Nepodoban pokušaj postoji kada učinilac pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.

Dakle, KZ ograničava nepodoban pokušaj na dve situacije:

1. Određenim sredstvom se ne može izvršiti krivično delo (odnosno prouzrokovati posledica)
2. Reč je o predmetu na kome se ne može preduzeti radnja izvršenja (odnosno prouzrokovati posledica)

Razlikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja:

1. Apsolutno nepodoban pokušaj – određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti krivično delo.
2. Relativno nepodoban pokušaj – kada u konkretnom slučaju, zbog delovanja određenih okolnosti, nije moguće određenim sredstvom ili na određenom predmetu izvršiti krivično delo, odnosno prouzrokovati posledicu.

Granicu između apsolutno i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće odrediti, što opravdava rešenje našeg krivičnog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokušaja.

• ta podela ima određeni značaj kod kažnjavanja za nepodoban pokušaj, ukoliko je moguće izvršiti to razgraničenje

KZ polazi od toga da je kažnjavanje za nepodoban pokušaj opravdano.

• s obzirom da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži nego kod običnog pokušaja, zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne, što uključuje i mogućnost ublažavanja kazne

Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. irealnog pokušaja, koji nije kažnjiv

• učinilac veruje da može učiniti krivično delo na način koji je prema životnom iskustvu, odnosno razumnom čoveku, potpuno besmislen
• npr. neko pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije

Dobrovoljni odustanak postoji kada je učinilac, i pored toga što je bio svestan da krivično delo može da dovrši, od njega odustao.

• Cilj postojanja je da se učinilac stimuliše da ne dovrši krivično delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnost oslobođenja od kazne u slučaju da dobrovoljno ne dovrši započeto krivično delo
• Opravdanje treba gledati i u tome što je upravo zbog odustanka stepen društvene opasnosti pokušanog dela po pravilu niži zbog subjektivnog odnosa učinioca prema krivičnopravnoj zabrani, koji je makar u poslednjem trenutku uvažava i time otklanja opasnost od zaštićenog dobra

Dobrovoljni odustanak sadrži subjektivnu i objektivnu komponentu:

1. Objektivna
   • potrebno je da učinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja)
     • dovoljno je da se učinilac uzdrži od daljeg preduzimanja radnje izvršenja
   • potrebno je da spreči nastupanje posledica (kod svršenog pokušaja)
     • potrebno je aktivno delovanje učinioca kojim on sprečava nastupanje posledice
     • posledica ne sme nastupiti
       • ukoliko posledica nastupi, ne može se govoriti o odustanku, čak iako je učinilac nastojao da je spreči
       • jedino što se to može uzeti kao olakšavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne
2. Subjektivna
   • potrebno je da je odluku doneo sam, pod uticajem unutrašnjih motiva, a ne pod uticajem spoljnih okolnosti koje predstavljaju smetnju za dovršenje krivičnog dela

Dobrovoljnost postoji onda kada je učinilac i pored toga što je bio svestan da krivično delo može da dovrši, od njega odustao

• Nema dobrovoljnosti kada učinilac pogrešno uzima da postoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava u dovršenju dela (a ona u stvari ne postoji) pa zbog toga odustane
• Za dobrovoljni odustanak je relevantno ono što je učinilac držao za stvarno

Smetnje mogu biti apsolutne i relativne:

1. Apsolutne smetnje onemogućavaju učinioca da dovrši delo i one uvek isključuju dobrovoljnost
2. Relativne smetnje su one koje otežavaju izvršenje krivičnog dela, ali ga ne onemogućavaju i one ne isključuju dobrovoljnost.
   • one će isključivati dobrovoljnost, ukoliko su takvog intenziteta da izvršenje krivičnog dela čine bitno težim

• Neće se uzeti da postoji dobrovoljni odustanak ako učinilac krivično delo nije dovršio zbog okolnosti koje onemogućavaju ili znatno otežavaju izvršenje krivičnog dela
• Dobrovoljnost je isključena i onda kada je učinilac smatrao da takve okolnosti postoje

Kažnjavanje za dobrovoljni odustanak:

• KZ polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv
• on predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazne
  • ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj krivičnog dela od kojeg je odustao, mora ga kazniti za delo koje je dovršio kroz pokušaj krivičnog dela za koje se oslobađa od kazne

Dovršeno krivično delo je osnovna forma kažnjivog ponašanja, ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića krivičnog dela

Pokušaj je jedan od stadijuma u ostvarenju krivičnog dela

• Kod pokušaja na SUBJEKTIVNOM planu uvek mora postojati umišljaj, a na OBJEKTIVNOM planu se zahteva da je izvršenje krivičnog dela započeto

Pokušaj postoji kada je krivično delo započeto – preduzeta je radnja izvršenja, ali nije dovršeno.

• ukoliko se radi o krivičnim delima koja u svom biću imaju posledicu – nedostaje posledica
• ukoliko se radi o krivičnim delima koja u svom biću nemaju posledicu – nedostaje deo radnje izvršenja, tj radnja je započeta, ali nije dovršena

Pokušaj je jedna od faza u izvršenju krivičnog dela, a nalazi se između pripremnih radnji i dovršenog krivičnog dela, stoga je potrebno odrediti njegove kranice u odnosu na tu, raniju, i kasniju fazu.

• u odnosu na pripremne radnje, kriterijum je taj da li je preduzeta radnja izvršenja
  • kod pripremnih radnji radnja izvršenja nije preduzeta, dok je kod pokušaja ona započeta
  • kriterijum za načelno razgraničenje je da li je makar delimično preduzeta radnja izvršenja ili nije, što se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja krivičnih dela
  • dodatni kriterijum je i dovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom
  • od značaja je i to da li je došlo do ugrožavanja objekta radnje kod onih krivičnih dela koja ga imaju
  • naročito je važno pokušaj razgraničiti od onih vrsti pripremnih radnji kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela, a koje su u tesnoj vezi sa radnjom izvršenja
    • Na primer, pozivanjem potencijalne žrtve da dođe na određeno mesto na kojem bi bila lišena života stvaraju se uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela ubistva
    • time još nije započeta radnja izvršenja lišavanja života tog lica, tako da se ne radi o pokušaju ubistva
• u odnosu na dovršeno krivično delo, kriterijum za razgraničenje je nastupanje posledice, ukoliko se radi o krivičnim delima koja u svom biću imaju posledicu
  • ukoliko je nastupila posledica radi se o dovršenom krivičnom delu, dok kod pokušaja posledica nije nastupila
  • ukoliko se ne može utvrditi uzročna veza između preduzete radnje izvršenja krivičnog dela i posledice koja je nastupila, delo ostaje u pokušaju
  • karakterističan je izostanak posledice, to znači da učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini, započinje radnju izvršenja, ali posledica izostaje i tu se mogu razlikovati dve situacije i dve vrste pokušaja
  • svršeni pokušaj – učinilac je preduzeo kompletnu radnju izvršenja, ali posledica nije nastupila iz različitih razloga
    • u stranoj literaturi postoji onda kada učinilac veruje da je preduzeo sve što je potrebno za dovršenje krivičnog dela
  • nesvršeni pokušaj – učinilac nije dovršio radnju izvršenja, pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu
    • ako veruje da je potrebno sa ciljem dovršenja da preduzme još neke radnje, u pitanju je nesvršeni pokušaj u stranoj literaturi
  • pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja pa sve do momenta nastupanja posledice
  • nastupanje posledice isključuje pokušaj
    • posledica i pokušaj predstavljaju contradictio in adjecto
  • pokušaj nekih dela ne može postojati zbog same njihove prirode (prava krivična dela nečinjenja)
    • kod nekih dela ne može postojati svršeni pokušaj jer je onda tu reč o svršenom krivičnom delu
    • ne može postojati svršeni pokušaj krivičnih dela koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu
      • to su sva krivična dela čija se posledica sastoji u apstraktnoj opasnosti, ali to su i neka druga krivična dela koja se smatraju dovršenim preduzimanjem radnje izvršenja u celini (silovanje)
  • nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog krivičnog dela
    • do posledice može doći delovanjem nekih drugih uzroka, a ne radnjom izvršenja učinioca
  • dovršeno delo neće postojati ni onda ako posledica nastupi ali se učinilac ne može smatrati krivim za učinioca
  • konstituivni element pokušaja je umišljaj učinioca
    • u potpunosti je ostvareno subjektivno biće krivičnog dela
  • kvalifikovani pokušaj – postoji kada je kroz pokušaj nekog težeg krivičnog dela dovršeno neko lakše krivično delo
    • uzima da postoji samo pokušaj težeg krivičnog dela, a okolnost da je dovršeno neko lakše krivično delo se tretira kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne
    • npr. kroz pokušaj silovanja bude ostvareno krivično delo nedozvoljene polne radnje

Kažnjavanje za pokušaj:

• pokušaj je kažnjiv kod onih krivičnih dela kod kojih se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna
  • nije bitno da li je kazna od 5 godina zatvora donja ili gonja granica
    raspona propisane kazne ili je u okviru propisang raspona
  • bitno je da postoji mogućnost izricanja kazne zatvora u trajanju od 5 godina ili teže kazne
• pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za krivično delo, ali se kazna može ublažiti
  • pokušaj je fakultativni osnov za ublažavanje kazne

Jedno krivično delo se može pripremati na razne načine.

Pripremanje krivičnog dela po samoj svojoj prirodi podrazumeva postojanje umišljaja

• ne može se nehatno pripremati neko krivično delo
• umišljaj ugrožava objekt krivičnopravne zaštite, a ne sama radnja koja je preduzeta

Pripremanje krivičnog dela je kažnjivo samo ukoliko je to izričito predviđeno u posebnom delu. To se može učiniti na dva načina:

• propisivanjem pripremanja kao posebnog krivičnog dela
  • sam zakon je pripremnu radnju podigao na rang radnje izvršenja
  • s obzirom da je tada pripremna radnja predviđena kao krivično delo, za nju važe opšti standardi za propisivanje opisa bića krivičnog dela
    • npr. kada zakon „pripremanje za proizvodnju opojnih droga“ predviđa kao krivično delo, onda precizira u čemu se to pripremanje sastoji, a propisuje i druge bitne elemente koji moraju postojati da bi postojalo krivično delo
• propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog krivičnog dela
  • naše ranije krivično zakonodavstvo je propisivalo kod nekih krivičnih dela da će se „kazniti onaj ko priprema njihovo izvršenje“, a da se pri tome nije određivalo u čemu se sastoji pripremanje

Upravo zato zakonodavac je pokušao da da jednu opštu definiciju pripremnih radnji, pa su tako pripremne radnje svrstane u četiri grupe:

1. Nabavljanje ili osposobljavanje sretava za izvršenje krivičnog dela
2. Otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela
3. Dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja krivičnog dela
4. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela, a koje ne predstavljaju radnju izvršenja.

Ova zakonska odredba više nije predviđena u KZ, a ukidanje te odredbe znači da zakonodavac više ne može da propisuje pripremanje nekog krivičnog dela, a da pritom ne precizira u čemu se pripremanje sastoji.

Ipak, taj stav nije dosledno sproveden, jer se kod većine krivičnih dela protiv ustavnog uređenja RS predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje.

Kada se govori o krivičnom delu podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja, i da je nastupila posledica, osim kod krivičnih dela kod kojih nije neophodno nastupanje posledice. Međutim, postoje situacije kada krivično delo ostaje nekompletno.

Smatra se da postoje četiri moguće faze u ostvarenju krivičnog dela, a to su:

1. Donošenje odluke da se krivično delo izvrši
   • postoji saglasnost da se za tu odluku ne treba kažnjavati.
   • uobičajena je izreka da se za misli niko ne kažnjava
2. Pripremne radnje
   • nedostaje radnja izvršenja krivičnog dela, pa je teško obrazložiti opravdanost kažnjavanja
3. Pokušaj
   • može se govoriti o postojanju četiri obavezna elementa krivičnog dela
   • u našem pravu pokušaj se kažnjava, pod određenim uslovima
4. Dovršeno krivično delo
   • jasna je situacija i kada se radi o dovršenom krivičnom delu
   • zakonski opisi krivičnih dela upravo imaju u vidu dovršeno krivično delo

U pogledu kaznjavanja za neke od ovih faza postoji spor izmedju objektivnih I subjektivnih teorija.

• Subjektivne teorije polaze od toga da je u najranijoj fazi krivicnopravna intervencija opravdana s obzirom na ispoljenu volju ucinioca da izvrsi krivicno delo.
• Objektivna smatra da samo stetne posledice na zastitnom objektu, na pravnom dobru opravdavaju krivicnopravnu intervenciju.

Stoga se postavlja pitanje: „Kada je opravdana krivičnopravna zaštita, kod pripremnih radnji i pokušaja?“ Osnovni kriterijum je:

• Vrednost zaštitnog objekta
• Intenzitet njegovog ugrožavanja

• što je dobro vrednije, a intenzitet ugrožavanja više izražen, utoliko je krivičnopravna zaštita opravdanija

Potrebno je utvrditi i koja je to minimalna količina intenziteta ugrožavanja, odnosno donja granica ispod koje ne bi bila opravdana krivičnopravna zaštita.

• zu donju granicu određuje intenzitet ugrožavanja, ali i zabrana zadiranja krivičnog prava u privatnu, ličnu sferu građana
  • privatnu sferu ne treba svesti samo na princip da se za misli ne kažnjava, već bi pravo na nepovredivost privatne sfere obuhvatalo i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu, pravo na glasno razmišljanje, pismeno ili na drugi način beleženje svojih misli itd…
  • Kažnjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze iz privatne sfere nije opravdano.
  • Tu je presudan odnos prema javnosti, tj. momenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge, a ne samo za one koje to ponašanje preduzimaju