Kategorija: Funkcija optužbe

Privatni tužilac

4. jula 2026.

Privatni tužilac je isključivo lice koje je oštećeno krivičnim delom (ili njegov pravni sledbenik) i koje je ovlašćeno da pokrene i vodi krivični postupak za dela koja se gone po privatnoj tužbi.

Pravna priroda (Ratio legis):

  • Reč je o delima koja povređuju uži lični interes, a ne širi društveni interes (npr. uvreda, kleveta).
  • Cilj je zaštita žrtve od dodatne viktimizacije – zakonodavac prepušta oštećenom da sam proceni da li mu vođenje postupka donosi više štete ili koristi.
  • Privatni tužilac se rukovodi isključivo načelom oportuniteta (slobodnom voljom), nezavisno od javnog interesa.

BITNI ELEMENTI I USLOVI (Rokovi i Legitimacija)

1. Ko može biti tužilac (Aktivna legitimacija):

  • Izvorno pravo ima samo oštećeni.

2. Sukcesija (Nasleđivanje prava): Ako oštećeni/privatni tužilac umre (pre podnošenja tužbe ili tokom postupka), pravo na gonjenje prelazi na određena lica.

  • Rok: 3 meseca od dana smrti.
  • Ovlašćena lica: Bračni drug, vanbračni partner, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća i sestre.

3. Rok za podnošenje tužbe (Prekluzivni rok):

  • Subjektivni rok: 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.
  • Konverzija akta: Ako je oštećeni greškom podneo krivičnu prijavu ili predlog za gonjenje, a utvrdi se da je delo za privatnu tužbu, ta prijava se smatra blagovremenom privatnom tužbom (ako je podneta u roku od 3 meseca).

PROTIVTUŽBA (Specifičan institut)

Ovo je čest isptini podnaslov.

  • Uslov: Ako su privatni tužilac i okrivljeni istom prilikom jedan drugom učinili krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi (npr. međusobna uvreda).
  • Rok (Izuzetak): Okrivljeni može podneti protivtužbu do završetka glavnog pretresa, čak i ako je protekao redovni rok od 3 meseca.
  • Posledica: Vodi se jedinstveni postupak i donosi jedna presuda.

PRAVA I DUŽNOSTI PRIVATNOG TUŽIOCA

Prava (Analogija sa Javnim tužiocem): Privatni tužilac ima sva prava koja pripadaju javnom tužiocu, osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ.

  • Taksativno:
    • Da podnese i zastupa privatnu tužbu.
    • Da podnese imovinskopravni zahtev i predlog za privremene mere.
    • Da angažuje punomoćnika (advokata).
    • Da predlaže dokaze.

Osnovna procesna dužnost:

  • Dužnost da obavesti sud o svakoj promeni adrese ili boravišta.
  • Ovu dužnost imaju i njegov zakonski zastupnik i punomoćnik.

PRESTANAK SVOJSTVA (Odustanak)

Svojstvo privatnog tužioca se gubi na dva načina, što dovodi do obustave postupka ili odbijajuće presude:

1. Izričiti odustanak:

  • Izjava sudu da odustaje od gonjenja (moguća do završetka glavnog pretresa).
  • Posledica: Gubi pravo da ponovo podnese tužbu za isto delo.

2. Prećutni (pretpostavljeni) odustanak: Smatra se da je tužilac odustao ako:

  • Ne dođe na glavni pretres, a uredno je pozvan.
  • Poziv mu se ne može uručiti jer nije prijavio promenu adrese/boravišta.

Oštećeni sa predlogom za krivično gonjenje

4. jula 2026.

Ovde se radi o specifičnoj grupi krivičnih dela koja se načelno gone po službenoj dužnosti (ex officio), ali kod kojih zakonodavac postavlja dodatni procesni uslov: postojanje predloga oštećenog.

Pravna priroda:

  • Ovo nisu dela koja se gone po privatnoj tužbi, niti su hibridna dela.
  • Ovlašćeni tužilac je i dalje Javni tužilac (kao reprezent državne vlasti), a ne oštećeni.
  • Međutim, oštećeni ima svojstvo svojevrsnog dominus litis-a (gospodara parnice), jer svojom voljom uslovljava i započinjanje i opstanak postupka.

Ratio legis (Svrha):

  1. Zaštita interesa oštećenog: Kod ovih dela primaran je interes pasivnog subjekta (žrtve) da sam odluči da li želi procesuiranje (npr. zbog zaštite privatnosti).
  2. Rasterećenje pravosuđa: Javni interes nije toliko dominantan da bi se gonilo po svaku cenu.

BITNI ELEMENTI I USLOVI (Taksativno)

Da bi javni tužilac mogao da goni, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

  • Predlog kao procesna pretpostavka: Predlog je bitna procesna pretpostavka bez koje postupak ne može ni započeti ni teći.
  • Rok za podnošenje:
    • 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.
    • Računa se isto kao i rok za privatnu tužbu.
  • Adresat: Predlog se podnosi nadležnom javnom tužiocu.
  • Pretpostavka podnošenja: Smatra se da je predlog podnet i ako je oštećeni:
    • Podneo krivičnu prijavu, ili
    • Podneo predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva.
  • Sticaj više oštećenih: Ako je više lica oštećeno istim delom, gonjenje se preduzima po predlogu bilo kog od njih.

DEJSTVA PREDLOGA (Trajanje i prestanak)

1. Inicijalno dejstvo (Optužna inicijativa): Javni tužilac ne može podneti optužni akt niti pokrenuti istragu bez ovog predloga.

2. Trajno dejstvo (Održavanje optužbe): Predlog mora postojati tokom celog toka postupka. On je uslov za odvijanje postupka u svim fazama.

3. Odustanak i posledice:

  • Oštećeni može povući predlog u bilo kojoj fazi postupka.
  • Povlačenje predloga automatski dovodi do okončanja postupka.
  • Zavisno od faze, donosi se:
    • Rešenje o obustavi istrage,
    • Rešenje o obustavi krivičnog postupka, ili
    • Odbijajuća presuda.

ODNOS SA DRUGIM INSTITUTIMA

  • Svojstvo supsidijarnog tužioca: Iako oštećeni kod ovih dela nije primarni tužilac, on može steći svojstvo oštećenog kao tužioca (supsidijarnog tužioca) ako javni tužilac odustane od gonjenja iz drugih razloga (npr. nedostatak dokaza), pod uslovom da sam oštećeni nije povukao predlog.
  • Primeri krivičnih dela: Neovlašćeno otkrivanje tajne, polno uznemiravanje, sprečavanje objavljivanja odgovora i ispravke.

Oštećeni kao mogući i kao supsidijarni tužilac

4. jula 2026.

Oštećeni je fizičko ili pravno lice čije je neko lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo.

Procesna svojstva (Uloge): Jedno lice može kumulirati više svojstava, a osnovna su:

  • Mogući (potencijalni) tužilac: U postupku za dela koja se gone po službenoj dužnosti (ex officio).
  • Supsidijarni tužilac (Oštećeni kao tužilac): Preuzima gonjenje za ex officio delo ako javni tužilac odustane.
  • Privatni tužilac: Za dela koja se gone po privatnoj tužbi.
  • Svedok.
  • Imovinsko-pravni podnosilac: Ističe zahtev za naknadu štete.

OŠTEĆENI I OŠTEĆENI KAO TUŽILAC (SUPSIDIJARNI TUŽILAC)

  • Oštećeni (Mogući tužilac): Lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo. U krivičnom postupku za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti (ex officio), oštećeni ima status mogućeg tužioca sve dok tu funkciju vrši javni tužilac.
  • Oštećeni kao tužilac (Supsidijarni tužilac): Svojstvo ovlašćenog tužioca koje oštećeni stiče pod određenim procesnim uslovima i u zakonskim rokovima nakon što je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja.

PRAVNA PRIRODA

  • Korektivni mehanizam: Davanje mogućnosti oštećenom da preuzme gonjenje predstavlja zakonsku „korekciju” primarne uloge javnog tužioca kod oficijelnih krivičnih dela. Time oštećeni dobija priliku da aktivno koriguje odluku javnog tužioca da ne goni u konkretnom slučaju.
  • Načelo neparalelizma: U jednom krivičnom postupku, po pravilu, nikada ne mogu istovremeno postojati dva ovlašćena tužioca protiv istog lica za isto krivično delo. Ili postupa javni tužilac ili oštećeni kao tužilac.
  • Samostalni tužilac (A ne „sporedni” ili „pridruženi”): Pojmovi „sporedni” ili „pridruženi” tužilac su neadekvatni jer oštećeni kao tužilac u postupku nastupa samostalno i po pravilu ne postoji drugi tužilac u odnosu na koga bi on bio prateći procesni subjekt.
  • Reverzibilnost: Javni tužilac zadržava pravo da u svakom trenutku tokom celog postupka ponovo preuzme krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca.

Ratio legis: Svrha supsidijarne tužbe jeste sprečavanje eventualne samovolje, neaktivnosti ili pogrešne procene javnog tužioca, čime se oštećenom garantuje pravo na pristup pravdi i zaštita njegovih ličnih i imovinskih interesa.

KLJUČNA REFORMA ZKP-a

Mogućnost preuzimanja krivičnog gonjenja drastično je sužena novim Zakonikom o krivičnom postupku i strogo zavisi od faze u kojoj se postupak nalazi:

1. Faza PRE potvrđivanja optužnice (Predistraga i istraga)

  • Zabrana supsidijarnog gonjenja: Oštećeni ne može steći svojstvo supsidijarnog tužioca u fazi pre potvrđivanja optužnice.
  • Pravo na prigovor: Ako javni tužilac odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od gonjenja u ovoj fazi, oštećeni može podneti samo pravno sredstvo – prigovor.
  • Obaveza obaveštavanja: Javni tužilac je dužan da u roku od osam dana obavesti oštećenog o odluci i pouči ga o pravu na prigovor.
  • Rokovi za prigovor:
    • Subjektivni rok: Osam dana od dana prijema obaveštenja.
    • Objektivni rok: Tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao (ako oštećeni nije bio obavešten).
  • Postupak po prigovoru: O prigovoru odlučuje neposredno viši javni tužilac u roku od 15 dana od prijema.
    • Ako se prigovor odbije – odluka je konačna.
    • Ako se prigovor usvoji – viši tužilac donosi rešenje i izdaje obavezno uputstvo nadležnom tužiocu da preduzme, odnosno nastavi krivično gonjenje. Protiv ovog rešenja nisu dozvoljeni žalba ni prigovor.

2. Faza NAKON potvrđivanja optužnice

  • Oštećeni može preuzeti krivično gonjenje i postati oštećeni kao tužilac samo ako javni tužilac odustane od optužbe nakon što je ona potvrđena (na glavnom pretresu).

PRAVA I DUŽNOSTI

1. Osnovna prava oštećenog (kao mogućeg tužioca):

  • Da podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i predloži privremene mere obezbeđenja.
  • Da ukazuje na činjenice i predlaže dokaze od važnosti za predmet dokazivanja.
  • Da angažuje punomoćnika iz reda advokata.
  • Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz (ovo pravo mu se može uskratiti dok ne bude ispitan kao svedok).
  • Da bude obavešten o odlukama tužioca (odbačaju ili odustanku) i poučen o pravu na prigovor ili preuzimanje gonjenja.
  • Da prisustvuje pripremnom ročištu.
  • Da prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza.
  • Da podnese žalbu protiv odluke o troškovima postupka i imovinskopravnom zahtevu.
  • Da bude obavešten o ishodu postupka i dobije pravnosnažnu presudu.

2. Proširena prava oštećenog kao tužioca:

  • Za razliku od običnog oštećenog, oštećeni kao tužilac ima pravo da izjavi žalbu na presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga (a ne samo zbog troškova ili imovinskopravnog zahteva).

3. Jedina procesna dužnost:

  • Oštećeni kao tužilac, njegov zakonski zastupnik ili punomoćnik, imaju dužnost da sud ili tužioca obaveste o svakoj promeni adrese ili boravišta.

PRESTANAK I IZUZECI

  • Pretpostavljeni (prećutni) odustanak: Ako se oštećeni kao tužilac ne može uredno pozvati na glavni pretres jer nije prijavio promenu adrese ili boravišta, po zakonu se smatra da je odustao od krivičnog gonjenja.
  • Izuzeci zbog prirode dela (Isključenje supsidijarnog gonjenja): Preuzimanje gonjenja od strane oštećenog nije moguće kod svih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti. Kod dela gde se ne radi o povredi ličnog ili imovinskog prava određenog građanina (npr. špijunaža), supsidijarna tužba je isključena i tu se može javiti isključivo javni tužilac.
  • Izuzeci od načela neparalelizma (Paralelni tužioci u istom postupku):
    • Slučaj saizvršilaštva: Ako se postupak vodi protiv više lica (saučesništvo), a javni tužilac odustane od gonjenja samo nekih od njih, oštećeni može preuzeti gonjenje za ta lica. Postupak se vodi spojeno, te u njemu paralelno postupaju javni tužilac (za jedne okrivljene) i oštećeni kao tužilac (za druge okrivljene).
    • Slučaj sticaja krivičnih dela: Ako javni tužilac odustane od optužbe samo za neka dela istog okrivljenog, a oštećeni preuzme gonjenje za ta dela, u istom postupku koegzistiraju dva tužioca u odnosu na istog okrivljenog za različita dela.

Preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog

Preuzimanje krivičnog gonjenja je procesni institut koji omogućava oštećenom da stekne svojstvo ovlašćenog tužioca (odnosno postane oštećeni kao supsidijarni tužilac) i nastavi krivični postupak nakon što je javni tužilac odustao od već potvrđene optužnice.

Ovaj institut predstavlja procesni supstitut (korektiv) za odustanak državnog organa od krivičnog gonjenja. Oštećeni stupa na mesto javnog tužioca i nastavlja već pokrenuti postupak koji je pretrpeo stranačku diskontinuiranost na strani tužioca.

USLOVI (Taksativno)

Da bi oštećeni preuzeo krivično gonjenje, moraju biti ispunjeni sledeći zakonski uslovi:

  • Faza potvrđene optužnice: Svojstvo oštećenog kao tužioca može se steći tek nakon što je optužnica potvrđena.
  • Odustanak javnog tužioca: Javni tužilac mora dati izjavu da odustaje od optužbe nakon potvrđivanja optužnice.
  • Obaveza suda da obavesti oštećenog:
    • Ako je oštećeni prisutan, sud ga odmah pita da li želi da preuzme gonjenje i zastupa optužbu.
    • Ako nije prisutan, sud je dužan da ga u roku od osam dana obavesti o odustanku i pouči o pravu na preuzimanje optužbe.
  • Strogi prekluzivni rokovi za izjašnjenje oštećenog:
    • Subjektivni rok: Odmah (ako je prisutan) ili u roku od osam dana od dana prijema sudskog obaveštenja i pouke.
    • Objektivni rok: U roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac izjavio da odustaje od optužbe (primenjuje se ako oštećeni uopšte nije bio obavešten).

DEJSTVA I KONSEKVENCE (Zavisno od odluke oštećenog)

1. Dejstva u slučaju preuzimanja gonjenja:

Ako se oštećeni blagovremeno izjasni da preuzima krivično gonjenje, sud donosi odluku o daljem toku postupka:

  • Nastavak glavnog pretresa (ako je pretres već započeo).
  • Određivanje glavnog pretresa (ako ta faza postupka još uvek nije započela).

2. Dejstva u slučaju nepreuzimanja ili ćutanja (Okončanje postupka):

Ako oštećeni izjavi da ne želi da preuzme gonjenje ili propusti rokove, sud donosi odluku o završetku postupka u zavisnosti od faze u kojoj se nalazi:

  • Rešenje o obustavi postupka: Donosi se ako glavni pretres još nije započeo.
  • Odbijajuća presuda (presuda kojom se optužba odbija): Donosi se ako je do odustanka javnog tužioca došlo tokom već započetog glavnog pretresa.

PREĆUTNI (PRETPOSTAVLJENI) ODUSTANAK

Zakon predviđa neoborivu zakonsku pretpostavku da oštećeni neće nastaviti gonjenje (što dovodi do obustave postupka ili odbijajuće presude) u sledećim slučajevima:

  • Ako oštećeni nije prisutan na pripremnom ročištu ili glavnom pretresu, a uredno je pozvan.
  • Ako mu se poziv nije mogao uručiti zato što sudu nije prijavio promenu adrese prebivališta ili boravišta.

Javni tužilac – pojam, nadležnost i položaj u krivičnom postupku

4. jula 2026.

Javni tužilac je krivičnoprocesni subjekt koji prvenstveno obavlja funkciju krivičnog gonjenja za krivična dela za koja se po zakonu goni po službenoj dužnosti (primarni ovlašćeni tužilac za oficijelna krivična dela).

  • Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Ono predstavlja poseban državni organ u okviru kojeg javni tužilac deluje.

SISTEM I ORGANIZACIJA

  • Pravni osnovi delovanja: Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu sledećih akata:
    1. Ustava,
    2. Zakona,
    3. Potvrđenog međunarodnog ugovora,
    4. Propisa donetog na osnovu zakona.
  • Organizacija javnog tužilaštva (Zakon o javnom tužilaštvu, član 13): Javno tužilaštvo Republike Srbije čine:
    • Republičko javno tužilaštvo (osniva se za teritoriju Republike Srbije).
    • Apelaciona javna tužilaštva (osnivaju se za područje apelacionog suda).
    • Viša javna tužilaštva (osnivaju se za područje višeg suda).
    • Osnovna javna tužilaštva (osnivaju se za područje osnovnog suda).
    • Javna tužilaštva posebne nadležnosti (osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu):
      • Tužilaštvo za organizovani kriminal.
      • Tužilaštvo za ratne zločine.
  • Načela organizacije i rada:
    • Načelo monokratskog uređenja (Jednovlasti): Javno tužilaštvo predstavlja i njime rukovodi jedno lice – javni tužilac, koji je jedini odgovoran za rad celog tužilaštva. Funkciju Republičkog javnog tužilaštva vrši Republički tužilac.
    • Načelo hijerarhijskog odnosa: Postoji odnos nadređenosti i podređenosti između tužilaštava različitog ranga. Neposredno viši javni tužilac može izdati nižem javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinačnim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja (a Republički javni tužilac može takvo uputstvo izdati svakom tužiocu).
    • Načelo devolucije: Pravo višeg javnog tužioca da preuzme sprovođenje radnji za koje je inače stvarno i mesno nadležan niži javni tužilac.
    • Načelo supstitucije: Pravo višeg javnog tužioca da ovlasti jednog nižeg javnog tužioca da vrši radnje u predmetu za koji je inače nadležan drugi niži javni tužilac (oblik delegacije nadležnosti).

PRAVNA PRIRODA

  • Samostalnost naspram nezavisnosti: Javno tužilaštvo se ustavno i zakonski ne definiše kao nezavisno, već isključivo kao samostalno. To implicira načelno izraženiju vezu sa izvršnom vlašću.
  • Funkcionalna nezavisnost: U praksi, samostalnost predstavlja njihovu funkcionalnu nezavisnost. Javni tužilac i zamenik su samostalni u vršenju svojih ovlašćenja, podležu isključivo Ustavu i zakonu, a zabranjen je svaki uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na njihov rad.
  • Monopol gonjenja i izuzeci: Javni tužilac po pravilu nema apsolutni monopol krivičnog gonjenja.
    • Korektiv: Pod određenim uslovima, krivično gonjenje umesto njega može preuzeti oštećeni, koji tada postaje oštećeni kao tužilac (u teoriji: supsidijarni tužilac), što predstavlja višedecenijsku tradiciju našeg procesnog sistema.
    • Izuzetak (Ekskluzivitet): Javni tužilac ima apsolutni monopol krivičnog gonjenja kada su u pitanju maloletnici, u odnosu na koje je on jedini ovlašćeni tužilac.

PRAVA I DUŽNOSTI

  • Osnovne funkcije (Dužnosti):
    1. Funkcija krivičnog gonjenja lica u odnosu na koja postoji zakonski definisan stepen sumnje da su učinila krivično delo.
    2. Zaštitna funkcija u odnosu na ustavnost i zakonitost.
  • Pravilo postupanja: Javni tužilac po pravilu postupa prema načelu obligatornosti oficijelnog krivičnog gonjenja.
  • Garancije samostalnosti (Tužilački imunitet):
    • Imunitet mišljenja: Javni tužilac i zamenik ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane samog tužioca/zamenika.
    • Imunitet nepovredivosti: Ne mogu biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine.

PRESTANAK / IZUZECI

  • Načelo oportuniteta krivičnog gonjenja: Predstavlja jedini procesni izuzetak od opšteg načela obligatornosti. Pod zakonom propisanim uslovima, tužilac može doneti odluku da ne goni ili da odloži gonjenje:
    • Uslovljeni oportunitet (uz ispunjenje određenih obaveza).
    • Bezuslovni oportunitet (na osnovu čiste procene o necelishodnosti gonjenja).

UPOREDNOPRAVNA NAPOMENA

  • Komparativni aspekt: U mnogim drugim sistemima javni tužilac ima apsolutni monopol gonjenja ili su prava drugih lica minimalna.
  • Ratio legis: Državni organ uvek raspolaže neuporedivo većim resursima i tehničkim mogućnostima za uspešnu realizaciju krivičnog gonjenja nego bilo koje privatno lice koje ne nastupa u ime države i ne reprezentuje je direktno u postupku.

Nadležnost javnog tužioca

STVARNA NADLEŽNOST (Opšte pravilo)

Pojam/Definicija: Stvarna nadležnost javnog tužioca određuje se prema stvarnoj nadležnosti suda pred kojim postupa.

Struktura (Hijerarhija):

  • Osnovni javni tužilac → Postupa pred Osnovnim sudom.
  • Viši javni tužilac → Postupa pred Višim sudom.
  • Apelacioni javni tužilac → Postupa pred Apelacionim sudom.
  • Republički javni tužilac → Postupa pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Specifičnost Republičkog javnog tužioca: On je nadležan da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i ovlašćen je da preduzima sve radnje na koje je ovlašćen bilo koji niži javni tužilac.

MESNA NADLEŽNOST

Pravilo: Određuje se prema odredbama koje važe za mesnu nadležnost suda onog područja za koje je javni tužilac postavljen.

Delegacija nadležnosti (Prenos):

  • Uslov: Ako određeni javni tužilac ne može da sprovodi svoju nadležnost.
  • Odluka: Republički javni tužilac prenosi nadležnost na drugog tužioca istog ili višeg ranga.
  • Trajanje: Dok se ne stvore uslovi da nadležni tužilac ponovo postupa.

SUKOB NADLEŽNOSTI I HITNE RADNJE

Postupanje u hitnim slučajevima:

  • Kada postoji opasnost od odlaganja, radnje može preduzeti i nenadležan javni tužilac.
  • Obaveza: Mora odmah o tome obavestiti stvarno i mesno nadležnog tužioca.

Rešavanje sukoba nadležnosti: Sukob nadležnosti između javnih tužilaca rešava zajednički neposredno viši javni tužilac.

SPECIJALIZACIJA JAVNIH TUŽILACA (Lex Specialis)

Zakonodavac uvodi posebna tužilaštva za specifične vrste kriminaliteta na osnovu sporednog krivičnog zakonodavstva.

Vrste specijalizovanih tužilaštava:

  1. Tužilaštvo za organizovani kriminal (Zakon o organizaciji… u suzbijanju organizovanog kriminala).
  2. Tužilaštvo za ratne zločine: Za dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava (teritorija bivše SFRJ od 1991. godine).
  3. Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

SPECIJALIZACIJA U POSTUPKU PREMA MALOLETNICIMA

1. Isključiva nadležnost (Ekskluzivitet): U postupku prema maloletnicima ovlašćeni tužilac je jedino Javni tužilac.

  • Zabrana: U ovom postupku se nikada ne mogu pojaviti oštećeni kao tužilac (supsidijarni) niti privatni tužilac.

2. Uslov specijalizacije (Sertifikat): Javni tužilac mora posedovati posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

  • Dokaz: Sertifikat koji izdaje Pravosudna akademija.

3. Prošireno dejstvo (Maloletnik kao žrtva): Specijalizovani tužilac postupa ne samo protiv maloletnika, već i protiv punoletnih učinilaca kada je maloletnik oštećeni (žrtva).

  • Uslov: Radi se o teškim delima (npr. teško ubistvo, silovanje) i ako tužilac oceni da je to potrebno radi zaštite ličnosti maloletnika.

Položaj javnog tužioca

OSNOVNA FUNKCIJA I DUŽNOST

Pojam: Osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih dela.

  • Napomena: S obzirom na pretpostavku nevinosti, ova dužnost se odnosi na lica za koja postoji procesno relevantan stepen sumnje da su učinila krivično delo.

Pravna priroda (Načelo nepristrasnosti): Iako je javni tužilac stranka u funkciji optužbe, on je istovremeno i državni organ, te je dužan da postupa nepristrasno.

  • Obaveza jednake pažnje: Tužilac (kao i policija) mora sa jednakom pažnjom ispitivati i razjašnjavati:
    • Činjenice koje terete okrivljenog.
    • Činjenice koje mu idu u korist.

KONKRETNA ZAKONSKA OVLAŠĆENJA (Taksativno)

Za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, javni tužilac je nadležan da:

  • Rukovodi predistražnim postupkom;
  • Odlučuje o primeni načela oportuniteta (nepreduzimanje ili odlaganje gonjenja);
  • Sprovodi istragu;
  • Zaključuje sporazume (o priznanju krivičnog dela i o svedočenju);
  • Podiže i zastupa optužbu pred sudom;
  • Odustaje od optužbe;
  • Izjavljuje pravne lekove (redovne i vanredne).

Specifičnost odustanka od optužbe (Rokovi): Tužilac može odustati od optužbe od trenutka potvrđivanja optužnice do završetka glavnog pretresa.

  • Izuzetak: Na pretresu pred drugostepenim sudom može odustati samo uz saglasnost optuženog.

ODNOS TUŽIOCA I POLICIJE (Rukovođenje predistragom)

U predistražnom postupku policija i drugi organi predstavljaju „servis“ javnog tužioca i njemu su podređeni.

Dužnosti policije prema tužiocu:

  1. Dužnost oficijelnog informisanja: Obaveza da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja dela ili osumnjičenog obaveste tužioca.
  2. Dužnost realizacije zahteva: Obaveza da postupe po svakom zahtevu nadležnog tužioca.

Mehanizam reakcije na neposlušnost policije: Ako policija ne postupi po zahtevu, tužilac ima sledeće korake:

  1. Obaveštava starešinu organa (po potrebi ministra, vladu ili skupštinsko telo).
  2. Ako ni u roku od 24 časa od obaveštenja policija ne postupi, tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornog lica.

VRŠENJE FUNKCIJE (Ko preduzima radnje?)

Javni tužilac radnje u postupku preduzima:

  1. Neposredno;
  2. Preko svog zamenika;
  3. Preko tužilačkih saradnika (u zavisnosti od težine dela):
    • Tužilački saradnik: Za dela za koja je propisana kazna zatvora do 5 godina.
    • Viši tužilački saradnik: Za dela za koja je propisana kazna zatvora do 8 godina.

Funkcija optužbe i slučajevi njenog uslovljenog vršenja

4. jula 2026.

Funkcija optužbe podrazumeva ovlašćenje i aktivnost ovlašćenog tužioca da pokrene i vodi krivično gonjenje.

Osnovno pravilo (Nemo iudex sine actore): Krivični postupak se ne može odvijati bez optužnog akta ovlašćenog tužioca, niti bez prisustva samog tužioca.

  • Izuzetak: Postupak se može voditi bez optužnog akta samo u retkim, izuzetnim slučajevima u postupku prema maloletnicima.

Subjekti (Ovlašćeni tužioci):

  1. Javni tužilac: Ima pravo, ali i osnovnu obavezu da goni (načelo legaliteta/obligatornosti).
  2. Oštećeni kao tužilac (supsidijarni) i Privatni tužilac: Imaju samo pravo na gonjenje, ali ne i dužnost.

USLOVLJENO VRŠENJE FUNKCIJE OPTUŽBE

Iako je Javni tužilac primarno ovlašćen, u određenim situacijama zakon postavlja dodatne procesne uslove bez kojih on ne može pokrenuti niti voditi postupak.

Ti uslovi se dele na:

  1. Predlog oštećenog: Kod određenih krivičnih dela, tužilac može postupati samo ako oštećeni podnese predlog.
  2. Odobrenje nadležnog organa: Potrebno je u tri specifične situacije:
    • Vezano za prostorno važenje krivičnog zakonodavstva.
    • Vezano za određena krivična dela.
    • Vezano za određena lica (imunitet).

ODOBRENJE REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA (Međunarodni element)

Odobrenje RJT je procesna pretpostavka za gonjenje kada se primenjuju načela važenja KZ u međunarodnom pravu.

1. Teritorijalni princip (Delo u Srbiji/na brodu/u avionu)

  • Uslov: Ako je u stranoj državi za to delo već pokrenut ili dovršen krivični postupak.
  • Ratio legis: Odobrenje se traži radi sprečavanja kršenja načela ne bis in idem (zabrana dvostrukog suđenja).

2. Personalni princip (Državljanin Srbije učini delo u inostranstvu)

  • Uslov: Ako se po zakonu zemlje gde je delo učinjeno to delo ne kažnjava.
  • Napomena: Za najteža dela (npr. protiv ustavnog uređenja) odobrenje nije potrebno.

3. Realni princip (Stranac učini delo protiv Srbije/njenog državljanina u inostranstvu)

  • Uslov: Ako se po zakonu zemlje gde je delo učinjeno to delo ne kažnjava.

4. Univerzalni princip (Stranac protiv strane države/stranca u inostranstvu)

  • Osnovni uslov: Da se stranac zatekao u Srbiji i nije ekstradiran, a delo nosi kaznu od 5+ godina zatvora.
  • Kada treba odobrenje RJT? Da bi se gonjenje preduzelo bez obzira na zakon zemlje gde je delo učinjeno (ako je delo krivično prema opštim načelima međunarodnog prava).

IV. OSTALA ODOBRENJA (Dela i Lica)

1. Određena krivična dela (Odobrenje RJT)

  • Za krivično delo povrede ugleda strane države ili međunarodne organizacije.

2. Određena lica (Imunitet)

  • Za lica koja uživaju imunitetsko pravo (npr. narodni poslanici).
  • Nadležnost: Odobrenje daje nadležni državni organ (npr. Narodna skupština), a ne tužilac.