I OPŠTI POJAM IMOVINE I TEORIJSKA RAZGRANIČENJA
1. Pojam imovine po klasičnoj teoriji građanskog prava
Po klasičnoj teoriji, imovina predstavlja skup svih imovinskih prava i obaveza jednog lica kao pravnog subjekta. Shodno ovoj teoriji, ona se sastoji od aktive (imovinska prava) i pasive (imovinske obaveze).
Za klasičnu teoriju važi načelo jedinstva imovine, prema kojem jedan pravni subjekt može imati samo jednu imovinu. Kao izuzetak od ovog načela, subjekt može svoju jedinstvenu imovinu podeliti na više delova sa posebnom namenom, čime nastaju posebne imovine koje podležu osobenom pravnom režimu (kao što je lična i poslovna imovina preduzetnika, ili zajednička i posebna imovina bračnih drugova).
2. Pojam imovine po novijoj teoriji građanskog prava
Po novijoj teoriji, imovinu čine samo imovinska prava, dok obaveze ne ulaze u njen sastav. Pravni subjekt za svoje obaveze odgovara samo svojim pravima, jer isključivo ona čine materijalnu vrednost za poverioce, dok su same obaveze zapravo teret na imovini koji samo umanjuje njenu ukupnu vrednost.
3. Razgraničenje imovine od imovinske mase
Imovinska masa jeste skup svih telesnih stvari na kojima jedno lice ima pravo svojine. Za svoje obaveze pravni subjekt ne odgovara samo telesnim stvarima iz imovinske mase, već i svim svojim pravima koja se mogu unovčiti (što obuhvata potraživanja i druga prava poput patenta ili žiga).
II PRAVNI REŽIM IMOVINE PRIVREDNOG DRUŠTVA
1. Sticanje i promena imovine društva
Za imovinu privrednog društva važe opšta pravila o imovini pravnog subjekta. Društvo stiče imovinska prava na sledeće načine:
- Unošenjem uloga članova društva,
- Sopstvenim poslovanjem i ostvarivanjem dobiti,
- Na drugi zakonom dozvoljen način (npr. poklonom ili nasleđem).
Stanje i struktura imovine društva se neprekidno menjaju u svakodnevnom poslovanju kroz preduzimanje pravnih i faktičkih radnji. Uvećanje imovine vrši se novim ulozima članova ili investicijama (ulaganjem ostvarene dobiti u poboljšanje delatnosti), dok se njeno umanjenje vrši usled gubitaka u poslovanju, osim ukoliko članovi te gubitke ne nadoknade dopunskim ulozima.
2. Prikazivanje imovine u računovodstvenim bilansima
Budući da imovina u potpunosti pripada samom društvu, ona se u njegovim knjigama i obračunima poslovanja iskazuje na strani aktive. Društvo istovremeno ima i obaveze koje u računovodstvenim bilansima iskazuje na strani pasive.
Dugovi i obaveze društva prikazani u pasivi obuhvataju dugove prema trećim licima (npr. za vraćanje zajma ili za kupljenu robu) i uloge članova društva, s obzirom na to da društvo pravno duguje članovima vrednost tih uloga. Dugovi društva prema sopstvenim članovima po osnovu njihovih uloga dospevaju u sledećim taksativnim slučajevima:
- Prilikom prestanka društva u postupku stečaja,
- Prilikom prestanka društva u postupku likvidacije,
- Prilikom sprovođenja postupka smanjenja osnovnog kapitala, kada je društvo obavezno da članovima isplati vrednost uloga.
3. Utvrđivanje finansijskog stanja društva
Analizom odnosa aktive i pasive u računovodstvenom bilansu utvrđuje se stvarno finansijsko stanje društva:
- Uspešno poslovanje postoji kada je aktiva društva veća od njegove pasive, a posebno kada se vrednost aktive godišnje uvećava.
- Prezaduženost nastupa kada je pasiva društva (ne računajući vrednost uloga članova) veća od njegove aktive, što predstavlja zakonski razlog za otvaranje stečaja.
III NAČELO ODVOJENOSTI IMOVINE I REŽIM ODGOVORNOSTI
1. Pravna odvojenost imovine
Imovina privrednog društva je pravno potpuno odvojena od imovine njegovog člana, budući da su društvo i član različiti pravni subjekti.
2. Odgovornost za dugove
Načelo odvojenosti imovine u potpunosti opredeljuje režim odgovornosti za obaveze:
- Društvo ne odgovara za dugove svog člana, osim ako je takva odgovornost izričito predviđena zakonom ili ako društvo na to samostalno pristane ugovorom sa poveriocem tog člana (npr. preuzimanjem obaveze kao jemac).
- Član ne odgovara za dugove društva, osim kada je takva odgovornost izričito zakonom naređena (npr. kod društava lica) ili kada član samostalno pristane na odgovornost (npr. zaključenjem ugovora o jemstvu za obaveze društva).
3. Prava ličnih poverilaca člana
Lični poverilac člana nema pravo da se namiri iz imovine koja pripada društvu, ali ima zakonsko pravo da namirenje zahteva iz vrednosti udela tog člana u osnovnom kapitalu društva. Razlog za ovo pravilo leži u činjenici da udeo, koji član stiče kao naknadu za ulog unet u imovinu društva, predstavlja deo privatne imovine člana kojom on neograničeno odgovara za svoje lične obaveze.
4. Dvostruka pravna priroda društva (Odnos subjekt-objekt)
Sticanjem udela u osnovnom kapitalu društva ulagači postaju, u ekonomskom smislu, vlasnici društva. Iz ovoga proizlazi dvostruki pravni položaj privrednog društva:
- U statusnom smislu, društvo je samostalan pravni subjekt (nosilac prava i obaveza).
- Za svoje članove, društvo istovremeno predstavlja i objekat prava kojim oni mogu raspolagati.
Shodno položaju društva kao objekta prava, članovi mogu slobodno raspolagati udelima, što obuhvata i pravo da otuđe sve svoje udele (npr. prodajom) trećim licima, čime društvo dobija novog vlasnika, dok njegov sopstveni pravni subjektivitet ostaje nepromenjen.
