Pravnik

Zlatna (osnovna) pitanja kriminalistike su pitanja na koja treba potpuno i tačno odgovoriti da bi se jedno krivično delo smatralo rasvetljenim u kriminalističkom smislu.

Postoji 8 zlatnih pitanja, koja se mogu podeliti u dve grupe, objektivna i subjektivna. Objektivna su šta, gde, kada, kako i čime, a subjektivna ko je učinilac, ko je žrtva i čime je delo izvršeno.

Zlatna pitanja kriminalistike obuhvataju niz različitih kriminalističkih i krivičnopravnih aspekata.
1. Objektivno-identifikacioni aspekt (Šta se dogodilo?)
2. Prostorni (mesni) aspekt (Gde se dogodilo?)
3. Vremenski aspekt (Kada se dogodilo?)
4. Modalni (načinski) aspekt (Kako se dogodilo?)
5. Instrumentalni aspekt (Čime je delo izvršeno?)
6. Subjektivno-identifikacioni aspekt (Ko je izvršio krivično delo?)
7. Viktimološki aspekt (Ko je zrtva krivičnog dela?)
8. Motivaciono-uzročni aspekt (Zašto je delo učinjeno?)

Objektivno-identifikacioni aspekt

• definisanje samog događaja u predmetnom smislu
• sa stanovišta kriminalistike događaji mogu biti
  • deliktne prirode (krivično delo, prekršaj, delo koje podrazumeva disciplinsku krivicu i delo koje se odnosi na krivicu u građanskopravnom smislu)
  • događaji koji nisu deliktne prirode (viša sila, slučaj, zades)
• diferencijalna kriminalistička dijagnoza je postupak svrstavanja određenog događaja u neku od ovih grupa

Prostorni ili mesni aspekt

• odnosi se na dva lokaliteta
  • u užem smislu – mesto izvršenja krivičnog dela
    • mesto gde je učinilac radio ili bio dužan da radi
    • mesto gde je posledica nastupila
    • ako je u pitanju pripremanje i pokušaj onda i mesto gde je po umišljaju učinioca posledica trebala da nastupi
  • u širem smislu – mesto krivičnog događaja
    • “lice mesta” – svaki prostor na kome se mogu naći tragovi krivičnog dela ili predmeti koji su u nekoj relevantnoj vezi sa izvršenim krivičnim delom

Vremenski aspekt

• određivanje vremena izvršenog krivičnog dela i drugih relevantnih vremenskih momenata
  • krivično delo se smatra učinjenim u vreme kada je učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila
  • drugi relevantni vremenski momenti:
    • vreme nastupanja posledice
    • vreme delovanja svih drugih učesnika u nastalom krivičnom delu
    • vreme prisustvovanja svedoka
• vreme je potrebno precizno odrediti u godini, mesecu, danu, času i minutu
  • često to nije moguce, pa se pristupa što preciznijem određivanju

Modalni aspekt

• odnosi se na način izvršenja koji je izuzetno značajan
  • sa stanovišta krivičnog prava – bitan element krivičnog dela
  • sa stanovišta kriminalistike – veoma bitna okolnost u pogledu krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem
• način izvršenja ima izuzetno distinktivan karakter, jer mnogi učinioci primenjuju specifičan način izvršenja, koji na neki način predstavlja neku vrstu njihovog “potpisa”
  • važnost kriminalističke evidencije prema načinu izvršenja  (MOS), u kojoj su registrovani kriminalci, odnosno grupe kriminalaca, prema specifičnom načinu izvršenja krivičnog dela

Instrumentalni aspekt

• važan ukoliko je prilikom izvršenja krivičnog dela korišćeno određeno sredstvo
  • upotrebljeno sredstvo takođe ima značajan distinktivan karakter i povezano je sa načinom izvršenja
• često nije lako utvrditi koje se konkretno sredstvo upotrebilo u određenom slučaju
  • sredstvo zavisi ne samo od vrste krivičnog dela već i od ustaljenih navika i stečenim vestinama sa tim sredstvom

Subjektivno-identifikacioni aspekt

• smatra se centralnim jer se krivični postupak se može pokrenuti i voditi samo ukoliko je ovo pitanje pozitivno rešeno
  • potrebno je da postoje relevantni dokazi i dovoljan dokazni kredibilitet koji ukazuju na osnovanu sumnju da je određeno lice počinilo krivično delo
• određeno lice se može tretirati kao učinilac krivičnog dela, tek kada protiv njega bude donesena pravosnažna sudaska odluka kojom je utvrđeno da je on učinio krivično delo koje je bilo predmet optužbe 

Viktimološki aspekt

• žrtva ponekad nije isto što i oštećeni krivičnim delom
• između žrtve i učinioca mogu postojati brojne relevantne veze, čije otkrivanje i pravilno tumačenje ima izuzetni značaj za identifikaciju učinioca, razjašnjavanje i dokazivanje krivičnog dela 

Motivaciono-uzročni aspekt

• odnosi se na motiv kd, odnosno motiv učinioca da izvrši kd
• motiv izvršenja smatra se bitnim elementom kod nekih kd, tj. predstavlja kvalifikatornu okolnost
  • većina učinilaca deluje po određenom motivu, ali se to ponekad ne može jasno uočiti pa čak ni pretpostaviti