Založno pravo samo za sebe se ne može prenositi.

Zalogoprimac kao ustupilac prava može preneti na treće lice (prijemnika) svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu.

• zajedno sa potraživanjem na prijemnika prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo
• zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja, jer se njegov pristanak ne traži
  • dovoljno je samo da ga ustupilac obavesti o ustupanju
• zalogodavac se može suprostaviti tome da založena stvar dođe u ruke prijemnika i bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku
• prijemnik stiče i pravo potraživanja i založno pravo kao akcesorno pravo
  • zalogoprimac (ustupilac potrazivanja) gubi založno pravo, čak i kada stvar ostaje u njegovoj neposrednoj državini
  • založno pravo stiče prijemnik, iako nema založenu stvar u svojim rukama
    • ima posrednu državinu, jer stvar drži posredstvom ustupioca koji je i neposredni držalac

Zalogoprimac ima obavezu da čuva založenu stvar sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno kada je reč o ugovorima u privredi sa pažnjom dobrog privrednika.

• zalogoprimac ima obavezu u svakom slučaju bez obzira da li ima pravo da založenu stvar upotrebljava ili ne
  • dužan da stvar čuva i kad je ne upotrebljava, kao sto je dužan da je čuva i prilikom upotrebe
• ako zalogoprimac ne čuva založenu stvar kako treba, zalogodavac može zahtevati od suda da se stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom trećem licu na čuvanje

Zalogoprimac, u načelu, nema pravo da upotrebljava založenu stvar.

• pravilo je dispozitivne prirode i ugovorom o zalozi može se predvideti zalogoprimčevo pravo da upotrebljava stvar

Založni poverilac ima obavezu da založenu stvar vrati zalogodavcu kada njegovo potraživanje bude namireno.

• izmirenjem duga pravo potraživanja se gubi
• sa njim prestaje i založno pravo kao akcesorno pravo i založni poverilac je dužan da založenu stvar vrati

Ono sto je zalogoprimčevo pravo, predstavlja za zalogodavca obavezu i obrnuto.

U trenutku zaključenja ugovora o zalozi, nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu ili ispravu koja mu daje isključivo pravo raspolaganja stvari.

Osnovno zalogoprimčevo pravo je da se naplati iz vrednosti založene stvari ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

• zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika kojom će zahtevati isplatu duga
• pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaže da isplati dug, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava
  • zalogoprimac na osnovu te odluke može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku radi namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom
• pravilo je da se stvar prodaje na javnoj prodaji
  • ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni

Zalogoprimac ima pravo da iz cene koja se dobije prodajom založene stvari, naplati

1. glavno potraživanje
2. kamatu
3. troškove koje je učinio za čuvanje založne stvari
4. kao i one oko realizovanja potraživanja obezbeđenog zalogom

Ako se založena stvar nalazi u njegovim rukama, zalogoprimac se može namiriti iz cene koja se dobije prodajom i u slučaju kada je njegovo potraživanje zastarelo.

• ovo pravilo se odnosi na glavno potraživanje
  • ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti ni iz imovinske mase dužnika, niti iz založene stvari

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom založene stvari pre ostalih poverilaca.

• isključuje iz namirenja sve:
  • založne poverioce koji su založno pravo stekli posle njega i
  • obične (hirograferne) poverioce bez obzira da li je njihovo potraživanje nastalo pre ili posle njegovog potraživanja
• red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema vremenu kad su nastala njihova založna prava

Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari.

• državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge za sve vreme trajanja založnog prava
  • poverilac stice založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar u državinu
• ne može postojati ručna zaloga ako dužnik zadržava faktičku vlast na stvari – ne znači da mora biti isključiva
  • moguće da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari bilo sa trećim licem (suvlasnicima) ili sa zalogodavcem
  • može vršiti državinu posredstvom trećeg lica

Založni poverilac je dužan da se pasivno ponaša prema založenoj stvari.

• nema pravo da upotrebljava založenu stvar
  • ako se stvar upotrebljava bez dozvole zalogodavca njegova odgovornost za založenu stvar se pooštrava
    • dužan da naknadi štetu koja je slučajno nastala
  • zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca
  • pravilo je dispozitivnog karaktera
  • zalogodavac i zalogoprimac mogu ugovorom predvideti pravo upotrebe založene stvari – takav ugovor ili sporedna odredba u ugovoru o zalozi naziva se antihreza
    • u slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebi založenu stvar, koristi postignute upotrebom založene stvari odbijaju se od vrednosti potraživanja i to
      • najpre od troškova na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo
      • zatim od dugovane kamate
      • najzad od glavnice
    • ima pravo da pribira plodove koje daje založena stvar
      • antihreza (antichresis)
        • zalogoprimac je dužan da iznos čistog prihoda od plodova odbije od troškova na čiju naknadu poverilac ima pravo, zatim od kamate i najzad od glavnice
      • pravilo je dispozitivne prirode te ugovornici mogu predvideti da je zalogoprimac dužan da preda plodove zalogodavcu
        • nema uračunavanja prihoda od plodova u iznos potraživanja

Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak te zbog toga ne predstavlja dovoljno obezbeđenje za poverioca.

• zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke založene stvari
• zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja
  • u trenutku predaje ili u trenutku kad zalogodavac pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem
• ako posle toga dođe do smanjenja vrednosti založene stvari a nije reč o skrivenim nedostacima zalogodavac nije dužan dati drugu stvar u zalogu
• ako založena stvar propadne usled više sile, ili krivicom trećeg lica, zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu

Zalogoprimac ima pravo sledovanja.

• ako mu stvar bude oduzeta on može zahtevati njen povraćaj
• najpre stoje na raspolaganju državinske tužbe i samopomoć
• zalogoprimac ima i posebnu petitornu tužbu za povraćaj stvari – vindicatio pignoris
  • zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar ako tuženi:
    • nema nikakav pravni osnov na državinu
    • ima slabiji pravni osnov od zalogoprimca

Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga.

• zalogodavac, po pravilu, predaje pokretnu stvar u ruke založnom poveriocu za obezbeđenje potraživanja
• založni poverilac se može naplatiti iz vrednosti založene stvari ako dužnik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti
  • nije neophodno da stvar bude kod zalogoprimca, bitno je samo da nije kod zalogodavca
    • tada nastaje u trenutku kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi da je zaključen ugovor o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potrazivanja stvar preda drugom poveriocu
    • u trenutku zasnivanja drugog po redu založnog prava založena stvar se nalazi u rukama prvog založnog poverioca i drugi poverilac drži založenu stvar posredstvom prvog poverioca
    • kada prvi založni poverilac naplati svoje potraživanje, dužan je da stvar preda drugom založnom poveriocu, a ne da je vrati zalogodavcu

Založno pravo na pokretnoj stvari se zasniva:

1. najčešće ugovorom
   1. iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za dužnika ili za treće lice da preda stvar zalogoprimcu
   2. zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi
2. na osnovu sudske odluke
3. po samom zakonu

Založno-pravni odnos:

• zalogoprimac je lice koje ima pravo potrazivanja obezbedjeno zalogom (založni poverilac).
  • njemu je predata u zalogu pokretna stvar za obezbeđivanje tog potraživanja
  • zalogoprimac stiče založno pravo na stvari u trenutku predaje i to pravo može suprostaviti svim trećim licima
• zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu
  • dužnik iz obligaciono-pravnog odnosa sa poveriocem
  • obavezuje se da preda stvar zalogoprimcu radi obezbeđenja za slučaj da ne bude mogao da svoju obavezu ispuni o roku
  • stvar može punovažno dati u zalogu samo sopstvenik, ili lice, koje ima sposobnost da raspolaže stvarima koje daje u zalogu

Objekt ručne zaloge može biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu.

• može se založiti i suvlasnički udeo
  • založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) zajedno sa ostalim suvlasnicima
• stvar na koju se odnosi založno pravo mora biti određena
• najčešće se daju individualno određene i nepotrošne stvari

Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom.

• poverilac je dužan da vrati založenu stvar zalogodavcu
  • ako je potraživanje zastarelo, poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari, ako je drži u rukama
• ostali slučajevi prestanka založnog prava:
  • odricanje zalogoprimca od založnog prava
  • protek roka ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom
  • propast založene stvari
  • konsolidacija – kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari – izuzev ako na istoj stvari postoje založna prava trećih lica
  • konfuzija – sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu
  • javna prodaja založene stvari

Zalogoprimčeva prava

Založno pravo je po svojoj prirodi nedeljivo.

• nedeljivost je predviđena u slučaju založnog prava na nepokretnosti ali nema sumnje da se ovo načelo primenjuje i kad je reč o pokretnim stvarima

Načelo nedeljivosti ispoljava se u tome da cela založena stvar obezbeđuje potraživanje sve dok ono ne bude u potpunosti namireno.

Založno pravo je nedeljivo:

1. u pogledu potraživanja koje je obezbeđeno zalogom – zaloga obezbeđuje celo potraživanje
   1. Dužnik nema pravo da zahteva ni povraćaj cele založene stvari ni vraćanje dela stvari u slučaju kada je isplatio deo duga.
      • neki pravnici smatraju da pravilo treba primeniti i u slučaju kad je u zalogu dato više stvari
        • posle delimičnog ispunjenja dužnik ne može zahtevati vraćanje jedne od njih

1. ako se usled nasleđivanja (ili drugih razloga) potraživanje ili obaveze podele na više lica, založeno pravo ostaje nedeljivo i obezbeđuje celinu potraživanja
   • ako umre dužnik, poverilac može suprostativiti svoje založno pravo bilo kom nasledniku sve dok potraživanje ne bude namireno u potpunosti
2. u pogledu založene stvari – cela založena stvar obezbeđuje potraživanje
   1. založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja obezbeđenih založnim pravom
   2. ako dođe do fizičke deobe založene stvari, založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari

Načelo specijalnosti označava:

• da se založnim pravom može obezbediti samo određeno potraživanje jednog poverioca
• da založno pravo može postojati samo na određenoj stvari a ne na svim stvarima zalogodavca

Načelo specijalnosti važi i primenjuje se i na založno pravo na pokretnim stvarima iako to nije izričito proglašeno u zakonu.

• nije potrebno
• založno pravo na pokretnoj stvari nastaje u trenutku predaje poveriocu
  • da bi se stvar predala poveriocu potrebno je da bude određena

Potraživanje mora biti određeno.

• ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku, treba da bude određeno, koje potraživanje (ili koja između više potraživanja) je obezbeđeno založnim pravom
• treba da bude naveden pravni posao (ili drugi izvor) iz koga je potraživanje nastalo
• treba da bude označen tačan iznos potraživanja (i iznos kamata)

Stvar na koju se odnosi založno pravo takođe mora biti određena.

• stvar na kojoj postoji pravo zaloge je izuzeta od opšte sudbine dužnikovog imovinskog stanja
• podvrgnuta je namirenju samo založnog poverioca

Odstupanja:

• založnim pravom se može obezbediti i uslovno ili buduće potraživanje – kauciona zaloga
  • jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrukuje štetu prilikom vožnje
• ako je posle zaključenja ugovora o zalozi, a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom, zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora sa zalogodavcem, onda založno pravo služi za obezbeđenje docnije nastalih potraživanja
  • predvidjeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima

Kauciona i kreditna hipoteka:

• kod njih iznos potraživanja nije potpuno određen
  • kauciona hipoteka postoji kada se u zemljišne knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može ali ne mora nastati
  • kreditna hipoteka se upisuje u zemljišne knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni
• upisuje se u zemljišne knjige najviši iznos do koga potraživanje može ići
• odstupanje se ogleda u tome što nije određen iznos potpuno, mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti

Prema načelu oficijelnosti založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem.

• ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, založni poverilac može realizovati potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom iz vrednosti založene stvari
  • treba da se obrati sudu i da zatraži javnu prodaju
• pri realizovanju potraživanja u našem pravnom sistemu je zabranjena tzv. lex commissoria
  • nedozvoljeno je da se založni poverilac naplati iz založene stvari na osnovu jednostrane izjave volje
  • zabranjena je svaka ugovorna odredba kojom se u trenutku zaključenja ugovora o zalozi predviđa da će
    1. založena stvar preći u svojinu založnog poverioca ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti
    2. poverilac moći založenu stvar zadržati za sebe ili je prodati po unapred određenoj ceni
  • iste odredbe su punovažne kada su ugovorene u trenutku dospelosti dužnikove obaveze
    • ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti, on može:
      1. prepustiti stvar poveriocu u svojinu, ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca
      2. može dozvoliti poveriocu da stvar proda iz slobodne ruke
    • u oba slučaja on će prihvatiti poveriočevu ponudu samo ako mu omogućava povoljniji ishod nego što bi onaj koji bi nastao javnom prodajom založene stvari u izvršnom postupku

Načelo akcesornosti označava da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava.

• postojanje založnog prava zavisi od postojanja punovažnosti prava potraživanja
• ako je konstituisano za obezbeđenje potraživanja koje je nastalo iz ništavog pravnog posla, založno pravo ne može opstati
  • potraživanje nije punovažno, pa založni dužnik može zahtevati povraćaj založene pokretne stvari odnosno ispis hipoteke iz zemljišnih knjiga

Odstupanja od načela:

1. obezbeđenje uslovnog ili budućeg potraživanja
   • založno pravo obezbeđuje potraživanje koje još ne postoji ili potraživanje koje možda neće nastati
2. zastarelost potraživanja
   1. prema opštim pravilima kada protekne rok zastarelosti, poverilac se ne može namiriti iz imovinske mase dužnika prinudnim putem
   2. ako je potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom, poverilac se, i pored toga što je rok zastarelosti istekao može namiriti iz vrednosti založene stvari ako je drži u rukama ili ako je njegovo založno upisano u javne knjige
   3. dužnik i dalje duguje poveriocu, samo što se njegova obaveza pretvara u prirodnu obavezu
3. svojinska hipoteka – slučaj kada sopstvenik stekne pravo hipoteke na sopstvenoj neoprkretnosti
   1. ne može nastati izvorno, od početka postojanja založnog prava, što je slučaj u nemačkom pravu
   2. samo ako dođe do konsolidacije, tj. do sjedinjenja svojstva hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekarne nepokretnosti u jednoj ličnosti
      1. ako hipotekarni poverliac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (ili obrnuto ako sopstvenik nasledi hipotekarnog poverioca)
      2. ako kupi hipotekovanu nepokretnost

• ako sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu

Između ručne zaloge i hipoteke ima niz razlika u pogledu načina zalaganja, državine, prava i obaveza subjekata u založnopravnom odnosu itd. Ipak, postoje izvesna najopštija pravila koja se primenjuju na obe vrste založnog prava, a to su:

1. načelo akcesornosti
2. načelo oficijelnosti pri realizovanju potraživanja obezbeđenog založnim pravom
3. načelo specijalnosti
4. načelo nedeljivosti

Načelo akcesornosti označava da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava.

• postojanje založnog prava zavisi od postojanja punovažnosti prava potraživanja
• ako je konstituisano za obezbeđenje potraživanja koje je nastalo iz ništavog pravnog posla, založno pravo ne može opstati
  • potraživanje nije punovažno, pa založni dužnik može zahtevati povraćaj založene pokretne stvari odnosno ispis hipoteke iz zemljišnih knjiga

Načelo oficijelnosti

Načelo specijalnosti označava:

• da se založnim pravom može obezbediti samo određeno potraživanje jednog poverioca
• da založno pravo može postojati samo na određenoj stvari a ne na svim stvarima zalogodavca

Načelo nedeljivosti

Zakonsko založno pravo se zasniva kada nastanu činjenice predviđene zakonom.

Razlike od ugovornog založnog prava:

1. ugovorno založno pravo nastaje ako se dužnik saglasi da stvar preda poveriocu u zalogu, ili da optereti svoju nepokretnost u njegovu korist
   • zakonsko založno pravo nastaje i kad dužnik na to ne pristane
2. ugovorno založno pravo nastaje kada je pokretna stvar predata poveriocu, ili kada je za nepokretnosti izvršen upis u javne knjige
   • zakonsko založno pravo može postojati i bez publiciteta
   • kod pokretnih stvari za zakonsko založno pravo nije potrebno da dužnik preda stvar založnom poveriocu u državinu
     1. mogu imati lica (špediteri, prevoznici) koja su u jednom trenutku imala državinu stvari ali je sad nemaju
   • zakonsko založno pravo se ne upisuje u zemljišne knjige
3. zakonsko založno pravo ima po pravilu pravo prvenstva u odnosu na ugovorno založno pravo

Zakonska hipoteka nema publicitet koji se obezbeđuje ugovornoj i sudskoj hipoteci.

• slaba strana zakonskog založnog prava jer treća lica ne mogu saznati za njegovo postojanje iz javnih knjiga u koje se inače takva prava upisuju

Društveno-političke zajednice imaju zakonsko založno pravo na nepokretnosti poreskog obaveznika, radi obezbeđivanja neisplaćenih poreza i doprinosa, koji se odnose na tu nepokretnost, i koji su dospeli za poslednjih godinu dana.

• jedino se troškovi izvršnog postupka namiruju pre ovih potraživanja
• izuzetak jer docnije nastalo zakonsko založno pravo ima prvenstvo u odnosu na ranije stečenu ugovornu hipoteku

Sudsko založno pravo postoji na pokretnim i nepokretnim stvarima.

Na pokretnim stvarima sudsko založno pravo se stiče popisom stvari u izvršnom postupku

• sudska zaloga nastaje u postupku izvršenja protiv dužnika, koji nije ispunio obaveze o dospelosti, te je poverilac na osnovu pravosnažne sudske odluke predložio prinudno izvršenje
• ako postoji više poverilaca red prvenstva među založnim pravima određuje se prema danu kada je popis izvršen
  • ako je popis izvršen istovremeno za više potraživanja, prvenstvo ima onaj poverilac čiji je predlog za izvršenje ranije primljen u sudu
• sud može odrediti na predlog poverioca da popisane stvari pređu na čuvanje samom poveriocu ili trećem licu
  • ako je reč o čuvanju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti, te stvari se stavljaju u sudski depozit
  • pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko založno pravo, mogu ostati i dalje u rukama dužnika
    • nepovoljna situacija za poverioca jer se može dogoditi da dužnik stvar sakrije, uništi je ili otuđi
  • ako dužnik otuđi stvar može doći do sukoba dva pravna interesa:
    • interes pribavioca jeste u tome da dobije pravo svojine bez ikakvih tereta
    • interes založnog poverioca je da se namiri iz založene stvari

Sudsko založno pravo na nepokretnim stvarima stiče se upisom u zemljišne ili druge javne knjige.

• sudska odluka, baš kao i ugovor predstavlja samo pravni osnov
• za zasnivanje sudskog založnog prava (sudske hipoteke) potreban je i način sticanja
• u izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava, u zemljišnoj knjizi se izričito označava da je potraživanje izvršivo
  • poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svog potraživanja protiv svakog trećeg lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti bez podizanja hipotekarne tužbe
• ako je poverilac od ranije imao uknjiženo pravo hipoteke na osnovu ugovora i potom stekao izvršnu ispravu, sud će na predlog poverioca, odrediti da se u zemljišnoj knjizi zabeleži izršivost potraživanja
• na području gde nema zemljišnih knjiga, ili su uništene, ili nepokretnost nije bila upisana u zemljišnu knjigu – sudsko založno pravo stiče se na odgovarajući način predviđen republičkim zakonom

Pitanja iz testova

1. Šta je titulus, a šta modus za sticanje sudske ručne zaloge?
   • titulus: popis stvari u izvršnom postupku
   • modus: predaja stvari na čuvanje
2. Ako po konstituisanju sudske ručne zaloge dužnik, odnosno vlasnik stvari koja je predmet zaloge, proda i preda stvar trećem na koje od ovlasćenja koja inače ima zalogoprimac može da se pozove poverilac u čiju je korist sudska zaloga konstituisana?

c) kako se zove tuzba koju ce poverilac odnosno zalogoprimac podici i pod kojim uslovom ce biti udsvojena?

-drzavinska tuzba ili posebna petitorna vindicatio pignoris

Založno pravo može postojati na pokretnim (ručna zaloga) i nepokretnim stvarima (hipoteka). Kriterijum po kome se ručna zaloga i hipoteka razlikuju jeste vrsta stvari na koju se založno pravo odnosi.

Zalaganje pokretne stvari vrši se predajom založene stvari u drzavinu, dok se nepokretnost zalaže tako što se  založno pravo upisuje u zemljišne knjige, a stvar ostaje i dalje u državini dužnika.

U modernom pravu su se pojavljivali novi oblici zalaganja, kao sto su

1. zalaganje robe u magacinu
2. zalaganje robe u skladištima
3. zalaganje alata i opreme

• zalažu se pokretne stvari, bez predaje poveriocu u državinu (one ostaju kod dužnika)
  • zalaganje i publicitet su postizani upisom u razne vrste javnih registra
• prema jednom mišljenju u ovom slučaju, reč je o hipoteci, a po drugom o bezdržavinskoj zalozi

Prema načinu na koji nastaje založno pravo založno pravo se može podeliti na:

1. ugovorno založno pravo (ili šire, založno pravo na osnovu pravnog posla)
2. sudsko založno pravo
3. zakonsko založno pravo

Na pokretnim stvarima založno pravo se najčešće osniva ugovorom.

• Ugovorom o zalozi se obavezuje dužnik ili neko treće lice da preda neku pokretnu stvar založnom poveriocu kako bi se ovaj naplatio pre ostalih poverioca ako mu potraživanje ne bude plaćeno o dospelosti, a založni poverilac se obavezuje da stvar čuva i po namirenju potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu.
  • ugovor je osnov za pribavljanje založnog prava
• potrebna je i predaja stvari
  • poverilac stiče založno pravo na pokretnoj stvari kada mu dužnik preda stvar
    • najčešće se misli na fizičku predaju, ali dolaze u obzir i svi drugi obici predaje
  • na nepokretnim stvarima stiče se upisom u zemljišne knjige, na osnovu ugovora
    • hipotekarni poverilac ne može imati nepokretnosti u državini
    • odstupanje postoji kod zakonske hipoteke kod koje nije potreban upis u javne knjige

Sudsko založno pravo

Zakonsko založno pravo

Registrovana zaloga – pojam, vrste, sticanje

Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari, na osnovu kojeg poverilac može da naplati potraživanje iz vrednosti založene stvari (ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverioca.

• obligaciona imaju u sebi jedan element neizvesnosti, jer se dešava da dužnici zanemaruju svoje obaveze i odbijaju da ih ispune ili odugovlače sa plaćanjem
  • svaki poverilac se još uvek može uzdati u to da će svoje potraživanje moći namiriti iz dužnikove imovinske mase, prinudim putem
  • ako bi neki poverilac imao založno pravo na nekoj od dužnikovih stvari, on bi mogao da iz založene stvari namiri svoje potraživanje u celini, isključujući sve ostale poverioce

Vrednost založnog prava, je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se ne mogu uopšte naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze.

Vrste založnog prava