ŠVAJCARSKA
Prema zvaničnim podacima stopa kriminala u ovoj zemlji je od 1960-71 bila konstantna ili čak opadala.
Clinard poredi Švajcarsku i Švedsku:
- prvi razlog je centralizacija političkog i ekonomskog sistema Švedske i decentralizacija u Švajcarskoj
- švajcarsko forsiranje privatne inicijative, švedsko oslanjanje na ideju društvenog blagostanja
Studije o viktimizaciji u ovoj zemlji pokazale su da su njeni građani žrtve krivičnih dela znatno češće nego što se zaključuje iz statistika.
- švajcarska policija ne unosi u zvanične evidencije sve zločine
Kriminalitet korporacija je u Švajcarskoj veoma izražen
- najveći centar finansijske korupcije u svetu
- švajcarske banke su bile optužene za pranje novca italijanske Mafije i drugih kriminalnih organizacija
Stopa nasilničkog kriminala je veoma niska ali kliše je da su Švajcarci manje violentni.
Kaznena i nepunitivna sredstva u ovoj zemlji kombinuju se u delotvoran mehanizam čije delove čine porodica, obrazovne ustanove i tržište radne snage.
REPUBLIKA IRSKA
Stopa kriminaliteta u gradovima nije porasla više nego na selu, porast je bio pre difuzan nego što se koncentrisao na gradska područja.
Irska se smatra izuzetkom od pravila da sa modernizacijom društva ide i porast kriminala. Objašnjenje je snažan uticaj katoličke crkve na vlast, obrazovanje i porodicu.
Čak 86% anketiranih građana ove zemlje ukazalo je da ima veliko poverenje u policiju, više nego u bilo koju drugu irsku instituciju.
MALTA
Spada u krug razvijenih država koje nemaju posebnih problema sa kriminalitetom. Valeta je jedini glavni grad neke evropske države sa višegodišnjom stopom ubistava – nula.
Više od 80% kriminaliteta odlazi na lakša imovinska dela, sitne krađe i vandalizam. Dosta tih dela se vrši na lokacijama gde se okuplja veliki broj ljudi – turista.
Broj policajaca je jedan od većih u Evropi, a organi reda imaju prestižan društveni ugled. Sistem socijalne neformalne kontrole je vrlo efikasan.
Dobra je integrisanost i solidarnost pojedinaca u malteško društvo – socijalni altruizam koji snažno utiče na prevenciju primarnog kvaliteta. To je i faktor otežane reintegracije osuđenih prestupnika jer ih sredina posle odbacuje.
JAPAN
Japan ima nagli ekonomski razvoj kombinovan sa stabilnom stopom kriminaliteta koja je višestruko niža nego u ostalim razvijenim zemljama.
Japanci manje koriste krivične sankcije kao sredsto kontrole nego ranije.
Snažna društvena kontrola u svakodnevnom životu i potčinjavanje pojedinca grupnim interesima je objašnjenje za ovakve podatke. Na ovakvu kontrolu se nadovezuje delovanje vrlo efikasne japanske policije koja ima izvanrednu saradnju sa javnošću.
Uticaj kulturnih faktora (Reichel):
- etnička homogenost
- relativizam
- kolektivizam
- bespogovorno potčinjavanje hijerarhiji i poretku od strane građana
Beirne i Messerschmidt – ne slažu se s ovakvim objašnjenjima i posebno ukazuju na faktor podrške koju japansko društvo pruža građanima.
Japanska kultura počiva velikim delom na srednjovekovnom normativnom sistemu.
Studija F. Adler
Frede Adler je izdvojila 5 područja i u njima proučavala po dve zemlje sa niskom ili najnižom stopom u regionu.
Za svaku od tih država je izračunala stopu kriminaliteta i 47 socio-ekonomskih varijabli.
Iz tih podataka nije mogla doći do bilo kakve pravinosti jer su se te države međusobne razlikovale po državnoj organizaciji, obliku vladavine, nivou privrednog razvoja, urbanizaciji, homogenosti itd.
Daljom analizom bavila se kvalitativnim upoređivanjem formalnih i neformalnih mehanizama socijalne kontrole.
Zajedničke crte:
- podrška javnosti delovanju sistema krivičnog pravosuđa- građani pomažu organima formalne socijalne kontrole.
- snažno delovanje mehanizama neformalne socijalne kontrole – pre svega porodice
Pravnik 