Do sredine 20. veka policija je imala monopol vršenja poslova bezbednosti da bi od tada počelo angažovanje agencija za obezbeđenje.

Kada država ne može garantovati ni fizičku sigurnost ni pravnu kontrolu, efektivna ovlašćenja postepeno prelaze u ruke druhih nezavisnih i moćnih subjekata.

U početku su to bili tradicionalni servisi, posle 10 godina postupalo se po novim zahtevima uz korišćenje novih tehnika.

Usluge su određene trima faktorima:

• vrsta klijenta
• pretpostavljeno krivično delo od koga se štiti
• vrsta tehnologije koja se koristi

Vrste klijenta:

• banke
• industrijska preduzeća
• prodavnice i kancelarije
• supermarketi
• privatne zgrade
• barovi, restorani, noćni klubovi

Zaposleni u privatnim agencijama su naoružani a koriste i sva sredstva bezbednosne tehnologije.

Funkcija policije – osiguranje bezbednosti svim članovima društva se ne može privatizovati.

Potrebno je razdvojiti pokrovitelja bezbednosti – policiju od vršioca pojedinih poslova bezbednosti koje mogu obavljati i druge organizacije.

Policija dosta košta, politizovana je i birokratizovana. Problemi prekoračenja i zloupotrebe ovlašćenja i korupcije.

Ostali vidovi devijantnog ponašanja policajaca:

• zloupotreba droga i njihovo dilovanje
• alkoholizam
• zabušavanje – cooping
• nezakonito oduzimanje imovine
• seksualno nasilje i uznemiravanje osoba koje su im u vlasti ili potčinjene
• porodično nasilje

Izdvajanja za policiju i njenu efikasnost

Policija državu košta najviše od svih organa krivične represije.

Značajna sredstva ulažu se u tehničku opremu i otvaranje novih radnih mesta.

Trend porasta broja zaposlenih ne prati pad kriminaliteta

Broj nerasvetljenih krivičnih dela – najviše rasvetljenih je kod prijavljenih silovanja, manje kod iznuda i ubistava a najniži kod oduzimanja motornog vozila.

Jedan od kriterijuma angažovanosti policije je i koliko se ona pojavljuje kao subjekt koji podnosi krivične prijave – kod punoletnih više od polovine slučajeva, kod maloletnika preko 9/10

Birokratizacija

Hester i Eglin definišu kao birokratsku organizaciju sa centralizovanim upravljanjem u kojoj zaposlena lica vrše poslove bezbednosti tokom celog radnog vremena.

Moć je koncentrisana na vrhu piramide, odvojene od realnosti, retko kontrolisane.

Trend rasta broja zaposlenih u organima samo u suštini uvećava broj nepotrebnih aktivnosti.

Kada uvedu tajnovitost stvore predstavu da su neophodni, prenesu je na celu službu i policija se počinje zatvarati pred javnošću a to se negativno odražava i na saradnju sa građanima.

U SAD čak 85% nije angažovano na poslovima centralnog zadatka – prevencija i suzbijanje kriminaliteta.

Politizacija

Dominantnim društvenim grupama je veoma stalo da stave policiju pod svoju kontrolu jer ih smatraju najpogodnijim sredstvom za održavanje stabilnosti i poretka.

Postoji opasnost da postane simbol autoriteta vlasti i da se pretvore u zaštitnike onih koji imaju moć.

Prekoračenje i zloupotreba ovlašćenja

Kod prekoračenja određena sredstva i postupci nisu upotrebljeni u skladu sa pravilima kojima je regulisana njihova primena.

Kod zloupotrebe se koriste u svrhe koje nisu povezane sa službom.

Povodi da sredstva prinude povremeno postanu tema javnosti su slučajevi brutalnog delovanja koje nije bilo neophodno.

Policijska brutalnost se ispoljava u različitim oblicima i prilikama.

• protiv pojedinca ili protiv mase
• intenzitet varira od verbalnog napada, fizičkog zlostavljanja do lišavanja života
• prema momentu
  • od trenutka započinjanja operativne delatnosti pređene su granice kojima je primena sredstava prinude dozvoljena
  • do ekscesa u primeni je došlo u toku inače zakonito započete akcije

Uzroci prekoračenja ovlašćenja

• pogrešna procena situacije
• potreba da se povrati autoritet policajca
• emocionalni ili lični odnos policajca prema delu ili učiniocu
• instumentalizacija policije od nosilaca društvene moći

Žrtve policijske brutalnosti:

• etničke manjine
• ekonomski marginalizovani i
• politički radikalizovani građani

Posledice su da se građani plaše organa reda umesto da ih doživljavaju kao svoje zaštitnike. Teško je uspostaviti onda odnos saradnje.

Tenzije nastaju u odnosima sa manjinskim grupama čiji predstanici su češće žrtve ekscesa.

Drugi oblici prekoračenja:

• neovlašćeno zadiranje u privatni život
• prisluškovanje
• nedozvoljen elektronski nadzor i sl

Korišćenje agenta provokatora – licu za koje pretpostavljaju da vrši određena dela šalju provokatore koji treba da obezbede dokaz o izvršenom delu.

Radi se o delima koja nije lako na drugi način dokazati poput korupcije i trgovine narkoticima ali nekad i u dokazivanju verbalnih političkih kd.

Korišćenje agenta provokatora otvara previše pitanja i zamerki:

• da li policija treba da suzbija zločine ili da ih izaziva
• ako sumnjamo da bi neko mogao izvršiti kd zašto ga navodimo

Praktičari koji se bave suzbijanjem zločina:

• ako se neka dela ne mogu otkriti hoćemo li pustiti učinioce da ih i dalje vrše samo iz etičkih razloga?

Korumpiranje policije

Dva pristupa problemu u javnosti i literaturi

• prvi tvrdi da je pomićivanje raširen proces
• drugi da je reč o izuzecima, trule jabuke, kukolj u svakom žitu

Varijacije podmićivanja variraju od primanja novca koji prekršilac saobraćajnih propisa daje da ne bi bio prijavljen do omogućavanja kriminalnim organizacijama da kontrolišu policije.

Koruptivne prakse (Samaha):

• besplatno snabdevanje hranom pićem i ostalim namirnicama – mooching
• traženje besplatnog ulaska na priredbe – chiseling
• oslobađanje od odgovornosti saobraćajnih prestupnika – favoritism
• uskraćivanje prava licima zbog rasnih i sl predrasuda – prejudice
• krađa manje vrednih stvari iz nezaključanih prodvnica – shopping
• iznuda novca da se ne bi napisala prijava o prekršaju – extortion
• primanje novca za neku uslugu koja se tiče izbegavanja ili falsifikovanja dokumentacije – bribery
• prisvajanje skupih stvari prilikom uviđaja zbog izvršene provalne krađe – shakedown
• laganje kako bi se dao alibi kolegi angažovanom u nelegalnoj aktivnosti – perjury
• planiranje i vršenje provalne krađe kako bi se došlo do dobara čiji je promet zabranjen – premeditated theft

Karijera korumpiranog policajca zavisi od:

• sredine – potkultura ga može ohrabrivati,
  • ako su više policijske strukture upletene a neko ne želi bude maltretiran ili raspoređivan na najmanje plaćene poslove dok ne poklekne i napusti službu
• stilovi primene prava – tip operativnog rada i ustrojstvo ustanove:
  • stil posmatrača – glavna uloga patroliranje, zaposleni manje obrazovani, košta minimalno
  • legalistički stil – osoblje visoko obrazovano i daje impersonalni kakrakter primeni prava
  • servisni stil – saradnja zajednice u kojoj deluje i teži da sačuva mir i odnose sa njom

Suzbijanje.

• zaoštriti kaznenu represiju
• uložiti napore kako bi se uticalo na potkulturu koja opravdava korupciju

 

Opasnosti zanimanja

Brojna su ranjavanja i ubistva policajaca, to je jedno od najopasnijih zanimanja.

Dve konstante:

• život policajca je najviše ugrožen kod hapšenja teških kriminalaca i
• veliki broj policajaca gine na rutinskim poslovima vezanim za uspostavljanje narušenog reda

U SAD, fizički napad na policajca:

• najviše pri uspostavljanju javnog reda – 31%
• 16% pokušaj hapšenja
• 13% transport osuđenika
• 11% regulisanje saobraćaja
• 2% provalna krađa i razbojništvo odn. sprovođenje mentalnih bolesnika

U Srbiji:

• najviše prilikom održavanja javnog reda i mira 76
• pri legitimisanju 19
• kontroli saobraćaja 17
• privođenju 16
• 8 asistencija drugim organima
• 3 pri lišavanju slobode

Najčešće fizičk snaga, zatim motorna vozila, vatreno oružje a u 6 situacija na licu mesta pronađeno pogodno sredstvo

Kad se radi o uzrastu – to su uglavnom punoletna lica, maloletnika manje od 10%

Stres i potkultura policajaca

Stresogene situacije kojima su policajci izloženi utiču na njihovu okolinu pre svega porodicu.

Stopa razvoda najviša kod brakova policajaca.

Porodični problemi policajaca:

• menjanje rasporeda rada
• emocionalna iscrpljenost
• negativno društveno vrednovanje poziva koji obavljaju
• preterana zaštita supruge i porodice
• problem odsustva emocija
• seksualni problemi
• problem identiteta i
• problemi sa decom

Najčešći faktor koji dovodi do narušavanja porodičnih odnosa je alkoholizam – jedan od najčešćih problema s kojim se sreću zaposleni u policijskim organima.

Stopa samoubistava pripadnika policije je skoro dvostruko viša od stope kod prosečnih građana.

Osobine svojstvene policajcima:

• rašireni autoritarizam
• sumnjičavost
• rasizam
• neprijateljstvo
• nepouzdanost
• konzervativizam
• cinizam

Ne sme da daje oduška emocijama, ne sme da deli sopstvenu pravdu i da pokaže slabost. Policajci se obučavaju da onesposobe, povrede i liše života.

Bitne crte policijske potkulture su:

• velika solidarnost između članova grupe
• zatvorenost koja je prirodna posledica specifičnosti posla i statusa

Zove se i subkultura iza plavog zastora.

Deset pretpostavki na kojima počiva policijska potkultura (Manning):

1. ljudima se ne može verovati
2. iskustvo je važnije od teoretisanja
3. morate učiniti da vas ljudi poštuju
4. svi mrze policajce
5. u sistem pravosuđa ne može se imati poverenja
6. ljudi koje ne kontrolišete krše zakone
7. moraju biti dostojni poštovanja i efikasni
8. najuspešnije mogu identifikovati zločin i zločinca
9. najznačajniji posao je da predupredi zločin i sprovodi zakone
10. oštrije kažnjavanje će odvratiti zločince od ponavljanja grešaka

Ova potkultura spada u tipičnu mačo potkulturu u kojoj je izražena sklonost za opijanjem, kockanjem i opsednutost seksom. Profesionalni mit je da su policajci eksperti za identifikovanje zločinaca.

Samaha navodi ključne crte potkulture policajaca u najnovijim radovima:

• avantura mačizam
• sigurnost
• kompetentnost
• solidarnost
• pravne norme i interna pravila

Siegel i Senna – osnovne premise potkulture

• policajci su jedini pravi borci protiv kriminaliteta
• niko drugi ne razume stvarnu prirodu ovog posla
• lojalnost prema kolegama iznad svega
• nemoguće voditi rat protiv kriminala bez zaobilaženja pravila
• javnost je nekooperativna i nerazumno zahtevna
• patrolni rad je srž

Strategija ograničene neintervencije – policija svesno odustaje od onih intervencija koje bi loše uticale na njen imidž u javnosti, čak i kada se radi o delima osetnije društvene opasnosti.

Tako se manji ciljevi žrtvuju radi ostvarenja plodne saradnje sa građanima.

Razlozi za selekciju i diskrecionu ocenu dela od strane policije:

• težina dela
• dokazi o njegovom postojanju
• držanje osumnjičenog
• položaj i traženje žrtve
• odnos između učinioca i oštećenog
• pripadnost uključenih stranaka manjinskim grupama

Klasična uloga policije kao organa državne represije dolazi povremeno u nesklad sa idejama o potrebi njenog šireg oslanjanja na sredinu. Patrolna služba često ima problema pri primeni zakona u onim sredinama gde devijantno i delinkventno ponašanje dominira.

Do sukoba dolazi i u odnosima sa žrtvama koje često upućuju nepotrebne pozive jer opasnost postoji samo u glavi žrtve.

Vremenom se stvara sopstveni kriterijum na osnovu kog se zaključuje da li je poziv ozbiljan ili ne.

Ako se pogreši, česte su neprijatnosti i optuživanje od strane žrtava da policija nedovoljno štiti građane.

Policija i primena prinude

Policija primenjuje prinudu mnogo češće nego ostale institucije. Takođe joj na raspolaganju stoji veći broj sredstava prinude.

To su:

• upotreba fizičke snage
• službene palice
• sredstva za vezivanje
• posebna vozila
• dresirani psi
• konjica
• sredstva za zaprečavanje
• hemijska sredstva
• vatreno oružje

Policajci najčešće biraju onaj trenutak u kome su pojedinci najranjiviji.

Primena prinude je selektivna i ograničena dvostruko:

• društveniim normama
• zakonskim odredbama i pravilima službe policijske organizacije

Za upotrebu vatrenog oružja važe posebno stroga ograničenja u svim zemljama – samo ako na drugi način ne može da:

• zaštiti život ljudi
• spreči bekstvo lica zatečenog u vršenju najtežih krivičnih dela
• spreči bekstvo lica zatečenog u vršenju kd koje se goni po sl. dužnosti
• spreči bekstvo lica lišenog slobode ili lica za koje je izdat nalog za lišenje slobode
• od sebe odbije neposredni napad kojim se ugrožava njegov život
• odbije napad na objekat ili lice koje obezbeđuje

U obavezi je da prilikom upotrebe ne ugrožava živote drugih ljudi

Nulta tolerancija

Traži od policajca da sa maksimalnim angažovanjem suzbije čak i najsitnije delikte kao i najteže oblike kriminaliteta.

Njime se šalje signal da policija ima snage i motiva da se uhvati u koštac sa svim problemima.

Sumnjive osobe se zaustavljaju, pretresaju i ispituju o kriminalnim aktivnostima u datoj sredini.

Pažnja se posvećuje i sitnim kršenjima zakona poput prosjačenja, švercovanja u prevozu, javnog opijanja, nepropisnog prelaženja ulice itd

Osnov je stav da takva dela utiču na manju bezbednost.

Strategija rešavanja problema

Proaktivni pristup traži hvatanje u koštac sa skrivenim faktorima koji stvaraju probleme s kojima policajci moraju da se nose.

Policijske snage su pozvane da analizuju činioce grupa kriminalnih događaja kako bi identifikovali skrivene uzroke i probleme i formulisale odgovarajuće odgovore.

Trougao zločina (Wrobleski i Hess) – svako delo ima tri tačke, osumnjičenog, žrtvu i lokaciju. U odsustvu tih elemenata nema ni zločina.

Policija se mora fokusirati na određene lokacije – hot spots, vruće tačke – na kojima se sustiče veći broj dela.

Chris Braiden kaže da treba uticati na sredinu koja održava zločin nego ih pojedinačno goniti i uništavati. Sadašnji sistem radi u 95% slučajeva pojedinačno uništavanje.

Treba posegnuti za dugotrajnim rešenjima.

Situaciona prevencija kriminaliteta

Cilj je da se utiče na smanjenje učestalosti vršenja krivičnih dela kroz oblikovanje proizvoda, usluga ili okoline koja ih čini nepodobnim za život.

Bitna karakteristika je da se njime ne želi uticati na društvo već se bavi okolnostima koje utiču na konkretnu odluku i sposobnost tog lica da izvrši određeno delo na jednom prostoru u datom trenutku. Nastoji se ostvariti uticaj na datu kriminalnu situaciju otklanjanjem ili zamenom nekih činilaca koji utiču na vršenje dela.

Preventori – činioci koji smanjuju rizik vršenja dela

Promotori su oni koji taj rizik povećavaju.

Koncepcija situacione prevencije široko je prihvaćena u društvu pod vidom rutinskih postupaka predostrožnosti.

Kritičari smatraju da je cena preveliko zadiranje u prava čoveka. Neki praktičari smatraju da je situaciona prevencija trivijalna koncepcija.

Drugi smatraju da je neplodotvorna jer ne rešava problem zbog efekta pomeranja. Time što smo nekog sprečili da izvrši delo prema konkretnom dobru i na određenom mestu i vremenu ne znači da on to neće učiniti u drugom trenutku i prema srodnom objektu.

Ovo pomeranje može biti ograničeno ili čak revidirano – efekat rastezanja očekivane koristi.

 

Saradnja lokalne zajednice

Promoviše na saradnji zajednice zasnovanu strategiju orijentisanu da deluje na uzroke kriminaliteta i strah od zločina.

Cilj ovakvog pristupa je da podiže stepen bezbednosti i kvalitet života u lokalnim zajednicama:

• uspostaviti delatnu saradnju policije i lokalne sredine
• policajci su tako raspoređeni da duže vremena pokrivaju isto područje
• uspostavljaju vezu poverenja sa svim građanima koji to žele
• policija se mora u izvesnoj meri deprofesionalizovati

Aktivnosti podizanja sigurnosti lokalne zajednice:

• hvatanje u koštac sa uzrocima kriminaliteta
• smanjenje prilike da se izvrši zločin
• bavljenje specifičnim problemima zločina
• pomoć žrtvama zločina

Delovanje policije u lokalnoj zajednici podrazumeva izgradnju partnerstva:

• zajednički uviđaju probleme
• identifikuju iste ciljeve
• neprestano razmenjuju podatke
• zajednički pristupaju problemima i izvlače zaključke po okončanom poslu
• deluju na ostvarenju ciljeva ili rešavanja problema

Shvatanje policije kao servisa zajednice umesto kao sredstva za ostvarenje državnih ciljeva.

Nije lako integrisati delovanje oslonjeno na zajednicu i delovanje orijentisano na rešavanje problema.

Strategija razbijenih prozora

Slika razbijenog prozora koristi se simbolično kao objašnjenje kako lokalna sredina zapada u necivilizovane odnose, nered i kriminalitet.

Jedan nepopravljen prozor simbolizuje i onima koji zakon poštuju da nikome nije stalo da se suprotstavi prestupništvu.

Nereagovanje na sitnija protivpravna ponašanja deluju kao okidač u kome dolazi do lančane reakcije koja potkopava sigurnost lokalne zajednice i krči put teškim vidovima kriminaliteta.

Pojava nepoznatog prosjaka je prvi rabijeni prozor. Ako sredina ne reaguje ona postaje zahvalno područje za naseljavanje dilera, makroa i njihovih prostitutki i sličnih uličnih kriminalaca.

Starosedeoci koji mogu se sele u bezbednije delove grada, oni koji ostaju pretvaraju stanove u zaštićene tvrđave koje napuštaju samo kada moraju.

Građani najviše veruju u one stilove rada policajaca koji jačaju njihov osećaj sigurnosti.

U poslednje vreme, bez ikakve potrebe se zove policing ili policiranje.

Delatnost policijskih organa prema tome da li se vrši pre ili posle izvršenog dela može biti:

• profilaktička – ante delictum
• represivna – post delictum

Prema tome ko ih inciira:

• reaktivna kada to čine građani
• proaktivno delovanje kada je započinju samoinicijativno

Centralna delatnost je održavanje reda, zastrašivanje potencijalnih prestupnika i hapšenje onih koji su već izvršili kažnjivo delo

Osnovne delatnosti policijskih službenika prema Birou za pravosudnu statistiku u Vašingtonu:

• primena zakona
  • primena na pravu zasnovane prinude protiv onih koji krše zakonske norme
• održavanje reda
  • preduzimanje koraka u pravcu kontrole događaja i okolnosti koje narušavaju ili prete da naruše red
• prikupljanje podataka
  • rutinsko informisanje o svetu kriminala
  • uzimanje podataka od žrtava
  • registrovanje krivičnih prijava
• servisne dužnosti
  • pružanje pomoći oštećenima
  • različiti vidovi kontrole
  • pomoć pri požarima i elementarnim nesrećama

Policija sve manje vremena provodi na poslovima kontrole kriminaliteta a sve više na pružanju servisnih usluga.

Krug poslova u našoj zemlji obuhvata uglavnom sve ono što takve službe rade i u drugim zemljama.

Rasterećenje policije sa puno osnova čime bi se rasteretila nepotrebnih aktivnosti i koncentrisala na osnovnu delatnost.

Prvi model moderne policije ustrojen je u Engleskoj 1829. godine Zakonom o Metropoliten policiji.

Načela je prethodno formulisao engleski političar Ser Robert Peel, 12 pravila:

• mora biti stabilna, efikasna i organizovana po vojnom ustrojstvu
• mora biti pod kontrolom vlade
• odsustvo zločina je dokaz efikasnosti
• distribucija informacija o zločinu je od značaja
• raspored policijskih snaga u prostoru i vremenu je važan
• savršena mirnoća oficira
• dobar izgled policajca uliva poštovanje
• pouzdanost i obučenost pravih osoba
• svakom oficiru dodeliti broj
• uprava policije centralizovana
• policajci se angažuju na osnovu rezultata probnog perioda
• policijski izveštaji su bitni jer od njih zavisi dobar raspored policijskih snaga

„Pileri“ ili „bobiji“ su bili policijske snage Londona i prvi policajci sa stalnom platom, dobili su plave uniforme i crne šešire.

Sedište se više puta menjalo da bi se 80tih godina 19. veka uselili u zgradu koja je poznata kao Novi Skotland Jard.

Prvobitni zadatak je bio prevencija zločina. Osnovni zadatak policije je da bude prisutna.

Grad bez policije

Mnogi tvrde da policija uopšte nije potrebna.

Montreal, 1969 godine, štrajk policajaca, skoro 17 sati bez policajaca.

• pre kraja dana dve osobe su ubijene, 48 teško povređene u nemirima
• ostali delikti izvršeni 10 do 12 puta češće
• ukupna šteta milion dolara

Ono što nema cene bio je društveni i psihološki gubitak, unipten moral.

Slične posledice imao je i štrajk policajaca u Bostonu.

Ovo se nije dogodilo u Njujorku, 1971, 6 dana štrajka 85% policajaca. Nije bilo posebnih nereda. Isto i štrajk londonskih policajaca 1918. godine.