Pravnik

Založno pravo može postojati na pokretnim (ručna zaloga) i nepokretnim stvarima (hipoteka). Kriterijum po kome se ručna zaloga i hipoteka razlikuju jeste vrsta stvari na koju se založno pravo odnosi.

Zalaganje pokretne stvari vrši se predajom založene stvari u drzavinu, dok se nepokretnost zalaže tako što se  založno pravo upisuje u zemljišne knjige, a stvar ostaje i dalje u državini dužnika.

U modernom pravu su se pojavljivali novi oblici zalaganja, kao sto su

1. zalaganje robe u magacinu
2. zalaganje robe u skladištima
3. zalaganje alata i opreme

• zalažu se pokretne stvari, bez predaje poveriocu u državinu (one ostaju kod dužnika)
  • zalaganje i publicitet su postizani upisom u razne vrste javnih registra
• prema jednom mišljenju u ovom slučaju, reč je o hipoteci, a po drugom o bezdržavinskoj zalozi

Prema načinu na koji nastaje založno pravo založno pravo se može podeliti na:

1. ugovorno založno pravo (ili šire, založno pravo na osnovu pravnog posla)
2. sudsko založno pravo
3. zakonsko založno pravo

Na pokretnim stvarima založno pravo se najčešće osniva ugovorom.

• Ugovorom o zalozi se obavezuje dužnik ili neko treće lice da preda neku pokretnu stvar založnom poveriocu kako bi se ovaj naplatio pre ostalih poverioca ako mu potraživanje ne bude plaćeno o dospelosti, a založni poverilac se obavezuje da stvar čuva i po namirenju potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu.
  • ugovor je osnov za pribavljanje založnog prava
• potrebna je i predaja stvari
  • poverilac stiče založno pravo na pokretnoj stvari kada mu dužnik preda stvar
    • najčešće se misli na fizičku predaju, ali dolaze u obzir i svi drugi obici predaje
  • na nepokretnim stvarima stiče se upisom u zemljišne knjige, na osnovu ugovora
    • hipotekarni poverilac ne može imati nepokretnosti u državini
    • odstupanje postoji kod zakonske hipoteke kod koje nije potreban upis u javne knjige

Sudsko založno pravo

Zakonsko založno pravo

Registrovana zaloga – pojam, vrste, sticanje