Kapital i udeo u kapitalu društva

Objavljeno autor: Ted

1. Nastanak i pojam imovine društva

  • Stvaranje imovine: Društvo stvara sopstvenu imovinu sakupljanjem uloga od svojih članova.
  • Pravna posledica uplate/unošenja uloga: Ulozi članova prelaze iz njihove lične imovine u imovinu društva (npr. uložena nepokretnost prestaje biti svojina člana i postaje svojina društva momentom uknjižbe, a novčana svota se prenosi na račun društva).
  • Pravna definicija imovine: Imovina društva je ukupnost svih njegovih imovinskih prava i obaveza. Ona se, prema klasičnoj teoriji, sastoji od aktive (imovinska prava) i pasive (obaveze/dugovi).

2. Osnovni kapital društva

  • Definicija: Osnovni kapital predstavlja zbir novčanih vrednosti uloga svih članova društva. Dobija se jednostavnim sabiranjem novčane vrednosti svih unetih uloga.
  • Obaveza registracije: Osnovni kapital mora obavezno da se registruje u zvaničnom registru.

3. Neto imovina i bruto imovina

  • Pojam bruto imovine: Ukupna vrednost svih imovinskih prava (aktive) kojima društvo raspolaže.
  • Pojam neto imovine: Novčana vrednost koja se dobija kada se od vrednosti bruto imovine društva odbije ukupni iznos njegovih dugova u momentu sačinjavanja finansijskog izveštaja (godišnjeg obračuna).
  • Pravni značaj: Vrednost neto imovine društvo unosi u finansijski izveštaj i registar, i ona u računovodstvenom smislu predstavlja njegov osnovni kapital.

VRSTE I SASTAV KAPITALA (OSNOVNI, SPOREDNI I POČETNI KAPITAL)

U pravu privrednih društava razlikuje se više kategorija kapitala s obzirom na vreme nastanka i njegovu unutrašnju namenu:

1. Osnivački kapital

  • Definicija: To je vrsta osnovnog kapitala koji društvo sakupe njegovi osnivači u trenutku osnivanja društva.
  • Pravila izmene: Društvo može menjati (povećavati ili smanjivati) osnivački kapital nakon osnivanja isključivo pod zakonom propisanim uslovima i u posebnom postupku.
  • Svrha ograničenja: Zaštita poverilaca od lažnog prikazivanja veličine kapitala (kako se treća lica ne bi dovela u zabludu da je kapital društva veći od stvarne vrednosti imovine).

2. Početni kapital

  • Definicija: Kapital koji društvo poseduje u času otpočinjanja svoje delatnosti. Na samom početku obično je jednak osnovnom (osnivačkom) kapitalu.
  • Promenljivost tokom rada:
    • Uvećanje: Kapital se uvećava ukoliko društvo tokom rada ostvari uspešno poslovanje.
    • Smanjenje (Gubitak): Smanjuje se ako društvo pretrpi gubitak, što predstavlja stanje u kojem su ostvareni rashodi veći od prihoda u poslovnoj godini.

3. Sporedni kapital

  • Definicija: Čine ga finansijska sredstva koja društvo poseduje, a koja nije unela u osnovni kapital. Sastoji se iz dve kategorije:
    • Rezerve: Sredstva koja je društvo sačuvalo iz dobiti ostvarene u ranijim poslovnim godinama, a koja nije raspodelilo za druge namene (npr. za isplatu dividende članovima), ili sredstva stečena dopunskim ulozima članova.
    • Neraspoređena dobit: Dobit ostvarena u tekućoj poslovnoj godini koja još uvek nije potrošena (bilo za pokrivanje gubitaka iz prethodnih godina, isplatu dividendi ili za nova ulaganja u delatnost).

UDEO U PRIVREDNOM DRUŠTVU (POJAM, PRAVA I RASPOLAGANJE)

1. Pojam udela

  • Definicija: Udeo je deo osnovnog kapitala društva koji je srazmeran vrednosti uloga jednog člana u odnosu na ukupan zbir vrednosti uloga svih članova.
  • Pravni osnov nastanka: Član stiče udeo u kapitalu društva kao pravnu protivvrednost (naknadu) za ulog koji je uneo u imovinu društva.

2. Članska prava i obaveze na osnovu udela

Sadržina i obim članskih prava i obaveza su srazmerni veličini udela člana u osnovnom kapitalu:

  • Pravo glasa: Član ima pravo glasa u skupštini srazmerno svom udelu.
  • Pravo na dobit: Član ima pravo na učešće u raspodeli dobiti (dividende) srazmerno udelu.
  • Snošenje gubitaka: Član učestvuje u snošenju gubitaka društva srazmerno svom udelu.
  • Likvidacioni (stečajni) ostatak: U slučaju prestanka društva, preostala imovinska masa (nakon potpunog namirenja svih poverilaca) raspodeljuje se članovima srazmerno udelu.
  • Izuzetak od srazmernosti: Opštim aktima društva (npr. osnivačkim aktom) može se predvideti drugačija srazmera prava i obaveza u odnosu na udele.
  • Izuzetak kod društava lica: U društvima lica (ortačko i komanditno) postoji oboriva zakonska pretpostavka da svaki član ima jedan glas, bez obzira na stvarnu veličinu njegovog udela.

3. Pravni položaj udela i sloboda raspolaganja

  • Odvojenost imovine: Udeo člana je deo njegove lične imovine (pravo prema društvu) i pravno je potpuno odvojen od imovine samog društva.
  • Sloboda raspolaganja: Član ima pravo da slobodno raspolaže svojim udelom, što obuhvata:
    • Otuđenje udela (prodaja, poklon, razmena).
    • Opterećenje udela (uspostavljanje zaloge ili plodouživanja).
  • Ograničenja raspolaganja: Sloboda raspolaganja može biti ograničena:
    • Zakonom (npr. obaveza pribavljanja saglasnosti ostalih članova ili pravo preče kupovine).
    • Opštim aktom društva (npr. zahtevanje prethodne saglasnosti direktora).

ODNOSI ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE IZMEĐU DRUŠTVA, ČLANOVA I POVERILACA

Odnos odgovornosti za dugove i mogućnost namirenja poverilaca strogo zavise od odvojenosti pravnog subjektiviteta društva i njegovih članova:

1. Odgovornost društva za sopstvene obaveze

  • Pravilo: Društvo kao samostalni pravni subjekt odgovara za svoje obaveze prema poveriocima celokupnom svojom imovinom.
  • Zabrana odgovornosti za dugove članova: Društvo nikada ne odgovara za lične dugove svojih članova, jer su društvo i član različiti pravni subjekti.
  • Izuzetak: Društvo može odgovarati za lični dug člana isključivo ako tu obavezu dobrovoljno preuzme na osnovu ugovora (npr. kada se društvo ugovorom obaveže kao jemac za dug svog člana prema njegovom ličnom poveriocu).

2. Odgovornost člana za sopstvene dugove i namirenje poverilaca iz udela

  • Pravilo: Član društva odgovara za svoje lične dugove celokupnom svojom imovinom.
  • Udeo kao predmet izvršenja: Budući da je udeo u kapitalu deo lične imovine člana (a ne imovine društva), poverilac člana ima zakonsko pravo da svoje potraživanje namiri direktno iz tog udela.
  • Prava poverioca člana: Lični poverilac člana može zahtevati plenidbu i javnu prodaju udela (npr. izlaganje prodaji akcija koje njegov dužnik poseduje u akcionarskom društvu) kako bi naplatio svoj dug.

Postavi komentar