Pobijanje pravnih poslova je radnja kojom poverilac otklanja od sebe posledice punovažnih imovinskopravnih raspolaganja svog dužnika kako bi naplatio svoje potraživanje iz vrednosti koje su iz dužnikove imovine prešle u imovinu njegovih pravnih sledbenika.

• vrši se prigovorom ili Paulijanskom tužbom

Paulijanska tužba podnosi se protiv lica u čiju korist je preduzeta radnja koja se pobija ili protiv njegovih sledbenika.

• ako dužnik proda kuću svom prijatelju kako bi onemogućio svog poverioca da iz njene vrednosti naplati svoje potraživanje
• poverilac će tužiti kupca i tražiti da se kupoprodaja oglasi nevažećom u odnosu na njega
• tako stiče mogućnost da u izvršnom postupku zahteva prodaju kuće i da tako od novca dobijenog prodajom namiri svoje potraživanje

ZOO predviđa uslove za pobijanje pravnih poslova:

1. Insolventnost dužnika
   • situacija kada je pasiva u dužnikovoj imovinskoj masi veća od aktive
     • poverilac nema odakle da naplati svoje potraživanje
   • ako dužnik ima imovinu kojom može izmiriti svoje obaveze – solventnost, poverilac nema pravo da pobija njegove pravne poslove
2. Nesavesnost dužnika
   • postoji onda kada je dužnik znao ili mogao znati da preduzetim pravnim poslom onemogućava poverioce da naplate svoje potraživanje
   • mora se dokazati sem u sledećim izuzecima:
     • ako otuđi dobročinim pravnim poslom
     • ako otuđi svome suprugu, krvnom ili tazbinskom srodniku u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena
       • nesavesnost se u ovim situacijama pretpostavlja

1. Nesavesnost trećeg lica
   • važi isto što i za dužnika
   • ne traži se ovaj uslov kod otuđenja dobročinim pravnim poslom
   • ako treće lice spada u familia suspecta – rodbinu pod sumnjom – njegova nesavesnost se pretpostavlja

Pravo poverioca da pobija pravne poslove dužnika vremenski je ograničeno

• može se podneti u roku od godinu dana za teretne pravne poslove, u roku od tri godine za dobročine pravne poslove
• rok se računa od dana kada je pravni posao preduzet, odnosno kada je trebalo preduzeti propušteni pravni posao

Protekom vremena ništav posao se ne može osnažiti (nema konvalidacije), ali je moguća jedna druga pojava (koja ne zahteva protek vremena) – konverzija.

• pretvaranje ništavog posla u drugi, koji je punovažan i proizvodi pravna dejstva
  • ništav posao, ostaje takav i nameravana dejstva konačno izostaju
  • izjavljena volja ispunjava uslove za postojanje i punovažnost drugog posla
  • koji proizvodi dejstva u skladu sa namerom stranaka
  • ništava je izjava o prihvatanju ponude ako se odstupa od ponuđenih uslova ali ovakva izjava volje znači novu ponudu za zaključenje ugovora po drugim uslovima
    • ponuđeni “prihvata” ponudu po nižoj ceni

U dva slučaja izvršenje ništave obaveze ima za posledicu osnaženje (konvalidaciju) pravnog posla:

1. ako je zabrana ili uzrok ništavosti bio manjeg značaja
   • u praksi teško sresti, jer posao čine ništavim tek krupni nedostatci
2. kad je izvršen, u celini ili u pretežnom delu, ugovor koji je ništav zbog nedostatka forme

Van ova dva izuzetka važi opšte pravilo da ugovor ostaje ništav iako je izvršen

• posledica toga je obaveza da se vrati ono što je primljeno pošto ne postoji pranvi osnov da se zadrži – povraćaj u pređašnje stanje, restitucija
  • ako su u pitanju jednostrano obavezni poslovi (ugovori) restitucija je po prirodi stvari jednostrana (druga strana ništa nije primila)
    • ako je reč o poklonu, pokllonoprimac je dužan da vrati stvar
  • ako su u pitanju dvostrano obavezni poslovi, restitucija je dvostrana ako su obe strane izvršile svoje obaveze, a jednostrana ako je jedna svoju obavezu izvršila a druga nije
    • kod kupoprodaje kupac će biti dužan da vrati stvar a prodavac primljenu cenu
    • kod trampe svaka stranka će biti dužna da vrati stvar koju je primila

U najtežim slučajevima ništavosti sudu pored izricanja obaveze vraćanja stoje na raspolaganju još dve mogućnosti:

1. da uskrati pravo na povraćaj datog, s tim da stranke zadrže ono što su na ime izvršenja posla primile
   • opravdano se kažnjava jedna strana, time što joj se uskraćuje pravo na povraćaj
   • ono znači nagradu drugoj strani (koja zadržava ono što je primila), iako ona kao saučesnik u nedozvoljenom pravnom poslu ne zaslužuje ovakav obzir
   • sa čisto pravne tačke gledišta primljeno se ne može zadržati jer za to ne postoji punovažan pravni osnov
2. da se ono što je na ime izvršenja posla primljeno oduzme u korist države (opštine)
   1. kad je ugovor protivan ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja, prinudnim propisima ili moralu društva

Rušljivim pravnim poslovima vređaju se privatni interesi, usled čega ih prate manje stroge sankcije

• rušljivi pravni poslovi postoje i proizvode svoja dejstva samo je njihova sudbina neizvesna i rešava se u zakonski određenom roku
  • poništenjem ili
    • poništenje u zakonskom roku koje ima povratno dejstvo
      • posao se smatra nevažećim od samog početka – kao da je ništav
    • poverilac ne može ishoditi prinudno izvršenje obaveze
    • ako je obaveza već izvršena tužbom se može zahtevati povraćaj datog – povraćaj u pređašnje stanje, restitucija
  • osnaženjem – konvalidacijom
    • ako se u zakonskom roku pravni posao ne napadne nastupa osnaženje odnosno konvalidacija
      • uzima se da je bio punovažan od samog početka
    • dužnik mora izvršiti svoju obavezu i po potrebi zahtevati prinudno izvršenje
    • ako je obaveza već izvršena ne može se zahtevati povraćaj datog odnosno restitucija
    • iste posledice nastupaju i ako se ovlašćeno lice odrekne prava da zahteva poništenje pre isteka zakonskog roka u kome se postupak poništenja može pokrenuti
  • sud ne uzima rušljivost u obzir po službenoj dužnosti
    • samo na zahtev ovlašćenog subjekta
  • poništenje može zahtevati samo lice u čijem je interesu rušljivost ustanovljena

Razlozi rušljivosti – zajednički naziv manljivost volje – sastoje se u nekom nedostatku ili mani volje odnosno njenoj izjavi:

1. Pravni poslovi zaključeni u zabludi
   • zabluda je kriva predstava o nekoj pravno relevantnoj činjenici u vezi s pravnim poslom
   • razlog za rušljivost je samo bitna zabluda
     • Bitna zabluda je takva da pri pravom poznavanju stvari strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadrž
     • kriva predstava o odlučnim činjenicama
       • odlučne činjenice mogu biti prema običaju u prometu ili po nameri stranaka
     • to su:
       • zabluda o bitnim svojstvima predmeta
         • faktičko pitanje koje sud sudi u svakom konkretnom slučaju
       • zabluda o bitnim svojstvima ličnosti ako su u pitanju ugovori intuitu personae
         • ugovori intuitu personae su oni ugovori kod kojih su lični kvaliteti bitni za učesnika pravnog posla
       • poništenje posla može se zahtevati samo ako strana ugovornica nije kriva za svoju zabludu – ako je savesna
         • postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva
         • odgovara za štetu koja se poništenjem ugovora prouzrukuje drugoj strani
           • jedini slučaj objektivne odgovornosti za prouzrokovanu štetu gde se za nastanak obaveze na naknadu ne zahteva krivica odgovornog lica

2. Poslovi zaključeni pod prevarom
   • prevara je zabluda kvalifikovana ponašanjem druge strane – saugovornika lica u zabludi
   • dva stepena prevare
     • teži – kada druga strana dovede prvu u zabludu predstavljajući joj pogrešno neku relevantnu okolnost
       • dovodi ga u zabludu
     • blaži – kad saugovornik primeti da je prva strana u zabludi ali joj na to ne skrene pažnju
       • održava ga u zabludi
     • zabluda je kvalifikovana ponašanjem druge strane
       • razlog za rušljivost je svaka prevara – čak i kad zabluda nije bitna

3. Prinuda – pretnja, strah
   • Pravni posao je zaključen pod psihičkom prinudom – pretnjom kada je izjava volje data u strahu od nanošenja nekog zla koje se stavlja u izgled – kojim se preti
     • razlog za rušljivost je opravdan strah
       • postoji ako je sama pretnja ozbiljna i ako je ozbiljno zlo kojim se pretilo
       • sud pri odlučivanju ispunjenja ovih uslova vodi računa o svim okolnostima konkretnog slučaja
         • okolnost da je pretnja delimično ostvarena uvek će biti protumačena kao znak njene ozbiljnosti
       • Fizička prinuda ili prinuda u užem smislu obuhvata raznovrsna atakovanja na fizički integritet – batinanje, zatvaranje, telesno povređivanje, zlostavljanje
         • ako prinuda u potpunosti isključuje volju žrtve u pitanju je prinudno zaključeni pravni posao koji je ništav
           • ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo
         • pretnja ili prinuda mora biti nedopuštena sa gledišta prava
           • ako neko preti upotrebom dozvoljenog pravnog sredstva da bi se ostvario neki cilj kome vodi dozvoljeno sredstvo – ugovor je punovažan
             • ako se to koristi da bi se zaključio ugovor koji nema veze sa ciljem kome vodi pravno sredstvo, postupanje nije dozvoljeno ni sa pravne ni sa moralne strane
               • zloupotreba prava
             • poništenje se može tražiti ako pretnja dolazi i od trećeg lica
             • poništenje se ne može tražiti ako je izjava volje učinjena u strahu od elementarnih nepogoda ili privredno političkih mera

4. Lezionarni ugovori – prekomerno oštećenje
   • Lezionarni ugovori su dvostrano obavezni ugovori u kojima je narušena ekvivalentnost uzajamnih davanja (lezija – oštećenje)
   • SGZ, §559: traži se oštećenje preko polovine u čisto objektivnom smislu
     • svaka strana može da traži poništenje ugovora pod uslovom da nije dobila ni pola vrednosti onog što je dala ili se obavezala dati drugoj strani
   • ZOO:
     1. dovoljno je svako prekomerno oštećenje – i manje od polovina
     2. zahteva se da postoji zabluda o pravoj vrednosti stvari
        • da oštećena strana u vreme zaključenja ugovora za pravu vrednost nije znala niti je morala znati
     3. Pravni poslovi ograničeno sposobnih lica
        • stariji maloletnici mogu samostalno zaključivati pravne poslove manjeg značaja
        • poslove većeg značaja mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika
          • ako je saglasnost data prethodno kao dozvola, ona je sastavni deo posla koji maloletnik zaključuje
          • ako saglasnost nije data prethodno, pravni posao maloletnika je rušljiv – sudbina pravnog posla zavisi od:
            1. maloletnikovog zakonskog zastupnika i
               • može se naknadno saglasiti i takva izjava ima retroaktivno dejstvo
                 • smatra se da je posao punovažan od početka
               • može svoje odobrenje uskratiti i smatra se da posao nije ni zaključen
            2. maloletnikovog saugovornika
               • ostaje vezan ugovorom
               • može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni, pa će sudbina pr. posla biti u skladu sa izjavom zastupnika
                 • ako se ne izjasni u roku od 30 dana smatra se da je odbio da da odobrenje
               • ako maloletnikov saugovornik ne traži izjašnjenje a zastupnik se ne izjasni po sopstvenoj inicijativi pa maloletnik navrši 18 godina života
                 • sudbina posla je u rukama bivšeg maloletnika
                 • u roku od tri meseca od sticanja poslovne sposobnosti može pokrenuti postupak poništenja
                   • ako ne preduzme ništa u tom roku pravni posao se osnažuje

Ništavim pravnim poslovima vređaju se opšti interesi, usled čega ih prate vrlo energične sankcije, koje se ogledaju u tome što ovakvi poslovi ne proizvode nikakvo pravno dejstvo.

• iz njih ne nastaju subjektivna prava i obaveze čije bi se izvršenje moglo sudski zahtevati, i to stanje je definitivno
• može se isticati u svako vreme
  • ne postoji rok u kome bi se to moralo učiniti
  • ništavi poslovi mogu protekom vremena ne mogu biti osnaženi – nema konvalidacije.
• ostaje ništav i ako bi uzrok ništavosti naknadno otpao
  • zabrana zbog koje je posao nevažeći kasnije se ukine
• na ništavost se može pozivati svako zainteresovano lice
  • podnošenjem tužbe za poništenje
• sud sa svoje strane ništavost uzima u obzir po službenoj dužnosti i pazi na nju i kada se učesnici posla na to ne obaziru, pa čak i ako se odriču prava koja za njih nastaju iz stanja ništavosti

Protekom vremena ništav posao se ne može osnažiti (nema konvalidacije), ali je moguća jedna druga pojava (koja ne zahteva protek vremena) – konverzija.

• pretvaranje ništavog posla u drugi, koji je punovažan i proizvodi pravna dejstva
  • ništav posao, ostaje takav i nameravana dejstva konačno izostaju
  • izjavljena volja ispunjava uslove za postojanje i punovažnost drugog posla
  • koji proizvodi dejstva u skladu sa namerom stranaka
  • ništava je izjava o prihvatanju ponude ako se odstupa od ponuđenih uslova ali ovakva izjava volje znači novu ponudu za zaključenje ugovora po drugim uslovima
    • ponuđeni “prihvata” ponudu po nižoj ceni

U ZOO, zakonu o nasleđivanju predviđen je veliki broj poslova koji su ništavi i kao takvi ne proizvode pravna dejstva.

Najčešći i najvažniji su:

1. Nedopušteni pravni poslovi
   • poslovi protivni postojećem pravu i moralu i ima ih nekoliko
     1. poslovi izričito označeni kao ništavi
        • zelenaški ugovori, ugovori kojima se predviđa kamata na kamatu, odricanje od zakonskog prava na izdržavanje
        • pravni pisci ovakve slučajeve označavaju kao “tekstuelna” ništavost
     2. poslovi protivni sadržini imperativne norme
     3. poslovi protivni nekom ustavnom načelu
     4. poslovi protivni moralu društva
        • u ova 3 poslednja slučaja se u teoriji govori o “virtuelnoj” ništavosti, koja nije izričito deklarisana, ali je kao mogućnost sadržana u objektivnom pravu do čega sud dolazi upoređivanjem sadržine pravnog posla sa smislom i duhom imperativnih normi, ustavnih načela i društvenog morala
2.  Zelenaški pravni poslovi
   • postoji kada neko iskorišćavajući nepovoljnu situaciju saugovornika ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što se u naknadu za to daje
     • bolesnom licu se proda deficitarni lek koji košta 100 dinara po ceni od 145
   • subjektivno obeležje sastoji se u zloupotrebljavanju neke nepovoljne situacije saugovornika, a objektivno u tome što postoji očigledna nesrazmera između onoga što se prima i onoga što se kao naknada za to daje
   • povraćaj u pređašnje stanje, ili oduzimanje primljenog u korist države, kao posledice ništavosti mogu u ovom slučaju teško pogoditi iskorišćenu stranu
     • ZOO predviđa mogućnost da se izvrši revizija zelenaškog ugovora i da se tako revidiran održi na snazi

3. Pravni poslovi (ugovori) sa nemogućim obavezama
   • staro pravilo koje izražava poznata maksima impossibilim nulla obligatio est
     • u OIZ formulisano kao “Što god nije moguće nijesi ni dužan”
     • po tome kada bi se ko podvezao na što, što se nikako izvršiti ne može, takva obaveza ne bi imala nikakve snage ni obaveznosti
   • reč je o objektivnoj nemogućnosti koja postoji kad je ono što je predviđeno kao obaveza nemoguće za sve ljude
   • nemogućnost ispunjenja treba shvatiti u faktičkom smislu jer ono što je pravno nemoguće ulazi u kategoriju nedopuštenih poslova
4. Prividni (fiktivni i simulovani) pravni poslovi
   • prividni pravni poslovi su oni koji se ne zaključuju stvarno, čija pravna dejstva učesnici ne žele, već s ciljem da se u spoljnom svetu – pred poveriocima, državom – stvori uverenje da su zaključeni i da su proizveli pravna dejstva koja su im svojstvena, kako bi se izbegla neka obaveza prema državi, poverioci onemogućili da naplate ili da ostvare neko pravo
     • prividno se zaključi prodaja kako bi se ostvarilo pravo na dečiji dodatak, ili neko socijalno davanje
   • ako je prividni posao jedini koji je zaključen naziva se fiktivnim pravnim poslom
   • ako je fiktivnim poslom prekriven neki drugi posao koji stranke stvarno žele naziva se simulovanim
     • prividno je zaključena kupoprodaja a stvarno poklon
     • u ovom slučaju imamo dva posla:
       1. poklon, čija pravna dejstva stranke stvarno žele ( i koji se zove disimulovan, prikriven)
       2. kupoprodaja čija pravna dejstva saugovornici ne žele (simulovan)
     • simulovan posao ne proizvodi pravna dejstva među strankama
     • disimulovani je punovažan i proizvodi pravna dejstva ako su ispunjeni zakonski uslovi za njegovu valjanost
     • prema ZOO “prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu”
       • ako je vlasnik samo fiktivno preneo na drugoga svojinu na nekoj stvari, pa kupac dalje prenese svojinu na istoj stvari, novi sticalac ostaje vlasnik ako je savestan, tj. nije znao niti morao znati za fiktivnost prvog ugovora

5. Pravni poslovi mlađih maloletnika
   • mlađi maloletnici (manje od 14 god) potpuno su poslovno nesposobni, njihovi pravni poslovi ništavi i ne proizvode nikakva pravna dejstva, bez obzira da li su teretni ili dobročii, male ili velike vrednosti
   • ni naknadna saglasnost zakonskog zastupnika im ne može dati pravnu snagu
6. Ugovori (pravni poslovi) pravnog lica zaključeni van okvira njegove pravne sposobnosti
   • pravna lica imaju tzv. specijalnu pravnu sposobnost, koja je po svom obimu i kvalitetu određena prirodom delatnosti pravnog lica i ciljem radi čijeg ostvarenja je ono osnovano
   • ZOO postavlja opšte pravilo prema kome pravno lice može zaključivati ugovore u okviru svoje pravne sposobnosti i da ugovor zaključen protivno toj odredbi “nema pravno dejstvo”
   • zakonom o privrednim društvima ovo opšte pravilo derogirano je u odnosu na preduzeća
     • posao zaključen van obima njegove pravne sposobnosti ostaje ipak na snazi, po cenu kazne koju plaća pravno lice

7. Odsustvo potrebne forme
   • opšte je usvojeno pravilo da se pravni poslovi preduzimaju neformalno – princip konsenzualizma
     • znači da je forma potrebna samo kada zakon to posebno zahteva
       • lista poslova za koje se zakonom zahteva forma kao uslov važnosti sve je duža
     • u onim slučajevima u kojima zakon to ne zahteva ugovorne stranke mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora
   • nepoštovanje zakonom ili ugovorom ustanovljene forme ad solemnitatem povlači ništavost posla

Pored ništavosti i rušljivosti postoji i treći stepen nevažećih pravnih poslova.

• Nepostojeći pravni poslovi su pravni poslovi kojima nedostaje neki bitni sastavni deo: sama volja (saglasnost), predmet ili forma ad solemnitatem
  • tako se nekome predaje stvar na čuvanje a ovaj misli da je dobija na poklon (nesporazum o prirodi posla)
  • prodavac nudi na prodaju jednu stvar (vinjak) a kupac misli na drugu (vino)
  • jedna strana insistira na jednoj a druga na drugoj ceni (nedostatak saglasnosti o bitnom elementu)
• ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, a ne može biti konvalidiran (osnažen) ni protekom vremena ni voljom stranaka, ni izvršenjem

Teorija nepostojećih pravnih poslova nastala je u prošlom veku u Francuskoj, u vezi sa sasvim specifičnim tamnošnjim prilikama u oblasti bračnog prava.

Zajedničko nepostojećim i ništavim poslovima je što ne proizvode pravno dejstvo i što protekom vremena ne mogu biti konvalidirani (osnaženi).

• Ništavi poslovi
  • pod određenim uslovima mogu biti konvalidirani izvršenjem
    • relativno malobrojni slučajevi van kojih ni izvršenje ne pomaže ništa
  • sankcija ništavosti može biti i mogućnost oduzimanja predmeta u korist države
• Nepostojeći pravni poslovi
  • kao i drugi ništavi poslovi ne mogu biti konvalidirani ni izvršenjem a nisu ispunjeni ni uslovi za oduzimanje predmeta u korist države
  • razlozi koji posao čine nepostojećim su krupniji od onih koji povlače ništavost
  • nisu krupnije i posledice a to znači da
    • razlika koja postoji između ništavih i nepostojećih nije pravna već faktička
      • neki nedostaci od strane jednih se kvalifikuju kao razlozi nepostojanja, a od strane drugih kao razlozi ništavosti pravnog posla
        • slučaj sa odsustvom forme ad solemnitatem