Pravnik

Ugovorno zastupništvo je ono koje se zasniva na ugovoru između zastupanog, koji se ovde zove vlastodavac i zastupnika odnosno punomoćnika, dok se ovlašćenje za zastupanje zove punomoćje, bez obzira da li je dato usmeno ili pismeno.

• isprava o punomoćstvu je po definiciji uvek jedno pismeno, čak i kad je po zakonu dovoljno usmeno punomoćje
  • po našem pravu forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora
    • ako je posao za čije se zaključenje daje punomoćje neformalan, i samo punomoćje je neformalno

Kod ugovornog zastupništva treba razlikovati dva odnosa:

• odnos između vlastodavca i punomoćnika
  • merodavan je ugovor koji uređuje njihova međusobna prava i obaveze
    • nekad se svodi na ovlašćenje za zastupanje
    • nekad je to ovlašćenje deo znatno šire celine odnosa
      • punomoćnik je onda obavezan i na preduzimanje drugih poslova
    • odnos između vlastodavca i trećeg lica s kojim punomoćnik zaključuje ugovor
      • merodavno je punomoćje
        • ZOO propisuje da su postojanje i obim punomoćja nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi punomoćje dato

U ZOO ne govori se o ugovornom zastupništvu, već o ovlašćenju za zastupanje

• zasniva se na „izjavi volje zastupanog“, ali te dve stvari ne treba međusobno suprotstavljati
• nekada od samog početka postoji ugovor o zastupanju tako da istovremeno sa ovlašćenjem za zastupanje nastaje i obaveza zastupanja
• nekada prvo nastaje ovlašćenje za zastupanje na osnovu jednostrane vlastodavčeve izjave, koja biva prihvaćena kasnije, a najkasnije samim preduzimanjem posla od strane punomoćnika

Prema obimu ovlašćenja i krugu poslova na koje glasi može biti opšte i posebno.

1. Opšte ili generalno punomoćje je ono koje glasi na preduzimanje svih pravnih poslova vlastodavca ili je dato u opštim izrazima, bez bližeg označenja pojedinih poslova.
   • na osnovu njega se ipak ne mogu preduzimati svi vlastodavčevi pravni poslovi, već samo oni koji dolaze u „redovno poslovanje“
     1. pravni standard koji dobija svoju sadržinu tako što pomoću njega sud vrši kvalifikacije u praksi
     2. najvažniji slučajevi akata redovnog poslovanja, u pogledu kojih postoji visok stepen saglasnosti:
        1. naplata potraživanja
        2. isplata dugova
        3. deponovanje gotovog novca na štednju
        4. prodaja tržišnih viškova i stvari podložnih brzom kvarenju
        5. raspolaganje stvarima ili pravima manje vrednosti
        6. kratkoročni zakup

• to su prvenstveno akti upravljanja a ne akti raspolaganja

1. po ekonomskom značaju poslovi koji ne menjaju bitno vrednost imovine, njenu strukturu ili način eksploatacije

2. Posebno ili specijalno punomoćje je potrebno za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog poslovanja može biti dvojako:
   1. posebno ovlašćenje za određenu vrstu poslova

• punomoćnik može preduzeti jedan ili više pravnih poslova, koji moraju biti istovrsni
  • recimo prodaja vlastodavčevih nepokretnosti
    • može prodati bilo koju vlastodavčevu nepokretnosti, više njih ili sve

1. posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj
   • nije dovoljno označenje vrste posla ni ograničavanje na samo jedan posao
   • mora glasiti na jedan konkretno određeni slučaj
     • zaključenje ugovora o poravnanju sa tačno određenim licem i o tačno određenom pravu

Po pitanju poslovne sposobnosti punomoćnika u uporednom pravu i teoriji zastupljena su 2 stanovišta.

1. Punomoćnik može biti samo potpuno poslovno sposobno lice, jer je „nelogično da za drugoga može vršiti pravni posao onaj koji je za sebe to ne može“
2. Drugo stanovište je u uporednom pravu vladajuće, punomoćnik može biti i lice ograničeno poslovno sposobno
   • u tome nema nikakve nelogičnosti, pošto je ograničenje poslovne sposobnosti učinjeno u interesu samog tog lica

• U našem pravu punomoćnik mora imati punu poslovnu sposobnost, bez obzira što se teorijski može braniti i ono drugo stanovište
  • lice ograničeno poslovno sposobno može pojaviti u ulozi punomoćnika samo uz saglasnost svog zakonskog zastupnika

Kad punomoćnik prekorači granice ovlašćenja, vlastodavac je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje

• odobrenje tj. ratifikacija ima povratno dejstvo
  • proizvedena pravna dejstva su ista kao da je punomoćnik od početka delao na osnovu ovlašćenja
• ukoliko odobrenje bude uskraćeno, vlastodavac i punomoćnik solidarno odgovaraju trećem za pretrpljenu štetu, pod uslovom da je ovaj savestan