danas ima pravaca koji sadrže i kp i kriminalnopolitićku i krimimnološku dimenziju

Ne može se naći kontinuitet između srednjovekovne nauke kp i današnje nauke.

Tek se s pojavom novih ideja koje su potekle od filozofa – Monteskje, Volter, Bekarija (O zločinima i kaznama, 1764 u Livornu) može govoriti o nastanku sistema krivičnih nauka.

• polaze od radikalne kritike tadašnjeg kp i opštih društvenih uslova

Klasična škola:

• prva značajna škola
  • u velikoj meri doprinela razvoju kp dogmatike
• postavila i razradila osnovne pojmove i opšte institute kp
  • stvorila je i sistem u kojem je od značaja međusoban odnos tih pojmova i instituta
• zasluga za usvajanje načela zakonitosti u kp
• insistura na principu pravednosti, srazmernosti, moralne odgovornosti 
• kao kriv. sankciju poznaje samo kaznu sa etičko-retributivnom funkcijom
• nedostatak – rigidnost koja proizilazi is osnovnog polazišta
  • svakom učiniocu se za pričinjeno zlo mora kroz kaznu vratiti zlom
  • ne vidi u kazni i kp sredstvo za postizanje korisnih društvenih funkcija 

Antropološka škola – više kriminološki orijentisana: 

• javlja se kao reakcija na klasičnu školu
• Ćezare Lombrozo – Čovek zločinac je osnivač (lekar)
• orijentiše se na učinioca kd postavivši tezu o rođenom zločincu
• govori o psihičkim i fizičkim anomalijama koje su negde urođene 
  • predodređuju ih da budu zločinci
• ne nailazi na šire prihvatanje 

Italijanska pozitivna škola – umerenija struja nastala od antropološke:

• R. Garofalo
  • shvatanje materijalnog pojma kd
    • prirodni zločin koji predstavlja povredu osećaja samilosti ili poštenja
    • ostalo su artificijelni zločini kao proizvod zakonodavca
• E. Feri
  • 3 vrste faktora deluju kao uzroci:
    • individualni – vezani za ličnost
    • fizički – godišnje doba, klimatske prilike
    • socijalni – društveni odnos
  • učinioce deli na:
    • urođene,
    • slučajne
    • iz navike
    • iz strasti
  • društvo treba da se od kriminaliteta brani merama koje su adekvatne opasnosti učinioca a ne težini kd
  • mere treba da budu neodređenog trajanja

Moderna ili sociološka škola – kao reakcija na klasičnu školu:

• List
• stavlja učinioca u prvi plan
• ne teži radikalnom raskidu sa tradicionalnim kp
• ne prihvata tezu o abnormalnom delinkventu i rođenom zločincu
• stavlja naglasak na socijalne uzroke vršenja zločina
• svrhovitost kp, kazna ima specijalno preventivne zadatke
• zalaže se za uvođenje supstituta kratkotrajnim kaznama lišenja slobode
  • uslovna osuda i novčana kazna

Neoklasična škola – eklektička škola:

• ublažava preterivanja i rigidnost klasične škole
• veliki uticaj na zakonodavstva
• prisutna je i danas u značajnom delu kp literature sa izvesnim izmenama
• umerenost i kompromisna rešenja u pogledu pitanja koja su bila predmet sporenja klasične škole i drugih škola
• karakteristike:
  • polazi od moralne odg. i krivicu učinioca stavlja u prvi plan
  • ne insistira na apsolutnoj slobodi volje
  • kazna je glavna sankcija
  • zalaže se za uvođenje i drugih ks 
    • mere bezbednosti
    • ima učinilaca u odnosu na koje se ne može delovati kaznom
• shvatanje o dualitetu kriv. sankcija
• institut bitno smanjene uračunljivosti
• maloletni učinioci dobijaju više pažnje
  • ks prema maloletnicima imaju posebno mesto

Pokret društvene odbrane:

• dobija na značaju posle 2. svetskog rata
• F. Gramatika:
  • potpuna zamena kp novim sistemom društvene odbrane

Nova društvena odbrana:

• M. Ansel
  • umereniji pravac
  • izjednačava kaznu sa svim drugim sankcijama – merama društvene odbrane 
    • cilj je resocijalizacija učinioca
  • dejuridizacija osnovnih instituta kp
  • kod nas u odnosu na izmene i dopune KZ 1951.
  • opšte razočarenje u orijentaciju na resocijalizaciju dovodi do odustanka od osnovnog nosećeg stuba
  • više je kriminalnopolitički pokret nego kp škola

 

 

Odnos sa krivičnim naukama – sa krivičnim procesnim pravom, kriminalnom politikom, kriminologijom, penologijom, kriminalistikom…

Odnos sa naukom krivičnog procesnog prava:

• kpp proučava krivični postupak sa pravnog aspekta
  • obuhvata sistem pojmova o procesnim subjektima i procesnim radnjama krivičnog postupka
• sporno je da li je kpp bliža krivičnom pravu ili drugim procesnim disciplinama
• preplitanje u obradi nekih instituta koji imaju svoj kp i procesnopravni aspekt
  • ekstradicija u okviru kpp ali ima i svoje materijalnopravne aspekte
• nauka kpp nije dostigla nivo razvijenosti nauke kp
  • kpp je akcesorno materijalnom kp i služi njegovom ostvarivanju

Odnos sa kriminalnom politikom:

• prema tradicionalnom shvatanju k. politika je deo nauke kp
  • danas joj se sve više priznaje samostalnost
• bavi se izučavanjem svih oblika društvene reakcija na kriminalitet
  • racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta
• izvesna kriminalnopolitička se moraju razmatrati i u okviru same nauke kp
• pravnodogmatska obrada pojedinih instituta često vodi kritičkim zaključcima što za posledicu može imati usavršavanje tih instituta
• kriminalna politika u užem smislu – krivičnopravna politika
  • na koji način se kp koristi u suzbijanju kriminaliteta
  • kakvo kp odgovara postavljenim idealima, budućnost i sl
• kriminalna politika u širem smislu
  • bavi se i drugim sredstvima podobnim za suzbijanje kriminaliteta

Odnos sa kriminologijom, penologijom i kriminalistikom:

• sve te discipline imaju zajednički cilj kao i kp – suzbijanje kriminaliteta
• kriminologija se bavi etiologijom i fenomenologijom kriminaliteta a po nekim shvatanjima i pitanjima društvene kontrole
  • u okviru nje se razvila i viktimologija
  • kp treba da dobije podatke o razmerama kriminaliteta i njegovoj uslovljenosti u zemlji
• penologija se bavi izučavanjem procesa izvršenja krivičnih sankcija
• kriminalistika se bavi otkrivanjem krivičnih dela i njihovih učinilaca
  • bliža je nauci kpp nego nauci kp
• nauka kp se mora naročito u traganju za materijalnim pojmom kp i kd mora osloniti i na rezultate do kojih se došlo u pomenutim disciplinama

Odnos sa naukama prava o privrednim prestupima i prekršajnog prava:

• one u velikoj meri koriste rezultate do kojih je došla nauka kp

Odnos sa naukom međunarodnog kp:

• nauka međunarodnog kp mora polaziti od nauke kp i mjp
  • važniji je odnos sa naukom kp
  • moraju se imati u vidu stavovi i specifičnosti nauke međunarodnog prava

Odnos s pravnim naukama – dve grupe pravnih nauka:

• nauke prava opšteg karaktera 
  • u kp postoje instituti i oblasti gde su istorija, teorija i filozofija prava nezaobilazni
  • mnogi problemi filozofije prava potiču iz kp
• nauke koje izučavaju pozitivnopravne grane prava
  • odnos je određen predmetom izučavanja ovih nauka
  • pri izučavanju posebnog dela kp neka ponašanja predviđena kao kd imaju značaj i za druge pravne nauke

Odnos sa drugim naučnim disciplinama:

• filozofija, sociologija, psihologija, soc. politika, soc. patologija, sudska medicina, sudska psihijatrija i neke druge koje su od značaja samo za pojedina kd
• u nekim slučajevima kp traži u njima opšte polazne koncepte za rešavanje svojih problema
• neke druge kao sudska medicina i psihijatrija imaju za cilj bolju i efikasniju primenu važećeg kp

 

Nauka krivičnog prava izučava pozitivno krivično pravo jedne zemlje.

• u užem smislu – krivičnopravna dogmatika
  • bavi se pitanjem kakvo je postojeće pravo i kako ga primenjivati
  • izraz dogmatika – dogma – mišljenje, pravo
  • celina ili sistem učenja odnosno sistematsko naučno izučavanje krivičnog prava
  • naučna disciplina koja se bavi tumačenjem, sistematizacijom i usavršavanjem zakonskih rešenja i naučnih teorija u oblasti krivičnog prava
  • sistem najnižih, viših i najviših kp pojmova na osnovu njihove koordinacije i subordinacije
  • metod je generalizujuća apstrakcija
• u širem smislu – obuhvata i kriminalnu politiku
  • bavi se pitanjem kakvo bi krivično pravo trebalo da bude
  • koristi različite metode, samo delimično je pravna nauka

1. opšti deo nauke kp
   • predmet izučavanja su kd i kriv. sankcija
     • veći broj instituta koji su međusobno povezani i čine dve pomenute celine
2. posebni deo nauke kp
   • izučava pojedina krivična dela
   • sistem i međusobna povezanost instituta nisu tako izraženi u posebnom delu

Podelu na opšti i posebni deo nauke kp su iz nauke preuzela krivična zakonodavstva.

Naučni sistem je sam po sebi predmet izučavanja s jedne strane a s druge neophodna pretpostavka da se izučavaju pojedini instituti opšteg dela.

Složen naučni sistem treba u najvećoj meri pojednostaviti svođenjem svih pojmova i instituta opšteg dela kp na dva pojma (biparticija):

• krivično delo
• krivična sankcija 

Triparticija obuhvata i treći pojam krivca i postojala je u našoj starijoj teoriji.

Osim krivičnog dela i krivične sankcije, uobičajeno je da se u okviru materije opšteg dela izučavaju i pitanja vezana za sam pojam kp, njegove izvore, tumačenje, razvoj itd.

Nauka kp nije vezana pozitivnim pravom ali se ne treba udaljiti ni od prakse jer je to udaljavanje od stvarnosti, sistem ne sme biti sam sebi cilj.