Oznaka: Privredno društvo

Odgovornost društva za obaveze i odgovornost članova društva

17. avgusta 2026.

I ODGOVORNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA SOPSTVENE OBAVEZE

1. Načelo potpune imovinske odgovornosti društva

Opšte načelo građanskog prava o neograničenoj odgovornosti dužnika za sopstvene obaveze u potpunosti važi i za privredno društvo kao dužnika. Društvo odgovara za ceo iznos svojih obaveza celokupnom svojom imovinom, što predstavlja takozvanu potpunu odgovornost. Za primenu ovog pravila je pravno beznačajno da li obaveze društva proističu iz ugovora, što je najčešći slučaj, ili iz nekog drugog izvora obligacija, kao što su prouzrokovanje štete ili neosnovano obogaćenje.

2. Ugovorno ograničenje odgovornosti društva

Kao izuzetak od načela potpune odgovornosti, društvo poseduje pravo da ograniči svoju odgovornost putem ugovora sa trećim licem kao svojim saugovornikom. Na osnovu takvog ugovornog aranžmana, odgovornost društva se može modifikovati na sledeća dva načina:

  • Tako što društvo odgovara samo delom svoje imovine za celokupan dug,
  • Tako što društvo odgovara celokupnom svojom imovinom, ali isključivo za deo duga na koji je izričito pristalo, npr. do određenog novčanog iznosa.

3. Klasifikacija odgovornosti društva prema rangu dužnika

Zavisno od zakonskog ili ugovornog položaja koji društvo zauzima u odnosu prema drugim sudužnicima, njegova odgovornost može imati dva različita modaliteta:

  • Solidarna odgovornost – postoji kada društvo duguje istu činidbu ravnopravno sa jednim ili više drugih sudužnika, pri čemu poverilac ima pravo da zahteva namirenje potraživanja u celosti od svih njih istovremeno, od nekolicine ili od bilo kog pojedinačnog dužnika po svom izboru. Dužnička solidarnost se po zakonu oborivo pretpostavlja u ugovorima u privredi za sve deljive obaveze, osim ako su ugovorne strane izričito predvidele podeljenu odgovornost.
  • Supsidijerna odgovornost – postoji kada društvo nastupa kao sporedni dužnik, usled čega njegova obaveza dospeva tek kada poverilac ne uspe da se namiri od glavnog dužnika. Poverilac je dužan da poštuje ovaj uspostavljeni rang u pokušaju namirenja, a društvo može ugovoriti položaj supsidijernog jemca koji odgovara tek kada glavni dužnik ne ispuni dug.

4. Zakonska solidarnost usled prekoračenja ovlašćenja punomoćnika

U slučaju kada punomoćnik privrednog društva prekorači granice dobijenog ovlašćenja, a društvo taj višak naknadno ne odobri, društvo odgovara po zakonu solidarno i neograničeno sa tim punomoćnikom za nastalu štetu. Da bi se konstituisala ova odgovornost, neophodno je da je treće lice kao saugovornik bilo savesno u momentu preduzimanja pravnog posla.

II ODGOVORNOST ČLANOVA ZA OBAVEZE PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. Načelo neograničene odgovornosti članova u društvima lica

U društvima lica, ortaci odgovaraju za obaveze društva prema trećim licima solidarno sa društvom celom svojom imovinom. Ovo zakonsko pravilo o solidarnoj i neograničenoj odgovornosti ortaka predstavlja jednostrano imperativnu normu.

  • Pravne posledice jednostrane imperativnosti pravila:
    • Članovi društva lica ne mogu isključiti niti ograničiti svoju odgovornost prema trećim licima ugovorom o osnivanju,
    • Odgovornost pojedinih članova se u konkretnom poslu može isključiti ili ograničiti isključivo uz saglasnost poverioca.

2. Načelo neodgovornosti članova u društvima kapitala

Članovi društva kapitala, kao i komanditori u komanditnom društvu, ne odgovaraju za obaveze društva prema trećim licima. Pravno opravdanje ovog pravila leži u podsticanju investitora da ulažu kapital u privredne poduhvate, s obzirom na to da su unapred svesni da ne mogu snositi gubitak veći od vrednosti uloga koji su uneli u društvo.

3. Zaštitni mehanizmi poverilaca društva kapitala

Budući da načelo neodgovornosti članova drastično povećava rizik poslovanja za treća lica, zakonodavac uspostavlja sledeće mehanizme zaštite poverilaca:

  • Propisivanje minimalnog osnovnog kapitala koji služi kao garantna supstanca društva kapitala,
  • Pooštrena odgovornost vladajućeg društva (majke) za štetu koju zavisno društvo (ćerka) pretrpi jer je bilo prinuđeno da izvršava njegove naloge (npr. usled nastale prezaduženosti prema trećim licima), čime se posredno štite i poverioci zavisnog društva,
  • Probijanje pravne ličnosti društva kapitala u situacijama kada član zloupotrebi odvojenost svog pravnog subjektiviteta od društvenog na štetu poverilaca, usled čega on počinje da odgovara za obaveze društva celokupnom svojom imovinom, uključujući i deo imovine koji nije uneo u kapital društva.

Kapital društva

17. avgusta 2026.

I POJAM I VRSTE KAPITALA

Kapital društva predstavlja novčanu vrednost cele njegove imovine. Prema unutrašnjoj strukturi i načinu iskazivanja u poslovnim knjigama i godišnjim obračunima, kapital se deli na sledeće tri vrste:

  • Osnovni kapital,
  • Varijabilni (promenljivi) kapital,
  • Sporedni kapital.

1. Osnovni (nominalni) kapital

Osnovni kapital (glavnica ili nominalni kapital) predstavlja novčanu vrednost neto imovine društva, odnosno vrednost bruto imovine umanjene za dugove. Ovaj kapital ne predstavlja opipljivu činjenicu poput skupa telesnih stvari ili imovinskih prava, već je isključivo računovodstveni pojam i podatak u poslovnim obračunima kojim se iskazuje novčana vrednost neto imovine.

U času osnivanja društva osnovni kapital čini osnivački kapital, koji predstavlja zbir novčane vrednosti uloga svih osnivača. Osnovni kapital mora biti tačno određen u osnivačkom aktu društva i u celosti upisan u registar.

S obzirom na to da se stanje i struktura imovine neprekidno menjaju u svakodnevnom radu društva, iznos osnovnog kapitala se u praksi može razlikovati od vrednosti imovine. Zbog toga je društvo obavezno da jednom godišnje uskladi podatak o osnovnom kapitalu sa vrednošću neto imovine, ukoliko se oni na propisani dan razlikuju.

  • Načini promene osnovnog kapitala:
    • Povećanje osnovnog kapitala – vrši se naknadno za vrednost novih uloga postojećih ili novih članova, odnosno unošenjem ostvarene dobiti ili rezervi društva u osnovni kapital,
    • Smanjenje osnovnog kapitala – vrši se radi pokrivanja gubitaka u poslovanju ili isplate članovima, uz obavezu ispunjenja propisanih uslova i sprovođenja formalnog postupka.
  • Faze postupka usklađivanja osnovnog kapitala:
    • Utvrđivanje vrednosti imovine popisom i procenom na kraju poslovne godine prema cenama na dan 31. decembra,
    • Iskazivanje podataka u godišnjem obračunu za prethodnu godinu, koji se mora usvojiti na početku tekuće godine,
    • Unošenje izmenjenog podatka o osnovnom kapitalu u osnivački akt i upis u registar radi obaveštavanja trećih lica u prometu.

2. Varijabilni (promenljivi) kapital

Varijabilni kapital čine prihodi koje društvo ostvaruje svojim redovnim tekućim poslovanjem, kao što su naplata cene za prodatu robu ili pružene usluge, kamate za novčani depozit kod banke ili naplaćena zakupnina. Društvo ovim kapitalom slobodno raspolaže uz obavezu poštovanja računovodstvenih propisa o njegovom trošenju i evidentiranju. Varijabilni kapital se ne upisuje u registar, ali se obavezno iskazuje u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima društva.

3. Sporedni kapital

Izraz „sporedni“ kapital nije zakonski termin, već teorijski pojam namenjen objašnjenju razlike u odnosu na osnovni i varijabilni kapital. On predstavlja finansijska sredstva kojima društvo može da raspolaže samo u propisanim situacijama, ne upisuje se u registar, ali se obavezno iskazuje u finansijskim izveštajima.

  • Sastavni elementi sporednog kapitala:
    • Rezerve – novčani iznosi izdvojeni iz prihoda ranijih godina koji služe za pokrivanje gubitaka radi sprečavanja nastanka platežne nesposobnosti. Društvo nema opštu obavezu posedovanja rezervi, osim ako je to posebnim zakonom propisano za specifične subjekte poput banaka i osiguravajućih društava. Sredstva iz viška rezervi se mogu preneti u osnovni kapital.
    • Akumulacija – finansijska sredstva namenjena ulaganju u poboljšanje delatnosti u tekućoj godini (investicije), čijim se ostvarenjem i ulaganjem direktno povećava osnovni kapital društva.
    • Neraspoređena dobit – ostvarena dobit iz prethodnih godina koja nije podeljena članovima, niti preusmerena u rezerve ili akumulaciju. Društvo o njenoj nameni slobodno odlučuje, pa je može koristiti za isplatu dividendi članovima u godinama kada nema dobiti ili za povećanje osnovnog kapitala.

II SVRHA OSNOVNOG KAPITALA I NAČELO OČUVANJA

1. Funkcija zaštite poverilaca i ekonomska kritika

Obaveza posedovanja minimalnog osnovnog kapitala nametnuta je društvima kapitala jer članovi odgovaraju ograničeno (do visine uloga), pa se poverioci mogu namiriti isključivo iz imovine društva. Veći iznos osnovnog kapitala iskazuje veću ozbiljnost u poslovanju i uliva veće poverenje poveriocima.

Međutim, funkcija zaštite poverilaca putem minimalnog kapitala danas se osporava u ekonomskoj nauci. Zbog toga pojedine države propisuju izuzetno nizak i simboličan minimalni osnovni kapital (npr. u Ujedinjenom Kraljevstvu jedna funta, a u Srbiji za društvo s ograničenom odgovornošću samo 100 dinara). Ova pojava je rezultat međunarodnog nadmetanja država za privlačenje kapitala ublažavanjem uslova za osnivanje društava.

2. Načelo očuvanja osnovnog kapitala

Načelo očuvanja osnovnog kapitala (načelo istinitosti registrovanog kapitala) nalaže društvima kapitala obavezu da preduzimaju mere za očuvanje celovitosti svog kapitala kako ga ne bi neopravdano smanjivala u korist svojih članova, a na štetu poverilaca. Osnovni kapital predstavlja krajnju granicu do koje društvo sme slobodno da raspolaže svojom imovinom.

  • Taksativne zabrane i obaveze radi očuvanja osnovnog kapitala:
    • Zabrana isplate vrednosti udela članovima tokom postojanja društva, osim u izuzetnim slučajevima poput isplate nesaglasnom akcionaru,
    • Zabrana vraćanja uloga u naturi članovima koji su od njih primljeni,
    • Obaveza prvenstvenog namirenja poverilaca u celosti u slučaju prestanka društva, pre nego što se preostala imovina može raspodeliti članovima,
    • Zabrana isplate dividendi iz osnovnog kapitala, s obzirom na to da se dividende mogu isplaćivati samo u granicama ostvarene dobiti.

III STRUKTURA OSNOVNOG KAPITALA I NAČELO JEDINSTVENOSTI UDELA

1. Podela na udele i pojam sopstvenog udela

Osnovni kapital privrednog društva mora biti u celosti podeljen na udele ili akcije, tako da imalac svakog dela mora biti tačno određen. Udeo predstavlja srazmerni deo osnovnog kapitala koji član društva ima na osnovu svog unetog uloga.

Kao izuzetak, društvo može privremeno biti imalac udela ili akcije u sopstvenom osnovnom kapitalu ukoliko ga pod zakonom propisanim uslovima stekne od svog člana (tada se radi o sopstvenom udelu, odnosno sopstvenoj akciji). Društvo je dužno da sopstveni udeo otuđi ili poništi u propisanom roku, koji iznosi od jedne do tri godine po sticanju.

2. Načelo jedinstvenosti udela u društvima ograničene odgovornosti i društvima lica

Načelo jedinstvenosti udela nalaže da jedan član može posedovati samo jedan udeo u osnovnom kapitalu privrednog društva, bez obzira na to koliko je puta naknadno unosio dodatne uloge ili sticao udele od drugih članova.

  • Pravne posledice primene načela jedinstvenosti:
    • U slučaju dodatnog uloga – član ne stiče nov udeo, već mu se postojeći udeo srazmerno povećava, pod uslovom da i ostali članovi nisu uneli svoje dodatne uloge u istoj srazmeri,
    • U slučaju sticanja udela od drugog člana – stečeni udeo pravno prirasta postojećem udelu tog člana, usled čega se njegov jedinstveni udeo povećava.

3. Izuzetak kod akcionarskog društva

Načelo jedinstvenosti udela u pogledu prava raspolaganja ne primenjuje se na akcionarsko društvo, s obzirom na to da je njegov osnovni kapital podeljen na akcije. Akcija predstavlja jedan u nizu jednakih delova na koje je u celosti podeljen kapital, pri čemu sve akcije istog društva (odnosno unutar iste klase) moraju imati jednaku nominalnu vrednost.

Svaka pojedinačna akcija je u pravnom prometu potpuno samostalna u odnosu na ostale, čak i kada pripadaju istom akcionaru. Akcionar može slobodno raspolagati svim ili samo nekim akcijama koje poseduje, a zbir svih njegovih akcija čini njegov udeo u osnovnom kapitalu akcionarskog društva.

4. Načelo jedinstvenosti u glasanju akcionara

Iako su akcije samostalne u prometu, načelo jedinstvenosti udela se striktno primenjuje prilikom donošenja odluka u skupštini društva. Akcionar mora na isti način glasati po svim akcijama koje poseduje povodom određenog pitanja dnevnog reda, te mu je zakonom zabranjeno da po jednom delu svojih akcija glasa „za“, a po drugom „protiv“ istog predloga odluke.

Imovina društva

16. avgusta 2026.

I OPŠTI POJAM IMOVINE I TEORIJSKA RAZGRANIČENJA

1. Pojam imovine po klasičnoj teoriji građanskog prava

Po klasičnoj teoriji, imovina predstavlja skup svih imovinskih prava i obaveza jednog lica kao pravnog subjekta. Shodno ovoj teoriji, ona se sastoji od aktive (imovinska prava) i pasive (imovinske obaveze).

Za klasičnu teoriju važi načelo jedinstva imovine, prema kojem jedan pravni subjekt može imati samo jednu imovinu. Kao izuzetak od ovog načela, subjekt može svoju jedinstvenu imovinu podeliti na više delova sa posebnom namenom, čime nastaju posebne imovine koje podležu osobenom pravnom režimu (kao što je lična i poslovna imovina preduzetnika, ili zajednička i posebna imovina bračnih drugova).

2. Pojam imovine po novijoj teoriji građanskog prava

Po novijoj teoriji, imovinu čine samo imovinska prava, dok obaveze ne ulaze u njen sastav. Pravni subjekt za svoje obaveze odgovara samo svojim pravima, jer isključivo ona čine materijalnu vrednost za poverioce, dok su same obaveze zapravo teret na imovini koji samo umanjuje njenu ukupnu vrednost.

3. Razgraničenje imovine od imovinske mase

Imovinska masa jeste skup svih telesnih stvari na kojima jedno lice ima pravo svojine. Za svoje obaveze pravni subjekt ne odgovara samo telesnim stvarima iz imovinske mase, već i svim svojim pravima koja se mogu unovčiti (što obuhvata potraživanja i druga prava poput patenta ili žiga).

II PRAVNI REŽIM IMOVINE PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. Sticanje i promena imovine društva

Za imovinu privrednog društva važe opšta pravila o imovini pravnog subjekta. Društvo stiče imovinska prava na sledeće načine:

  • Unošenjem uloga članova društva,
  • Sopstvenim poslovanjem i ostvarivanjem dobiti,
  • Na drugi zakonom dozvoljen način (npr. poklonom ili nasleđem).

Stanje i struktura imovine društva se neprekidno menjaju u svakodnevnom poslovanju kroz preduzimanje pravnih i faktičkih radnji. Uvećanje imovine vrši se novim ulozima članova ili investicijama (ulaganjem ostvarene dobiti u poboljšanje delatnosti), dok se njeno umanjenje vrši usled gubitaka u poslovanju, osim ukoliko članovi te gubitke ne nadoknade dopunskim ulozima.

2. Prikazivanje imovine u računovodstvenim bilansima

Budući da imovina u potpunosti pripada samom društvu, ona se u njegovim knjigama i obračunima poslovanja iskazuje na strani aktive. Društvo istovremeno ima i obaveze koje u računovodstvenim bilansima iskazuje na strani pasive.

Dugovi i obaveze društva prikazani u pasivi obuhvataju dugove prema trećim licima (npr. za vraćanje zajma ili za kupljenu robu) i uloge članova društva, s obzirom na to da društvo pravno duguje članovima vrednost tih uloga. Dugovi društva prema sopstvenim članovima po osnovu njihovih uloga dospevaju u sledećim taksativnim slučajevima:

  • Prilikom prestanka društva u postupku stečaja,
  • Prilikom prestanka društva u postupku likvidacije,
  • Prilikom sprovođenja postupka smanjenja osnovnog kapitala, kada je društvo obavezno da članovima isplati vrednost uloga.

3. Utvrđivanje finansijskog stanja društva

Analizom odnosa aktive i pasive u računovodstvenom bilansu utvrđuje se stvarno finansijsko stanje društva:

  • Uspešno poslovanje postoji kada je aktiva društva veća od njegove pasive, a posebno kada se vrednost aktive godišnje uvećava.
  • Prezaduženost nastupa kada je pasiva društva (ne računajući vrednost uloga članova) veća od njegove aktive, što predstavlja zakonski razlog za otvaranje stečaja.

III NAČELO ODVOJENOSTI IMOVINE I REŽIM ODGOVORNOSTI

1. Pravna odvojenost imovine

Imovina privrednog društva je pravno potpuno odvojena od imovine njegovog člana, budući da su društvo i član različiti pravni subjekti.

2. Odgovornost za dugove

Načelo odvojenosti imovine u potpunosti opredeljuje režim odgovornosti za obaveze:

  • Društvo ne odgovara za dugove svog člana, osim ako je takva odgovornost izričito predviđena zakonom ili ako društvo na to samostalno pristane ugovorom sa poveriocem tog člana (npr. preuzimanjem obaveze kao jemac).
  • Član ne odgovara za dugove društva, osim kada je takva odgovornost izričito zakonom naređena (npr. kod društava lica) ili kada član samostalno pristane na odgovornost (npr. zaključenjem ugovora o jemstvu za obaveze društva).

3. Prava ličnih poverilaca člana

Lični poverilac člana nema pravo da se namiri iz imovine koja pripada društvu, ali ima zakonsko pravo da namirenje zahteva iz vrednosti udela tog člana u osnovnom kapitalu društva. Razlog za ovo pravilo leži u činjenici da udeo, koji član stiče kao naknadu za ulog unet u imovinu društva, predstavlja deo privatne imovine člana kojom on neograničeno odgovara za svoje lične obaveze.

4. Dvostruka pravna priroda društva (Odnos subjekt-objekt)

Sticanjem udela u osnovnom kapitalu društva ulagači postaju, u ekonomskom smislu, vlasnici društva. Iz ovoga proizlazi dvostruki pravni položaj privrednog društva:

  • U statusnom smislu, društvo je samostalan pravni subjekt (nosilac prava i obaveza).
  • Za svoje članove, društvo istovremeno predstavlja i objekat prava kojim oni mogu raspolagati.

Shodno položaju društva kao objekta prava, članovi mogu slobodno raspolagati udelima, što obuhvata i pravo da otuđe sve svoje udele (npr. prodajom) trećim licima, čime društvo dobija novog vlasnika, dok njegov sopstveni pravni subjektivitet ostaje nepromenjen.

Ogranak društva

16. avgusta 2026.

I POJAM, SVRHA I INTERNO UREĐENJE OGRANKA

1. Pojam ogranka

Ogranak jeste izdvojeni deo organizacije privrednog društva putem kojeg ono obavlja svoju delatnost. Privredno društvo nema zakonsku obavezu uspostavljanja ogranka, ali može doneti odluku o uspostavljanju jednog ili više ogranaka van svog sedišta radi obavljanja delatnosti ili pojedinih poslova, koji se mogu razlikovati od poslova u sedištu.

2. Svrha uspostavljanja

Privredno društvo uspostavlja ogranke u cilju povećanja efikasnosti svog rada. Ovo pravilo dolazi do izražaja kod velikih i složenih društava sa brojnim delatnostima i velikim brojem zaposlenih na različitim mestima, gde se izdvajanjem organizacionih delova omogućava:

  • Bolje upravljanje unutar složenog sistema,
  • Efikasniji nadzor nad radom zaposlenih,
  • Finansijske i operativne uštede u celokupnom poslovanju.

3. Interno uređenje i finansijska autonomija

Društvo slobodno uređuje prava i obaveze ogranka u svojoj unutrašnjoj organizaciji svojim opštim aktom (osnivačkim ili drugim aktom) ili odlukom o uspostavljanju ili ukidanju ogranka. Društvo može ogranku poveriti određena ovlašćenja u prometu sa trećim licima i odlučiti da posebno iskazuje rezultat njegovog poslovanja, u kom slučaju ogranak ima podračun u okviru računa društva kod banke radi boljeg nadzora nad prihodima i rashodima.

II PRAVNI STATUS OGRANKA I REŽIM ODGOVORNOSTI

1. Pravni status ogranka

Ogranak nema svojstvo pravnog subjekta, niti je pravno lice. Zakonska odredba koja predviđa da ogranak istupa u prometu kao zastupnik ili posrednik društva predstavlja materijalnu pravnu grešku u zakonu, jer ogranak nema sopstveni pravni subjektivitet i u ugovorima i drugim poslovima deluje neposredno u svojstvu samog društva kojem pripada.

2. Odgovornost za obaveze

Privredno društvo je isključivi nosilac svih prava i obaveza koje se zasnivaju u poslovanju ogranka. Društvo odgovara za sve obaveze nastale u poslovanju ogranka sa trećim licima, bez obzira na to koliki je nivo samostalnosti unutrašnjim aktima poveren tom ogranku.

III PRAVNE POSLEDICE NEDOSTATKA PRAVNOG SUBJEKTIVITETA OGRANKA

Nepostojanje sopstvenog pravnog subjektiviteta ogranka proizvodi sledeća dejstva:

  • Imovina: Ogranak nema sopstvenu imovinu, s obzirom na to da sva imovina i prava pripadaju isključivo društvu, dok ogranak samo koristi poverena sredstva koja čine deo imovine društva namenjen obavljanju poslova.
  • Poslovno ime: Ogranak nema sopstveno ime, već može imati samo internu oznaku (naziv ili broj) radi prepoznavanja unutar društva, dok u prometu istupa pod poslovnim imenom društva uz navođenje svog naziva i adrese. Na ime društva i naziv ogranka u celosti se primenjuju opšta pravila o poslovnom imenu društva.
  • Zastupanje i organi: Ogranak nema sopstvene organe za izražavanje sopstvene volje prema trećim licima, ali može imati rukovodioca koji njime upravlja u unutrašnjim odnosima. Ukoliko se ogranku odredi zastupnik, on pravno ima položaj zastupnika samog društva, te njegovo unutrašnje ograničenje ovlašćenja samo na poslove ogranka ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima čak i kada je upisano u registar. Zakonski zastupnik mora biti upisan u registar uz naznaku da je zastupnik u konkretnom ogranku.
  • Delatnost: Ogranak nema sopstvenu delatnost (nju ima samo društvo), iako može obavljati delatnost različitu od pretežne delatnosti društva u sedištu.
  • Sedište: Ogranak nema sopstveno sedište već mesto obavljanja poslova, s tim što društvo može biti tuženo prema mestu ogranka u sporovima koji proističu iz pravnih odnosa nastalih u vezi sa poslovanjem tog ogranka.
  • Statusnopravna i procesna ograničenja: Ogranak podleže sledećim taksativnim ograničenjima:
    • Nema sopstvene opšte akte,
    • Ne može pretrpeti statusne promene niti promenu pravnog oblika,
    • Nad njim se ne može otvoriti postupak stečaja ili likvidacije,
    • Ne može doneti odluku o izdvajanju u novo društvo jer je za to nadležan organ društva kao celine,
    • Nema stranačku sposobnost i ne može biti samostalna stranka u sudskom ili drugom postupku (stranka je isključivo samo društvo).

IV OBLICI, USPOSTAVLJANJE I PRESTANAK OGRANKA

1. Oblici ogranka u privrednoj praksi

U zavisnosti od delatnosti društva, ogranci se u praksi pojavljuju u različitim oblicima:

  • Prodavnice (npr. samoposluge) u maloprodaji,
  • Poslovnice (filijale, ekspoziture) u bankarstvu i osiguranju,
  • Gradilišta u građevinarstvu,
  • Fabrike, pogoni ili radionice u industriji,
  • Gazdinstva u poljoprivredi.

2. Donošenje odluke o uspostavljanju i prestanku

Odluku o uspostavljanju ogranka donosi skupština u društvu kapitala, odnosno ortaci u društvu lica, osim ako je opštim aktom društva drugačije određeno. Društvo slobodno odlučuje i o ukidanju ogranka, a odluku o prestanku donosi isti organ koji donosi i odluku o uspostavljanju, nakon čega se ogranak briše iz registra. Ogranak po sili zakona prestaje da postoji i u slučaju kada samo privredno društvo prestane da postoji (usled stečaja ili likvidacije).

3. Registracija ogranka i stav sudske prakse

Društvo ima obavezu da registruje uspostavljanje i ukidanje (brisanje) ogranka. Prema stavu naše sudske prakse (presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 9330/2012(2) od 15.11.2012), domaći ogranak se obavezno registruje onda kada ima sopstvenog zastupnika, kao i kada je u pitanju ogranak stranog lica.

V PRAVNI REŽIM OGRANKA STRANOG PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. Pojam i obaveze

Ogranak stranog društva jeste izdvojeni deo društva čije je sedište u stranoj državi, preko kojeg to strano društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji. Strano društvo mora odrediti pretežnu delatnost ogranka (koji može obavljati i druge delatnosti u Srbiji), a na njega se shodno primenjuju opšta pravila o ogranku domaćeg društva. Za razliku od domaćih društava, strano društvo je obavezno da registruje svoj ogranak u Srbiji, pri čemu se u registar upisuju podaci o ogranku (naziv, adresa, pretežna delatnost i zastupnik) i podaci o samom stranom društvu (ime, sedište, registar porekla, zastupnik i kapital). Ogranak stranog društva je ovlašćen da zaključuje ugovore i obavlja druge poslove u okviru delatnosti, ali je subjekt svih nastalih prava i obaveza isključivo to strano društvo.

2. Stav domaće sudske prakse i teorijska kritika

U našoj sudskoj praksi je izražen stav da, za razliku od ogranka domaćeg pravnog lica, ogranak stranog pravnog lica jeste pravno lice (presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 2085/2015(1) od 22.10.2015). Ovaj sudski stav je pravno neodrživ i protivan Zakonu o privrednim društvima, s obzirom na to da ogranak stranog društva u Srbiji ne može imati sopstveni pravni subjektivitet, već samo predstavlja teritorijalno izražavanje jedinstvenog pravnog subjektiviteta stranog pravnog lica kojem pripada.

VI PRAVNI REŽIM PREDSTAVNIŠTVA STRANOG PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. Pojam predstavništva

Predstavništvo stranog društva jeste posebna vrsta njegovog ogranka u Republici Srbiji. Ono nema svojstvo pravnog lica, mora se upisati u domaći registar, a na sva neregulisana pitanja supsidijarno se primenjuju pravila o ogranku domaćeg društva.

2. Zabrana komercijalnog ugovaranja i izuzeci

Predstavništvu je zakonom zabranjeno da zaključuje ugovore u ime i za račun stranog društva. Predstavništvo može punovažno zaključiti komercijalni ugovor isključivo pod uslovom da ga je strano društvo posebno i izričito ovlastilo za taj pojedinačni, konkretni pravni posao.

3. Dopuštene pripremne radnje

Predstavništvo u Srbiji sme da preduzima isključivo radnje koje imaju karakter pripreme za buduće zaključenje ugovora od strane matičnog društva, što obuhvata:

  • Istraživanje domaćeg tržišta,
  • Reklamiranje i marketing aktivnosti,
  • Vođenje preliminarnih pregovora,
  • Primanje i davanje ponuda,
  • Sačinjavanje nacrta ugovora.

4. Tekuće poslovanje predstavništva (Izuzetak od opšte zabrane)

Mimo opšte zabrane, predstavništvo ima pravo da samostalno zaključuje sve ugovore koji su neophodni za njegovo sopstveno tekuće funkcionisanje u Srbiji, što taksativno obuhvata:

  • Kupovinu ili zakupljivanje poslovnih prostorija,
  • Nabavku kancelarijskog nameštaja i pratećeg kancelarijskog materijala,
  • Zapošljavanje radnika.

Pravni subjektivitet društva

16. avgusta 2026.

I POJAM, STICANJE I PRESTANAK PRAVNOG SUBJEKTIVITETA

1. Pojam pravnog subjektiviteta

  • Pravni subjektivitet je isto što i pravna sposobnost.
  • Privredno društvo je pravni subjekt jer poseduje svojstvo pravnog lica, te je samim tim i pravnosposobno lice. To znači da može biti nosilac prava i obaveza koje priznaje naš pravni poredak.
  • Pravilo u Srbiji: Svi oblici privrednog društva u Srbiji jesu pravna lica (i društva lica i društva kapitala).
  • Uporednopravni izuzetak: U nekim zemljama (poput Nemačke i Velike Britanije) pravni subjektivitet se priznaje isključivo društvima kapitala, dok ga društva lica nemaju.

2. Sticanje pravnog subjektiviteta

  • Privredno društvo stiče pravni subjektivitet u trenutku upisa njegovog osnivanja u registar (konstitutivno dejstvo upisa).

3. Prestanak pravnog subjektiviteta

  • Privredno društvo prestaje da postoji kao pravni subjekt momentom brisanja iz registra.
  • Prethodni uslov: Pre samog brisanja, imovinsko-pravni odnosi koje društvo ima sa trećim licima moraju biti u celosti uređeni u jednom od tri posebna postupka:
    1. Stečaj – sprovodi se nad insolventnim društvom i u nadležnosti je privrednog suda.
    2. Likvidacija – sprovode je sami članovi (dobrovoljna) ili Agencija za privredne registre (prinudna).
    3. Statusne promene – sprovode ih društva učesnici (npr. pripajanje jednog društva drugom).
  • Tok postupka prestanka (Ograničeni subjektivitet): Tokom trajanja postupka stečaja ili likvidacije, društvo zadržava pravni subjektivitet, ali je on pravno ograničen isključivo na radnje koje su nužne za okončanje njegovog poslovanja (npr. namirenje potraživanja, ispunjenje obaveza poveriocima i podela ostatka imovine članovima).
  • Izuzetak kod statusnih promena: U slučaju statusne promene (npr. pripajanja), imovinsko-pravni odnosi se rešavaju po principu univerzalne sukcesije. Sva prava i obaveze društva koje prestaje prelaze direktno na društvo sledbenika, te se društvu koje prestaje pravni subjektivitet ne ograničeva pre brisanja.

II PRAVNE POSLEDICE PRAVNOG SUBJEKTIVITETA

Pravni subjektivitet privrednog društva proizvodi sledeće četiri ključne pravne posledice:

1. Sposobnost da bude nosilac prava i obaveza

  • Društvo može samostalno sticati sva prava i obaveze u pravnom poretku. Može biti vlasnik, plodouživalac, imalac patenta, ugovorna strana, štetnik, oštećeni, stranka u sudskom ili upravnom postupku, pa i kaznenopravno odgovorno lice (za privredne prestupe, prekršaje ili krivična dela).

2. Različitost subjektiviteta (Odvojenost od članova)

  • Društvo je pravni subjekt potpuno različit od svojih članova (vlasnika) i zaposlenih. Sva prava i obaveze koje društvo stekne pripadaju samom društvu, a ne njegovim članovima.
  • Preduzimanje radnji: Društvo zaključuje ugovore i preduzima pravne poslove preko svojih zastupnika:
    • U društvima lica (OD, KD) zastupnici su obično sami članovi.
    • U društvima kapitala (DOO, AD) zastupnik je direktor ili drugo zakonom/aktom ovlašćeno lice.
    • Ostale operativne i pravne radnje (prijem robe, prevoz, naplata) vrše zaposleni (magacioneri, vozači, računovođe) u skladu sa unutrašnjom organizacijom.

3. Odvojenost imovine i režim odgovornosti

  • Društvo poseduje sopstvenu imovinu koja je pravno strogo odvojena od imovine njegovih članova. Članovi imaju samo udele u osnovnom kapitalu, koji čine deo njihove lične imovine.
  • Odgovornost za dugove:
    • Društvo ne odgovara za lične dugove članova (osim ako je dobrovoljno preuzelo jemstvo). Poverilac člana ne može pleniti imovinu društva, već se može namiriti isključivo iz udela koji dužnik ima u tom društvu (npr. zaplenom i prodajom njegovih akcija).
    • Članovi ne odgovaraju za dugove društva, osim u zakonom izričito propisanim slučajevima (npr. u društvima lica, kada se članovi dobrovoljno obavežu kao jemci, ili kada sud naloži primenu instituta probijanja pravne ličnosti).

4. Sopstvena lična obeležja

  • Društvo poseduje sopstvene elemente individualizacije po kojima se razlikuje od svojih članova i drugih subjekata u prometu. To su: poslovno ime, sedište, nacionalnost, delatnost, matični broj, poreski broj (PIB), carinski broj i račun u banci.

III OBIM PRAVNOG SUBJEKTIVITETA (OPŠTA VS. POSEBNA PRAVNA SPOSOBNOST)

Zavisno od vrste i obima prava i obaveza koje subjekt može da stiče, razlikuju se dva režima pravnog subjektiviteta:

1. Opšta pravna sposobnost (Opšti pravni subjektivitet)

  • Pravilo u Srbiji: Privredno društvo u srpskom pravu, u načelu, ima opštu pravnu sposobnost. To znači da može biti nosilac svih prava i obaveza, osim onih čiji su objekti vezani isključivo za ljudsko biće (fizičko lice).
  • Šta društvo NE može biti: Ne može biti roditelj, dete, usvojilac, usvojenik, stanar, izdržavano lice, ostavilac (testator). Ne može biti bolesnik (lečiti se), niti žrtva ili izvršilac specifičnih krivičnih dela poput silovanja.
  • Šta društvo MOŽE imati (od ličnih prava): Može imati pravo na ime, nacionalnost, čast, ugled, poslovnu tajnu, kao i pravo da bude oglašeno za testamentalnog naslednika.

2. Posebna pravna sposobnost (Ograničeni pravni subjektivitet)

  • Definicija: Pravna sposobnost koja je ograničena isključivo na ona prava i obaveze koji služe ostvarenju specifičnog cilja zbog kojeg je subjekt osnovan.
  • Primena: Važi za posebna privredna društva (banke, osiguravajuća društva, berzanski trgovci), kao i za neprivredna pravna lica.
  • Pravne posledice prekoračenja delatnosti (Zaštita savesnosti): Ako posebno društvo zaključi ugovor van svoje specifične delatnosti, ugovor je punovažan radi zaštite savesnog trećeg lica (saustvornika). Međutim, društvo za ovo prekoračenje odgovara tako što čini privredni prestup.

IV ULTRA VIRES UČENJE

1. Nastanak i suština učenja

  • Nastalo je u engleskom pravu (engl. ultra vires – izvan ovlašćenja).
  • Prema ovom učenju, kompanija u svom osnivačkom aktu obavezno sadrži ciljni uglavak (objects clause) koji precizno definiše njenu delatnost i cilj. Svrha ovog pravila je bila zaštita investitora (akcionara) kako uprava ne bi zloupotrebila ili nenamenski potrošila uloženi kapital u druge, rizičnije poslove.
  • Pravna posledica: Svaki pravni posao koji uprava preduzme izvan granica registrovanog cilja i delatnosti je apsolutno ništavan (ultra vires). Članovi društva ga mogu poništiti sve dok ne bude u celosti izvršen.

2. Slučaj Ashbury Railway Carriage and Iron Co v Riche (1875)

  • Činjenice: Kompanija Ešburi (ovlašćena po svom aktu da proizvodi i trguje železničkim vagonima i opremom) kupila je koncesiju za izgradnju celog železničkog sistema u Belgiji, i angažovala inženjera Riša da projektuje liniju. Riš je započeo radove i primio deo novca, ali je kompanija ubrzo zapala u krizu, a akcionari su odbili da odobre ovaj posao jer je bio van njihove delatnosti. Riš je tužio kompaniju tražeći odštetu zbog raskida ugovora.
  • Sudska odluka: Sud je presudio u korist kompanije i poništio ugovor kao ultra vires. Sud je utvrdio da proizvodnja vagona ne daje ovlašćenje za izgradnju kompletnog železničkog sistema. Riš nije imao pravo na odštetu jer se, prema engleskom pravu, svako treće lice smatralo neistinitim/nesavesnim ako nije pročitalo javno dostupne osnivačke akte kompanije.

3. Slabost učenja i njegovo napuštanje

  • Slabost: Stvaranje ogromne pravne neigurnosti za treća savesna lica u prometu, koja su u slučaju poništaja posla morala da vrate sve primljeno, a nisu imala pravo na naknadu štete.
  • Napuštanje učenja: Kontinentalna Evropa (uključujući Srbiju) opredelila se za apsolutnu zaštitu pravne sigurnosti trećih lica. EU je uvela pravilo opšte pravne sposobnosti za privredna društva, zbog čega je ultra vires učenje napušteno i u Velikoj Britaniji. Zadržano je samo u nekim bivšim britanskim kolonijama (npr. u državama SAD), ali su tamo ciljni uglavci danas toliko široko formulisani („bilo koja zakonita delatnost“) da je učenje izgubilo svoj prvobitni rigorozni značaj.

Namera sticanja dobiti putem društva i registracija društva

16. avgusta 2026.

I POJAM I SUŠTINA NAMERE STICANJA DOBITI

  • Definicija: Namera sticanja dobiti predstavlja nužnu pretpostavku za nastanak i postojanje privrednog društva. Svaki član društva mora imati izraženu nameru (volju) da obavljanjem registrovane delatnosti društva stiče dobit i učestvuje u njenoj raspodeli.
  • Namera udruživanja (Affectio societatis): Kod višečlanih društava ova volja se označava kao namera udruživanja. Kod jednočlanih društava, budući da nema udruživanja više lica, namera se ispoljava isključivo kao jednostrana volja za stvaranjem društva.
  • Trajanje namere i spremnost na rizik:
    • Član mora imati nameru sticanja dobiti i volju za snošenjem rizika gubitka neprekidno, sve vreme trajanja svog članstva u društvu (jer društvo usled tržišnih okolnosti može i loše da posluje).
    • Prestanak namere: Ukoliko član izgubi ovu nameru, on ima pravo da pod propisanim uslovima istupi iz društva ili prenese svoj udeo na drugo lice, čime mu prestaje status člana.

II SPECIFIČNOST U ODNOSU NA DVOSTRANO-OBAVEZUJUĆE UGOVORE

Ugovor o osnivanju višečlanog društva se po svojoj pravnoj prirodi suštinski razlikuje od klasičnih dvostrano-obavezujućih ugovora (poput ugovora o prodaji):

  • Usklađenost interesa: U dvostrano-obavezujućim ugovorima interesi ugovornika su suprotstavljeni (uspeh jedne strane direktno umanjuje ostvarenje interesa druge strane; npr. prodavac želi što višu cenu, a kupac što nižu). Kod ugovora o osnivanju, interesi članova su međusobno usklađeni i ujedinjeni radi ostvarivanja zajedničkog cilja (nastanak društva, uspešno poslovanje i sticanje dobiti).
  • Prigovor neispunjenja: Kod dvostranih ugovora, ugovornik koji je spreman da ispuni obavezu može istaći prigovor neispunjenja ili jednostrano raskinuti ugovor ako uoči da druga strana nije spremna da ispuni svoj deo obaveze. Kod ugovora o osnivanju to nije dopušteno na isti način, jer je interes društva (opstanak na tržištu i sticanje dobiti) nadređen pojedinačnim interesima članova dok god ono postoji.

III NAMERA STICANJA DOBITI KAO KRITERIJUM RAZGRANIČENJA

Postojanje namere sticanja dobiti i snošenja rizika predstavlja ključno merilo za razlikovanje statusa člana društva od drugih obligacionopravnih odnosa:

  • Razgraničenje od zakupodavca: Lice koje društvu daje stvar na korišćenje uz naknadu (zakupninu) ima status zakupodavca, a ne člana, jer nema nameru da to dobro trajno uloži niti da snosi rizik poslovanja i gubitka.
  • Razgraničenje od radnika (poslenika): Lice koje obavlja poslove u društvu za platu zaključuje ugovor o radu ili ugovor o delu i ima status radnika (poslenika), a ne člana.
  • Subordinacija vs. Ravnopravnost: Radnik se podređuje poslodavcu i dužan je da izvršava njegove naloge u vezi sa poslom. Nasuprot tome, članovi društva se ne podređuju jedni drugima, već su ravnopravni u svojim članskim pravima (iako obim tih prava po zakonu može biti srazmeran njihovim udelima u kapitalu).

PRAVNA PRIRODA CILJA DRUŠTVA (KAUZA, DOBIT I ALEATORNOST)

I DOBIT I DRUGI CILJEVI DRUŠTVA

  • Definicija dobiti: Dobit je višak prihoda nad rashodima koji društvo ostvari u određenom vremenskom razdoblju (npr. jednoj poslovnoj godini).
  • Glavni cilj: Dobit predstavlja primarni ekonomski cilj zbog kojeg osnivači stvaraju društvo, odnosno zbog kojeg mu članovi naknadno pristupaju.
  • Sporedni ciljevi: Društvo može imati i druge ciljeve u poslovanju (isplata plata zaposlenima i članovima, ušteda, zaštita životne sredine).
  • Minimum za postojanje: Za opstanak društva dovoljno je da ono ostvaruje ekonomske koristi, čak i ako ne ostvaruje čistu dobit (npr. u godini kada su prihodi jednaki rashodima).

II CILJ DRUŠTVA KAO KAUZA NJEGOVOG POSTOJANJA

  • Kauza (Pravni osnov): Obligacionopravno gledano, cilj sticanja dobiti predstavlja kauzu (razlog) postojanja privrednog društva.
  • Uslovi za kauzu: Cilj mora biti moguć i dopušten.
  • Pravne posledice nemogućnosti i nedopuštenosti:
    • Nemogućnost: Ako ostvarenje cilja postane trajno nemoguće, društvo mora da prestane da postoji (npr. kada društvo iskoristi naftno polje, pa ono presahne).
    • Nedopuštenost (Nezakonitost): Ako je cilj društva zakonom zabranjen, društvo je nezakonito i mora da prestane da postoji (npr. ostvarivanje dobiti tajnim skladištenjem opasnih materija na zabranjenom mestu).

III ALEATORNI KARAKTER OSNIVAČKOG AKTA

  • Gubitak: Predstavlja manjak prihoda u odnosu na rashode u posmatranom razdoblju.
  • Aleatornost (Rizičnost): Budući da je ostvarenje i veličina dobiti u poslovanju neizvesna činjenica usled stalne mogućnosti nastanka gubitka, osnivački akt je po svojoj pravnoj prirodi rizičan (aleatoran) pravni posao.

PRAVO ČLANOVA NA DOBIT (DIVIDENDA, USLOVI I ZABRANA LAVOVSKIH KLAUZULA)

I POJAM I USLOVNOST DIVIDENDE

  • Definicija dividende:
    • U širem smislu: Udeo u dobiti na koji član bilo kog oblika društva ima pravo na osnovu svog udela u osnovnom kapitalu, ako je ono ostvari i odluči da je deli.
    • U užem smislu: Udeo u dobiti na koji pravo ima isključivo akcionar u akcionarskom društvu po osnovu pojedinačne akcije.
  • Dvostruka uslovljenost (Neizvesnost prava): Pravo na isplatu dividende je neizvesno i dvostruko uslovljeno:
    1. Prvi uslov: Društvo mora stvarno da ostvari dobit u poslovnoj godini.
    2. Drugi uslov: Članovi moraju doneti odluku o raspodeli dobiti.
  • Alternativne namene dobiti (Odluka da se dobit ne podeli): Članovi mogu odlučiti da dobit ili njen deo ne podele među sobom, već da je iskoriste za druge zakonske namene:
    • Pokriće gubitaka iz prethodnih godina (isplata starih dugova).
    • Otpis nenaplativih potraživanja prema trećim licima.
    • Stvaranje rezervi.
    • Investiranje (ulaganje u obavljanje delatnosti), čime se povećava osnovni kapital.

II NAČELO SRAZMERNOSTI I PRIPADAJUĆI UDEO

  • Pravilo srazmernosti: Kao opšte načelo, svaki član učestvuje u raspodeli dobiti srazmerno svom udelu u kapitalu društva.
  • Ugovorna promena srazmernosti: Članovi mogu opštim aktom (osnivačkim aktom, ugovorom članova ili statutom) izmeniti ovo pravilo, tako da pojedini članovi učestvuju srazmerno više (npr. povlašćeni akcionari), a drugi srazmerno manje (npr. obični akcionari).

III ZABRANA LAVOVSKIH KLAUZULA

  • Pojam: Lavovske klauzule su odredbe opštih akata društva kojima se grubo vređa načelo ravnopravnosti članova srazmerno njihovim udelima u osnovnom kapitalu.
  • Pravna posledica: Lavovske klauzule su apsolutno ništavne. Sud ih u slučaju spora zanemaruje, pri čemu sam opšti akt ostaje punovažan, ali bez tih ništavnih odredbi.
  • Primeri ništavnih odredbi u izvoru (Taksativno nabrajanje):
    1. Odredba kojom se neki član oslobađa snošenja gubitka (učestvuje samo u dobiti, a ne i u gubitku).
    2. Odredba kojom se neki član isključuje iz dobiti (učestvuje samo u gubitku, a ne i u dobiti).
    3. Odredba kojom se nekom ili svim članovima garantuje pravo na tačno određen iznos učešća u dobiti, a naročito za slučaj kada je društvo uopšte ne ostvari. Nije značajno da li je iznos određen u procentu, razlomku ili apsolutnom novčanom iznosu (npr. 10%, 1/5, ili najmanje 300.000 dinara godišnje) jer bi se time povredilo imperativno načelo da je dobit neizvesna.
  • Izuzetak: Zakonski dopušten izuzetak od ovog pravila predstavljaju povlašćene akcije.

NASTANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA KROZ REGISTRACIJU (PRAVNA PRIRODA I DEJSTVO)

I REGISTRACIJA KAO USLOV NASTANKA DRUŠTVA

  • Konstitutivno dejstvo upisa: Privredno društvo je pravno lice i može nastati isključivo upisom u zvaničan registar koji vodi organ ovlašćen od strane države. Upis osnivanja u registar ima konstitutivno dejstvo (pravni subjektivitet nastaje tek momentom upisa).
  • Upoznavanje javnosti: Putem upisa u registar, javnost se upoznaje sa činjenicom da društvo postoji, ko su mu članovi, koliki je kapital, koji su udeli, lična obeležja i ko su zastupnici.

II PRAVNA KATEGORIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

  • Pravna tvorevina (fikcija): Društvo nije fizička celina poput ljudskog bića, već je pravna tvorevina (zapis, zamisao, fikcija).
  • Postojanje u svesti: Ono postoji u svesti (mislima) lica koja ga čine (članovi, uprava, zaposleni) i trećih lica koja sa njim stupaju u pravne odnose.
  • Vek trajanja: Društvo pravno postoji dok je upisano u registar, a prestaje isključivo brisanjem iz registra.

Kapital i udeo u kapitalu društva

16. avgusta 2026.

1. Nastanak i pojam imovine društva

  • Stvaranje imovine: Društvo stvara sopstvenu imovinu sakupljanjem uloga od svojih članova.
  • Pravna posledica uplate/unošenja uloga: Ulozi članova prelaze iz njihove lične imovine u imovinu društva (npr. uložena nepokretnost prestaje biti svojina člana i postaje svojina društva momentom uknjižbe, a novčana svota se prenosi na račun društva).
  • Pravna definicija imovine: Imovina društva je ukupnost svih njegovih imovinskih prava i obaveza. Ona se, prema klasičnoj teoriji, sastoji od aktive (imovinska prava) i pasive (obaveze/dugovi).

2. Osnovni kapital društva

  • Definicija: Osnovni kapital predstavlja zbir novčanih vrednosti uloga svih članova društva. Dobija se jednostavnim sabiranjem novčane vrednosti svih unetih uloga.
  • Obaveza registracije: Osnovni kapital mora obavezno da se registruje u zvaničnom registru.

3. Neto imovina i bruto imovina

  • Pojam bruto imovine: Ukupna vrednost svih imovinskih prava (aktive) kojima društvo raspolaže.
  • Pojam neto imovine: Novčana vrednost koja se dobija kada se od vrednosti bruto imovine društva odbije ukupni iznos njegovih dugova u momentu sačinjavanja finansijskog izveštaja (godišnjeg obračuna).
  • Pravni značaj: Vrednost neto imovine društvo unosi u finansijski izveštaj i registar, i ona u računovodstvenom smislu predstavlja njegov osnovni kapital.

VRSTE I SASTAV KAPITALA (OSNOVNI, SPOREDNI I POČETNI KAPITAL)

U pravu privrednih društava razlikuje se više kategorija kapitala s obzirom na vreme nastanka i njegovu unutrašnju namenu:

1. Osnivački kapital

  • Definicija: To je vrsta osnovnog kapitala koji društvo sakupe njegovi osnivači u trenutku osnivanja društva.
  • Pravila izmene: Društvo može menjati (povećavati ili smanjivati) osnivački kapital nakon osnivanja isključivo pod zakonom propisanim uslovima i u posebnom postupku.
  • Svrha ograničenja: Zaštita poverilaca od lažnog prikazivanja veličine kapitala (kako se treća lica ne bi dovela u zabludu da je kapital društva veći od stvarne vrednosti imovine).

2. Početni kapital

  • Definicija: Kapital koji društvo poseduje u času otpočinjanja svoje delatnosti. Na samom početku obično je jednak osnovnom (osnivačkom) kapitalu.
  • Promenljivost tokom rada:
    • Uvećanje: Kapital se uvećava ukoliko društvo tokom rada ostvari uspešno poslovanje.
    • Smanjenje (Gubitak): Smanjuje se ako društvo pretrpi gubitak, što predstavlja stanje u kojem su ostvareni rashodi veći od prihoda u poslovnoj godini.

3. Sporedni kapital

  • Definicija: Čine ga finansijska sredstva koja društvo poseduje, a koja nije unela u osnovni kapital. Sastoji se iz dve kategorije:
    • Rezerve: Sredstva koja je društvo sačuvalo iz dobiti ostvarene u ranijim poslovnim godinama, a koja nije raspodelilo za druge namene (npr. za isplatu dividende članovima), ili sredstva stečena dopunskim ulozima članova.
    • Neraspoređena dobit: Dobit ostvarena u tekućoj poslovnoj godini koja još uvek nije potrošena (bilo za pokrivanje gubitaka iz prethodnih godina, isplatu dividendi ili za nova ulaganja u delatnost).

UDEO U PRIVREDNOM DRUŠTVU (POJAM, PRAVA I RASPOLAGANJE)

1. Pojam udela

  • Definicija: Udeo je deo osnovnog kapitala društva koji je srazmeran vrednosti uloga jednog člana u odnosu na ukupan zbir vrednosti uloga svih članova.
  • Pravni osnov nastanka: Član stiče udeo u kapitalu društva kao pravnu protivvrednost (naknadu) za ulog koji je uneo u imovinu društva.

2. Članska prava i obaveze na osnovu udela

Sadržina i obim članskih prava i obaveza su srazmerni veličini udela člana u osnovnom kapitalu:

  • Pravo glasa: Član ima pravo glasa u skupštini srazmerno svom udelu.
  • Pravo na dobit: Član ima pravo na učešće u raspodeli dobiti (dividende) srazmerno udelu.
  • Snošenje gubitaka: Član učestvuje u snošenju gubitaka društva srazmerno svom udelu.
  • Likvidacioni (stečajni) ostatak: U slučaju prestanka društva, preostala imovinska masa (nakon potpunog namirenja svih poverilaca) raspodeljuje se članovima srazmerno udelu.
  • Izuzetak od srazmernosti: Opštim aktima društva (npr. osnivačkim aktom) može se predvideti drugačija srazmera prava i obaveza u odnosu na udele.
  • Izuzetak kod društava lica: U društvima lica (ortačko i komanditno) postoji oboriva zakonska pretpostavka da svaki član ima jedan glas, bez obzira na stvarnu veličinu njegovog udela.

3. Pravni položaj udela i sloboda raspolaganja

  • Odvojenost imovine: Udeo člana je deo njegove lične imovine (pravo prema društvu) i pravno je potpuno odvojen od imovine samog društva.
  • Sloboda raspolaganja: Član ima pravo da slobodno raspolaže svojim udelom, što obuhvata:
    • Otuđenje udela (prodaja, poklon, razmena).
    • Opterećenje udela (uspostavljanje zaloge ili plodouživanja).
  • Ograničenja raspolaganja: Sloboda raspolaganja može biti ograničena:
    • Zakonom (npr. obaveza pribavljanja saglasnosti ostalih članova ili pravo preče kupovine).
    • Opštim aktom društva (npr. zahtevanje prethodne saglasnosti direktora).

ODNOSI ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE IZMEĐU DRUŠTVA, ČLANOVA I POVERILACA

Odnos odgovornosti za dugove i mogućnost namirenja poverilaca strogo zavise od odvojenosti pravnog subjektiviteta društva i njegovih članova:

1. Odgovornost društva za sopstvene obaveze

  • Pravilo: Društvo kao samostalni pravni subjekt odgovara za svoje obaveze prema poveriocima celokupnom svojom imovinom.
  • Zabrana odgovornosti za dugove članova: Društvo nikada ne odgovara za lične dugove svojih članova, jer su društvo i član različiti pravni subjekti.
  • Izuzetak: Društvo može odgovarati za lični dug člana isključivo ako tu obavezu dobrovoljno preuzme na osnovu ugovora (npr. kada se društvo ugovorom obaveže kao jemac za dug svog člana prema njegovom ličnom poveriocu).

2. Odgovornost člana za sopstvene dugove i namirenje poverilaca iz udela

  • Pravilo: Član društva odgovara za svoje lične dugove celokupnom svojom imovinom.
  • Udeo kao predmet izvršenja: Budući da je udeo u kapitalu deo lične imovine člana (a ne imovine društva), poverilac člana ima zakonsko pravo da svoje potraživanje namiri direktno iz tog udela.
  • Prava poverioca člana: Lični poverilac člana može zahtevati plenidbu i javnu prodaju udela (npr. izlaganje prodaji akcija koje njegov dužnik poseduje u akcionarskom društvu) kako bi naplatio svoj dug.

Ulog u društvo – pojam, vrste i unošenje

16. avgusta 2026.

I POJAM I PRAVNA PRIRODA ULOGA

1. Pojam uloga i imovinske mase

  • Ulog (u širem smislu): Pojednostavljeno se pod ulogom podrazumeva materijalno dobro koje se ulagač obavezao da unese u društvo radi obavljanja delatnosti i sticanja dobiti.
  • Pravna definicija uloga: Pravno gledano, ulog nije materijalno dobro u smislu telesne stvari, već je subjektivno pravo koje ulagač na osnovu ugovora prenosi na društvo kako bi mu stvorio imovinu.
  • Imovinska masa: Skupljen skup materijalnih dobara koja čine predmet imovine nekog lica, a čijom upotrebom to lice obavlja poslove.
  • Pravni osnov davanja:
    • Za osnivače: osnivački akt prilikom osnivanja.
    • Za naknadne članove: ugovor o ulaganju (pristupanju) zaključen sa društvom.
  • Konstitutivna uloga: Ako osnivači uopšte ne unesu uloge, društvo pravno ne može da nastane.

2. Pravna priroda i posledice davanja uloga

  • Pravna posledica davanja: Davanjem uloga ulagač stiče udeo, odnosno članska prava (učešće u kapitalu, upravljanju i dobiti društva). Sticanje članskih prava predstavlja naknadu koju ulagač dobija od društva za svoj ulog.
  • Karakter ugovora: Ugovor o davanju uloga je po svojoj prirodi teretan pravni posao, te za njega važe opšta pravila o teretnim ugovorima.
  • Odgovornost za nedostatke: Ulagač odgovara društvu za materijalne i pravne nedostatke svog uloga po opštim pravilima o odgovornosti prodavca (pravo društva na otklanjanje mane, zamenu stvari i naknadu štete).
  • Zabrana raskida ugovora: Društvo nema pravo na raskid ugovora zbog nedostataka uloga (kao što ga ima kupac u građanskom pravu), jer zakon zabranjuje oslobađanje ulagača od obaveze unošenja uloga. Umesto toga, društvo može isključiti člana iz društva, uz zadržavanje prava i obaveze da od njega naknadno naplati ugovoreni ulog.

II VRSTE ULOGA

Prema svojoj prirodi, ulog može biti:

  • Novčani ulog: Određena suma domaćeg ili stranog novca.
  • Nenovčani ulog: Može se sastojati od stvari, prava ili rada.
  • Mešoviti ulog: Sastoji se istovremeno i od novčanog i od nenovčanog davanja (npr. novac i zemljište, ili stvar i rad).

Podela nenovčanih uloga:

  1. Stvari: Unošenje prava svojine na stvari u imovinu društva. Stvar postaje deo imovinske mase društva momentom njene predaje.
  2. Prava:
    • Apsolutna prava: Stvarna prava uža od svojine (npr. plodouživanje, pravo korišćenja), autorska prava ili prava industrijske svojine (patent, licenca).
    • Relativna (obligaciona) prava: Potraživanje (npr. na vraćanje zajma) koje poverilac prenosi na društvo da ga ono kao novi poverilac naplati od dužnika o dospelosti.
  3. Rad i usluge: Fizički, intelektualni (stručni) ili mešoviti poslovi koje se član obavezuje da obavlja za društvo nakon što stupi u članstvo.
    • Usluge: Složenije vrste rada kojima se ne stvara neposredno materijalni proizvod (npr. računovodstvene, advokatske, lekarske, ugostiteljske, turističke usluge).
    • Stroga zabrana u društvima kapitala: Unošenje uloga u radu i uslugama u društvima kapitala je strogo zabranjeno.
    • Ratio legis (Razlog zabrane): Budući rad je izuzetno teško tačno novčano proceniti, a društva kapitala moraju posedovati precizno novčano vrednovan osnovni kapital.

III PROCENA VREDNOSTI NENOVČANIH ULOGA

  • Obavezno novčano izražavanje: Vrednost svakog nenovčanog uloga mora biti novčano izražena u osnivačkom aktu ili ugovoru o ulaganju, a potom se upisuje u registar.

1. Načini vršenja procene:

  • U jednočlanom društvu: Procenu daje jedini član samostalno.
  • U višečlanom društvu: Članovi procenu daju sporazumno ili angažovanjem profesionalnog procenitelja (stručno lice omlaćeno od strane države, npr. ovlašćeni računovođa ili revizorska kuća). Ako ne mogu da se dogovore o izboru procenitelja, na predlog jednog od njih imenuje ga sud u vanparničnom postupku.
  • U javnom akcionarskom društvu (Obavezna procena): Procenu obavezno mora izvršiti ovlašćeni procenitelj. Procena ne sme biti starija od godinu dana u odnosu na dan kada se ulog prenosi društvu.
    • Svrha pravila: Sprečavanje osnivača da u javnosti lažno i preveliko prikažu vrednost neovčanog uloga (što bi stvorilo privid da je imovina društva veća nego što stvarno jeste i omogućilo prevaru poverilaca na tržištu).

2. Izuzeci od obavezne procene u javnom akcionarskom društvu

Procena nezavisnog procenitelja u javnom AD nije obavezna u sledeća tri slučaja:

  1. Ako je novčana vrednost uloga već utvrđena revidiranim finansijskim izveštajem ulagača (koji je drugo privredno društvo).
  2. Ako su ulog hartije od vrednosti koje imaju pouzdanu tržišnu vrednost (kurs na berzi). Ako tržišne vrednosti nema ili je nepouzdana usled retke trgovine, procena je obavezna.
  3. Kada je ulog stvarno pravo uže od svojine (npr. pravo korišćenja) – tada se procena ne vrši na ukupnu vrednost stvari, već se izražava kroz prihod koji društvo može ostvariti njenim korišćenjem (zbir zakupnina za ugovoreni period), a najduže do isteka roka njene amortizacije.

3. Pravne posledice precenjivanja uloga bez procenitelja

  • Kada vrednost uloga utvrde sami članovi bez nezavisnog procenitelja, pa preveliko i neistinito procene ulog u registru, a društvo kasnije upadne u finansijske teškoće (ne može da namiruje obaveze), poverilac ima pravo na zaštitu.
  • Pravni lek poverioca: Poverilac ima pravo da pred sudom zahteva utvrđivanje vrednosti uloga u vreme njegovog unošenja.
  • Sudska odluka: Ukoliko sud utvrdi da je ulog precenjen, nalaže ulagaču da društvu u novcu uplaćuje manjak do stvane vrednosti.
  • Pravna priroda postupka: Postupak se vodi kao vanparnični, a sudske troškove solidarno snose društvo i ulagač.

IV ROKOVI I UNOŠENJE ULOGA

  • Pravilo blagovremenosti: Ulagač je dužan da unese ulog u ugovorenom roku.
  • Maksimalni zakonski rokovi:
    • Opšti rok: Rok ne sme biti duži od pet godina od dana registracije osnivanja društva, odnosno povećanja njegovog kapitala.
    • Izuzetak za akcionarsko društvo: Maksimalni rok iznosi dve godine.
    • Izuzetak kod javne emisije akcija: Kupac akcija kod javne emisije mora da uplati cenu odmah po isteku roka za emisiju.
    • Rok emisije (upisa akcija): Vreme u kojem ulagači mogu da zaključe ugovor o kupovini akcija koje im društvo javno nudi. Ovaj rok određuje samo društvo, ali on ne sme biti duži od tri meseca od dana početka javne prodaje.

Pravne posledice neunošenja (docnje) uloga:

Ukoliko ulagač zakasni ili ne unese ulog, nastupaju sledeća dejstva:

  1. Pravo na naknadu štete: Društvo ima pravo na naknadu pretrpljene štete.
  2. Derivativna (izvedena) tužba: Ako društvo ne zahteva naknadu štete, tužbu protiv nesavesnog ulagača može podneti bilo koji član koji poseduje najmanje 5% osnovnog kapitala. Član podnosi tužbu u svoje ime, a za račun društva (ima ulogu komisionara društva).
  3. Ugovorna kazna: Može se predvideti osnivačkim aktom, ugovorom o ulaganju ili statutom AD.
    • Uslov za naplatu: Pre pokretanja tužbe, društvo je dužnom da ulagaču uputi pismenu opomenu i ostavi mu naknadni rok za ispunjenje u trajanju od najmanje 30 dana.
  4. Kamate: Za docnju sa uplatom novčanog uloga društvo ima pravo na zateznu kamatu, kao i na ugovorenu kamatu ako je posebno predviđena.
  5. Sredstva obezbeđenja: Društvo može koristiti i druga ugovorena sredstva obezbeđenja obaveze (zalogu, jemstvo, bankarsku garanciju).

V PRINCIP OČUVANJA I ZABRANA VRAĆANJA ULOGA

  • Stroga zabrana oslobađanja: Društvo ne sme osloboditi svoje članove dužnosti unošenja uloga, niti im tu dužnost ugovorno umanjiti.
  • Stroga zabrana vraćanja: Društvu je strogo zabranjeno da vrati unete uloge svojim članovima.

1. Tri izuzetka od zabrane isplate (ZPD, čl. 46, 48 i 79):

Članovi imaju pravo na isplatu novčane vrednosti svojih udela u kapitalu isključivo u sledeća tri slučaja:

  1. U slučaju prestanka društva – nakon što se u celosti namire svi poverioci u postupku stečaja ili likvidacije.
  2. U slučaju smanjenja osnovnog kapitala – pod uslovom da društvo prethodno u celosti obezbedi ili namiri svoje poverioce.
  3. U slučaju istupanja ili isključenja člana – pod zakonom propisanim uslovima.

2. Zamena uloga (Permutacija)

  • Dopuštenost zamene: U sporazumu sa ulagačem, društvo mu može dozvoliti da ulog jedne vrste zameni za ulog druge vrste pod uslovom da su iste vrednosti (npr. nenovčani ulog zamenjuje za novčani).
  • Stroga zabrana kod javne emisije: Strogo je zabranjeno da se novčani ulog kupca akcija u postupku javne emisije naknadno zameni za nenovčani ulog.

Uslovi za postojanje društva i osnivački akt

16. avgusta 2026.

I ČETIRI BITNA SASTOJKA (USLOVA) ZA POSTOJANJE DRUŠTVA

Da bi ulagači stvorili privredno društvo i da bi ono pravno postojalo, neophodno je kumulativno ispunjenje sledeća četiri uslova:

  1. Izjava volje članova (vlasnika) u nameri stvaranja društva, koja mora biti izražena u njegovom osnivačkom aktu.
  2. Davanje uloga društvu, čime se stvara njegova imovina, odnosno kapital.
  3. Namera sticanja dobiti obavljanjem registrovane delatnosti društva.
  4. Registracija društva, čime se njegovo postojanje pravno ožvančava u javnosti.
  5. Pravna posledica: Ako bilo koji od ovih četiri bitna uslova izostane, društvo uopšte ne nastaje, odnosno nastupa zakonski razlog za njegov prestanak.

ISPITNO PITANJE: OSNIVAČKI AKT PRIVREDNOG DRUŠTVA

I POJAM I VRSTE OSNIVAČKOG AKTA

  • Pojam: Osnivački akt je pravni posao (izjava volje) kojim se jedno ili više lica (osnivača, ulagača) obavezuje da unošenjem svojih uloga stvori (osnuje) društvo njegovim upisom u registar.
  • Pravni karakter: Budući da je osnivački akt po svojoj prirodi građanskopravni posao, privredno društvo se smatra privatnopravnim subjektom, za razliku od javnopravnih subjekata (države, teritorijalnih jedinica, javnih agencija ili ustanova poput bolnica i muzeja) koji su predmet javnog prava.
  • Dve vrste osnivačkog akta prema broju osnivača:
    • Odluka o osnivanju: Donosi se kada se osniva društvo sa jednim članom (jednočlano društvo). To je jednostrani pravni posao koji se može opozvati sve do trenutka registracije društva, a nakon registracije se može ugasiti isključivo sprovođenjem postupka likvidacije.
    • Ugovor o osnivanju: Zaključuje se kada se osniva društvo sa više članova (višečlano društvo). Na njega se primenjuju opšta pravila ugovornog prava, a u svojoj suštini predstavlja ugovor o ortakluku koji proizvodi i obligacionopravne i statutarnopravne posledice jer vodi nastanku novog pravnog lica.

II USLOVI PUNOVAŽNOSTI OSNIVAČKOG AKTA

Da bi osnivački akt bio punovažan, pored opštih uslova za punovažnost ugovora (dopuštenost, određenost i mogućnost predmeta), mora da ispuni i sledeća tri posebna uslova kompanijskog prava:

1. Potpuna poslovna sposobnost osnivača

  • Osnivači moraju biti potpuno poslovno sposobni.
  • Stroga zabrana: Poslovno neosposobno lice (mlađi maloletnik) ili ograničeno poslovno sposobno lice (stariji maloletnik) nema pravo da bude osnivač društva.
  • Izuzetak od građanskog prava: Zakon izričito zabranjuje da osnivački akt potpiše zakonski zastupnik (roditelj ili staralac) poslovno neosposobnog lica u ulozi osnivača, iako je takvo zastupanje inače pravno valjano za obične poslove u građanskom pravu.

2. Stroga pismena forma i overa

  • Osnivački akt mora biti sačinjen u pismenoj formi.
  • Obavezna overa: Potpisi osnivača moraju biti overeni od strane javnog beležnika (ili suda u mestima gde nema javnog beležnika), čime akt dobija formu javne isprave.
  • Elektronska forma: Dozvoljena je i elektronska forma akta gde osnivač stavlja svoj elektronski potpis, a organ overava identitet svojim elektronskim potpisom i pečatom.
  • Zabrana elektronske forme: Elektronski oblik osnivačkog akta je strogo zabranjen kada je to u suprotnosti sa pravilima o prometu nepokretnosti (npr. kada osnivač ulog u društvo unosi u vidu zemljišta ili zgrade).

3. Propisana obavezna sadržina (Minimalni elementi)

Osnivački akt mora pod pretnjom ništavosti sadržati minimalne, zakonom taksativno nabrojane elemente:

  • Određenje osnivača (ime, adresa i matični broj).
  • Poslovno ime, sedište (adresa) i pretežna delatnost društva.
  • Ulog svakog pojedinačnog osnivača.
  • Osnovni kapital društva.
  • Udeo svakog osnivača u kapitalu.
  • Sistem upravljanja (za društva kapitala).
  • Posebno pravilo: Za pojedine forme društava zakon predviđa dodatne elemente (npr. sistem organa za DOO) ili izostavlja određene elemente (npr. ortačko društvo nema osnovni kapital). Pored minimalnih elemenata, osnivači su slobodni da unesu i druge, nebitne elemente kako bi detaljnije uredili odnose u društvu.

III PRAVNA PRIRODA OSNIVAČKOG AKTA

Osnivački akt ima dvostruku pravnu prirodu:

  • Obligacionopravno dejstvo: Svaki osnivač kao ugovornik preuzima uzajamnu obavezu prema drugim osnivačima da unese ugovoreni ulog i stvori društvo njegovom registracijom.
  • Statusnopravno dejstvo: Služi kao pravni osnov nastanka i postojanja privrednog društva kao novog pravnog subjekta, koji je pravno potpuno odvojen i različit od ličnosti svojih osnivača.

ISPITNO PITANJE: IZMENA I RASKID OSNIVAČKOG AKTA

I IZMENA OSNIVAČKOG AKTA

Kada je društvo osnovano, pravila o izmeni osnivačkog akta se znatno razlikuju u zavisnosti od organizacionog oblika društva:

1. Izmena kod ortačkog i komanditnog društva (Društva lica)

  • Pravilo: Osnivački ugovor se menja isključivo jednoglasnošću svih ortaka.
  • Zaštita prava komanditora: Iako komanditor u komanditnom društvu nema pravo učešća u upravljanju poslovima, on po zakonu ima pravo glasa o izmeni osnivačkog ugovora kako bi zaštitio svoja prava.
  • Forma izmene: Odluka o izmeni mora biti u pismenoj formi i moraju je potpisati svi ortaci.

2. Izmena kod društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva (Društva kapitala)

  • Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO): Osnivački akt se menja odlukom skupštine koju donosi propisanom većinom glasova.
  • Akcionarsko društvo (AD): Osnivački akt se nakon osnivanja ne menja (služio je samo za osnivanje). Akcionarsko društvo umesto toga poseduje statut kojim se uređuju sva pitanja rada, a koji skupština menja odlukom propisane većine glasova.
  • Značaj pravila (Odstupanje od obligacionog prava): Izmena akta ili statuta većinom glasova skupštine (umesto jednoglasnosti svih) predstavlja posledicu njihove statusnopravne prirode. Jednoglasnost bi u društvima sa velikim brojem članova onemogućila brzo prilagođavanje tržištu i povećala rizik od propasti društva.
  • Forma izmene: Odluku o izmeni u pismenoj formi potpisuje isključivo predsednik skupštine. Potpisi na odluci o izmeni se overavaju samo ako je to izričito predviđeno osnivački akatom i upisano u registar (nema paralelizma forme sa donošenjem akta).

II RASKID OSNIVAČKOG AKTA

Ugovor o osnivanju višečlanog društva se tokom postojanja može raskinuti na dva načina:

1. Sporazumni raskid (Razvrgnuće društva)

  • Ugovornici mogu sporazumno raskinuti ugovor o osnivanju.
  • Stroga zabrana za AD i DOO: Sporazumni raskid ugovora o osnivanju kod akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću nije pravno moguć, jer odluku o njihovom prestanku može doneti isključivo skupština društva.

2. Jednostrani raskid (Istupanje i isključenje)

Dopušten je isključivo iz opravdanih razloga, kada se grubo vređaju prava i obaveze članova ili pravila rada društva:

  • Istupanje člana: Predstavlja otkaz ugovora koji istupajući član daje ostalim članovima. Zakon ne zahteva navođenje opravdanog razloga, a član obično istupa zbog povrede njegovih prava, neslaganja sa članovima ili želje da se povuče iz posla.
  • Isključenje člana: Predstavlja otkaz ugovora koji preostali članovi društva daju jednom članu jer on bitno povređuje svoje obaveze ili pravila društva.
  • Jednočlano društvo: Raskid odluke o osnivanju nije moguć, već osnivač vrši opoziv odluke donošenjem odluke o prestanku (likvidaciji) društva.

Opšta i posebna društva; javno i nejavno društvo

16. avgusta 2026.

I OPŠTA I POSEBNA PRIVREDNA DRUŠTVA

1. Osnova podele (Sloboda obavljanja delatnosti)

  • Prema stepenu slobode u obavljanju privredne delatnosti, privredna društva se dele na opšta i posebna.

2. Opšta privredna društva

  • Definicija: To su društva koja su slobodna da obavljaju svaku privrednu delatnost za koju ispunjavaju zakonske uslove, osim one delatnosti koja im je izričito zabranjena.
  • Pravni režim: Za njih važe opšta pravila kompanijskog i trgovinskog prava, a njihova pravna sposobnost je opšta.

3. Posebna privredna društva

  • Definicija: To su društva koja imaju ovlašćenje da obavljaju samo određene vrste delatnosti koje su zakonom zabranjene svim ostalim privrednim subjektima (kako opštim, tako i drugim posebnim).
  • Pravna sposobnost: Imaju posebnu pravnu sposobnost jer im je zakonom zabranjeno da se bave bilo kojim drugim delatnostima van svoje specifične oblasti (npr. banka može trgovati isključivo novcem, ali joj je strogo zabranjeno da trguje robom).
  • Nastanak: Po pravilu nastaju u specifičnom sistemu državnog odobrenja (dozvole/licence), s obzirom na to da su njihove delatnosti izuzetno složene i rizične, te zahtevaju ulaganje velikog kapitala i visoku stručnost.
  • Primeri posebnosti: Banke, osiguravajuća društva, berze i profesionalni trgovci hartijama od vrednosti.
  • Pravna regulativa: Pored opštih pravila kompanijskog prava, ova društva primarno podležu propisima posebnih grana prava (npr. bankarsko pravo, berzansko pravo i pravo osiguranja).

4. Pravne posledice prekoračenja delatnosti kod posebnih društava

Ukoliko posebno društvo preduzme pravni posao van okvira svoje registrovane delatnosti (van svoje posebne poslovne sposobnosti), nastupaju sledeće posledice:

  • Sankcija za društvo: Posebno društvo time čini privredni prestup.
  • Sudbina pravnog posla (Savesnost trećeg lica):
    • Ukoliko je treće lice kao saugovornik bilo savesno (nije znalo niti je prema okolnostima moralo znati za zabranu, što se zakonski pretpostavlja), pravni posao je punovažan i obavezuje društvo. Razlog je to što je zabrana propisana samo za jednu stranu u poslu (za posebno društvo).
    • Ukoliko je treće lice bilo nesavesno (znalo je ili je moralo znati da se društvo ne sme baviti tim poslom), pravni posao je apsolutno ništav na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO).

II JAVNO I NEJAVNO DRUŠTVO

1. Pojam javnog društva

  • Definicija: Javno društvo je ono društvo koje je izdalo serijske hartije od vrednosti (npr. akcije ili obveznice) kojima se javno trguje na javnom tržištu.
  • Uloga nadzornog organa: Da bi društvo uključilo svoje hartije od vrednosti u javnu trgovinu, obavezno mora dobiti odobrenje (dozvolu) zvaničnog državnog nadzornog organa – u Srbiji je to Komisija za hartije od vrednosti.
  • Mehanizam trgovanja: Nakon dozvole, investitori mogu slobodno objavljivati ponude za kupovinu i prodaju tih hartija, što se najčešće organizuje na berzi.

2. Razgraničenje: Javno društvo nije javno preduzeće

  • Suštinska razlika: Javno preduzeće je državno preduzeće koje se osniva radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Ono nema status javnog društva ukoliko nije izdalo akcije ili druge hartije kojima se javno trguje na berzi. Ako takve hartije ne postoje, javno preduzeće je pravno nejavno društvo.

3. Javno društvo kao sinonim za javnog izdavaoca

  • Javno društvo je sinonim za javnog izdavaoca hartija od vrednosti, s obzirom na to da izdavalac ne mora uvek biti isključivo privredno društvo. Bilo koje pravno lice ima zakonsko pravo da javno izda serijske hartije radi prikupljanja kapitala, ako dobije dozvolu Komisije za hartije od vrednosti.
  • Ključna obaveza javnog izdavaoca: Dužnost da redovno objavljuje izveštaje o svom ekonomskom i finansijskom stanju i poslovanju u propisanim vremenskim razdobljima (godišnje ili polugodišnje) kako bi investitori bili upoznati sa stanjem na tržištu.
  • Prestanak obaveze: Ova dužnost prestaje tek kada se izdate hartije u celosti povuku sa javnog tržišta (npr. kada se isplate sve obveznice njihovim imaocima).

4. Javno akcionarsko društvo i načini nastanka

Najznačajnija vrsta javnog društva je javno akcionarsko društvo (čijim se akcijama javno trguje). Ono može uvesti svoje akcije na javno tržište na dva načina:

  1. Javna emisija: Prodaja akcija njihovim prvim imaocima putem javnog objavljivanja ponude za prodaju.
  2. Objavljivanje prospekta: Uvođenje u javnu trgovinu akcija koje su prvobitno bile nejavno izdate, i to objavljivanjem posebnog izveštaja (prospekta), čime se društvo pretvara iz nejavnog u javno.

5. Pravna pravila emisije: Akcije vs. Obligacione hartije

  • Ekskluzivitet akcionarskog društva: Isključivo akcionarsko društvo ima zakonsko pravo da izdaje akcije.
  • Pravila za ostala lica: Druga pravna lica (zadruge, društva sa ograničenom odgovornošću, pa i država ili opštine) mogu vršiti javnu emisiju isključivo obligacionih hartija od vrednosti (poput obveznica ili zapisa).
  • Izuzetak: Drugo pravno lice može izdati akcije jedino u slučaju kada se pretvara u akcionarsko društvo, pod uslovom da ispuni sve zakonske zahteve za njegovo osnivanje.

6. Stroži pravni režim javnih društava

  • Javna društva podležu znatno strožem pravnom režimu od nejavnih zbog povećanog rizika koji investitori snose prilikom kupovine njihovih hartija.
  • Pravila koja uređuju javna društva su u najvećem delu prinudnog (imperativnog) karaktera. Na primer, javno AD može izdavati akcije isključivo javno, osim u tačno propisanim slučajevima kada je dozvoljena nejavna (privatna) emisija (npr. profesionalnim investitorima ili u malom obimu).

III NEJAVNA DRUŠTVA

1. Pojam nejavnog društva

  • Definicija: Nejavno društvo je svako privredno društvo koje nije javno.
  • Obim pojma: Obuhvata kako društva koja uopšte ne izdaju hartije od vrednosti (npr. ortačka društva ili društva s ograničenom odgovornošću), tako i ona društva koja su hartije izdala nejavno (privatnom emisijom).

2. Stroge zabrane i kaznena odgovornost

  • Zabrana javnog trgovanja: Ako je društvo nejavno izdalo hartije od vrednosti, ulagarima je strogo zabranjeno da njima trguju putem javnog objavljivanja ponuda za kupovinu i prodaju.
  • Kazneno delo: Sprovođenje javne trgovine nejavnim hartijama od vrednosti predstavlja kazneno delo. Zakon polazi od pretpostavke da samo javno društvo (kroz obavezu izveštavanja) pruža dovoljno informacija o riziku i isplativosti svojih hartija.
  • Zabrana za nejavno AD: Nejavno akcionarsko društvo ne sme javno izdavati akcije, osim u postupku u kojem se pretvara u javno društvo.

3. Uporedna zastupljenost i ekonomska moć

  • Učestalost: Nejavna društva su najbrojnija i preovlađuju u svim privredama sveta, ali su javna društva pojedinačno ekonomski znatno moćnija (imaju veći kapital, prihode i broj zaposlenih).
  • Common law sistemi (SAD i Velika Britanija): Karakteriše ih raspršeno akcionarstvo – akcije javnih društava su u rukama velikog broja malih ulažača, pri čemu nijedan pojedinačno nema apsolutnu kontrolu nad upravljanjem.
  • Evropski kontinentalni sistemi (Nemačka, Francuska, Srbija): Privreda se većinski finansira bankarskim kreditima, a akcionarska društva obično kontroliše jedan ili nekoliko vladajućih akcionara (npr. porodica) koji drže većinu akcija, dok mali ulažači nemaju uticaja na odluke organa.

Višečlano i jednočlano društvo

16. avgusta 2026.

I POJAM I OSNOVA RAZGRANIČENJA

  • Pojam i podela: Prema broju članova, privredno društvo može da bude jednočlano (ima samo jednog člana, bilo fizičko ili pravno lice) i višečlano (ima više članova).
  • Ključno pravilo za usmeni ispit: Samo društva kapitala (DOO i AD) mogu da budu jednočlana, dok društva lica (ortačko i komanditno) po zakonu moraju da imaju najmanje dva člana.
  • Supsidijarna primena: Za jednočlana društva u potpunosti važe pravila o višečlanom društvu, osim ako zakonom nije izričito drugačije predviđeno.

II TRI RAZLOGA ZA DOPUŠTANJE JEDNOČLANIH DRUŠTAVA

Zakonodavac dozvoljava postojanje jednočlanih društava (iako sama reč „društvo“ označava skup lica) iz sledećih razloga:

  1. Državni razlog (Nacionalizacija i opšti interes): Tokom 20. veka u zapadnoj Evropi države su nacionalizovale velika društva od nacionalnog značaja (država je postala jedini član), a počele su i same da osnivaju jednočlana društva u oblasti energetike, saobraćaja i komunalija. Budući da su ustavno privatna i državna svojina ravnopravne, jednočlanost se morala dopustiti i privatnim ulagačima.
  2. Ekonomski razlog (Očuvanje privrednih subjekata): Višečlana društva se ponekad sticajem okolnosti svedu na samo jednog člana (npr. smrt člana bez naslednika ili naslednici odbiju da uđu u društvo). Likvidacija dobro poslovanog društva nanela bi štetu privredi kroz gubitak subjekta, poreskog obveznika i otpuštanje radnika, pa se dozvoljava opstanak u formi jednočlanog društva uz pojačanu zaštitu poverilaca.
  3. Sprečavanje simulacije (Izigravanje zakona): Ranije pravilo o minimalno dva člana se lako izigravalo tako što bi stvarni osnivač našao fiktivnog člana sa simboličnim ulogom. Višečlanost je u tom slučaju bila prividna, pa je zakonodavac dozvolio jednočlanost kako bi se izbeglo fiktivno poslovanje.

III OSBENOSTI JEDNOČLANOG DRUŠTVA (MINIMUM ZA PROLAZ)

Osam razlika jednočlanog u odnosu na višečlana društva:

  • 1. Način osnivanja: Jednočlano društvo se osniva odlukom o osnivanju (jednostranim pravnim poslom), a ne ugovorom. Odluka se može slobodno opozvati sve do trenutka registracije društva. Nakon osnivanja, osnivač može ugasiti društvo samo donošenjem odluke o likvidaciji i sprovođenjem likvidacionog postupka.
  • 2. Struktura osnovnog kapitala:
    • U višečlanom društvu kapital je podeljen na više udela, dok se u jednočlanom sastoji od samo jednog udela njegovog jedinog člana.
    • Posebna zabrana za DOO: Jednočlanom DOO je strogo zabranjeno da stekne sopstveni udeo (udeo od svog jedinog člana), jer bi u suprotnom ostalo potpuno bez člana, a društvo bez člana ne može postojati. Kod akcionarskog društva, sve akcije moraju pripadati tom jednom članu.
  • 3. Funkcionisanje skupštine: Jedini član (ili lice koje on ovlasti) lično vrši funkciju skupštine. Nema formalnosti sazivanja i održavanja sednice (tzv. samosazivanje). Međutim, član je dužan da za svaku donetu odluku (uključujući i izmene osnivačkog akta) sastavi i potpiše zapisnik.
  • 4. Zaključivanje ugovora sa sopstvenim članom: Društvo, kao odvojen pravni subjekt, može zaključiti ugovor sa svojim jedinim članom. Ukoliko je jedini član istovremeno i zakonski zastupnik (direktor) društva, ugovor se zaključuje putem dvostrukog zastupanja (on potpisuje ugovor i kao zastupnik društva i u svoje lično ime). Za ovaj posao nije potrebna nikakva saglasnost drugih organa (za razliku od višečlanog društva gde je za poslove sa povezanim licima nužna saglasnost organa ili članova).
  • 5. Odsustvo zabrane konkurencije: Jedini član ima zakonsko pravo da slobodno konkuriše sopstvenom društvu (može se baviti istom ili sličnom delatnošću kao preduzetnik ili član drugog društva). Ova zabrana i dužnost odanosti u višečlanim društvima obavezuju ortake i velike članove sa preko 25% udela, pod pretnjom naknade štete.
  • 6. Pravne posledice smrti/prestanka člana: Kada jedini član umre (fizičko lice) ili prestane da postoji (pravno lice) a nema pravnog sledbenika, jednočlano društvo prestaje da postoji. Tada se sprovodi likvidacija (ako je solventno) ili stečaj (ako je insolventno). Višečlana društva ne prestaju smrću nekog od članova.
  • 7. Pojačana odgovornost kod prinudne likvidacije: U slučaju prinudne likvidacije jednočlanog društva, jedini član ostaje neograničeno odgovoran za sve dugove društva i nakon njegovog brisanja iz registra, jer se pravno smatra njegovim kontrolnim članom.
  • 8. Zabrana istupanja i isključenja: Član ne može da istupi iz jednočlanog društva, niti može biti isključen iz njega, jer bi društvo ostalo bez člana, što je zakonom zabranjeno.

IV PRELAZAK JEDNOČLANOG DRUŠTVA U VIŠEČLANO

  • Nastanak višečlanosti: Jednočlano društvo po sili zakona postaje višečlano čim u njega stupi još najmanje jedan član (npr. pristupanjem novog ulagača koji unosi ulog i povećava osnovni kapital).
  • Očuvanje forme: Ovim prelazom društvo ne menja svoj pravni oblik (npr. DOO ostaje DOO), osim ukoliko članovi ne donesu odluku o promeni pravne forme (npr. prelazak DOO u AD).

Društva kapitala

16. avgusta 2026.

I POJAM I VRSTE DRUŠTAVA KAPITALA

  • Definicija: Društvo kapitala je privredno društvo u kojem su članovima primarni imovinski sastojci (sticanje što veće dobiti), dok su lična svojstva članova pravno potpuno nevažna. Zbog toga ova društva nemaju ličnopravnu prirodu.
  • Vrste: U našem pravu postoje dve forme društava kapitala:
    1. Akcionarsko društvo (AD).
    2. Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO).

II KLJUČNE OSOBINE DRUŠTAVA KAPITALA

1. Odvojen pravni subjektivitet i neodgovornost članova

  • Pravno lice: Društvo kapitala ima status pravnog lica čiji je subjektivitet potpuno odvojen od subjektiviteta njegovih članova (osnivača/vlasnika).
  • Samostalna odgovornost: Društvo za svoje obaveze odgovara samostalno, celokupnom svojom imovinom.
  • Neodgovornost članova: Članovi društva ne odgovaraju za dugove društva njegovim poveriocima. Oni snose rizik poslovanja isključivo do visine unetog uloga (gube samo ono što su uložili u slučaju stečaja).
  • Ispitna ispravka termina: Naziv „društvo s ograničenom odgovornošću“ je pravnički netačan. On pogrešno sugeriše da članovi garantuju poveriocima delom svoje privatne imovine, a zapravo ne odgovaraju uopšte, jer uneti ulog nakon unošenja prestaje da bude imovina člana i postaje imovina društva.

2. Sloboda prenosa udela

  • Pošto ličnost članova nije bitna, članstvo se menja lako prenosom udela (akcija), čime se ulagaču omogućava jednostavan izlazak iz društva (npr. prodajom akcija na berzi).
  • Za prenos udela po pravilu nije potrebna saglasnost ostalih članova.
  • Izuzetak: Opštim aktom se mogu propisati ograničenja i smetnje (npr. pravo preče kupovine u korist ostalih članova ili obavezna saglasnost uprave).

3. Mogućnost jednočlanosti

  • Za razliku od društava lica (gde moraju postojati najmanje dva člana), društvo kapitala ne mora biti višečlano – zakon izričito dozvoljava postojanje jednočlanog društva (sa samo jednim vlasnikom).

4. Trajnost društva

  • Budući da ličnost članova nije pravno značajna za opstanak, društvo ne prestaje usled smrti, istupanja ili isključenja nekog od članova.

III PRAVNI REŽIM KAPITALA I ULOGA

1. Obaveza minimalnog osnovnog kapitala

  • Pravilo: Pošto članovi ne odgovaraju za obaveze društva, ono mora u svakom momentu posedovati minimalni osnivački kapital u zakonom propisanom iznosu (finansijska garancija za zaštitu poverilaca).
  • Sankcija: Ako vrednost imovine padne ispod propisanog minimuma, a ne dopuni se u zakonskom roku (od nekoliko meseci), nastupa razlog za prestanak društva.

2. Zabrana uloga u radu i uslugama

  • Imperativna zabrana: U društvima kapitala ulog u radu i uslugama je strogo zabranjen.
  • Ratio legis (Razlog): Rad i usluge se ne mogu tačno novčano proceniti. Njihovo unošenje bi fiktivno i lažno prikazivalo kapital društva većim nego što realno jeste, što bi treća lica dovelo u zabludu o imovinskoj masi kojom društvo garantuje za svoje poslove.

IV ORGANI I UPRAVLJANJE DRUŠTVOM

1. Obaveznost organa i princip glasanja

  • Društvo mora imati najmanje zakonom predviđene organe (skupštinu i direktora).
  • Glasanje po kapitalu: U skupštini (zbornom organu vlasnika koji je nadređen ostalim organima) glasačka snaga svakog člana, pravo na dividendu (dobit) i udeo u likvidacionoj/stečajnoj masi računaju se srazmerno udelu u kapitalu (vrednosti uloga).
  • Profesionalna uprava: Društvom obično rukovode stručna lica (profesionalni direktori) kojima je upravljanje zanimanje. Članovi društva mogu, ali ne moraju biti deo uprave.

2. Dva sistema upravljanja (Sloboda izbora)

Zakon dozvoljava društvu kapitala da izabere jedan od dva sistema upravljanja:

  • Jednodomno (jednostepeno) upravljanje:
    • Skupština (najviši organ vlasnika).
    • Jedan ili više direktora (izvršni organ koji postavlja i razrešava skupština).
  • Dvodomno (dvostepeno) upravljanje:
    • Skupština.
    • Nadzorni odbor (zborni organ koji vrši nadzor i upravljanje; članove imenuje skupština).
    • Izvršni direktori (izvršni organ koji imenuje i razrešava nadzorni odbor; ako ih je tri ili više, čine izvršni odbor).

V DUŽNOST ODANOSTI (LOJALNOSTI) DRUŠTVU

  • Pravilo: Zbog odsustva ličnog karaktera, nemaju svi članovi obavezu odanosti (zabranu konkurencije i sukoba interesa). Obični, mali članovi (akcionari) mogu slobodno konkurisati društvu.
  • Izuzetak (Lica pod obavezom): Dužnost odanosti i izbegavanja sukoba interesa obavezuje isključivo:
    1. Članove uprave (direktore).
    2. Velike članove (vladajuće i značajne članove) koji imaju moć da bitno utiču na donošenje odluka u upravljanju i poslovanju društva.

Društva lica

16. avgusta 2026.

I POJAM I RAZLIKA OD DRUŠTAVA KAPITALA

  • Kriterijum razlikovanja: Kriterijum za podelu privrednih društava jeste pravni značaj ličnih svojstava članova za osnivanje i postojanje društva.
  • Definicija: Društvo lica je lična, personalna zajednica u kojoj su lična svojstva članova pravno značajnija od imovinskih sastojaka (kapitala i dobiti).
  • Vrste: U društva lica spadaju ortačko društvo (OD) i komanditno društvo (KD).
  • Priroda pravila: Pravila koja uređuju društva lica su po svojoj prirodi načelno dispozitivna, osim kada je zakonom izričito određeno da su prinudna (imperativna).

II GLAVNE KARAKTERISTIKE DRUŠTAVA LICA

Društva lica odlikuju se sledećim specifičnim osobinama:

  • Pravni subjektivitet u Srbiji: Za razliku od nekih stranih pravnih sistema, društva lica u Srbiji imaju svojstvo pravnog lica.
  • Odsustvo obaveznih organa: Društva lica ne moraju da imaju posebne organe upravljanja i rukovođenja (kao što obavezno imaju društva kapitala).
  • Lični karakter (Ugovoriintuitu personae): Ličnost članova je primarna, što proizvodi sledeća dejstva:
    • Poslovno ime obično sadrži lična imena svih ili barem glavnih članova društva (npr. „Jovan i sinovi, od“).
    • Među članovima mora postojati uzajamno poverenje, zbog čega svaki član ima obavezu odanosti društvu. Povreda ove obaveze je opravdan razlog za isključenje člana ili čak prestanak celog društva.
  • Supsidijarno očuvanje društva: Prema savremenom pravu, prestanak članstva jednog lica (usled smrti, isključenja ili istupanja) ne vodi automatski do prestanka društva, već ono može opstati među preostalim članovima.

III OSNIVANJE, VIŠEČLANOST I REŽIM ULOGA

1. Obavezna višečlanost i izuzeci

  • Najmanje dva člana: Društvo lica je uvek udruženje i mora imati najmanje dva člana (osnivači zaključuju ugovor o osnivanju koji je po prirodi čvršći ugovor o ortakluku).
  • Svođenje na jednog člana: Ako društvo ostane sa samo jednim članom (usled smrti ili istupanja ostalih), ono ne prestaje odmah. Preostalom članu se zakonom ostavlja rok od nekoliko meseci da:
    • Uključi i registruje novog člana (čime društvo opstaje);
    • Pretvori društvo lica u jednočlano društvo kapitala (npr. DOO) ili se registruje kao preduzetnik.
    • U suprotnom, društvo po isteku tog roka prestaje da postoji.
  • Članovi mogu biti i pravna lica: Članovi društva lica mogu biti i fizička i pravna lica (uključujući i društva kapitala).
    • Izuzetak (Izigravanje zakona): Pošto društva kapitala mogu biti jednočlana, osnivač može preko dva svoja jednočlana društva kapitala osnovati društvo lica, čime formalno ispunjava uslov višečlanosti, ali u praksi izigrava pravilo o neograničenoj odgovornosti.

2. Ulozi i udeo u društvu

  • Sloboda uloga: Ulog u imovinu društva lica može biti stvar (novac ili nenovčana stvar), pravo, ali i rad.
  • Pretpostavka jednakosti: Zakonom se pretpostavlja da su ulozi ortaka jednake vrednosti i da su im udeli u društvu jednaki, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno. Udeo u kapitalu se računa srazmerno vrednosti unetog uloga.
  • Nema minimalnog kapitala: Zakon ne zahteva minimalni osnivački kapital za osnivanje društva lica.

IV ODGOVORNOST ZA OBAVEZE DRUŠTVA

Ovo je ključno ispitno pitanje koje profesori uvek detaljno pitaju:

  • Neograničena solidarna odgovornost članova: Poverioci društva lica su zaštićeni time što članovi za dugove društva odgovaraju neograničeno solidarno, celokupnom svojom imovinom (i onom koju su uneli kao ulog u imovinu društva, i svojom preostalom ličnom privatnom imovinom).
  • Pravo regresa: Član koji iz svoje privatne imovine u celosti isplati dug poveriocu društva stiče pravo regresa (povraćaja tog iznosa) od samog društva i srazmerno od ostalih članova.
  • Rizik poslovanja: Zbog neograničene odgovornosti članova, društvo lica predstavlja znatno rizičniji pravni oblik za obavljanje delatnosti u poređenju sa društvima kapitala (gde članovi ne odgovaraju ličnom imovinom za dugove društva).
  • Odgovornost nakon istupanja: Ako član istupi iz društva (npr. prenosom udela), on ostaje solidarno neograničeno odgovoran za sve dugove koji su za društvo nastali do trenutka registracije njegovog istupanja u registru.

V UPRAVLJANJE, ZASTUPANJE I PRENOS UDELA

1. Upravljanje (Vođenje poslova) i zastupanje

  • Pravo svih članova: Svaki član ima zakonsko pravo i dužnost da učestvuje u vođenju poslova i zastupanju društva, osim ako ugovorom nije drugačije određeno.
  • Sistem odlučivanja:
    • Glasanje po glavama (Zakonsko pravilo): Odluke se donose jednoglasno, pri čemu svaki član ima jedan glas, bez obzira na veličinu svog udela u kapitalu.
    • Glasanje po kapitalu (Ugovorni izuzetak): Ugovorom se može predvideti da članovi glasaju srazmerno veličini svog udela (po kapitalu) i da se odluke donose većinom glasova.

2. Prenos udela (Promena članova)

  • Otežan prenos: Zbog naglašenog ličnog karaktera (intuitu personae), prenos udela na treće lice je izrazito otežan.
  • Uslovi za prenos udela trećem licu:
    1. Saglasnost svih ostalih članova (jednoglasnost).
    2. Po pravilu postoji i pravo preče kupovine udela u korist ostalih članova.
    3. Ratio legis (Razlog ograničenja): Ulazak novog lica može ugroziti lične odnose i poverenje među članovima. Takođe, treće lice može biti lošijeg imovinskog stanja, čime se preostalim članovima direktno povećava rizik, s obzirom na to da oni za dugove društva odgovaraju solidarno i neograničeno.

Članovi društva

29. juna 2026.

I POJAM I KLASIFIKACIJA ČLANOVA DRUŠTVA

  • Definicija: Članovi društva su lica koja su unela uloge u društvo, stekavši time udele u njemu, čime su postali njegovi vlasnici.
  • Pravna priroda vlasništva: Izraz „vlasnici“ se ovde koristi uslovno i slikovito, jer društvo i udeo člana nisu telesne stvari, pa pravno ne mogu biti objekat klasičnog prava svojine ili drugog stvarnog prava.
  • Nazivi članova prema formi društva:
    • U ortačkom društvu (OD): ortaci.
    • U komanditnom društvu (KD): komplementari (odgovaraju neograničeno) i komanditori (odgovaraju do visine uloga).
    • U društvu s ograničenom odgovornošću (DOO): članovi.
    • U akcionarskom društvu (AD): akcionari.

Vrste članova prema momentu sticanja statusa

  • Osnivači: Lica koja osnivaju društvo i potpisuju osnivački akt.
  • Naknadni članovi: Lica koja pristupe društvu nakon njegovog osnivanja. Oni status naknadnog člana mogu steći na jedan od tri načina:
    1. Ugovorom o ulaganju ili o pristupanju koji zaključuju neposredno sa društvom.
    2. Sticanjem udela od postojećeg člana na osnovu ugovora (npr. ugovor o kupoprodaji ili poklonu udela).
    3. Nasleđem (odnosno pravnim sledbeništvom usled prestanka pravnog lica koje je bilo član).

Tri ključne razlike između osnivača i naknadnih članova

Ovo je izuzetno važno ispitno pitanje na kojem profesori proveravaju dubinu razumevanja materije:

  1. Retroaktivna odgovornost naknadnog ortaka: U društvima lica (OD i KD), naknadni ortak odgovara za obaveze društva prema trećim licima koje su nastale i pre njegovog pristupanja, a ne samo nakon toga.
  2. Solidarna odgovornost sticaoca udela: Novi član koji stiče udeo od postojećeg člana solidarno odgovara društvu sa prenosiocem za unošenje onog uloga koji prenosilac nije u celosti unneo do momenta prenosa.
  3. Posebna prava osnivača: Osnivači mogu u osnivačkom aktu za sebe zadržati specifična prava u odnosu na naknadne članove (npr. pravo na naknadu troškova osnivanja, preuzimanje ličnih obaveza nastalih u vezi sa osnivanjem, ili pravo prvenstvenog snabdevanja proizvodima zavisnog društva), pod uslovom da se time bitno ne vređa ravnopravnost članova istog položaja.

II ČLANSKA PRAVA I OBAVEZE

  • Udeo u društvu: Predstavlja ukupnost svih članskih prava i obaveza koje jedno lice ima u društvu. Obično je srazmeran udelu člana u osnovnom kapitalu.
  • Granice unutrašnjih akata: Opštim aktom društva (npr. statutom) ne mogu se menjati minimalne obaveze člana koje su utvrđene zakonom.

Obaveze članova

  1. Glavna obaveza: Obaveza člana da unese ugovoreni ulog u društvo.
  2. Dužnost odanosti (lojalnosti): Obavezuje članove društva lica i članove društva kapitala koji poseduju veliki (značajan) udeo. Iz nje proizilaze dve dužnosti:
    • Obaveza nesukobljavanja ličnog interesa sa interesom društva.
    • Obaveza uzdržavanja od konkurisanja društvu.
  3. Sporedne obaveze:
    • Obaveza povećanja uloga u društvu lica.
    • Obaveza dodatnih uplata u društvu kapitala.
    • Obaveza sporednih činidbi.

Sporedne činidbe (Uslovi i vrste)

  • Definicija: Radnje koje se član obavezao da izvršava u korist društva na osnovu ugovora o osnivanju ili ugovora o pristupanju. Dopuštena je svaka radnja koja nije zakonom zabranjena.
  • Klasifikacija sporednih činidbi:
    1. Vršenje određenog posla (npr. vođenje poslova kao zakonski zastupnik, pružanje stručnih saveta, ili obaveza društva majke da u svojim prodavnicama prodaje robu koju proizvodi društvo ćerka).
    2. Davanje stvari društvu (npr. snabdevanje društva ćerke sirovinom koju proizvodi matično društvo).
    3. Uzdržavanje (trpeljenje) od radnji na koje bi član inače imao pravo (npr. trpljenje prekomerne buke koju društvo stvara svojim radom).
  • Pravo na naknadu: Član ima pravo na naknadu za svaku obavljenu sporednu činidbu. Naknada mora biti srazmerna vrednosti činidbe, u skladu sa načelom ekvivalencije kod dvostrano-teretnih ugovora.

Tri osnovna članska prava

Svaki član po zakonu ima tri osnovna statusna prava:

  1. Pravo na udeo u osnovnom kapitalu (učešće u kapitalu).
  2. Pravo na učešće u upravljanju (pravo glasa):
    • Aktivni vid: Pravo člana da glasa prilikom donošenja odluka ili izbora organa društva.
    • Pasivni vid: Pravo člana da bude biran na funkcije u društvu (npr. za poslovođu ili direktora).
    • Zakonski izuzeci (uskraćivanje prava glasa): Zakon može uskratiti pravo glasa određenim članovima (npr. komanditori u KD i vlasnici povlašćenih akcija u AD nemaju pravo glasa, osim u zakonom propisanim slučajevima).
  3. Pravo na učešće u dobiti.

Prateća (podrazumevajuća) prava

Služe neposrednom ostvarenju osnovnih prava:

  • Pravo na obaveštavanje.
  • Pravo nadzora nad zakonitošću i valjanošću poslovanja društva, njegovih članova i organa.

III STICANJE I PRESTANAK ČLANSTVA

1. Način i osnov (Modus i Iustus titulus)

Sticanje i prestanak članstva zahtevaju kumulativno ispunjenje formalnog načina i materijalnog osnova:

  • Način sticanja i prestanka (Modus acquirendi): Upis, odnosno brisanje iz registra. Ovaj upis ima konstitutivno dejstvo – članstvo i sva članska prava i obaveze nastaju tek momentom upisa u registar, a prestaju momentom brisanja iz registra.
  • Pravni osnov (Iustus titulus): Punovažan pravni osnov je neophodna pretpostavka za vršenje upisa ili brisanja.
    • Osnovi sticanja članstva: Osnivački akt (ugovor ili odluka o osnivanju), ugovor o pristupanju, ugovor o sticanju udela od postojećeg člana, nasleđe, ili pravno sledbeništvo usled prestanka pravnog lica.
    • Osnovi prestanka članstva: Ugovor o prenosu celog udela, odluka člana o istupanju, odluka o isključenju člana, odluka o otkupu i poništenju udela, smrt člana, prestanak pravnog lica koje je član, ili prestanak samog društva.

2. Razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg dejstva

Za usmeni ispit je ključno razlikovati pravna dejstva prema društvu i prema trećim licima (poveriocima):

  • Unutrašnje dejstvo (U krugu društva): Radnja kojom društvo upiše člana u svoju internu evidenciju (knjigu članova ili udela) ili ga iz nje obriše proizvodi pravna dejstva samo unutar društva (između članova međusobno i u odnosu sa društvom). Isto tako, ugovori zaključeni pre registracije deluju samo inter partes:
    • Osnivački ugovor obavezuje samo osnivače, a članovi prema trećima postaju tek registracijom društva.
    • Ugovor o pristupanju obavezuje ulagača da unese ulog, a društvo da ga upiše u registar.
    • Ugovor o prenosu udela obavezuje samo prenosioca (prodavca) i sticaoca (kupca), a sticalac postaje član za treća lica tek registracijom.
  • Spoljašnje dejstvo (Prema trećim licima): Prema trećim licima van društva (poveriocima), sticanje i prestanak članstva deluju isključivo od momenta registracije u APR-u.
    • Primer: Izjava ortaka o istupanju ne važi za poverioce društva sve dok se ortak ne izbriše iz registra. Ortak odgovara trećim licima za sve obaveze koje za društvo nastanu u tom međuvremenu.

3. Pravni položaj tajnog člana

  • Pojam/Definicija: Tajni član je neregistrovani član društva.
  • Pravni položaj: Za treća lica van društva tajni član pravno ne postoji.
  • Statusna i obligaciona prava: Tajni član nema nikakvih statusnih prava ni obaveza u društvu. On poseduje isključivo obligacionopravna prava i obaveze na osnovu ugovora koji je privatno zaključio sa društvom ili sa nekim od njegovih članova.