Hipotekarni poverilac se može odreći hipoteke jednostranom izjavom volje.

• poveriočevo potraživanje koje je dotada bilo obezbeđeno založnim pravom, postaje obično (hirograferno) potraživanje
• izjava o odricanju treba da bude data u pismenom obliku kod suda koji vodi zemljišne knjige ili drugog nadležnog organa ako su u pitanju druge javne knjige
• da bi hipoteka prestala potrebno je i u ovom slučaju da se ispiše iz zemljišnih knjiga

Hipoteka može prestati ako ne nastupi uslov ili ako protekne rok, ukoliko je bila konstituisana za obezbeđenje uslova potraživanja ili potraživanja ograničenog rokom.

• mora se tražiti ispis hipoteke iz javnih knjiga
• nije predviđeno u Zakonu o svojinsko-pravnim odnosima, ali je prihvaćeno u pravnoj teoriji

Ispis hipoteke iz zemljišnih knjiga može se tražiti kada isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti (konsolidacija).

• treba razliovati od sjedinjenja (konfuzije)
  • kod konfuzije u jednom licu se sjedinjuju svojstva hipotekarnog poverioca i dužnika (dakle potraživanja i duga)
    • ako na pasivnoj strani postoje dva lica, dužnik i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti, sjedinjenjem (konfuzijom) prestaje potraživanje, a hipoteka ostaje dok se ne ispiše iz javnih knjiga
  • kod konsolidacije svojstva hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (dakle hipoteke i svojine)
    • kod konsolidacije potraživanje prema dužniku ostaje, samo što sada poverilac nema hipoteku na tuđoj nego na svojoj nepokretnosti
  • konfuzija je uređena u ZOO, a konsolidacija u Zakonu o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima
  • prestanak potraživanja i prestanak hipoteke ne moraju se vremenski podudarati
    • kada je dužnik jedno lice, a sopstvenik hipotekovane neopokretnosti drugo lice
      • dužnik koji zna da je obaveza prestala nije ovlašćen da traži ispis hipoteke
      • sopstvenik nepokretnosti koji ima pravo da zahteva ispis hipoteke, nije možda obavešten o prestanku obaveze i zbog toga ne podnosi molbu za ispis
    • postoji jedan period u kome je potraživanje već prestalo, a hipoteka još nije ispisana iz javnih knjiga

Hipoteka može prestati i u slučaju javne prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku. Tu postoje 2 situacije:

1. kad javnu prodaju zahteva hipotekarni poverilac
   1. može zahtevati da se namiri iz hipotekovane nepokretnosti ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o roku
   2. ukoliko je dužnik ujedno i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti, hipotekarni poverilac treba da podigne tužbu protiv dužnika
   3. presuda u ovom sporu služi kao izvršna isprava na osnovu koje se traži namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti
      1. presuda u ovoj parnici služi protiv dužnika, a presuda u ovom sporu služi kao izvršna isprava
   4. kad se nepokretnost otuđi na javnoj prodaji, hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta, a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje iz dobijene svote
2. kad javnu prodaju traže obični poverioci
   1. ako javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični (hirograferni) poverioci, hipoteka prestaje na dan kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno
      • hipoteka se ispisuje iz zemljišnih knjiga po službenoj dužnosti
   2. potraživanje obezbeđeno hipotekom namiruje se pre običnih poverioca
   3. može se desiti da dobijena cena na javnoj prodaji nije dovoljna ni za namirenje potraživanja hipotekarnog poverioca,
      • javna prodaja ima za dejstvo prestanak založnih prava na nepokretnosti iako hipotekarni poverioci nisu u potpunosti namireni

• pravilo o prestanku hipoteke u slučaju javne prodaje u postupku izvršenja je dispozitivne prirode
  • kupac hipotekovane nepokretnosti i hipotekarni poverilac se mogu sporazumeti da hipoteka ostane, a da kupac preuzme dužnikovu obavezu, u iznosu koji bi hipotekarni poverilac dobio u izvršnom postupku

Hipoteka prestaje kada propadne hipotekovana nepokretnost (npr.zemljište bude poplavljeno ili zgrada izgori u požaru).

• ako se nepokretnost ponovo uspostavi bilo prirodnim putem (npr.poplava se povuče i zemljište se ponovo ukaže) bilo radom (na ruševinama kuće podigne se nova zgrada) hipoteka se obnavlja
• ako se za srušenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada štete zbog rušenja, hipoteka prestaje da postoji, ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja založno pravo u korist hipotekarnog poverioca

Kada potraživanje obezbeđeno hipotekom prestane, sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati brisanje hipoteke iz zemljišnih knjiga.

• kad dužnik ispuni svoju obavezu ili potraživanje prestane na neki drugi način, prestaje osnov na kome je počivala hipoteka
• za prestanak hipoteke, nije dovoljno da dužnik ispuni svoju obavezu ili da se ona ugasi na drugi način
  • potrebno je da se hipoteka, koja je upisana u zemljišne knjige, ispiše iz njih
  • gašenje potraživanja ne povlači prestanak hipoteke, nego samo omogućava sopstveniku hipotekovane nepokretnosti da zahteva ispis hipoteke iz zemljišnih knjiga

Ispunjenje obaveze je redovan i najčešći slučaj prestanka potraživanja obezbeđenog hipotekom, ali nije i jedini. Potraživanje prestaje i brisanje hipoteke se može zahtevati i u ovim slučajevima:

1. ispunjenje obaveze
2. sa ispunjenjem obaveze izjednačuje se i zamena ispunjenja kada se poverilac i dužnik sporazumeju da će poverilac primiti nešto drugo umesto onoga što mu se duguje
3. prebijanje (kompenzacija)
4. otpuštanje duga
5. prenov (novacija), nemogućnost ispunjenja
6. protek vremena
7. smrt dužnika ili poverioca kod obaveza koje su nastale s obzirom na lične osobine ugovornika ili s obzirom na lične sposobnosti dužnika

Prema opštim pravilima obligacionog prava obaveza prestaje u slučaju kada jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.

• ako poverilac nasledi svog dužnika, potraživanje koje je ranije imao prestaje, jer je došlo do sjedinjenja (konfuzije) subjekta u obligacionom odnosu
• ako je poveriočevo potraživanje obezbeđeno hipotekom upisanom u zemljišne knjige biće drugačije
  • obaveza prestaje sjedinjenjem tek kad se hipoteka ispiše iz zemljišnih knjiga

Hipoteka ne prestaje ako potraživanje hipotekarnog poverioca zastari.

dužnik ne može tražiti ispis hipoteke iz zemljišnih knjiga zbog toga što je potraživanje zastarelo

Među pravima koja mogu biti predmet hipoteke nalazi se i sama hipoteka.

• potraživanje obezbeđeno hipotekom se može hipotekovati
• nathipotekarni poverilac dobija obezbeđenje koje se sastoji u
  • potraživanju hipotekarnog poverioca prema hipotekarnom dužniku
  • hipoteci kao akcesornom pravu
• potrebno je da se nathipoteka upiše u zemljišne knjige

Hipotekarni poverilac može konstituisati hipoteku na svojoj hipoteci bez pristanka hipotekarnog dužnika.

• može biti samo do visine potraživanja obezbeđenog hipotekom
  • ukoliko iznos potraživanja nathipotekarnog poverioca prelazi visinu potraživanja obezbeđenog hipotekom, nathipotekarni poverilac će moći da se eventualno namiri samo iz imovinske mase hipotekarnog poverioca
• posle upisa nathipoteke, dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu samo ako se sa tim saglasi nathipotekarni poverilac
  • dužnik može položiti dugovani iznos u sud ako je situacija nejasna

Sopstvenik može prodati hipotekovanu nepokretnost i preneti pravo svojine na treće lice.

• on ostaje dužnik hipotekarnog poverioca, a hipoteka opterećuje nepokretnost koja se nalazi u svojini kupca
• ugovornici mogu da se saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu
  • za preuzimanje duga potreban je pristanak poverioca
  • smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak za preuzimanje duga, ako ga na pismeni poziv sopstvenika-prodavca nije odbio u roku od tri meseca od prijema

Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na treće lice.

• zajedno sa potraživanjem na treće lice prelazi i hipoteka
• nije potreban poseban pristanak dužnika, ali je zbog prelaza hipoteke na treće lice potreban upis u zemljišnu knjigu
• hipoteka se ne može prenositi sama za sebe, odvojeno od potraživanja čije ispunjenje obezbeđuje
  • ugovor o prenosu hipoteke bez potraživanja bio bi ništav

Prenos potraživanja obezbeđenog hipotekom događa se i u slučaju kada sopstvenik hipotekovane stvari isplati dug hipotekarnom poveriocu. Na njega prelazi po samom zakonu i potraživanje i hipoteka kao sporedno pravo.

U ulozi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti može se nalaziti dužnik, ili treće lice i to bilo od zasnivanja hipotekarnog odnosa, ili docnije u toku trajanja ovog odnosa.

Nepokretnost se i dalje nalazi u njegovoj državini i on je ovlašćen da je upotrebljava i da se koristi njome radi pribiranja plodova.

• dužnik može lakše otplaćivati rate koje duguje, smanjivati iznos duga i na kraju osloboditi se hipoteke

Sopstvenik nepokretnosti može slobodno raspolagati svojom nepokretnošću i posle zasnivanja hipoteke.

• može prodati nepokretnost iako je hipotekovana (i preneti pravo svojine na treće lice)
• može je razmeniti za neku drugu nepokretnost, pokloniti je, zasnovati pravo plodouživanja
• raspolaganja ne diraju u prava hipotekarnog poverioca i on usled toga ne može biti oštećen
  • ima pravo sledovanja, i on na osnovu toga može zahtevati od bilo kog lica koje drži nepokretnost da trpi namirenje hipotekovanog potraživanja iz vrednosti hipotekovane stvari

Osnovno pravo hipotekarnog poverioca je da zahteva namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, ako hipotekarni dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti.

• jedino ovlašćenje koje on ima kad je reč o hipotekovanoj nepokretnosti
  • nema ni pravo da upotrebljava nepokretnost, niti pravo da pribira plodove, niti ima državinu na stvari
• hipotekarni poverilac treba da dobije izvršnu ispravu
  • ako je dužnik istovremeno i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti, hipotekarni poverilac treba da podnese tužbu kojom će od dužnika zahtevati isplatu
  • pravosnažna odluka suda kojom se udovoljava tužbenom zahtevu u parnici, predstavlja ispravu
  • na osnovu ovakve ili slične izvršne isprave hipotekarni poverilac podnosi molbu sudu da se izvrši javna prodaja hipotekovane nepokretnosti

Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva prilikom naplate svog potraživanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

• ako je vrednost hipotekovane nepokretnosti veća od iznosa hipotekovanog potraživanja, hipotekarni poverilac će se namiriti u potpunosti, a hirograferni poverioci će moći da svoja potraživanja naplate iz ostatka vrednosti
• ako je pak, vrednost hipotekovane nepokretnosti manja, hipotekarni poverilac će naplatiti svoje potraživanje u visini vrednosti dobijene prodajom nepokretnosti
  • preostali deo svog potraživanja, hipotekarni poverilac može pokušati naplatiti iz imovinske mase dužnika, ali u tom slučaju on nema pravo prvenstva i namiruje se kao obični poverilac prema pravilu o srazmernom namirenju
• ima pravo prvenstvene naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti i u odnosu na sve ostale hipotekarne poverioce čije je založno pravo docnije upisano u javne knjige
  • namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti se vrši prema pravilu prior tempore potior iure
    • ranije stečena hipoteka, omogućuje hipotekarnom poveriocu da svoja potražiavnja naplati u celini
    • docniji hipotekarni poverilac može se naplatiti samo iz iznosa koji preostane posle namirenja prvog hipotekarnog poverioca

Pravo sledovanja se sastoji u tome da hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz vrednosti koja se dobija prodajom hipotekovane nepokretnosti bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili je prešla u svojinu trećeg lica.

• stvar ostaje u državini dužnika, i on je može upotrebljavati i pribirati plodove sa nje, kao što može i otuđiti pravnim poslom ili dalje založiti
• da bi hipotekarni poverilac bio obezbeđen i u slučaju otuđenja hipotekovane nepokretnosti trećem licu, neophodno je da hipoteka sadrži pravo sledovanja
  • hipotekarni poverilac može da se naplati iz hipotekovane nepokretnosti bez obzira na to u čijim se rukama ona nalazi
• potrebno da se dosledno sprovede načelo upisa (formalno načelo) i načelo pouzdanja u zemljišne knjige
  • pravo sledovanja hipotekarnog poverioca, a s njim i čitava hipoteka, zavise od toga da li je poštovano načelo upisa

Od trenutka upisa hipoteke u javne knjige sopstvenik ne sme smanjivati vrednost hipotekovane stvari, niti na bilo koji način dovoditi u opasnost poveriočevu mogućnost namirenja.

• ako sopstvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost, hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa ovakvim postupcima
• ako ovaj nastavi da smanjuje vrednost hipotekovane nepokretnosti poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti
• hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva zaštitu i protiv postupka trećih lica kojima se nanosi šteta hipotekovanoj nepokretnosti

Hipotekarni poverilac ima dve vrste prava:

1. pravo potraživanja prema dužniku
2. založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti

Hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu, a ako ovaj to ne učini dobrovoljno, može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase, a to znači iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari.

Na pasivnoj strani, kod hipoteke najčešće postoji samo jedno lice.

• dužnik u obligacionom odnosu i istovremeno sopstvenik hipotekovane nepokretnosti
• događa se da je jedno lice dužnik u obligacionom odnosu, a da neko drugo lice pristaje da se hipoteka konstituiše na njegovoj nepokretnosti
  • sin student želi da uzme kredit od banke za kupovinu stana
  • njegov otac može kao sopstvenik kuće konstituisati hipoteku u korist banke za sinovljev dug
  • banka, kao poverilac, ima potraživanje prema dužniku
    • ako dužnik ne ispuni svoju obavezu banka može zahtevati da svoje potraživanje namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti koja se nalazi u svojini dužnikovog oca

Najčešće se za obezbeđenje jednog potraživanja osniva hipoteka na jednom zemljišno- knjižnom telu.

Moguće je konstituisati hipoteku za isto potraživanje na više zemljišno-knjižnih tela – zajednička (simultana) hipoteka.

• ustanovljava se u slučaju
  • kada je vrednost jednog zemljišno-knjižnog tela manja od iznosa potraživanja
  • kada hipotekarni poverilac nastoji da postigne što veću sigurnost i traži da dužnik založi više nepokretnosti, a ne samo jedno zemljišno- knjižno telo
• upisuje se u zemljišne knjige tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao glavni, a ostali zemljišno-knjižni ulošci (sa ostalim zemljišno-knjižnim telima) označavaju se kao sporedni
  • u glavnom ulošku beleže se svi sporedni uložci u kojima je upisana zajednička hipoteka
  • u svakom sporednom ulošku, zabeleškom se upućuje na glavni uložak
• hipotekarni poverilac može zahtevati namirenje iz bilo kog zemljišno-knjižnog tela bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni zemljišno-knjižni uložak
• ako uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje i hipoteke drugih poverilaca a prvenstveni red je drugačiji, potraživanje, obezbeđeno zajedničkom hipotekom se namiruje srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti

Hipoteka se stiče upisom u zamljišnu knjigu na osnovu ugovora koji zaključuju hipotekarni poverilac i dužnik (ili treće lice koje zalaže nepokretnost za dužnika).

• ugovor, predstavlja pravni osnov za nastanak hipoteke, a uz to je potreban i upis
• hipoteka se upisuje u teretni list zemljišne knjige
  • upis hipoteke, kao i upis ostalih zemljišno-knjižnih prava je kauzalan
    • zavisi od postojanja i punovažnosti pravnog osnova na kome počiva
  • da bi se hipoteka konačno mogla steći upisom u zemljišne knjige potrebni su ovi uslovi:
    • knjižni prethodnik
      • hipoteka može nastati samo ako lice, koje je u zemljišnoj knjizi upisano kao sopstvenik, izrečno izjavi u pismenom obliku da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom
    • isprava za upis
      • isprava treba da sadrži pravni osnov za uknjiženje
        • najčešće ugovor o zajmu, ali može biti i neki drugi ugovor
        • ugovor treba da je punovažan, a potpisi overeni u sudu
      • isprava treba da sadrži tačan opis zamljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka
      • izrečnu izjavu knjižnog prethodnika da pristaje na uknjižbu hipoteke na njegovoj nepokretnosti
    • potraživanje obezbeđeno hipotekom treba da bude određeno i kad je reč o pravnom osnovu i u pogledu iznosa
      • samo kod kaucione i kreditne hipoteke dovoljno je da bude određen najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno hipotekom

Načelno, hipoteka se odnosi na nepokretne stvari.

• izuzetno, brodovi i vazduhoplovi
  • na njima se konstituiše hipoteka kao na nepokretnostima
• hipoteka obuhvata nepokretnosti u celini sa svim njenim sastavnim delovima
  • ako se vrednost nepokretnosti poveća, hipoteka se odnosi i na poboljšanje nepokretnosti – ekstenzivnost hipoteka
• na području na kome se vode zemljišne knjige, hipoteka ima za predmet zemljišno-knjižno telo u celini
  • po pravilu se odnosi na više katastarskih parcela
  • ako sopstvenik hoće da hipotekom optereti samo jednu parcelu ili čak deo parcele, potrebno je najpre da se katastarska parcela otpiše iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela u čijem se sastavu nalazila i da se od nje obrazuje novo zemljišno-knjižno telo
• ako se na zemljištu nalazi zgrada, hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade, a može imati za predmet samo zgradu bez zemljišta
  • postoji kada jedno lice ima pravo svojine na zgradi, a zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini
    • sopstvenik zgrade, ako uzme zajam od banke može kao dužnik konstituisati hipoteku na zgradi
  • predmet hipoteke može biti stan koji se nalazi u svojini pojedinca ili poslovna prostorija

Kako je zemljišno-knjižno telo precizno određeno katastarskim parcelama, a ove premerom zemljišta, te hipoteka ima za predmet određeni deo zemljišne površine, određenu zgradu ili deo zgrade.

• ne može postojati generalna hipoteka
  • hipoteka na neodređenim nepokretnostima ili na svim nepokretnostima dužnika, sadašnjim i budućim i za sva potraživanja koja bi neki poverilac imao prema dužniku

Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige, a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika.

Hipotekovana nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika, te on može stvar upotrebljavati i pribirati plodove sa nje, za vreme dok postoji založno pravo.

• treća lica koja žele da saznaju da li je nepokretnost opterećena hipotekom, mogu se o tome obavestiti uvidom u sadržinu javnih knjiga

Hipoteka je redovan način zalaganja nepokretnosti. Ali i pokretne stvari mogu se hipotekovati.

• za to je potrebno da se za pokretne stvari uvedu javni registri slični zemljišnim knjigama i drugim javnim knjigama u koje se upisuju nepokretnosti i stvarna prava na njima
• na ovaj način se zalažu brodovi i vazduhoplovi
  • dužnik ih zadržava u svojoj državini
  • to mu omogućava da korišćenjem broda i pribiranjem prihoda otplaćuje dug poveriocu.

Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se, pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadržane stvari.

Opšte pravilo o pravu retencije predviđeno je u ZOO čl.286:

1. Poverilac dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.
2. U slučaju da je dužnik postao nesposoban za plaćanje, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo. Pravo retencije ima svaki poverilac bez obzira na osnov i vrstu pravnog posla iz kojeg je potraživanje nastalo.

Poverilac ima pravo da zadrži dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje prema dužniku dospelo.

• potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje
  • od tog trenutka poverilac je ovlašćen da zadrži dužnikovu stvar
  • u tome se pravo retencije razlikuje od ugovornog založnog prava
    • ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo, pa i za buduće ili uslovno potraživanje, dok pravo retencije može postojati samo za dospelo potraživanje
  • izuzetno poverilac u čijim rukama se nalazi dužnikova stvar, može je zadržati i pre nego što je njegovo pravo potraživanja dospelo ako je dužnik postao nesposoban za plaćanje

Predmet prava retencije mogu biti sve vrste pokretnih stvari, uključujući tu i novac. Potrebno je samo da stvar bude takva da se može izložiti prodaji.

Pravo retencije može se sticati i na nepokretnim stvarima.

• kod retencije nepokretnosti poverilac se ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari
• pravo retencije se sastoji samo iz ovlašćenja da se zadrži stvar do isplate
• samo sredstvo pritiska, a ne i sredstvo namirenja

Poverilac može steći pravo retencije na dužnikovoj stvari ako mu se ona već nalazi u rukama.

• zadržati se može ono što se već drži
• državina se može steći bilo pre ili posle dospelosti potraživanja
• svako držanje dužnikove stvari ne dovodi do sticanja prava retencije
• ne može steći pravo retencije iako ima u rukama dužnikovu stvar:
  • ako je stvar izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje
    • poverilac može steći pravo retencije na dužnikovoj stvari samo ako se dužnik saglasio stim da stvar izađe iz njegove državine
    • ako je stvar izašla iz državine protivno volji dužnika, poverilac, iako takvu stvar ima u rukama, neće moći na njoj da stekne pravo retencije
  • ako je dužnik predao stvar poveriocu na čuvanje
    • ostavoprimac je dužan da na ostavodavčev zahtev preda stvar koju je čuvao, a da naplatu svojih potraživanja zahteva redovnim putem
  • ako je dužnik predao stvar poveriocu na posudu
    • ugovor o posudi je dobročin ugovor i na osnovu njega poslugodavac se obavezuje da preda nepotrošnu stvar poslugoprimcu na besplatnu upotrebu na određeno vreme

Prema ZOO, pravo retencije sastoji se iz 2 ovlašćenja:

1. poverilac ima pravo da dužnikovu stvar zadrži sve do trenutka dok mu dužnik ne ispuni obavezu
   1. efikasnost prava retencije zavisi od raznih okolnosti, a u prvom redu od toga koliko je dužniku stalo do stvari koju poverilac drži
      • ako dužnik radije pristaje da žrtvuje svoju stvar nego da ispuni obavezu, poveriočevo potraživanje neće se ostvariti
   2. odbrana poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari
      • kad jedno lice podnese tužbu za povraćaj svoje stvari od lica u čijioj se državini ona nalazi, tuženi može istaći prigovor prava retencije i tako odbiti tužbeni
   3. nije vremenski ograničeno i poverilac može zadržati dužnikovu stvar sve dok ovaj ne ispuni obavezu
   4. ako dužnik ispuni dug, pravo retencije prestaje pošto je prestalo potraživanje i poverilac je tada dužan da stvar vrati dužniku
      • dužnik može doći do svoje stvari koju je poverilac zadržao i tako što će poveriocu pružiti odgovarajuće obezbeđenje za njegovo potraživanje
   5. poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti zadržane stvari
      1. retinent je dužan, pre nego što pristupi ostvarenju naplate, da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika
      2. u našem pravu pravilo o mogućnosti namirenja predviđeno je na opšti način i važi za poverioce u građanskom pravu, kao i za one u privrednom pravu, jedna razlika:
         1. retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako zadržana stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost
         2. poverilac iz ugovora u privredi nije dužan da se obrati sudu nego može pristupiti javnoj prodaji po isteku 8 dana od dana upozorenja učinjenog dužniku da će tako postupiti

Poverilac ima pravo prvenstva pred ostalim poveriocima u namirenju iz zadržane stvari i pravo da se naplati iz zadržane stvari.

Pravo retencije ima mnogo sličnosti sa založnim pravom, ali i par razlika:

• retencija ima u našem pravu istu sadržinu kao i ručna zaloga
  • retinent može stvar zadržati dok mu dužnik ne ispuni obavezu, isto kao što to može učiniti založni poverilac kome je zalogodavac predao stvar
  • retinent je ovlašćen da naplati svoje potraživanje iz zadržane stvari na isti način kao i založni poverilac
  • primenjuje se i načelo nedeljivosti kao i na založno pravo
    • dužnik može zahtevati stvari tek onda kada isplati obavezu u celini
  • založni poverilac ima pravo sledovanja, a retinent nema
    • poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama
    • retinent ne može podneti petitornu tužbu protiv lica kod koga se nalazi stvar koja je izašla iz njegove državine, a založni poverilac može
  • da bi poverilac mogao imati pravo retencije stvar mora biti u njegovoj neposrednoj državini, a kod založnog prava ne mora
  • pravo retencije može nastati samo ako poverilac ima dospelo potraživanje prema dužniku
    • ugovorno založno pravo može nastati i kad potraživanje nije dospelo
  • pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a založno pravo najčešće na osnovu ugovora

U trenutku dospelosti, založni poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.

• višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan isplatiti zalogodavcu bez odlaganja.
• ako založni poverilac u roku od osam dana ne isplati zalogodavcu višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja, plaća zalogodavcu propisanu zateznu kamatu

Založni poverilac je dužan da obavesti preporučenim pismom dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge.

Založni poverilac je dužan da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja.

Zalogodavac je dužan da sarađuje sa založnim poveriocem u postupku namirenja poveriočevog potraživanja iz predmeta založnog prava od trenutka kada mu je dostavljeno poveriočevo obaveštenje.

Zalogodavac je dužan da založnom poveriocu pruži potrebna obaveštenja radi sprovođenja namirenja.

Ako povredi neku od obaveza iz ovog člana, zalogodavac ili dužnik, kad to nije isto lice, dužan je da naknadi štetu koju trpi založni poverilac.

Od dana dostavljanja obaveštenja založnog poverioca, zalogodavac je dužan da trpi da se založni poverilac namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

• zalogodavac je dužan da predmet založnog prava ili ispravu koja je neophodna za sticanje državine preda založnom poveriocu na njegov zahtev
• do predaje državine založnom poveriocu, zalogodavac je dužan da se uzdržava od radnji kojima se može smanjiti vrednost predmeta založnog prava
• ako povredi neku od obaveza, zalogodavac je dužan da naknadi štetu koju trpi založni poverilac

Po dostavljanju obaveštenja dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice i trećem licu kod koga se stvar nalazi, založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava uzme u državinu.

• ako zalogodavac dobrovoljno ne izvrši svoju obavezu predaje predmeta založnog prava založnom poveriocu, založni poverilac može sudu podneti zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca ili lica u čijoj se državini predmet založnog prava nalazi i predaji tog predmeta založnom poveriocu u državinu
• podnosi se overeni izvod iz Registra zaloge i ugovor o zalozi
  • izvod iz Registra zaloge izjednačava se sa izvršnom ispravom
• ako je predmet založnog prava, zbog svoje prirode, nepodoban za prenos u državinu ili ako je to u interesu založnog poverioca, sud, na predlog založnog poverioca, određuje administratora koji se stara o predmetu založnog prava do trenutka namirenja založnog potraživanja
• protiv rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca ili lica u čijoj se državini predmet založnog prava nalazi, zalogodavac može, u roku od tri dana od dana prijema rešenja, uložiti prigovor da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, ili da je dug isplaćen, o čemu mora podneti pismene dokaze

Posle dostavljanja obaveštenja založnog poverioca, zalogodavac ne može pravno raspolagati predmetom založnog prava bez dozvole založnog poverioca.

• ako zalogodavac prodaje predmet založnog prava u okviru svoje redovne delatnosti zabrana otuđenja ne proizvodi pravno dejstvo prema savesnom pribaviocu i on stiče pravo svojine bez tereta

Posle izvršenog upisa početka namirenja u Registar zaloge, založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu.

Založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta založnog prava po isteku roka od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar zaloge.

• dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava.
• posle dostavljanja obaveštenja zalogodavcu o početku postupka namirenja, založni poverilac i zalogodavac mogu se sporazumeti da se rok od 30 dana skrati
• založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako je takav način predviđen ugovorom o zalozi
• založni poverilac može poveriti sprovođenje javne prodaje stručnom licu koje se redovno bavi takvom delatnošću

Založni poverilac može prodati predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ako je takav način prodaje predviđen u ugovoru o zalozi.

• tržišna cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari redovno prodaju pod uobičajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava
  • ako u mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava stvar nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu
• berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari prodaju na najbližoj berzi
• ako predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca

Založni poverilac može poveriti licu koje se bavi davanjem zajmova uz zalogu kao zanimanjem ili licu koje se bavi prodajom takvih stvari kao zanimanjem, da u njegovo ime i za njegov račun proda predmet založnog prava.

• založni poverilac i lice kome je poverena prodaja predmeta založnog prava solidarno su odgovorni zalogodavcu ako mu prouzrokuju štetu prilikom prodaje

Založni poverilac je dužan da obavesti dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o mestu i vremenu održavanja prodaje.

• ako je prodaja predmeta založnog prava održana bez prisustva dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice, založni poverilac je dužan da, bez odlaganja, obavesti svakog od njih o okolnostima koje mogu biti od značaja, a naročito o izvršenoj prodaji, načinu na koji je prodaja izvršena, postignutoj ceni i troškovima

Savesno lice koje kupi predmet založnog prava na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji, stiče pravo svojine bez tereta.

• pravo svojine koje je savesni kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje

Registar zaloge je javni registar založnih prava na stvarima fizičkih i pravnih lica.

• jedinstvena baza elektronskih podataka vezana za zalogu
• registar zaloge vodi agencija preko registratora, koji se imenuje na 4 godine

Registrator ima ovlašćenja i obaveze da:

1. se stara o zakonitom i ažurnom vođenju registra zaloge
2. bliže određuje nacin vođenja registra zaloge
3. donosi odluke po zahtevu za upis
4. propisuje obrasce zahteva za upis i brisanje podataka, iz registra zaloge
5. preduzima druge radnje potrebne za pravilno funkcionisanje registra

Registar zaloge dostupan je svim licima, podaci iz registra su javni.

Registar zaloge sadrži:

1. podatke o zalogodavcu i dužniku kada to nisu ista lica kao i poveriocu
2. podatke kojima se bliže određuje stvar ili pravo koje je predmet zaloge
3. podatke kojima se bliže određuje potraživanje uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa
4. podatke o postojanju spora povodom založnog prava ili predmeta zaloge
5. podatke da je započet postupak namirenja

Postupak upisa u registar zaloge pokreće se podnošenjem zahteva za upis, uz zahtev se prilaže:

1. dokumentacija na osnovu koje se traži upis u registar zaloge
2. izjava zalogodavca da pristaje na upis ukoliko zahtev podnosi poverilac
3. dokaz o uplati naknade za upis u registar zaloge

Registrator rešenjem odobrava upis, a zaključkom odbacuje zahtev.

• protiv rešenja ili zaključka može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja

Ugovorom o zalozi zalogodavac se obavezuje poveriocu da će obezbediti njegovo potraživanje, tako što će njegovo potraživanje na svojoj stvari upisati u registar zaloge.

• poverilac stiče založno pravo upisom u registar zaloge sem ako je drugačije određeno
• upis založnog prava u registar zaloge mogu tražiti poverilac (tada potreban pristanak zalogodavca) ili zalogodavac
• šoverilac čije je založno pravo upisano u registar zaloge može se naplatiti pre ostalih poverilaca
• ako zalogodavac nije vlasnik stvari, upis u registar zaloge nema pravno dejstvo

Poverilac ima pravo da traži da se u registar upiše založno pravo na budućoj stvari.

• u registar se upisuje najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje buduća i uslovna potraživanja

Izvor iz registra o tome da poverilac ima založno pravo na potraživanju je dokaz za dužnika založenog potraživanja da potraživanje isplati založnom poveriocu.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na

• zalogu vazduhopolova i brodova – ustanovljeni registri prema posebnim propisima
• hartija od vrednosti – registar prema posebnim propisima.

Odredbe se primenjuju na zalogu prava intelektualne svojine, upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu:

• registar žigova
• registar patenata
• registar malih patenata
• registar modela
• registar uzoraka
• registar geografskih oznaka porekla
• registar topografija

Zalogodavac i posle upisa založnog prava u Registar ima pravo da drži predmet založnog prava.

Dalje naći u Čitanci.

Poverilac može obezbediti svoje potraživanje prema dužniku i na taj način što će mu dužnik, umesto stvari, založiti neko svoje potraživanje prema trećem licu.

• mogu se dati sva potraživanja izuzev
  1. onih koja su neprenosiva po svojoj prirodi
  2. ona čiji je prenos zabranjen
  3. ona koja su vezana za ličnost dužnika

Potreban je najpre ugovor o zalozi između založnog poverioca i zalogodavca.

• zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese radi obezbeđenja neko svoje potraživanje, koje zalogoprimac može naplatiti ako mu zalogodavac o dospelosti ne isplati dug
• kada je reč o zalaganju potraživanja, postoje tri lica:
  1. zalogoprimac (založni poverilac)
  2. zalogodavac (lice koje je zalogoprimčev dužnik i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže)
  3. dužnik (iz založenog potraživanja)
• potreban je određeni način pribavljanja založnog prava (modus acquirendi)
  1. potrebno je da dužnik bude obavešten o ugovoru kao i kod ustupanja potraživanja
  2. potrebno je da obaveštenje bude u pismenom obliku

Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine već prema vrsti hartije.

• potraživanje sadržano u obveznici na donosioca zalaže se prostom predajom hartije
• davanje u zalogu potraživanja sadržanih u hartijama po naredbi vrši se založnim indosamentom

Najznačajnija ovlašćenja ima zalogoprimac.

• potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu – jedna od najvažnijih razlika između ustupanja (cesije) potraživanja i zalaganja
  • u slučaju ustupanja ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac
  • u slučaju zalaganja zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca, nego mu služi samo kao obezbeđenje
• ako zalogodavac dobrovoljno isplati dug zalogoprimcu, založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja se vraćaju zalogodavcu
  • od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu

Radnje kojom zalogoprimac vrši ovlašćenje iz založnog potraživanja, obeležene su u nekim pravnim sistemima kao njegova prava. U ZOO one su posmatrane kao dužnost zalogoprimca.

• ako založeno potraživanje daje pravo na kamate, zalogoprimac ima pravo da ih pribira – on je i dužan da to čini
  • dužan je da naplaćenu svotu uračuna u iznos svog potraživanja, tako što ih prebija najpre sa troškovima na čiju naknadu ima pravo, zatim sa kamatom i najzad sa glavnicom
• zalogoprimac je i dužan da preduzima mere za zaštitu založenog potraživanja
  • ne može slobodno odlučiti da li će ih preduzimati
  • zalogoprimac će ako ih propusti biti odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi
• kada založeno potraživanje dospe za naplatu zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik
  • posle obaveštenja o zalaganju, dužnik može ispuniti svoju obavezu samo zalogoprimcu
  • ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje, zalogodavac bi usled toga mogao pretrpeti štetu
• ako je predmet založnog potraživanja neka stvar, zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari
  • tako se založno pravo na potraživanje pretvara u založno pravo na stvari
• kad je predmet potraživanja novac
  • ako zalogoprimčevo potraživanje nije dospelo, on je ipak ovlašćen da naplati iznos dospelog, založnog potraživanja
    • dužan je da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud
  • ako je zalogoprimčevo potraživanje dospelo, zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac
    • ostatak novca dužan je predati zalogodavcu

Založni dužnik može dati u zalogu npr. autorsko pravo, pravo patenta, pravo licence, pravo plodouživanja (ukoliko se odnosi na potraživanje zakupnine, kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu), založno pravo.

Ne mogu se založiti stvarne službenosti, lične službenosti, lična prava, prava na izdržavanje, prava koja su priznata određenom licu, s obzirom na njegova lična svojstva.

Kao što se potraživanje može založiti, može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom.

• ako založni poverilac svoje potraživanje može da ustupi trećem licu, ima pravo i da svoje potraživanje založi, jer to predstavlja samo delimično raspolaganje
• šta biva ako se zalogodavac usprotivi da stvar, koju je on dao u zalogu svome poveriocu, ide u ruke trećem

U našem pravu treba razlikovati dva slučaja:

1. kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi
   1. zalaganje potraživanja povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu
   2. zalogodavac treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu, a podzalogodavca samo da obavesti o isplati
2. kada uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi
   1. iako je zalogodavac uskratio dozvolu, zalogoprimac može založiti svoje potraživanje, a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje
   2. podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja, ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu, dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac
      • zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca, podzalogoprimca
   3. zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud