Vanugovorno zastupništvo se ne zasniva na volji zastupanog lica, koje ovde nije u mogućnosti da odredi sebi zastupnika (poslovna nesposobnost ili sprečenost odnosno odsutnosti).

S obzirom na to kojim se aktom određuje zastupnik i na obim njegovih ovlašćenja, moguće je razlikovati nekoliko slučajeva:

1. Zakonsko zastupništvo (u užem smislu)
   • sve određeno zakonom:
     • obim zastupnikovih ovlašćenja
     • sam zastupnik.
   • slučaj zastupanja maloletnika od strane njihovih roditelja
2. Nužno i korisno poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova)
   • zakonom određeno ovlašćenje za delanje
     • krug poslova i uslovi pod kojima se mogu preduzeti
   • zakonom nije određen zastupnik
     • koji se samoinicijativno prihvata te uloge u uslovima potrebe hitnog postupanja

3. Zakonsko-sudsko zastupništvo
   • zakonom određen obim ovlašćenja
   • zastupnika određuje posebnom odlukom sud
   • zastupništvo poslovno nesposobnih štićenika od strane njihovih staralaca
4. Sudsko zastupništvo (sudsko zastupništvo u užem smislu)
   • i zastupnik i obim njegovih ovlašćenja se određuju odlukom suda
   • razni slučajevi zastupništva ad hoc (staraoci za posebne slučajeve)

Posebni slučajevi starateljstva (starateljstvo AD HOC):

• nadležni organ postavlja posebnog staraoca za pojedine poslove ili određenu vrstu poslova u slučajevima kada je to potrebno radi zaštite prava i interesa pojedinih lica
  • odsutnom licu čije prebivalište odnosno boravište nije poznato, a koje nema zastupnika
  • nepoznatom sopstveniku imovine, kad je potrebno da se neko o toj imovini stara
• kolizioni staralac – posebni slučaj
  • u slučajevima kada treba da se vodi spor ili zaključi pravni posao između maloletnika (odnosno štićenika) s jedne strane, i njegovog zakonskog zastupnika (roditelja) s druge, ili između dva maloletnika (dva štićenika), koji imaju istog zakonskog zastupnika
• na zahtev poslovno nesposobnih lica organ starateljstva može tim licima postaviti staroca za obavljanje određenih poslova ako ona nisu u stanju da se sama staraju o svojim pravima i interesima iz zdravstvenih ili nekih drugih opravdanih razloga
  • mešoviti slučaj
  • volja zastupanog, zastupnik ne dela na osnovu ugovora sa zastupanim nego na osnovu odluke nadležnog organa, nadležni organ donosi odluku na zahtev zastupanog
• organ starateljstva određuje obim ovlašćenja staraoca ad hok imajući u vidu okolnosti svakog konkretnog slučaja

Vanugovorno zastupništvo se ne zasniva na volji zastupanog lica, koje ovde nije u mogućnosti da odredi sebi zastupnika (poslovna nesposobnost ili sprečenost odnosno odsutnosti).

S obzirom na to kojim se aktom određuje zastupnik i na obim njegovih ovlašćenja, moguće je razlikovati nekoliko slučajeva:

1. Zakonsko zastupništvo (u užem smislu)

1. • sve određeno zakonom:
     • obim zastupnikovih ovlašćenja
     • sam zastupnik
   • slučaj zastupanja maloletnika od strane njihovih roditelja

1. Nužno i korisno poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova)

• zakonom određeno ovlašćenje za delanje
  • krug poslova i uslovi pod kojima se mogu preduzeti
• zakonom nije određen zastupnik
  • koji se samoinicijativno prihvata te uloge u uslovima potrebe hitnog postupanja

1. Zakonsko-sudsko zastupništvo

• zakonom određen obim ovlašćenja
• zastupnika određuje posebnom odlukom sud
• zastupništvo poslovno nesposobnih štićenika od strane njihovih staralaca

1. Sudsko zastupništvo (sudsko zastupništvo u užem smislu)

• i zastupnik i obim njegovih ovlašćenja se određuju odlukom suda
• razni slučajevi zastupništva ad hoc (staraoci za posebne slučajeve)

 

Sa gledišta poslovne sposobnosti sva fizička lica možemo razvrstati u tri kategorije:

• mlađi maloletnici – do navršenih 14
• stariji maloletnici – između 14 i 18 godina
  • stiču ograničenu poslovnu sposobnost
    • uz saglasnost zakonskog zastupnika mogu preduzimati sve pravne poslove a pravne poslove manjeg značaja mogu preduzimati samostalno
  • sa navršenih 15 godina života stiče se tzv. radna sposobnost
    • može samostalno zasnovati radni odnos i raspolagati svojom zaradom
  • punoletna lica – sa navršenih 18 godina
    • stiče se potpuna poslovna sposobnost
    • odlukom suda zakonsko zastupanje može se produžiti i posle punoletstva deteta
      • ako ono usled duševne bolesti, zaostalog duševnog razvoja, telesnih mana ili drugih razloga nije u stanju da se samo stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima

Sa gledišta prava i obaveza roditelja kao zakonskih zastupnika potrebno je voditi računa o uzrastu deteta a takođe praviti razliku između imovine koju je ono steklo radom i ostale njegove imovine.

• sa 15 godina samostalno upravlja i raspolaže imovinom koju je stekao radom
  • u odnosu na ovu imovinu on je poslovno sposoban
  • isključuje zakonsko zastupništvo u odnosu na ovu imovinu
• zakonsko zastupništvo odnosi se na ostalu maloletnikovu imovinu, stečenu nasleđem, poklonom, dobitkom na lutriji i sl
  • do njegovog punoletstva upravljaju u korist deteta njegovi roditelji

“Upravljanje” – svi akti administracije potrebni za očuvanje, iskorišćavanje i unapređenje imovine deteta, raspolaganje plodovima i uopšte dohotkom od ove imovine.

• sve akte koji ulaze u upravljanje maloletnikovom imovinm roditelji preduzimaju samostalno
• za preduzimanje poslova van tih okvira potrebna saglasnost nadležnog državnog organa
  • roditelji bez odobrenja organa starateljstva ne mogu otuđiti ili opteretiti imovinu svog deteta
  • organ starateljstva može dati ovo odobrenje samo ako to zahteva neki interes deteta

Pravna lica stupaju u pravne odnose tako što u njihovo ime pravne poslove preduzimaju nadležni organi pravnog lica.

• ovi organi pravnog lica su njegovi zastupnici
• ovlašćeni su da u ime pravnog lica preduzimaju sve pravne poslove vezane za predmet delatnosti pravnog lica kao i da pravno lice zastupaju pred sudovima i drugim organima
  • radnici koji rade na poslovima čije je obavljanje vezano za zaključenje i ispunjenje određenih ugovora ovlašćeni su samim tim na zaključenje i ispunjenje tih ugovora – punomoćnici po zaposlenju
    • prodavci u prodavnicama, radnici koji obavljaju određene usluge u ugostiteljstvu, radnici na poslovima šalterske službe i sl.

Teorije o pravnoj prirodi istupanja ovlašćenih organa pravnog lica u ime i za račun pravnog lica.

1. organi pravnog lica preko kojih ono stupa u pravni promet su njegovi zakonski odnosno statutarni zastupnici
   • iz pravnih poslova koje oni u granicama svojih ovlašćenja preduzmu ne nastaju prava i obaveze za njih već samo pravno lice
2. nije reč o zastupništvu, već o istupanju celine preko jednog svog sastavnog dela (pravnog lica preko svog organa)
   • svako zastupništvo pretpostavlja 2 subjekta – zastupanog i zastupnika – što ovde nije slučaj
     • organi pravnog lica su njegovi sastavni delovi
   • pravno lice ima svoju volju – poslovnu sposobnost koja se u pravnom životu ispoljava preko organa koji dela u njegovo ime

Pravno lice može stupati u pravne odnose preko ugovornih zastupnika.

• nadležni organ pravnog lica može dati drugom licu pismeno ovlašćenje za zaključivanje pravnih poslova u ime organizacije, bilo određene vrste pravnih poslova, bilo tačno određenih poslova
• zastupništvo u pravom smislu
  • ugovorni zastupnik je subjekt različit od samo pravnog lica a ne njegov sastavni deo

Ugovorno zastupništvo je ono koje se zasniva na ugovoru između zastupanog, koji se ovde zove vlastodavac i zastupnika odnosno punomoćnika, dok se ovlašćenje za zastupanje zove punomoćje, bez obzira da li je dato usmeno ili pismeno.

• isprava o punomoćstvu je po definiciji uvek jedno pismeno, čak i kad je po zakonu dovoljno usmeno punomoćje
  • po našem pravu forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora
    • ako je posao za čije se zaključenje daje punomoćje neformalan, i samo punomoćje je neformalno

Kod ugovornog zastupništva treba razlikovati dva odnosa:

• odnos između vlastodavca i punomoćnika
  • merodavan je ugovor koji uređuje njihova međusobna prava i obaveze
    • nekad se svodi na ovlašćenje za zastupanje
    • nekad je to ovlašćenje deo znatno šire celine odnosa
      • punomoćnik je onda obavezan i na preduzimanje drugih poslova
    • odnos između vlastodavca i trećeg lica s kojim punomoćnik zaključuje ugovor
      • merodavno je punomoćje
        • ZOO propisuje da su postojanje i obim punomoćja nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi punomoćje dato

U ZOO ne govori se o ugovornom zastupništvu, već o ovlašćenju za zastupanje

• zasniva se na „izjavi volje zastupanog“, ali te dve stvari ne treba međusobno suprotstavljati
• nekada od samog početka postoji ugovor o zastupanju tako da istovremeno sa ovlašćenjem za zastupanje nastaje i obaveza zastupanja
• nekada prvo nastaje ovlašćenje za zastupanje na osnovu jednostrane vlastodavčeve izjave, koja biva prihvaćena kasnije, a najkasnije samim preduzimanjem posla od strane punomoćnika

Prema obimu ovlašćenja i krugu poslova na koje glasi može biti opšte i posebno.

1. Opšte ili generalno punomoćje je ono koje glasi na preduzimanje svih pravnih poslova vlastodavca ili je dato u opštim izrazima, bez bližeg označenja pojedinih poslova.
   • na osnovu njega se ipak ne mogu preduzimati svi vlastodavčevi pravni poslovi, već samo oni koji dolaze u „redovno poslovanje“
     1. pravni standard koji dobija svoju sadržinu tako što pomoću njega sud vrši kvalifikacije u praksi
     2. najvažniji slučajevi akata redovnog poslovanja, u pogledu kojih postoji visok stepen saglasnosti:
        1. naplata potraživanja
        2. isplata dugova
        3. deponovanje gotovog novca na štednju
        4. prodaja tržišnih viškova i stvari podložnih brzom kvarenju
        5. raspolaganje stvarima ili pravima manje vrednosti
        6. kratkoročni zakup

• to su prvenstveno akti upravljanja a ne akti raspolaganja

1. po ekonomskom značaju poslovi koji ne menjaju bitno vrednost imovine, njenu strukturu ili način eksploatacije

2. Posebno ili specijalno punomoćje je potrebno za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog poslovanja može biti dvojako:
   1. posebno ovlašćenje za određenu vrstu poslova

• punomoćnik može preduzeti jedan ili više pravnih poslova, koji moraju biti istovrsni
  • recimo prodaja vlastodavčevih nepokretnosti
    • može prodati bilo koju vlastodavčevu nepokretnosti, više njih ili sve

1. posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj
   • nije dovoljno označenje vrste posla ni ograničavanje na samo jedan posao
   • mora glasiti na jedan konkretno određeni slučaj
     • zaključenje ugovora o poravnanju sa tačno određenim licem i o tačno određenom pravu

Po pitanju poslovne sposobnosti punomoćnika u uporednom pravu i teoriji zastupljena su 2 stanovišta.

1. Punomoćnik može biti samo potpuno poslovno sposobno lice, jer je „nelogično da za drugoga može vršiti pravni posao onaj koji je za sebe to ne može“
2. Drugo stanovište je u uporednom pravu vladajuće, punomoćnik može biti i lice ograničeno poslovno sposobno
   • u tome nema nikakve nelogičnosti, pošto je ograničenje poslovne sposobnosti učinjeno u interesu samog tog lica

• U našem pravu punomoćnik mora imati punu poslovnu sposobnost, bez obzira što se teorijski može braniti i ono drugo stanovište
  • lice ograničeno poslovno sposobno može pojaviti u ulozi punomoćnika samo uz saglasnost svog zakonskog zastupnika

Kad punomoćnik prekorači granice ovlašćenja, vlastodavac je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje

• odobrenje tj. ratifikacija ima povratno dejstvo
  • proizvedena pravna dejstva su ista kao da je punomoćnik od početka delao na osnovu ovlašćenja
• ukoliko odobrenje bude uskraćeno, vlastodavac i punomoćnik solidarno odgovaraju trećem za pretrpljenu štetu, pod uslovom da je ovaj savestan

Zastupništvo je obavljanje pravnih poslova u tuđe ime, na osnovu ovlašćenja za zastupanje, sa tim dejstvom da prava i obaveze iz preduzetog posla nastupaju neposredno za zastupanoga.

U ovoj operaciji učestvuju tri lica:

1. zastupani – onaj u čije ime se posao zaključuje
2. zastupnik – koji posao zaključuje sa trećim
3. treće lice – sa kojim zastupnik posao preduzima
   • druga ugovorna strana ako je u pitanju zaključenje ugovora

Pravni odnos iz tog ugovora nastaje između zastupanog i trećeg i to neposredno, tako da zastupani postaje vlasnik, poverilac, dužnik, on se oslobađa obaveze.

• Zastupnik koji je zaključio ugovor, nije subjekt prava i obaveza koje iz njega nastaju, niti odgovara za izvršenje obaveza zastupanog prema trećem i trećeg prema zastupanome.

Zastupništvo proizvodi ova dejstva samo ako je zastupnik imao ovlašćenje za zastupanje i ako se kretao u njegovim granicama, ali to nije dovoljno.

• potrebno je još da se on, zaključujući posao sa trećim, deklarisao kao zastupnik ili barem da je njegovo zastupničko svojstvo bilo poznato na osnovu okolnosti slučaja
  • ako trećem nije bilo poznato niti mu je na osnovu okolnosti moglo biti poznato da zastupnik istupa u tuđe ime, pravni odnos neposredno nastaje između zastupnika i trećeg
  • treći, koji ugovara sa zastupnikom, uvek može zahtevati da ovaj dokaže svoje zastupničko svojstvo, a kad ovlašćenje proističe iz neke pismene isprave, da mu da njen prepis potvrđen potpisom
    • u sumnji se uzima da je posao zaključen u svoje ime

U principu zastupništvo je moguće kod svih pravnih poslova

• Izuzetno kad su u pitanju pravni poslovi čiji je lični karakter naročito naglašen, zakon zahteva da posao bude lično preduzet.
  • testament, delimično i brak

Zastupništvo treba razlikovati od nekih sličnih ustanova pre svega od posredništva i komisiona.

• Ugovorom o posredovanju jedno lice posrednik (mešetar) obavezuje se da nastoji naći i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi se s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu, ako taj ugovor bude zaključen.
  • posrednik ne obavlja pravne poslove već samo dovodi stranke u vezu
• Kod komisionog posla (komisiona) jedno lice (komisionar) zaključuje pravni posao u svoje ime ali na tuđi rač
  • učestvuju tri lica:
    • komitent – lice za čiji račun je posao zaključen sa trećim
    • komisionar – lice koje u svoje ime a za račun komitenta preduzima pravni posao
    • treće lice – komisionarev saugovornik
  • komisionar preduzima pravne radnje
    • dela u svoje ime
    • pravni odnos iz komisionog posla neposredno nastaje između komisionara i trećeg
  • dela za račun komitenta
    • dužan je efekte posla preneti na njega
    • komitent se posle nalazi u pravnom odnosu sa trećim
      • sticanje prava i obaveza preko komisionara se zato naziva posrednim zastupništvom

Neki pisci definišu zastupništvo kao vršenje pravnih poslova u tuđe ime i za tuđ račun.

Od zastupništva treba razlikovati i nezvano vršenje tuđih poslova

• vršenje tuđih poslova, pravnih ili materijalnih, bez ovlašćenja onoga čiji je posao, u cilju zaštite njegovih interesa
  • gospodar posla – onaj čiji je posao – dominus negocii
  • nezvani vršilac ili poslovođa bez naloga – onaj koji je delao u njegovo ime bez ovlašćenja – negotiorum gestor
  • poslovodstvo bez naloga – delanje nezvanog vršioca – negotiorum gestio
• nezvani vršilac može preduzimati
  • materijalne akte
    • u odsustvu vlasnika zgrade njegov sused vodoinstalater po sopstvenoj inicijativi popravi naprsle vodovodne cevi u zgradi, i tako spreči nastanak štete
  • pravni posao
    • sused o popravci cevi zaključi ugovor sa trećim – vodoinstalaterom, stavljajući mu do znanja da je posao tuđ i da dela bez ovlašćenja gospodara posla deklarišući se kao nezvani držalac
  • prema ZOO vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti ako posao ne trpi odlaganje te predstoji šteta (nužno poslovodstvo) ili propuštanje očigledne koristi (korisno poslovodstvo) pod uslovom da onaj čiji je posao nije zabranio preduzimanje posla
    • ako je nezvani vršilac delao pod izloženim uslovima, dominus negocii dužan je posao odobriti
      • odobrenje ima povratno dejstvo
        • smatra se da je nezvani vršilac od početka delao kao zastupnik
      • nužno i korisno poslovodstvo u stvari su slučajevi delanja na osnovu ovlašćenja sadržanog u zakonu
        • zakonom su definisani uslovi za preduzimanje posla
        • zbog prirode stvari nije mogao unapred biti određen i preduzimač posla tj. zastupnik

O nezvanom vršenju tuđih poslova u pravom smislu reči može se govoriti samo onda ako se dela bez ikakvog ovlašćenja, ne samo ovlašćenja gosopodara posla, nego ni zakonskog odnosno sudskog ovlašćenja.

• naknadno odobrenje tj ratifikacija i ovde ima povratno dejstvo
  • smatra da je nezvani vršilac od početka delao kao punomoćnik lica čiji je posao
• pravo nezvano vršenje tuđih poslova je ono van slučajeva nužnog i korisnog poslovodstva bez naloga

Uloga zastupništva

• poslovno nesposobnim licima na ovaj način se omogućuje da stiču prava i obaveze
• poslovnim ljudima se omogućuje da u pravnom prometu učestvuju u neuporedivo većem obimu
• organizuje se zaštita važnih interesa odsutnih lica i lica čije je mesto boravka nepoznato

U zavisnosti od toga u kom pravnom aktu je sadržano ovlašćenje za zastupanje, možemo razlikovati ugovorno, zakonsko, sudsko i statutarno zastupništvo.