Kategorija: Predistražni postupak

Saslušanje uhapšenog i zadržavanje osumnjičenog u predistražnom postupku

13. jula 2026.

SASLUŠANJE UHAPŠENOG OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA

Kada se lice lišeno slobode (uhapšeni) privede nadležnom organu, nastupaju stroge zakonske obaveze javnog tužioca u pogledu zaštite njegovih prava i sprovođenja prvog saslušanja.

1. Obaveze javnog tužioca pre saslušanja

Nakon što mu uhapšeno lice bude dovedeno, javni tužilac je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Pouka o pravima: Dužan je da uhapšenog odmah pouči o pravima koja mu u skladu sa Zakonikom pripadaju kao licu lišenom slobode.
  • Obezbeđivanje komunikacije sa odbranom: Dužan je da uhapšenom omogući da u njegovom prisustvu, uz korišćenje telefona ili drugog elektronskog prenosioca poruka, obavesti branioca. Obaveštavanje se može izvršiti:
    • neposredno (direktnim kontaktom sa braniocem);
    • posredstvom članova porodice ili trećeg lica (uz uslov da istovetnost tog trećeg lica mora biti otkrivena javnom tužiocu).
  • Pomoć u pronalaženju branioca: Ako je potrebno, javni tužilac će pomoći uhapšenom da nađe branioca.

2. Rokovi za obezbeđivanje branioca i sprovođenje saslušanja

Zakon pravi razliku zavisno od toga da li je u pitanju obavezna odbrana ili ne:

  • Opšte pravilo (Fakultativna odbrana): Ako uhapšeni ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 časa od kada mu je to omogućeno, ili ako izričito izjavi da ne želi branioca, javni tužilac je dužan da ga bez odlaganja sasluša.
  • Izuzetak (Obavezna stručna odbrana): Ako je u pitanju slučaj obavezne odbrane, a uhapšeni ne uzme branioca u roku od 24 časa od časa kada je poučen o tom pravu (ili izjavi da ga neće uzeti), javni tužilac mu mora postaviti branioca po službenoj dužnosti.

3. Odluka javnog tužioca neposredno nakon saslušanja

Odmah nakon završenog saslušanja, javni tužilac ima obavezu da donese jednu od dve odluke:

  1. da uhapšeno lice pusti na slobodu, ili
  2. da sudiji za prethodni postupak predloži određivanje pritvora.

4. Fakultativni lekarski pregled uhapšenog

  • Inicijatori: Lekarski pregled se može odrediti na zahtev samog uhapšenog, njegovog branioca, člana porodice, lica sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj traјnoj zajednici života, ili po službenoj dužnosti od strane samog tužioca.
  • Nadležnost: Odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled donosi javni tužilac.
  • Dokumentovanje: Odobrenje (odluka) o određivanju lekara, kao i zapisnik o saslušanju lekara, obavezno se prilažu spisima predmeta.

ZADRŽAVANJE OSUMNJIČENOG U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

Zadržavanje predstavlja meru privremenog lišenja slobode osumnjičenog lica u predistražnom postupku radi njegovog saslušanja.

1. Vremenski limit zadržavanja

  • Ova mera može trajati najduže 48 časova.
  • Početak računanja roka: Rok od 48 časova se računa od časa hapšenja, odnosno od časa odazivanja na poziv.

2. Kategorije lica prema kojima se zadržavanje može primeniti

Zakon limitira primenu ove mere isključivo na sledeće kategorije lica:

  1. Lice koje je policija uhapsila nakon procene da postoji zakonski razlog za određivanje pritvora (policijsko hapšenje) i sprovela ga javnom tužiocu.
  2. Lice koje je policija pozvala u svojstvu osumnjičenog.
  3. Lice koje je status osumnjičenog steklo tokom prikupljanja obaveštenja od građana (odnosno tokom tzv. informativnog razgovora sa policijom).

3. Materijalni i formalni uslovi za zadržavanje

Za punovažnost ove mere moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:

  • Materijalni uslov: Predstavlja postojanje odgovarajućeg razloga koji se svodi na diskrecionu ocenu javnog tužioca u svakom konkretnom slučaju da je zadržavanje neophodno radi saslušanja.
  • Formalni uslov (Donošenje i uručenje rešenja):
    • Mera se može realizovati isključivo na osnovu pismenog rešenja o zadržavanju.
    • Rok za donošenje: Rešenje se mora doneti i uručiti odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan.
    • Nadležnost: Odluku o zadržavanju donosi isključivo javni tužilac. On donošenje i uručenje samog rešenja može poveriti policiji. Policija nikada ne može samostalno odlučiti o zadržavanju lica do 48 časova.

4. Obavezni sadržaj rešenja o zadržavanju

U rešenju o zadržavanju moraju biti precizno navedeni sledeći elementi:

  • krivično delo za koje se osumnjičeni tereti,
  • osnovi sumnje,
  • dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu,
  • tačno vreme početka zadržavanja.

5. Pravni lek (Žalba na rešenje o zadržavanju)

  • Aktivno legitimisana lica: Pravo na žalbu imaju osumnjičeni i njegov branilac.
  • Rok za izjavljivanje žalbe: Iznosi šest časova od trenutka dostavljanja rešenja o zadržavanju.
  • Nadležnost za odlučivanje: O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak.
  • Rok za donošenje odluke o žalbi: Sudija je dužan da odluči u roku od četiri časa od prijema žalbe.
  • Dejstvo žalbe: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

6. Prava zadržanog osumnjičenog i obavezna odbrana

  • Obim prava: Zadržani osumnjičeni ima sva prava koja pripadaju i uhapšenom licu. To podrazumeva:
    • pravo da odmah, na jeziku koji razume, bude obavešten o razlogu hapšenja;
    • pravo da pre prvog saslušanja obavi sa svojim braniocem poverljiv razgovor (ovaj razgovor se može nadzirati isključivo gledanjem, ali ne i slušanjem).
  • Obaveznost branioca: Osumnjičeni mora imati branioca od trenutka kada organ postupka (javni tužilac, ili po njegovom ovlašćenju policija) donese rešenje o zadržavanju.
  • Postavljanje branioca po službenoj dužnosti: Ako osumnjičeni sam ne obezbedi branioca u roku od četiri časa, javni tužilac mu ga postavlja po službenoj dužnosti (prema redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora).

Lišenje slobode u predistražnom postupku

13. jula 2026.

U predistražnom postupku zakonom su predviđeni sledeći oblici lišenja osumnjičenog slobode i ograničenja lične slobode određenih lica:

  1. Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela
  2. Policijsko hapšenje
  3. Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela (često označeno i kao građansko hapšenje)
  4. Zadržavanje osumnjičenog

ZADRŽAVANJE NA MESTU IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

1. Pravna priroda i karakter mere

  • Ova mera ne predstavlja „pravo” lišenje slobode, već je pretežno u funkciji obezbeđenja dokaza.
  • Ipak, ona neosporno predstavlja određeni oblik limitiranja lične slobode jer se licu ograničava sloboda kretanja.
  • Nije isključeno da neko od ovih zadržanih lica kasnije u postupku stekne i procesni status osumnjičenog.

2. Uslovi za primenu

Policija može lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela uputiti javnom tužiocu ili ih zadržati do njegovog dolaska kada su kumulativno ispunjena dva uslova:

  1. ako bi ta lica mogla da daju podatke važne za postupak;
  2. ako je verovatno da se ispitivanje tih lica kasnije ne bi moglo obaviti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama.

3. Zakonski rok (Vremenski limit)

  • Budući da se ovom merom ograničava sloboda kretanja, zakonodavac je strogo vremenski limitirao njeno trajanje – zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela može trajati najduže šest časova.

POLICIJSKO HAPŠENJE

1. Pravna priroda i stepen sumnje

  • Policijsko hapšenje preduzima policija ako postoji zakonski razlog za određivanje pritvora.
  • Procesni standard (Stepen sumnje): Za primenu ove mere potreban je viši stepen sumnje od onog koji je inače potreban za vođenje samog predistražnog postupka (gde su dovoljni samo osnovi sumnje). Osnovni uslov za policijsko hapšenje jeste postojanje osnovane sumnje da je lice učinilo krivično delo, uz postojanje nekog od opciono propisanih razloga za pritvor (npr. opasnost od bekstva).

2. Dužnosti policije nakon hapšenja

Kada policija liši slobode neko lice, dužna je da postupi po sledećim pravilima:

  • uhapšenog mora bez odlaganja sprovesti nadležnom javnom tužiocu;
  • prilikom dovođenja, dužna je da javnom tužiocu preda izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja;
  • uhapšeni mora odmah biti poučen o pravima koja shodno Zakoniku pripadaju licu lišenom slobode.

3. Izuzetak usled neotklonjivih smetnji (Prekoračenje roka dovođenja)

  • Ukoliko je zbog neotklonjivih smetnji sprovođenje uhapšenog do javnog tužioca trajalo duže od osam časova, policija je dužna da to zakašnjenje posebno obrazloži javnom tužiocu.
  • Javni tužilac o ovom zakašnjenju sačinjava formalnu službenu belešku.
  • U ovu službenu belešku se obavezno unosi i izjava uhapšenog o tačnom vremenu i mestu hapšenja.

HAPŠENJE PRI IZVRŠENJU KRIVIČNOG DELA (GRAĐANSKO HAPŠENJE)

1. Pravna priroda i ovlašćena lica

  • Za razliku od policijskog hapšenja, u pogledu lica zatečenih pri izvođenju krivičnog dela (tzv. flagrantnih „učinilaca“) za koja se goni po službenoj dužnosti, zakon predviđa široko definisano pravo, ali ne i dužnost lišavanja slobode.
  • Ovaj oblik se u teoriji označava kao građansko hapšenje, jer ovim pravom načelno raspolaže bilo koji građanin (svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju takvog krivičnog dela).

2. Dužnosti građanina nakon hapšenja

Lice koje je izvršilo građansko hapšenje ima striktne zakonske dužnosti:

  • uhapšeni se mora odmah predati javnom tužiocu ili policiji;
  • Izuzetak: ukoliko neposredna predaja nije moguća, građanin je dužan da o hapšenju odmah obavesti jedan od ova dva organa.
  • Dalje postupanje organa: nakon što primi obaveštenje ili uhapšeno lice, policija ili javni tužilac će postupiti u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na policijsko hapšenje i saslušanje uhapšenog od strane javnog tužioca.

Prikupljanje obaveštenja od građana i saslušanje osumnjičenog

13. jula 2026.

OBLICI VERBALNE KOMUNIKACIJE POLICIJE (UZIMANJE ISKAZA)

Zakon pravi oštru razliku između dva osnovna oblika verbalne komunikacije policije sa građanima i osumnjičenima, što je jedna od najvažnijih podela za usmeni ispit:

  • 1. Prikupljanje obaveštenja od građana (Informativni razgovor):
    • Pravna priroda: Predstavlja policijsku radnju operativnog karaktera.
    • Dokazni značaj: Dobijeni iskaz nema neposredan dokazni značaj.
  • 2. Saslušanje osumnjičenog:
    • Pravna priroda: Predstavlja formalnu dokaznu radnju policije u predistražnom postupku.
  • Uporedo ovlašćenje: Obe ove radnje (kako prikupljanje obaveštenja od građana, tako i saslušanje osumnjičenog) u predistražnom postupku, pored policije, može preduzeti i javni tužilac.

PRIKUPLJANJE OBAVEŠTENJA OD GRAĐANA (INFORMATIVNI RAZGOVOR)

1. Pojam, pravna priroda i dokazni značaj

  • Pojam i svrha: Prikupljanje obaveštenja od građana (tradicionalno označeno kao informativni razgovor) je oblik verbalne komunikacije koji policija preduzima radi prikupljanja podataka o krivičnom delu.
  • Karakter radnje: Ova radnja je pretežno neformalnog i operativnog karaktera.
  • Zabrana formalnog procesnog tretmana: Prilikom preduzimanja ove radnje, policija nema mogućnost da građane tretira kao lica od kojih se u formalnoj procesnoj formi uzima iskaz u krivičnom postupku. To znači da policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, niti ih ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka (jedini izuzetak je Zakonikom regulisano saslušanje osumnjičenog).
  • Dokazni značaj: Iskaz dat na ovaj način sam po sebi nema dokazni značaj i ne može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

2. Uslovi za pozivanje i prinudno dovođenje

  • Sadržaj poziva: U pozivu se mora izričito naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva.
  • Uslovi za prinudno dovođenje: Građanin se može prinudno dovesti samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. da je uredno pozvan, a pozivu se nije odazvao;
    2. da je u samom pozivu bio izričito upozoren na mogućnost prinudnog dovođenja.

3. Zabrana prinude i vremenska ograničenja (Faktički i formalni rokovi)

  • Zabrana prinudnog prikupljanja: Obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudno.
  • Vremenska ograničenja: Trajanje ove radnje je dvostruko ograničeno:
    • Faktički maksimalni rok: Prikupljanje može trajati samo onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje.
    • Formalni maksimalni rok: Radnja može trajati najduže četiri časa.
    • Izuzetak (produženje): Radnja može trajati i duže od četiri časa, ali isključivo uz dobrovoljan pristanak lica koje daje obaveštenje.

4. Dokumentovanje radnje i prava građana

  • Bez zapisnika: O obavljenom informativnom razgovoru se ne sastavlja zapisnik.
  • Sastavljanje službene beleške: O radnji se sastavlja isključivo službena beleška.
  • Prava građana kod sastavljanja beleške:
    • Službena beleška o datom obaveštenju se mora pročitati građaninu koji je dao obaveštenje.
    • Građanin ima pravo da stavi primedbe, koje je policija dužna da unese u samu službenu belešku.
    • Građanin ima pravo da zahteva da mu se izda kopija službene beleške, što je policija dužna da učini.

5. Pravila o ponovnom pozivanju

  • Novo krivično delo: Građanin se može ponovo pozivati radi prikupljanja obaveštenja, ali isključivo o okolnostima drugog krivičnog dela ili učinioca.
  • Isto krivično delo: Radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu, građanin se ne može ponovo prinudno dovoditi.

6. Posebna pravila: Prikupljanje obaveštenja od pritvorenika

  • Uslov nadležnosti (Sudsko odobrenje): Policija može prikupljati obaveštenja od lica koje se nalazi u pritvoru, ali isključivo uz prethodno odobrenje:
    • sudije za prethodni postupak,
    • predsednika veća, ili
    • sudije pojedinca.
  • Svrha: Ova radnja se može preduzeti isključivo ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela ili drugih učinilaca.
  • Mesto i vreme: Radnja se sprovodi u samom zavodu u kojem je okrivljeni pritvoren, i to isključivo u vreme koje odredi nadležni sud.
  • Obavezno prisustvo branioca: Ova radnja se obavezno obavlja u prisustvu branioca.

SASLUŠANJE OSUMNJIČENOG U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

1. Pojam i prelazak iz statusa građanina u status osumnjičenog

  • Pojam: Saslušanje osumnjičenog je formalna dokazna radnja koja se sprovodi u predistražnom postupku kada se verbalna komunikacija usmerava prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela.
  • Ekskluzivnost procesnog statusa: Kada za određeno lice postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela, ono se od strane policije može pozivati samo u svojstvu osumnjičenog.
  • Zabrana kumulacije statusa: Isto lice ne može u isto vreme da bude i „građanin” i „osumnjičeni”.
  • Jedini način verbalne komunikacije: Ako je lice steklo status osumnjičenog, jedini dopušteni vid verbalne komunikacije policije sa njim jeste formalno saslušanje, dok je vođenje informativnog razgovora (prikupljanje obaveštenja od njega kao građanina) zakonski apsolutno isključeno.
  • Upozorenje u pozivu: Kada se osumnjičeni poziva radi saslušanja, on se već u samom pozivu mora upozoriti na pravo da uzme branioca.

2. Pouka o pravima (Prelazak u status osumnjičenog tokom informativnog razgovora)

Ako policija tokom informativnog razgovora sa običnim građaninom oceni da taj građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da odmah prekine razgovor i građanina detaljno pouči o sledećim pravima na odbranu:

  • Informisanje o optužbi: Osumnjičeni mora u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, biti подробно i na jeziku koji razume obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, kao i o prirodi i razlozima optužbe.
  • Upozorenje o dokaznoj vrednosti: Mora biti obavešten da sve što izjavi može biti korišćeno kao dokaz u postupku.
  • Pravo na ćutanje i odbranu: Mora biti obavešten da ima pravo da ništa ne izjavi, da uskrati odgovor na pojedinačna pitanja, da slobodno iznese svoju odbranu, te da prizna ili ne prizna krivicu.
  • Pravo na branioca: Mora biti poučen o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.

3. Obaveštavanje javnog tužioca i njegove procesne opcije

  • Obaveza policije: O pojavi osnova sumnje i sticanju procesnog statusa osumnjičenog, policija je dužna da bez odlaganja obavesti nadležnog javnog tužioca.
  • Procesne opcije javnog tužioca: Nakon obaveštenja, javni tužilac ima na raspolaganju tri zakonske opcije:
    1. da samostalno obavi saslušanje osumnjičenog;
    2. da prisustvuje saslušanju koje vrši policija;
    3. da saslušanje osumnjičenog poveri policiji.
  • Dostavljanje zapisnika: Ako javni tužilac nije prisutan saslušanju, policija je dužna da mu bez odlaganja dostavi zapisnik o saslušanju.

4. Uslovi za punovažnost i dokaznu vrednost zapisnika o saslušanju

Da bi zapisnik o saslušanju osumnjičenog mogao da se koristi kao zakonit dokaz u krivičnom postupku, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

  • Pristanak osumnjičenog: Osumnjičeni mora pristati da da svoj iskaz.
  • Prisustvo branioca (Ključni uslov): Kako pristanak osumnjičenog da bude saslušan, tako i njegov sam исказ tokom saslušanja, moraju biti dati u prisustvu branioca.
  • Pravila saslušanja: Organ koji obavlja saslušanje (bilo policija, bilo tužilac) dužan je da postupa striktno u skladu sa odredbama ZKP-a koje uređuju saslušanje okrivljenog.
  • Pravna posledica ispunjenja uslova: Ako su ovi uslovi ispunjeni, zapisnik o saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se punovažno koristiti kao dokaz u daljem krivičnom postupku.

ULOGA PRIKUPLJENIH OBAVEŠTENJA U FORMIRANJU KRIVIČNE PRIJAVE

1. Sastavljanje krivične prijave i zabrana unošenja iskaza građana

  • Sastavljanje prijave: Na osnovu prikupljenih obaveštenja od građana, policija sastavlja formalnu krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala.
  • Zabrana unošenja izjava građana (Opšte pravilo): U samu krivičnu prijavu se ne sme uneti sadržina izjava koje su pojedini građani dali tokom informativnih razgovora.
  • Izuzetak: U krivičnu prijavu se može uneti isključivo onaj iskaz koji je osumnjičeni dao u skladu sa zakonskim pravilima o formalnom saslušanju osumnjičenog u predistražnom postupku (dakle, uz pouku o pravima i u obaveznom prisustvu branioca).

2. Prateći materijal uz krivičnu prijavu

Uz krivičnu prijavu policija obavezno dostavlja prateći materijal:

  • predmete, skice i fotografije;
  • pribavljene izveštaje;
  • spise o preduzetim merama i radnjama;
  • službene beleške, izjave i druge materijale koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka.

3. Dopuna krivične prijave

  • Obaveza policije: Ako policija nakon podnošenja osnovne krivične prijave sazna za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužna je da:
    1. prikupi potrebna obaveštenja o tim novim okolnostima;
    2. sastavi izveštaj o tome kao dopunu krivične prijave i dostavi ga nadležnom javnom tužiocu.

Ovlašćenja javnog tužioca i policije u predistražnom postupku

13. jula 2026.

U predistražnom postupku zakon jasno razlikuje tri državna organa i njihove funkcionalne uloge:

1. Javni tužilac

  • Ima rukovodeću ulogu u ovoj procesnoj fazi.
  • Njegova funkcija je formalnog karaktera i usmerena je na opšte usmeravanje postupka.

2. Policija

  • Ima operativnu ulogu.
  • Njene aktivnosti su usmerene na:
    • otkrivanje krivičnog dela;
    • pronalaženje učinioca;
    • obezbeđenje određenih dokaza.

3. Krivični sud (Sudija za prethodni postupak)

  • Ima relativno redukovanu ulogu u predistražnom postupku.
  • Nadležnost: Sudija za prethodni postupak donosi ključne odluke koje zadiru u osnovna prava i slobode građana, što obuhvata:
    • odlučivanje o sprovođenju određenih posebnih dokaznih radnji;
    • donošenje naredbe za pretres stana, drugih prostorija ili lica;
    • nalaganje policiji (a na predlog javnog tužioca) pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija;
    • odobravanje policiji da obavi informativni razgovor sa licem koje se nalazi u pritvoru.
  • Izuzetak u nadležnosti suda: Zavisno od faze krivičnog postupka u odnosu na pritvoreno lice, kao i od vrste postupka (opšti ili skraćeni), ovo odobrenje za informativni razgovor mogu dati i drugi funkcionalni oblici suda – predsednik veća ili sudija pojedinac.

ODNOS JAVNOG TUŽIOCA I POLICIJE I KONTROLNI MEHANIZMI

1. Funkcionalno-hijerarhijski odnos

  • Odnos između javnog tužioca i policije postavljen je na strogoj funkcionalno-hijerarhijskoj osnovi.
  • Pravo javnog tužioca: Poseduje naredbodavno ovlašćenje, odnosno mogućnost izdavanja obavezujućih naloга policiji radi otkrivanja dela i pronalaženja osumnjičenih.
  • Obaveze policije: Policija ima dužnost postupanja po svim naloziма tužioca, kao i obavezu da ga redovno obaveštava o svim preduzetim aktivnostima.

2. Mehanizmi kontrole u slučaju nepostupanja policije

Ukoliko policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, tužilac raspolaže trostepenim kontrolnim i prinudnim mehanizmom:

  1. Obaveštavanje starešine: Javni tužilac odmah obaveštava starešinu koji rukovodi tim organom.
  2. Šire obaveštavanje: Po potrebi, tužilac može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.
  3. Zahtev za disciplinski postupak: Ako u roku od 24 časa od kada je starešina primio obaveštenje organ i dalje ne postupi po zahtevu, javni tužilac može zahtevati pokretanje disciplinskog postupka protiv lica odgovornog za nepostupanje.

3. Ovlašćenje neposrednog preuzimanja radnji

  • Pravilo: Javni tužilac je ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela.
  • Obim i primena:
    • Ovo se bez teškoća odnosi na radnje koje po opštim pravilima mogu vršiti oba organa, kao što je prikupljanje obaveštenja od građana (odnosno vođenje informativnih razgovora).
    • Zakon omogućava tužiocu da preuzme i tipično operativne policijske radnje, kao što su praćenje ili kontakt sa policijskim saradnicima i informatorima (iako je to u praksi izuzetno retko).

POSEBNA OVLAŠĆENJA JAVNOG TUŽIOCA U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

Pored opšteg rukovođenja predistražnim postupkom i preduzimanja radnji gonjenja, javni tužilac ima sledeća specifična zakonska ovlašćenja:

  • Pribavljanje podataka: U cilju provere navoda iz krivične prijave ili razjašnjenja krivičnog dela, može i sam (ili angažovanjem policije) pribavljati podatke kroz prikupljanje obaveštenja od građana ili traženje informacija od pravnih lica.
  • Iniciranje sudskih naredbi: Ovlašćen je da predloži sudiji za prethodni postupak da naloži policiji pribavljanje evidencije telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili lociranje mesta komunikacije.
  • Saslušanje osumnjičenog: Može samostalno obaviti saslušanje osumnjičenog, prisustvovati saslušanju koje sprovodi sama policija, ili to saslušanje u potpunosti poveriti policiji.
  • Saslušanje privedenog lica: Dužan je da sasluša osumnjičenog kojeg mu je policija privela nakon što ga je lišila slobode (tzv. policijsko hapšenje).
  • Donošenje rešenja o zadržavanju: Ovlašćen je da donese formalno rešenje o zadržavanju osumnjičenog u predistražnom postupku.

OPŠTA OVLAŠĆENJA I DUŽNOSTI POLICIJE U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

  • Materijalni uslov za postupanje: Da bi policija uopšte mogla da aktivira svoja zakonska ovlašćenja u ovoj fazi, moraju postojati osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
  • Sistematizacija načelnih dužnosti: Sve opšte dužnosti policije zakon razvrstava u tri osnovne funkcionalne grupe:
    1. U odnosu na potencijalnog osumnjičenog: Mere čiji je primarni cilj da se pronađe učinilac krivičnog dela.
    2. U pogledu sprečavanja bekstva: Mere kojima se obezbeđuje da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne.
    3. U odnosu na dokaze i podatke: Mere usmerene na otkrivanje i obezbeđivanje tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i prikupljanje svih obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

RADNJE OPERATIVNOG KARAKTERA POLICIJE

U cilju ispunjenja svojih načelnih dužnosti, policija u predistražnom postupku preduzima niz konkretnih aktivnosti operativnog karaktera.

  • Katalog operativnih radnji:
    • Traženje potrebnih obaveštenja od građana.
    • Vršenje potrebnog pregleda prevoznih sredstava, putnika i prtljaga.
    • Ograničenje kretanja na određenom prostoru za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova.
    • Preduzimanje potrebnih mera u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti (identiteta) lica i predmeta.
    • Raspisivanje potrage za licem i predmetima za kojima se traga.
    • Pregled određenih objekata i prostorija državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica u prisustvu odgovornog lica, ostvarivanje uvida u njihovu dokumentaciju, kao i njeno privremeno oduzimanje po potrebi.
    • Preduzimanje drugih potrebnih mera i radnji.
  • Način dokumentovanja: O svim činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja ovih radnji, a mogu biti od interesa za postupak (kao i o pronađenim ili oduzetim predmetima), obavezno se sastavlja zapisnik ili službena beleška.

POSEBNE MERE POLICIJE UZ ODOBRENJE SUDA I ZAŠTITA PRAVA GRAĐANA

Zakon predviđa posebne mere kojima se neposredno limitira pravo na privatnost građana, a koje policija ne može preduzimati samostalno.

  • Proceduralni uslov: Ove mere se mogu preduzeti isključivo po nalogu sudije za prethodni postupak, koji se izdaje na predlog javnog tužioca.
  • Vrste specifičnih mera:
    1. Pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije.
    2. Pribavljanje evidencije korišćenih baznih stanica.
    3. Lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.
  • Obaveza obaveštavanja javnog tužioca: O preduzimanju ovih i svih drugih mera i radnji iz svog domena u predistražnom postupku, policija je dužna da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obavesti javnog tužioca.
  • Pravno sredstvo zaštite građana: Lice prema kome je primenjena neka od ovih policijskih mera i radnji ima zakonsko pravo da podnese pritužbu nadležnom sudiji za prethodni postupak.

DOKAZNE RADNJE POLICIJE I OPŠTA PROCESNA PRAVILA

Pored čisto operativnih mera, policija u predistražnom postupku može vršiti i formalne dokazne radnje.

  • Katalog dokaznih radnji:
    • Pretresanje stana, drugih prostorija i lica (bilo sa naredbom suda, bilo bez naredbe kada je za to ispunjen potreban zakonski uslov).
    • Uviđaj (pod određenim zakonskim uslovima).
    • Privremeno oduzimanje predmeta.
  • Opšta pravila za dokazne radnje policije: Zakonik postavlja dva striktna pravila:
    1. Dužnost obaveštavanja: Ako policija u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju, o tome će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca.
    2. Načelna dokazna verodostojnost: Dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem ovih radnji mogu se koristiti u daljem toku krivičnog postupka, pod uslovom da su same radnje sprovedene u skladu sa pravilima ZKP-a.

OBLICI VERBALNE KOMUNIKACIJE POLICIJE (UZIMANJE ISKAZA)

Zakon pravi oštru razliku između dva osnovna oblika verbalne komunikacije policije sa građanima i osumnjičenima, što je jedna od najvažnijih podela za usmeni ispit:

  • 1. Prikupljanje obaveštenja od građana (Informativni razgovor):
    • Pravna priroda: Predstavlja policijsku radnju operativnog karaktera.
    • Dokazni značaj: Dobijeni iskaz nema neposredan dokazni značaj.
  • 2. Saslušanje osumnjičenog:
    • Pravna priroda: Predstavlja formalnu dokaznu radnju policije u predistražnom postupku.
  • Uporedo ovlašćenje: Obe ove radnje (kako prikupljanje obaveštenja od građana, tako i saslušanje osumnjičenog) u predistražnom postupku, pored policije, može preduzeti i javni tužilac.

Uslovljeni oportunitet krivičnog gonjenja

13. jula 2026.

POSTUPANJE PO NAČELU OPORTUNITETA KRIVIČNOG GONJENJA

1. Pojam, pravna priroda i ratio instituta

  • Definicija: Načelo oportuniteta krivičnog gonjenja predstavlja zakonom predviđeni izuzetak od načela legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja.
  • Suština (Ratio): Primena ovog načela počiva na diskrecionoj oceni javnog tužioca da krivično gonjenje osumnjičenog lica u konkretnom slučaju nije celishodno. Iako zakonodavac kod punoletnih učinilaca ne spominje izričito pojam (ne)celishodnosti, to se implicitno zaključuje iz same prirode ovog procesnog mehanizma.

2. Polje primene i uslovi

  • Ovaj mehanizam javni tužilac može primeniti isključivo u odnosu na relativno lakša krivična dela, odnosno dela za koja je zakonom predviđeno vođenje skraćenog postupka.

3. Procesne forme ispoljavanja (Podela)

Načelo oportuniteta se u predistražnom postupku realizuje kroz dve osnovne forme odbacivanja krivične prijave:

  1. Uslovljeni oportunitet krivičnog gonjenja: Ostvaruje se primenom mehanizma odlaganja krivičnog gonjenja. Javni tužilac donosi odluku o odbacivanju tek nakon što osumnjičeni u određenom roku uspešno ispuni preuzete zakonske obaveze.
  2. Bezuslovni oportunitet krivičnog gonjenja: Manifestuje se neposrednim donošenjem rešenja o odbacivanju krivične prijave direktno iz razloga pravičnosti.

USLOVLJENI OPORTUNITET KRIVIČNOG GONJENJA (ODLAGANJE KRIVIČNOG GONJENJA)

1. Pojam i suština instituta

  • Definicija: Odlaganje krivičnog gonjenja (uslovljeni oportunitet) je procesni mehanizam kojim javni tužilac odlaže pokretanje krivičnog postupka prema osumnjičenom, pod uslovom da osumnjičeni prihvati i ispuni jednu ili više zakonom propisanih obaveza.
  • Pravna priroda obaveza (Razlika u odnosu na krivične sankcije): Obaveze koje tužilac određuje imaju izuzetno sličan materijalni efekat kao pojedine krivične sankcije (npr. uplata novca liči na novčanu kaznu, društveno-koristan rad na rad u javnom interesu, a psihosocijalni tretmani na mere bezbednosti). Međutim, ove obaveze se formalno-pravno i sadržinski razlikuju od krivičnih sankcija:
    • Nadležnost: Obaveze određuje javni tužilac, dok krivične sankcije može izreći isključivo sud, koji jedini ima pravo kažnjavanja (ius puniendi).
    • Pravne posledice: Izvršenje ovih obaveza ne povlači nastupanje pravnih posledica osude (lice se ne smatra osuđivanim).

2. Zakonski uslovi (Pretpostavke za primenu)

  • Zakon propisuje jedan osnovni uslov: Institut se može primeniti isključivo za krivična dela za koja je zakonom predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.

3. Podela obaveza osumnjičenog

Zakon obaveze razvrstava u četiri osnovne grupe:

  • A) Reparaciono-restorativne obaveze:
    • Otklanjanje štetnih posledica nastalih izvršenjem krivičnog dela ili naknada pričinjene štetе.
    • Ispunjavanje dospelih obaveza izdržavanja (primenjuje se isključivo kod krivičnog dela nedavanja izdržavanja).
  • B) Obaveze humanitarnog karaktera:
    • Plaćanje određenog novčanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove (na račun propisan za uplatu javnih prihoda).
    • Obavljanje određenog društvenokorisnog ili humanitarnog rada.
  • V) Obaveze medicinsko-psihološkog karaktera:
    • Podvrgavanje osumnjičenog odvikavanju od alkohola ili opojnih droga.
    • Podvrgavanje osumnjičenog psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja.
  • G) Obaveza mešovitog karaktera:
    • Izvršavanje obaveze ustanovljene pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštovanje ograničenja utvrđenog pravnosnažnom sudskom odlukom.

4. Rok i način izvršenja obaveza

  • Rok: Rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze određuje javni tužilac u svojoj naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja, s tim da taj rok ne može biti duži od godinu dana.
  • Nadzor nad izvršenjem obaveza:
    • Zakonsko pravilo: Nadzor nad izvešenjem preuzetih obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadležnog za poslove izvršenja krivičnih sankcija. Zakonska formulacija implicira da je angažovanje poverenika obavezno za kontrolu bilo koje određene obaveze.
    • Kritika rešenja u praksi: Obavezno učešće poverenika može nepotrebno da zakomplikuje i odugovlači postupak, naročito kod jednostavnih, jednokratnih obaveza (poput uplate novca u humanitarne svrhe) koje bi javni tužilac mogao samostalno i brzo da proveri.

5. Dejstva odluke (Pravne posledice uspešnog ispunjenja obaveza)

Kada osumnjičeni uspešno i u roku izvrši preuzete obaveze, nastupaju sledeće pravne posledice:

  • Obaveza tužioca: Javni tužilac donosi rešenje o odbacivanju krivične prijave.
  • Položaj oštećenog (Gubitak procesnih prava): Oštećeni je potpuno isključen iz daljeg toka jer:
    • gubi mogućnost da preuzme krivično gonjenje u svojstvu supsidijarnog tužioca;
    • gubi pravo da protiv rešenja o odbacivanju prijave izjavi prigovor neposredno višem javnom tužiocu.

BEZUSLOVNI OPORTUNITET KRIVIČNOG GONJENJA (ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE IZ RAZLOGA PRAVIČNOSTI)

1. Pojam i suština instituta

  • Definicija: Predstavlja procesni modalitet po kom javni tužilac bez nametanja bilo kakvih obaveza osumnjičenom odbacuje krivičnu prijavu, jer nalazi da vođenje krivičnog postupka i izricanje sankcije ne bi imalo društvenu opravdanost, odnosno ne bi bilo pravično.

2. Zakonski uslovi (Kumulativne pretpostavke)

Da bi javni tužilac mogao da primeni ovaj institut, moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova:

  1. Da je reč o lakšem krivičnom delu – za koje je zakonom propisana kazna zatvora do tri godine.
  2. Da je osumnjičeni usled stvarnog kajanja sprečio nastupanje štete ili je nastalu štetu u potpunosti već nadoknadio.
  3. Da je javni tužilac, procenjujući sve okolnosti konkretnog slučaja, doneo ocenu da izricanje krivične sankcije ne bi bilo pravično.

3. Dejstvo odluke i položaj oštećenog

  • Pravna posledica: Donosi se rešenje o odbacivanju krivične prijave.
  • Položaj oštećenog: Kao i kod uslovljenog oportuniteta, oštećeni je zakonom onemogućen da utiče na ovu diskrecionu odluku tužioca – on nema pravo da uputi prigovor neposredno višem javnom tužiocu protiv odluke o odbacivanju.

Krivična prijava

13. jula 2026.

Krivična prijava predstavlja manje ili više formalan (ili pretežno neformalan) način na koji se nadležni organ obaveštava o učinjenom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno o određenom stepenu verovatnoće ili mogućnosti da je takvo delo učinjeno.

  • Pravna priroda: Krivična prijava nije optužni akt, niti ona sama po sebi predstavlja dokaz da je krivično delo učinjeno.
  • Nadležnost za prijem: Primarni primalac prijave jeste javni tužilac. Ukoliko se krivična prijava podnese nekom drugom državnom organu (npr. policiji, nenadležnom tužiocu ili sudu), taj organ ima zakonsku dužnost da je primi i odmah dostavi nadležnom javnom tužiocu.

2. Podnosioci i njihove obaveze (Instruktivna norma)

  • Krug podnosilaca: Krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti prijavljuju državni i drugi organi, pravna i fizička lica.
  • Krivična odgovornost: Krivičnim zakonikom je predviđeno u kojim slučajevima neprijavljivanje krivičnog dela samo po sebi predstavlja krivično delo.
  • Obaveze podnosilaca i izuzeci: Zakonodavac od svakog podnosioca (uključujući i građane) očekuje da uz prijavu navede poznate dokaze i preduzme mere za očuvanje tragova krivičnog dela, predmeta i drugih dokaza.
    • Pravna priroda obaveze: U pitanju je instruktivna norma, posebno u odnosu na obične građane.
    • Izuzetak u praksi: Od građana (kao pravnih laika) se realno može očekivati samo da navedu dokaze koji su im poznati. Aktivno dokazno delovanje i preduzimanje mera za očuvanje materijalnih tragova i predmeta se po prirodi stvari ne može zahtevati od običnih građana (jer oni ne moraju znati šta predstavlja dokaz ili trag), već se to zahteva prvenstveno od policije i drugih državnih organa sa sličnim ovlašćenjima.

3. Načini podnošenja i registracija krivične prijave

Krivična prijava se podnosi u tri osnovna oblika, pri čemu zakon striktno uređuje način registrovanja onih prijava koje nisu podnete u pisanoj formi:

  • Pisana krivična prijava.
  • Usmena krivična prijava: Prilikom njenog primanja, javni tužilac je dužan da kumulativno ispuni sledeće dve obaveze:
    1. sastavi zapisnik o sadržini krivične prijave;
    2. upozori podnosioca na posledice lažnog prijavljivanja (odnosno da ga informiše da je to krivično delo).
  • Prijava podnesena drugim sredstvom / na drugi način (telefon, SMS, internet, elektronska pošta):
    • Ako je podnesena telefonom ili telekomunikacijskim sredstvom: sastavlja se službena beleška.
    • Ako je podnesena elektronskom poštom: sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati.

POSTUPANJE JAVNOG TUŽIOCA PO PRIJEMU KRIVIČNE PRIJAVE

Nakon što putem krivične prijave (ili na drugi način) stekne saznanje o krivičnom delu i stepenu verovatnoće da je ono učinjeno, javni tužilac donosi odluku o daljem toku postupka.

1. Opcioni načini postupanja javnog tužioca

Zavisno od prikupljenih dokaza i vrste postupka, tužilac može doneti jednu od sledećih odluka:

  • Donošenje naredbe o sprovođenju istrage: Donosi se kada postoje osnovi sumnje da je delo učinjeno i poznat je identitet osumnjičenog, ali još uvek nema dovoljno dokaza za optuženje.
  • Neposredno podnošenje optužnice: Podnosi se ako već postoji potreban stepen sumnje za optuženje određenog lica, te istraga pre optuženja nije potrebna.
  • Podnošenje optužnog predloga: Primenjuje se u skraćenom postupku, ukoliko tužilac oceni da ima dovoljno dokaza za optuženje bez daljeg prikupljanja dokaza u predistražnom postupku.
  • Postupanje po načelu oportuniteta: Primenjuje se kod dela gde je ovaj mehanizam zakonom dozvoljen. Može biti:
    • uslovno (odlaganje krivičnog gonjenja);
    • bezuslovno (odbacivanje krivične prijave iz razloga pravičnosti).
  • Donošenje rešenja o odbačaju krivične prijave: Donosi se kada tužilac (bilo odmah na osnovu sadržaja prijave, bilo nakon sprovedenih provera) oceni da postoji zakonski razlog za odbačaj, odnosno da nema uslova za krivično gonjenje.

2. Provera navoda krivične prijave (Tužilačka provera)

Ukoliko tužilac iz same prijave ne može oceniti verodostojnost navoda, ili podaci ne pružaju dovoljno osnova za odluku o pokretanju istrage, on pokreće mehanizme provere:

A) Samostalna provera od strane tužioca

Javni tužilac može samostalno preduzeti sledeće radnje:

  • Sam prikupiti potrebne podatke.
  • Pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja (tzv. informativni razgovor) pod opštim zakonskim uslovima.
  • Zahtevati od državnih organa, drugih organa i pravnih lica da mu pruže potrebna obaveštenja.
    • Sankcija za oglušavanje: Ukoliko odgovorno lice odbije da postupi po zahtevu tužioca i ne pruži podatke, javni tužilac ga može kazniti novčanom kaznom do 150.000 dinara. Ako i nakon toga odbije, može se kazniti još jednom kaznom u istom iznosu.
    • Pravni lek: Protiv rešenja o novčanoj kazni dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje sudija za prethodni postupak. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

B) Provera preko policije

Ukoliko tužilac ne može sam da izvrši proveru, on će zahtevati od policije da prikupi obaveštenja i preduzme druge mere u cilju otkrivanja dela i učinioca.

  • Obaveze policije: Policija je dužna da postupi po zahtevu tužioca i da ga o preduzetim merama i radnjama obavesti najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
  • Dužnost obazrivosti: Prilikom prikupljanja obaveštenja i davanja podataka, svi subjekti (tužilac, policija, drugi organi) dužni su da postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na koje se podaci odnose.

3. Procesni mehanizmi kontrole tužioca u slučaju nepostupanja policije i državnih organa

Ukoliko policija ili drugi državni organ odbiju ili propuste da postupe po zahtevu tužioca, tužilac pokreće sledeći trostepeni mehanizam kontrole:

  1. Obaveštavanje rukovodioca: Tužilac odmah obaveštava starešinu koji rukovodi tim organom.
  2. Šire obaveštavanje: Po potrebi, tužilac može obavestiti nadležnog ministra, vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.
  3. Disciplinski postupak: Ako u roku od 24 časa od kada je starešina primio obaveštenje organ i dalje ne postupi po zahtevu, javni tužilac može zahtevati pokretanje disciplinskog postupka protiv lica koje smatra odgovornim za nepostupanje.

ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE (POJAM, RAZLOZI I PRAVNE POSLEDICE)

1. Pojam i donošenje odluke

  • Donošenje odluke: Javni tužilac donosi rešenje o odbacivanju krivične prijave kada iz same prijave proističe postojanje nekog od zakonom predviđenih razloga.

2. Zakonski razlozi za odbacivanje krivične prijave

Razlozi su propisani alternativno i mogu se sistematizovati u tri pravne kategorije:

  • Razlog koji se tiče dela: Ako prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (u ovu kategoriju se svrstava i situacija kada prijavljeno delo uopšte ne predstavlja krivično delo).
  • Razlozi koji se odnose na trajne procesne smetnje: Slučajevi u kojima je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, kada je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili kada postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje.
  • Razlog koji se svodi na dokazni deficit: Situacija u kojoj ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

3. Prava oštećenog i prateće obaveze javnog tužioca (Dejstva odluke)

Donošenje rešenja o odbacivanju povlači striktne obaveze javnog tužioca u pogledu obaveštavanja i pravne zaštite:

  • Obaveštavanje oštećenog: Javni tužilac je dužan da u roku od osam dana obavesti oštećenog o odbacivanju krivične prijave i o konkretnim razlozima za donošenje takve odluke.
  • Pouka o pravima (Pravni lek): Javni tužilac je dužan da oštećenog pouči o pravu na izjavljivanje prigovora neposredno višem javnom tužiocu protiv rešenja o odbacivanju.
  • Obaveštavanje policije: Ukoliko je podnosilac krivične prijave bio organ policije, javni tužilac ima obavezu da o donošenju rešenja i razlozima odbacivanja obavesti i ovaj organ.

Predistražni postupak

13. jula 2026.

Predistražni postupak je prvi procesni stadijum koji prethodi formalnoj istrazi javnog tužioca.

  • Pravni supstitut: U sadržinskom smislu, ovaj postupak predstavlja svojevrsni procesni „supstitut” nekadašnjem pretkrivičnom postupku.
  • Polje primene: Po logici stvari, predistražni postupak se vodi samo u pogledu krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti.

2. Forma i stepen sumnje (Karakteristike postupka)

  • Pretežno neformalan karakter: U ovoj fazi se primarno sprovode tzv. operativne radnje koje nemaju neposredan dokazni značaj.
    • Izuzetak: Određene dokazne radnje koje se sprovode u predistražnom postupku preduzimaju se u formalnom obliku, te one mogu imati dokazni značaj i za eventualno kasniji krivični postupak.
  • Stepen sumnje: Predistražni postupak se vodi isključivo na nivou osnova sumnje. To je identičan stepen sumnje koji je zakonom predviđen i za vođenje istrage (bilo u odnosu na nepoznatog učinioca, bilo prema poznatom osumnjičenom).

3. Svrha postupka i koncept „dve istrage”

  • Svrha: Osnovni cilj ovog stadijuma jeste da se „istraži” potencijalno krivično delo.
  • Faktički dualizam istrage: Iako se predistražni postupak terminološki ne naziva istragom niti se donosi formalna odluka o njegovom početku (poput naredbe o sprovođenju istrage), naš krivični postupak praktično poznaje dve istražne faze:
    1. Neformalna istraga – oličena u predistražnom postupku.
    2. Formalna istraga – koja se sprovodi na osnovu formalne odluke, odnosno naredbe javnog tužioca.

4. Funkcije i odnos procesnih subjekata

U okviru predistražnog postupka zakon jasno razgraničava uloge tri ključna subjekta: javnog tužioca, policije i suda.

  • Javni tužilac (Rukovodna funkcija): Formalno rukovodi predistražnim postupkom. Ovlašćen je da policiji izdaje obavezujuće naloge, pri čemu danas raspolaže znatno jačim procesnopravnim mehanizmima delovanja na policiju u odnosu na nekadašnji pretkrivični postupak.
  • Policija (Operativna funkcija): Faktički preduzima najveći broj aktivnosti i većinu radnji u ovom postupku, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija otkrivanje i razjašnjavanje krivičnih dela.
    • Pravni položaj: Definisana je kao svojevrsni „servis” javnog tužioca.
    • Zakonska definicija: Pod policijom se podrazumeva organ ministarstva unutrašnjih poslova, službenik tog organa, službenik odgovarajućeg inostranog organa koji u skladu sa međunarodnim pravom i ZKP-om preduzima radnje na teritoriji Srbije (ili na njenom brodu/vazduhoplovu), kao i drugi državni organ sa policijskim ovlašćenjima ako je to zakonom određeno.
  • Sud (Kontrolna funkcija): Bez obzira na dominantnu ulogu tužioca i policije, sud u ovoj fazi deluje kroz funkcionalni oblik sudije za prethodni postupak.
    • Nadležnost: Sudija za prethodni postupak donosi odluke poput određivanja pritvora, izdavanja naredbe za preduzimanje određenih posebnih dokaznih radnji, kao i naredbi za pretresanje stana, drugih prostorija i lica.

5. Izuzeci od pravila o sukcesiji (Kada predistražni postupak ne prethodi formalnoj istrazi?)

Sam naziv „predistražni postupak” sugeriše da on uvek mora prethoditi istrazi, ali to pravilo u našem pravu ima značajne izuzetke. Predistražni postupak se vodi i u situacijama kada se formalna istraga uopšte ne sprovodi:

  • U slučaju neposrednog optuženja: Čak i kod krivičnih dela koja su predmet opšteg postupka, istraga nije obavezna faza jer je uvek moguće podići optužnicu neposredno, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi.
  • U skraćenom postupku: Kod krivičnih dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, istraga se po zakonu nikada ne vodi.
  • U postupku prema maloletnicima: Istraga je kao faza zakonski isključena.

PROCESNE PRETPOSTAVKE I ULOGE ORGANA

  • Osnovna pretpostavka: Da bi se uopšte vodio predistražni postupak, potrebno je da nadležni organ stekne saznanje o učinjenom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno da postoji određeni stepen sumnje da je delo učinjeno.
  • Uloga javnog tužioca:
    • Formalno rukovodi predistražnim postupkom.
    • Na osnovu načela legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja, ima dužnost da krivično goni uvek kada postoje dokazi iz kojih proizilazi procesni stepen sumnje.
    • Dužan je da se angažuje i kada postoji niži stepen sumnje da je delo učinjeno.
  • Uloga policije:
    • Dužna je da preduzme potrebne mere radi razjašnjenja krivičnog dela kada stekne saznanje o njemu (što čini suštinu njene funkcije).
    • Procesna obaveza: Policija mora obavestiti javnog tužioca o svakoj svojoj aktivnosti.

KLASIFIKACIJA NAČINA SAZNANJA JAVNOG TUŽIOCA

U našem krivičnom procesnom pravu razlikuju se dva načina na koja javni tužilac dolazi do saznanja o krivičnom delu:

1. Formalni način: Krivična prijava

  • Ovo je osnovni način na koji javni tužilac saznaje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
  • Zakonodavac više izričito ne navodi bilo koji drugi formalni način saznanja osim podnete krivične prijave.

2. Faktički (neformalni) načini: Saznanje „na drugi način”

Zakonodavac ove načine ne navodi izričito, već ih spominje samo implicitno kada definiše kako tužilac može proveravati navode iz krivične prijave. Javni tužilac može faktički saznati za delo preko:

  • sredstava javnog informisanja,
  • glasa o učinjenom krivičnom delu (odnosno javnim pogovaranjem),
  • neposrednog uočavanja (npr. kada je u pitanju flagrantno krivično delo).

Pravno pravilo u praksi: Kada tužilac sazna za delo na neki od neformalnih načina (bez primljene prijave), on podatke proverava samostalno ili preko policije. U praksi se u takvim slučajevima očekuje da policija naknadno podnese formalnu krivičnu prijavu.

FORMALNA KRIVIČNA PRIJAVA I NJENI PODNOSIOCI

  • Policija kao podnosilac: Zakonodavac u opštim odredbama više ne spominje izričito „policijsku krivičnu prijavu” (osim kod pravila o prikupljanju obaveštenja od građana). Umesto toga, navodi da u podnosioce spadaju „državni organi”, što implicitno obuhvata i policiju.
  • Prateća dokumentacija: Uz krivičnu prijavu koju podnosi policija obavezno se dostavljaju:
    • predmeti, skice i fotografije,
    • pribavljeni izveštaji,
    • spisi o preduzetim merama i radnjama,
    • službene beleške, izjave i drugi korisni materijali.

ODNOS I PREKLAPANJE PREDISTRAŽNOG POSTUPKA I FORMALNE ISTRAGE

Između ova dva procesna stadijuma postoji specifičan odnos koji u praksi može biti problematičan:

  • Identičan stepen sumnje: I predistražni postupak i istraga vode se na nivou osnova sumnje.
  • Mogućnost „preskakanja” predistražnog postupka: Ako javni tužilac stekne saznanje o krivičnom delu bez podnete krivične prijave, on može odmah doneti naredbu i započeti istragu, potpuno zaobilazeći predistražni postupak.
  • Problem funkcionalnog preklapanja:
    • Istraga se može voditi i protiv nepoznatog učinioca.
    • S druge strane, u predistražnom postupku se može saslušavati osumnjičeni (kada je učinilac poznat), što znači da se predistražni postupak faktički prepliće i preklapa sa formalnom istragom. Ovo ukazuje na nedovoljno jasnu konceptualnu razdvojenost ove dve faze od strane zakonodavca.