Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni

1. Jednostrano obavezni ugovori su oni koji stvaraju obavezu samo za jednu stranu, tako da se ona isključivo pojavljuje u ulozi dužnika, a druga strana isključivo u ulozi poverioca
   • ugovor o poklonu
2. Dvostrano obavezni ugovori su oni iz kojih nastaju obaveze za obe strane, što znači da je svaka od njih istovremeno i poverilac i duž
   • prodavac potražuje cenu i u tom pogledu on je poverilac, ali istovremeno duguje predaju stvari (i prenos svojine) i u tom pogledu on je duž

• podela je izvršena s obzirom na to kako su raspodeljena prava i obaveze između strana ugovornica
  • ne treba je mešati sa podelom pravnih poslova na jednostrane i dvostrane
    • s obzirom na to koliko strana izjavljuje volju u pravnom poslu
  • praktičan interes podele je mnogostruk
    • kod dvostrano obaveznih ugovora svaki saugovornik može odbiti ispunjenje ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu
  • pravi dvostrano obavezni ugovorI su oni kod kojih obaveze stranaka nastaju istovremeno iz samog ugovora što nije slučaj sa svim dvostrano obaveznim ugovorima
    • kupoprodaja, trampa, ugovor o doživotnom izdržavanju i dr.

Komutativni i aleatorni

1. Komutativni ugovori su oni kod kojih se već u momentu njihovog zaključenja zna ko će biti poverilac a ko dužnik i kakav je krajnji odnos uzajamnih davanja.
   • unapred se znaju sva njihova dejstva
   • redovno konstruisani: kupoprodaja, trampa, zakup, zajam, ostava, posluga, poklon
   • mogu se poništiti ako je u vreme zaključenja ugovora postojala “očigledna nesrazmera” između onoga što se daje i onoga što se prima a oštećena strana “za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati”
2. Aleatorni ugovori (ugovori na sreću) odlikuju se time što se u vreme njihovog zaključenja ne zna ko će biti poverilac a ko dužnik (kao kod ugovora o opkladi) ili se ne zna kakav će biti krajnji odnos uzajamnih davanja stranaka (to će se znati kasnije)
   • ugovor o osiguranju
     • koji je aletoran zato što se ne zna da li će uopšte nastupiti tzv. osigurani slučaj i da li će osiguravajuća organizacija biti u obavezi da isplati tzv. sumu osiguranja i koliku
   • ugovori koji su redovno komutativni, mogu voljom stranaka biti konstruisani kao aleatorni
     • u slučaju kada se za utvrđenu cenu kupi sav prinos sa određenog kompleksa
     • ako se unapred za utvrđenu cenu kupi sav ulov ribe iz određene akcije
   • ne mogu se poništiti zbog očigledne nesrazmere kao komutativni

Ugovori sa trenutnim i ugovori sa trajnim odnosno sukcesivnim prestacijama tj. činidbama

1. Ugovori sa trenutnim prestacijama odlikuju se time što se obaveza dužnika izvršava odjednom jednokratnim ponašanjem
   • redovno slučaj sa kupoprodajom, trampom, poklonom
   • u slučaju neizvršenja raskid lišava ugovor svih dejstava
2. Ugovori sa sukcesivnim prestacijama odlikuju se time što se obaveza izvršava u dužem ili kraćem periodu nizom postupaka u određenim vremenskim razmacima
   • plaćanje zakupnine u mesečnim iznosima, plaćanje kupoprodajne cene u ratama, plaćanje izdržavanja u ugovorenim razmacima vremena
3. Ugovori sa trajnim prestacijama se odlikuju time što se obaveza izvršava ponašanjem koje neprekidno traje u dužem periodu vremena
   • obaveza čuvanja stvari kod ostave
   • raskid ugovora sa sukcesivnim odnosno trajnim prestacijama načelno se odnosi samo na budućnost

Individualni i kolektivni ugovori

1. Individualni ugovori su oni koje zaključuju pojedini subjekti (fizička ili pravna lica) među sobom.
   • proizvode pravna dejstva samo u odnosu na strane ugovornice
2. Kolektivni ugovor zaključuje se između organizacije poslodavca s jedne, i sindikalne ili druge organizacije radnika, s druge strane, i njime se na jedan opšti način uređuju pojedina pitanja iz radnog odnosa.
   • pravno obavezan za sve radnike u radnom odnosu, kao i one koji će tek naknadno stupiti u radni odnos

Ugovori intuitu personae (lični) i nelični ugovori

1. Nelični ugovori su oni koji se zaključuju nezavisno od ličnih kvaliteta ugovornih strana.
   • shodno tome prava i obaveze koji iz njih nastaju su prenosivi kako među živima tako i za slučaj smrti
2. Ugovori intuitu personae zaključuju se upravo s obzirom na lične kvalitete ugovornih strana
   • ima za posledicu da se može tražiti njihovo poništenje u slučaju zablude o tim kvalitetima
   • prava i obaveze koji iz njih nastaju neprenosivi su i gase se smrću
   • ugovor kojim je naručen portret kod renomiranog slikara, ugovor o poklonu

Realni ugovori

Realni ugovori su ugovori koji se zaključuju predajom stvari a takvima se smatraju zajam, posluga, ostava i ručna zaloga, zato što obaveza na povraćaj stvari nastaje tek faktom predaje stvari a ne iz saglasnosti volja koja prethodi toj predaji.

• pravni pisci dodaju i poklon
  • ili formalan, u kom slučaju stvara pravnu obavezu da se da ono što je obećano
  • ili realan, u tom smislu što neformalno obećanje ne obavezuje poklonodavca, ali njegovo izvršenje obećanja ipak punovažno prenosi svojinu na poklonoprimca
• za njih se kaže da su nastali u rimskom pravu, da su ih odatle preuzela skoro sva savremena zakonodavstva, ali da je u nekim drugim zakonicima usvojeno drugo stanovište, po kome su oni organizovani kao dvostrano obavezni konsensualni poslovi
  • specifičnost spomenuta 4 ugovora bila u tome što obaveze strana ugovornica ne bi nastajale istovremeno, nego bi prvo nastajala obaveza na predaju stvari dok bi obaveza one druge strane (na povraćaj stvari) nastajala tek kad prva strana izvrši svoju obavezu i bila uslovljena njenim izvršenjem

Kada se sve češće događalo da dužnik izneveri datu reč javila se potreba da poverioci budu zaštićeni u svojim legitimnim očekivanjima.

• priznato im je pravo na tužbu, kojom se moglo zahtevati povraćaj datog
  • obaveza dužnika je postala pravna

Pravni pisci sada drugačije objašnjavaju realne ugovore:

• ovde zapravo postoje dva ugovora koji se slede
• predaja stvari istovremeno znači dvoje
  • izršenje jednog ugovora zaključenog saglasnošću volja – predugovora o zajmu
  • zaključenje drugog realnog – budući da obaveza na povraćaj zajmoprimca, poslugoprimca, ili čuvara nastaje tek činom predaje stvari
• nedostatak je što ne uzimaju u obzir da saglasnost volja ima u određenoj meri konstitutivno dejstvo i u pogledu te druge obaveze
  • obaveza na povraćaj stvari u potpunosti se oblikuje već saglasnošću volja
  • predajom se njeno kreiranje zaokružuje i završava
  • ako bi bilo drukčije ne bi bilo moguće razlikovati ove ugovore jedne od drugih
    • ne bi se znalo kakva su prava i obaveze one druge strane

Zajam, posluga, ostava i zaloga su po svojoj pravnoj prirodi mešoviti, i to nepravi dvostrano obavezni konsensualno-realni ugovori

• obaveze strana ugovornica ne nastaju istovremeno
• jednim delom zaključuju saglasnošću volja, dok su drugim (manjim) delom realni u pogledu obaveze na povraćaj i to delimično
• pored spomenutih obuhvata i neke druge ugovore ali ne i poklon

Realni ugovori u savremenim pravima ne postoje i utopili su se u opisanu posebnu vrstu dvostrano obaveznih ugovora.

Fiducijarni pravni posao nastaje kada jedno lice koje se naziva fiducijent (prenosilac) prenese pravo drugom licu – fiducijaru (sticalac) ali ga ne učini definitivnim sticaocem, tako da će fiducijar po nastupanju određenih okolnosti biti obavezan da pravo vrati fiducijentu ili da ga prenese na treće lice – fideikomisara.

• prema trećim licima fiducijar izgleda kao definitivni sticalac i tako nastupa u pravnom prometu
• fiducijar je svestan da ga vezuje unutrašnji obligacioni odnos
  • povereno pravo vrši za račun fiducijanta ili lica koga je fiducijant odredio – fideikomisara
• po pravnoj prirodi, specifični ugovor o nalogu
• ovi pravni poslovi zahtevaju posebno poverenje i po pravilu su intuitu personae

Sva prava prelaze na fiducijara i on ih mora vršiti u svoje ime ali se obavezao da će vršiti za račun fiducijenta.

• fiducijar može zloupotrebiti ukazano poverenje
  • njegovim aktom treće savesno lice će steći određeno pravo, fiducijent može biti oštećen

Iza fiducijarnih poslova se često kriju zabranjeni pravni poslovi.

• izigravanje fiskalnih obaveza, devizni prekršaji, izigravanje spoljnotrgovinskih ograničenja, oštećenje poverioca prezaduženog fiducijanta

Neki fiducijarni poslovi su zabranjeni kao fideikomisarna supstitucija u naslednom pravu.

Pravni poslovi među živima (inter vivos) odlikuju se time što proizvode pravna dejstva za života tvoraca posla (kupoprodaja, trampa, zajam, zakup).

Pravni poslovi za slučaj smrti (mortis causa) se odlikuju time što svoja pravna dejstva proizvode tek u slučaju smrti tvorca pravnog posla (testament, ugovor o nasleđivanju).

Neki su s ove tačke gledišta mešoviti:

• ugovor o doživotnom izdržavanju je inter vivos ukoliko se odnosi na davanje izdržavanja, a mortis causa u delu koji se odnosi na naknadu za izdržavanje ako je ugovoreno da ona prelazi u svojinu davaoca izdržavanja tek kad primalac izdržavanja umre (što je pravilo)

Poslovi koji su redovno inter vivos (npr.kupoprodaja) mogu biti voljom stranaka konstruisani i kao mortis causa, u celini ili delimično.

Neformalni (konsensualni) pravni poslovi su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način, dakle izričito, prećutno, usmeno, pismeno, pred svedocima ili bez njihovog prisustva, uz učešće državnog organa ili bez njega.

• svi ti načini izjavljivanja volje ravnopravni su sa gledišta nastajanja pravnog posla i njegove punovažnosti

Formalni su oni za koje zakon zahteva da izjava da izjava bude data u tačno određenoj formi (pismeno, pred svedocima, pred određenim državnim oragnom), jer u protivnom nastupaju određene pravne posledice.

• Pismena forma, koju zakon najčešće zahteva, i sama može imati razne oblike:
  • obična pismena forma kod koje učesnici posla u pismenom obliku rediguju pravni posao i potpisuju ga
  • forma javne isprave, koja sa svoje strane ima dva moguća stepena:
    • sastavljanje isprave od strane učesnika posla uz overavanje od strane državnog organa
    • sastavljanje isprave od strane samog državnog organa

Prema opštem pravilu koje važi u našem pravu, a i u stranim savremenim pravima, pravni poslovi su neformalni, a to znači da moraju biti sačinjeni u određenoj formi samo kad se to posebno zahteva.

• broj takvih slučajeva kad zakon zahteva formu se povećava, pa se govori o renesansi formalizma u pravu
• savremene forme su jednostavne i ne otežavaju značajno pravni promet
• dobre strane same forme
  • formom se obezbeđuje dokaz o postojanju pravnog posla i njegovoj sadržini
• primeri formalnih poslova u našem pravu:
  • testament
  • ugovor o prometu nepokretnosti
  • ugovor o doživotnom izdržavanju
  • ugovor o licenci
  • autorski ugovori

S obzirom na posledice koje nastaju za slučaj nepoštovanja, postoje dve vrste forme.

• Forma ad solemnitatem
  • bitan uslov punovažnosti pravnog posla
    • posao koji nije preduzet u toj formi ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo – ne stvara pravne obaveze
  • Forma ad probationem – dokazna forma
    • nije bitan uslov punovažnosti posla
      • posao nastaje i proizvodi svoja pravna dejstva i kada nije ispoštovana
    • ako dođe do spora o postojanju i sadržini posla, ne mogu se koristiti druga dokazna sredstva, već samo pismena forma u kojoj je posao trebalo preduzeti

Same strane ugovornice mogu se sporazumeti da njihov posao, da bi proizveo pravno dejstvo, mora imati određenu formu iako zakon to ne traži.

• ugovor će se smatrati zaključenim tek kad bude sastavljen u ugovornoj formi
• mogu predvideti posebnu formu samo da bi obezbedile dokaz više za slučaj spora

 

Kauzalni su oni pravni poslovi iz kojih se vidi da li se obavezuje samo jedna stranka (kao što je to kod poklona) ili se obavezuje i druga strana i u čemu se sastoji njena obaveza, kao što je to kod kupoprodaje, trampe, zakupa, zajma, ostave.

Apstraktni pravni poslovi su formalni jednostrano obavezni poslovi iz kojih se ne vidi da li se obavezuje i druga strana i u čemu se sastoji njena obaveza.

• menični posao
  • iz podataka koje menica sadrži vidi obaveza meničnog dužnika prema meničnom poveriocu – isplata određene sume novca
  • ne vidi se razlog njegovog obavezivanja
  • ne vidi se da li se obavezuje i druga strana i u čemu se sastoji njena obaveza
• svako obećanje i priznanje duga, bez označenja na ime čega se to čini
• nije naročit tip posla već okvir u koji se unose delovi pojedinih kauzalnih poslova
  • tada na mesto kauzalnog posla pozajmljeni apstraktni okvir
  • poveriocu obezbeđuje povoljniji položaj
    • dužnik ne može suprotstaviti sve prigovore koje ima iz kauzalnog posla
      • menični dužnik mora izvršiti obavezu na zahtev poverioca, dok kupac iz kauzalnog posla može odbiti da plati dugovanu cenu ako prodavac nije spreman da izvrši svoju obavezu

Pravnim poslom obvezivanja postoji obećanje prenosa prava ali ne i sam prenos prava.

• obligacioni ugorovi – ne utiču na neko postojeće pravo već su usmereni na buduću promenu određenih pravnih odnosa

Pravnim poslom raspolaganja se neposredno utiče na neko postojeće pravo tako što se ono tim pravnim poslom prenosi, ograničava ili ukida.

• prenos svojine na telesnim stvarima, cesija ii zaloga

Ova podela kod nas nema praktični značaj.

• u nemačkom pravu ima i praktični značaj zbog prenosa svojine
  • prenos svojine se može obaviti pravnim poslom raspolaganja bez titulusa

Teretni pravni poslovi su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija (kupoprodaja, trampa, zakup, zajam sa kamatom).

Dobročini pravni poslovi su oni kod kojih se ne daje naknada za ono što se dobija (testament, poklon, posluga, zajam bez kamate).

Praktični interes se ogleda između ostalog u pravilu po kome odgovornost za fizičke nedostatke stvari postoji samo kod teretnih poslova

• popularna narodna izreka da se poklonjenom kljusetu ne gleda u zube važi i kao pravna norma

Ova podela izvršena je s obzirom na to iz koliko se volja sastoji pravni posao, koliko strana odnosno lica izjavljuje volju koja čini pravni posao.

• Jednostrani pravni poslovi su oni koji se sastoje iz izjave volje jednog lica (jedne strane).
  • testament – izjava volje kojom jedno lice određuje kako će se posle njegove smrti raspodeliti njegova zaostavština
  • izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor zbog neizvršenja
  • derelikcija – odricanje vlasnika od prava svojine i uopšte odricanje titulara od prava koje mu pripada
  • okupacija – zasnivanje svojine na ničijoj stvari njenim zauzimanjem
  • javno obećanje nagrade
• njima se mogu stvarati obaveze za sebe, raspolagati svojim pravima, stvarati prava (pravne mogućnosti) za treća lica, ali se trećima ne mogu nametati obaveze

• Dvostrani pravni poslovi ili ugovori su saglasne izjave volja dveju strana, koje proizvode neko pravno dejstvo (izuzetno, kao npr. kod ortakluka, to može biti i saglasnost volja više strana).
  • ugovor o kupoprodaji, o trampi (razmeni), o poklonu, o zakupu, o zajmu, o posluzi, o ostavi, o prevozu – imenovani ugovori
  • strane ugovornice saglasno načelu autonomije volje koje vlada u ovoj oblasti mogu po svom nahođenju pravno uređivati najraznovrsnije životne odnose
• zaključenje ugovora biva tako što jedno lice predloži drugome da između njih nastane obligacioni odnos određene sadržine (da se proizvedu određena pravna dejstva), a ovo se s tim složi

Ugovor je složen pravni posao, sastavljen od ponude, njenog prihvatanja i eventualno određene forme kad zakon to zahteva

• Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora, tako da njegovim prihvatanjem ugovor biva zaključen
  • ako je reč o kupoprodaji, ponudom mora biti odrešena stvar i cena
• jednostrani pravni posao koji obavezuje ponudioca dok se druga strana ne izjasni
• ponuda učinjena prisutnom licu treba da bude prihvaćena bez odlaganja inače se gasi
  • izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje
• ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da stigne ponuđenom, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu

• Prihvatanjem ponude ugovor biva zaključen, ukoliko se izjava o prihvatanju sadržinski poklapa sa ponudom, u protivnom smatra se da je odbijena i da je ponuđeni sa svoje strane učinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
  • moguće je da je za zaključenje ugovora potrebna saglasnost trećeg lica,
    • slučaj otuđenja maloletnikovih nepokretnosti, kada se traži saglasnost organa starateljstva
    • prema ZOO ova saglasnost može biti data pre zaključenja ugovora (kao dozvola), ili posle njegovog zaključenja (kao odobrenje, koje ima povratno dejstvo te se smatra da je ugovor sklopljen prihvatanjem ponude)

Za ugovore građanskog prava važi načelo autonomije volje – slobode ugovaranja

• svako je slobodan da ugovor zaključi ili ne, da ga zaključi sa licem sa kojim hoće i da su strane ugovornice slobodne da sadržinu pravnog odnosa urede prema svojim potrebama i svom nahođenju
  • kupac i prodavac npr. slobodno određuju predmet, cenu, modalitete plaćanja, vreme i mesto predaje stvari
• načelo autonomije volje trpi ograničenja, koja u novije vreme postaju sve brojnija i sistematskija
  • zakon ponekad u potpunosti uređuje sadržinu pravnog odnosa, a pravnim subjektima samo ostavlja na volju da u takav odnos stupe ili ne stupe, bez mogućnosti uticanja na njegovu sadržinu
    • za ovakve ugovore u pravnoj teoriji koriste se dva naziva, akti-uslovi i instituti od kojih ovaj drugi treba obazrivo upotrebljavati, jer ima i druga značenja u pravu
  • postoje i athezioni ugovori (ugovori po pristupu), koji se odlikuju time što sadržinu pravnog odnosa u potpunosti uređuje svojom voljom jedan subjekt (ekonomski superioran), naspram koga stoji masa korisnika (kupaca) kojima praktično samo preostaje da ovakvom odnosu “pristupe” jer inače ne bi mogli zadovoljiti raznovrsne životne potrebe
• neograničena sloboda ugovaranja (autonomija volje), u neravnopravnim uslovima znači trijumf jačeg i izloženost slabijeg, usled čega savremena država biva prinuđena da interveniše
  • athezioni ugovori se tako približavaju aktima-uslovima odnosno institutima
• u ulozi jedne “strane” može naći samo jedno lice ali i više njih, što važi i za jednostrane i za dvostrane poslove
  • javno obećanje nagrade nalazaču izgubljene stvari može dati samo jedno lice kao isključivi vlasnik izgubljene stvari, a to mogu učiniti i suvlasnici te stvari zajedno, i u oba slučaja reč je o jednostranom pravnom poslu