Predistražni postupak je prvi procesni stadijum koji prethodi formalnoj istrazi javnog tužioca.
- Pravni supstitut: U sadržinskom smislu, ovaj postupak predstavlja svojevrsni procesni „supstitut” nekadašnjem pretkrivičnom postupku.
- Polje primene: Po logici stvari, predistražni postupak se vodi samo u pogledu krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti.
2. Forma i stepen sumnje (Karakteristike postupka)
- Pretežno neformalan karakter: U ovoj fazi se primarno sprovode tzv. operativne radnje koje nemaju neposredan dokazni značaj.
- Izuzetak: Određene dokazne radnje koje se sprovode u predistražnom postupku preduzimaju se u formalnom obliku, te one mogu imati dokazni značaj i za eventualno kasniji krivični postupak.
- Stepen sumnje: Predistražni postupak se vodi isključivo na nivou osnova sumnje. To je identičan stepen sumnje koji je zakonom predviđen i za vođenje istrage (bilo u odnosu na nepoznatog učinioca, bilo prema poznatom osumnjičenom).
3. Svrha postupka i koncept „dve istrage”
- Svrha: Osnovni cilj ovog stadijuma jeste da se „istraži” potencijalno krivično delo.
- Faktički dualizam istrage: Iako se predistražni postupak terminološki ne naziva istragom niti se donosi formalna odluka o njegovom početku (poput naredbe o sprovođenju istrage), naš krivični postupak praktično poznaje dve istražne faze:
- Neformalna istraga – oličena u predistražnom postupku.
- Formalna istraga – koja se sprovodi na osnovu formalne odluke, odnosno naredbe javnog tužioca.
4. Funkcije i odnos procesnih subjekata
U okviru predistražnog postupka zakon jasno razgraničava uloge tri ključna subjekta: javnog tužioca, policije i suda.
- Javni tužilac (Rukovodna funkcija): Formalno rukovodi predistražnim postupkom. Ovlašćen je da policiji izdaje obavezujuće naloge, pri čemu danas raspolaže znatno jačim procesnopravnim mehanizmima delovanja na policiju u odnosu na nekadašnji pretkrivični postupak.
- Policija (Operativna funkcija): Faktički preduzima najveći broj aktivnosti i većinu radnji u ovom postupku, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija otkrivanje i razjašnjavanje krivičnih dela.
- Pravni položaj: Definisana je kao svojevrsni „servis” javnog tužioca.
- Zakonska definicija: Pod policijom se podrazumeva organ ministarstva unutrašnjih poslova, službenik tog organa, službenik odgovarajućeg inostranog organa koji u skladu sa međunarodnim pravom i ZKP-om preduzima radnje na teritoriji Srbije (ili na njenom brodu/vazduhoplovu), kao i drugi državni organ sa policijskim ovlašćenjima ako je to zakonom određeno.
- Sud (Kontrolna funkcija): Bez obzira na dominantnu ulogu tužioca i policije, sud u ovoj fazi deluje kroz funkcionalni oblik sudije za prethodni postupak.
- Nadležnost: Sudija za prethodni postupak donosi odluke poput određivanja pritvora, izdavanja naredbe za preduzimanje određenih posebnih dokaznih radnji, kao i naredbi za pretresanje stana, drugih prostorija i lica.
5. Izuzeci od pravila o sukcesiji (Kada predistražni postupak ne prethodi formalnoj istrazi?)
Sam naziv „predistražni postupak” sugeriše da on uvek mora prethoditi istrazi, ali to pravilo u našem pravu ima značajne izuzetke. Predistražni postupak se vodi i u situacijama kada se formalna istraga uopšte ne sprovodi:
- U slučaju neposrednog optuženja: Čak i kod krivičnih dela koja su predmet opšteg postupka, istraga nije obavezna faza jer je uvek moguće podići optužnicu neposredno, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi.
- U skraćenom postupku: Kod krivičnih dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, istraga se po zakonu nikada ne vodi.
- U postupku prema maloletnicima: Istraga je kao faza zakonski isključena.
PROCESNE PRETPOSTAVKE I ULOGE ORGANA
- Osnovna pretpostavka: Da bi se uopšte vodio predistražni postupak, potrebno je da nadležni organ stekne saznanje o učinjenom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno da postoji određeni stepen sumnje da je delo učinjeno.
- Uloga javnog tužioca:
- Formalno rukovodi predistražnim postupkom.
- Na osnovu načela legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja, ima dužnost da krivično goni uvek kada postoje dokazi iz kojih proizilazi procesni stepen sumnje.
- Dužan je da se angažuje i kada postoji niži stepen sumnje da je delo učinjeno.
- Uloga policije:
- Dužna je da preduzme potrebne mere radi razjašnjenja krivičnog dela kada stekne saznanje o njemu (što čini suštinu njene funkcije).
- Procesna obaveza: Policija mora obavestiti javnog tužioca o svakoj svojoj aktivnosti.
KLASIFIKACIJA NAČINA SAZNANJA JAVNOG TUŽIOCA
U našem krivičnom procesnom pravu razlikuju se dva načina na koja javni tužilac dolazi do saznanja o krivičnom delu:
1. Formalni način: Krivična prijava
- Ovo je osnovni način na koji javni tužilac saznaje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
- Zakonodavac više izričito ne navodi bilo koji drugi formalni način saznanja osim podnete krivične prijave.
2. Faktički (neformalni) načini: Saznanje „na drugi način”
Zakonodavac ove načine ne navodi izričito, već ih spominje samo implicitno kada definiše kako tužilac može proveravati navode iz krivične prijave. Javni tužilac može faktički saznati za delo preko:
- sredstava javnog informisanja,
- glasa o učinjenom krivičnom delu (odnosno javnim pogovaranjem),
- neposrednog uočavanja (npr. kada je u pitanju flagrantno krivično delo).
Pravno pravilo u praksi: Kada tužilac sazna za delo na neki od neformalnih načina (bez primljene prijave), on podatke proverava samostalno ili preko policije. U praksi se u takvim slučajevima očekuje da policija naknadno podnese formalnu krivičnu prijavu.
FORMALNA KRIVIČNA PRIJAVA I NJENI PODNOSIOCI
- Policija kao podnosilac: Zakonodavac u opštim odredbama više ne spominje izričito „policijsku krivičnu prijavu” (osim kod pravila o prikupljanju obaveštenja od građana). Umesto toga, navodi da u podnosioce spadaju „državni organi”, što implicitno obuhvata i policiju.
- Prateća dokumentacija: Uz krivičnu prijavu koju podnosi policija obavezno se dostavljaju:
- predmeti, skice i fotografije,
- pribavljeni izveštaji,
- spisi o preduzetim merama i radnjama,
- službene beleške, izjave i drugi korisni materijali.
ODNOS I PREKLAPANJE PREDISTRAŽNOG POSTUPKA I FORMALNE ISTRAGE
Između ova dva procesna stadijuma postoji specifičan odnos koji u praksi može biti problematičan:
- Identičan stepen sumnje: I predistražni postupak i istraga vode se na nivou osnova sumnje.
- Mogućnost „preskakanja” predistražnog postupka: Ako javni tužilac stekne saznanje o krivičnom delu bez podnete krivične prijave, on može odmah doneti naredbu i započeti istragu, potpuno zaobilazeći predistražni postupak.
- Problem funkcionalnog preklapanja:
- Istraga se može voditi i protiv nepoznatog učinioca.
- S druge strane, u predistražnom postupku se može saslušavati osumnjičeni (kada je učinilac poznat), što znači da se predistražni postupak faktički prepliće i preklapa sa formalnom istragom. Ovo ukazuje na nedovoljno jasnu konceptualnu razdvojenost ove dve faze od strane zakonodavca.
