Tokom 19. veka nastaje niz novih vrsta organizacija

• sa razvojem tržišne privrede, koncentracije kapitala javljaju se razni tipovi privrednih organizacija, deonička društva, društva sa ograničenom odgovornošću i dr
• sa zadružnim pokretom ekonomskog povezivanja, javljaju se razne vrste zadruga, zanatske, poljoprivredne, pozajmne

U 19. veku prvi put

• jasno uobličen pojam pravnog lica i ideja o pravnoj samostalnosti organizacije
• skovan izraz “pravno lice”
• njime obuhvaćena udruženja i ustanove
• započeo teorijski spor o “suštini pravnog lica“
• pravno lice pridruženo fizičkom i zajedno s njim kao dva dela statusnog prava, smešteno u opšti deo pandektne sistematike
• formulisan svaki od tri osnovna sistema nastanka pravnih lica

Pojam pravnog lica podrazumeva predstavu da prava i obaveze pripadaju samoj organizaciji, pravno razdvojenoj od učesnika organizacije.

• pre 19. veka ni rimski, ni srednjovekovni, ni kasniji pravnici nikada nisu u potpunosti apstrahovali učesnike organizacije kao titulare prava i obaveza
• bi izraz “lice” ni drugi koji sadrže tu reč nisu stajali za organizaciju samu
  • “lice” se isključivo nepravno upotrebljava u rimskom pravu, srednjem veku i kasnije
    • označava čoveka kao ljudsko biće
    • jusnaturalistika će ga upotrebiti pravnotehnički – za čoveka kao imaoca prava i obaveza
      • ne i za organizaciju
    • govorilo se npr. za ortakluk, bračnu zajednicu, gildu da predstavljaju jedno lice
      • ne u smislu da su oni pravni subjekti, nego da su ljudi koji ih čine zajednički imaoci prava i obaveza
    • apstrahovanje učesnika organizacije kao titulara u toj meri da se sama organizacija i samo ona smatra titularem biće učinjeno tek u 19veku

Termin “pravno lice” – persona iuris skovao je na kraju 18 veka Hugo, ali je njime označavao jedno udruženje (korporacije).

Heise ga je prvi upotrebio kao generički za udruženja i ustanove, u čemu ga je sledio Savinji, a ovoga potom ostali, čime je pojam pravno lice dobio obim koji danas ima.

Ime, sedište, i državljanstvo pravnog lica su osnovni elementi koji određuju identitet pravnog lica.

Ime komercijalnog pravnog lica zove se firma, a nekomercijalnog naziv.

• služi identifikovanju pravnog lica
  • pravno lice se označava, razvrstava i razlikuje od drugih pomoću svog imena
• putem imena drugi označavaju organizaciju, a i ona označava sebe kao i svoje emanacije
  • proizvode, usluge, publikacije
• sadrži podatak o vrsti pravnog subjekta
  • da je posredi pravno lice,
  • vrsta pravnog lica i delatnosti
    • trgovinsko preduzeće, zadužbina, stambena zadruga
  • učešće u drugom pravnom licu
  • vrstu odgovornosti kojoj podleže
• razlikuje se dotično pravno lice od svih drugih pravnih lica iste vrste
• Pravni značaj imena:
  • Radi potrebe da identifikovanja pravnog lica kao stranke u građanskopravnim odnosima bude pouzdano, obaveza je svakog pravnog lica da ima ime i da se postojano služi njime.
  • Ime se određuje osnivačkim aktom, a mora se navesti u statutu i javnom registru
  • Pri izboru i promeni imena važe za pravna lica veća ograničenja nego za fizička, a naročito radi zaštite drugih subjekata od opasnosti zamene
  • Ime se štiti

Sedište je mesto gde se nalazi središte delatnosti i upravljanja organizacije, a u slučaju sumnje, mesto gde se nalazi rukovodstvo organizacije.

• ne može se odrediti proizvoljno
• Pravni značaj sedišta
  • navodi se u osnivačkom aktu odnosno statutu i upisuje u registar
  • sedište se uzima za mesto gde je pravno lice dužno da izvrši obavezu
  • po sedištu se određuje koji je sud mesno nadležan da raspravi spor, da vodi postupak stečaja i likvidacije, da izvrši registraciju i dr
  • Na osnovu sedišta opredeljuje se državna pripadnost pravnog lica

Državna pripadnost pravnog lica nije, kao kod fizičkog, jedna ista u svim građanskopravnim odnosima.

• Da li je pravno lice domaće ili strano, određuje se na osnovu njegovog sedišta (opšti supsidijeran kriterijum), osim ako je predviđeno drugačije za neku vrstu pravnog odnosa (specijalni primaran kriterijum).
• Stranim preduzećem se smatra ono u kojem strani kapital učestvuje sa više od 51% (poreklo kapitala kao kriterijum), po pitanju stranih ulaganja preduzeće čiji je vlasnik stranac (državljanstvo vlasnika kao kriterijum)
• Pravni značaj državljanstva je pre svega u ovome:
  • Strana pravna lica ne mogu imati ona prava koja su rezervisana za domaća (ograničena pravna sposobnost stranih pravnih lica)
  • Uslovi za sticanje i onih prava i obaveza, koja mogu imati kao i domaća pravna lica, nekada su drugačiji
    • postoji svojinski maksimum, otežano sticanje nepokretnosti

Različito državljanstvo stranaka izaziva sukob zakona u prostoru.

Pravno lice je samo ona organizacija kojoj pravni poredak prizna takav status.

Treba razlikovati nastanak organizacije i nastanak pravnog lica.

• nastanak pravnog lica nije moguć bez učešća pravnog poretka – države
• nastanak organizacije ne podrazumeva u naše vreme obavezno učestvovanje države
  • danas je ustavom zajemčena sloboda oraganizovanja, pa za formiranje organizacije u načelu nije potrebna dozvola države

Da bi neka organizacija bila pravno lice odnosno mogla to da postane, potrebno je:

• da spada u vrstu organizacije koje su podesne da budu pravna lica
  • pravni poredak određuje vrste organizacija koje mogu biti pravna lica
  • broj tih vrsta je ograničen – numerus clausus pravnih lica
    • preduzeća, zadužbine, udruženja građana
  • zakonodavac proglašava neku vrstu organizacije podesnom da bude pravno lice ako proceni da potreba da se kod te vrste ostvare funkcije instituta pravno lice preteže nad negativnim posledicama tog instituta
    • kako su procene različite, broj vrsta pravnih lica menja se vremenom, a nije ni isti od poretka do poretka
  • da zadovolji uslove za pravni subjektivitet, predviđene za vrstu organizacija u koju spada
  • da joj pravni subjektivitet bude priznat na način predviđen za njenu vrstu

Ne postoji samo jedan način priznavanja za sve vrste pravnih lica. Načini se razlikuju po ulozi države u postupku priznavanja i po osnovu nastanka pravnog lica.

• Sistem autopriznanja – imanentnog priznanja
  • jedino država stiče pravni subjektivitet samim organizovanjem, bez ičijeg priznanja
    • njoj status pravnog lica nema ko da prizna
  • za sve ostale organizacije potrebno je da im država prizna pravni subjektivitet
• Sistem propisa – nastanak na osnovu osnivačkog akta – ovaj način ima dve varijante
  • posebnom – specijalnom – pravnom normom zakona ili podzakonskog akta odredi se da poimence navedena organizacija ima status pravnog lica
    • zakonom o narodnoj banci
  • opštom – generalnom – normom zakona ili podzakonskog akta odredi se za sve organizacije neke vrste ili za sve organizacije koje ispune neke uslove da imaju status pravnog lica
    • za opštine, stambene zgrade u društvenoj svojini
  • Sistem odobrenja, koncesije – nastanak na osnovu diskrecione odluke
    • državni organ (upravni ili sudski) daje odobrenje za nastanak organizacije odnosno za sticanje pravnog subjektiviteta, ako nađe da je to celishodno
    • nema obavezu da odobrenje da čim utvrdi da su ispunjeni opšti uslovi
      • ovlašćen je da povrh toga prosudi, diskreciono oceni da li je celishodno da organizacija nastane
    • diskreciona vlast organa može biti šira ili uža i odnositi se na procenu raznih elemenata
      • ekonomske prirode, političkog karaktera, kulturne potrebe, društvenog značaja
    • ne postoji pravo na priznavanje pravnog subjektiviteta organizaciji, niti pravni put da se ono ostvari
  • Sistem utvrđivanja, deklaracije (uobičajeno: normativni) – nastanak na osnovu vezane odluke
    • opštom (generalnom) normom zakona ili podzakonskog akta odrede se uslovi za sve organizacije neke vrste
    • čim državni organ ustanovi da su u datom slučaju uslovi ispunjeni, obavezan je da o tome donese akt na osnovu kojeg organizacija postaje pravno lice
    • nadležni organ je ovlašćen jedino da ispituje da li su ispunjeni oni uslovi koje norma traži, a ne i da diskreciono sudi o celishodnosti da organizacija nastane
    • postoji pravo na priznanje pravnog subjektiviteta organizaciji, a predviđen je i pravni put za njegovo ostvarenje
  • Dopunski i kombinovani sistemi
    • ponekad je potreban i još neki pojedinačni pravni akt državnog organa ili nešto drugo
      • najčešće: akt registrovanja, akt publikovanja ili prijava osnivanja državi, predaja statuta organu
    • u takvim slučajevima, pravno lice ne nastaje već u času osnivanja, davanja koncesije odnosno donošenja akta o ispunjenosti uslova, nego tek kad se ostvari i tražena dodatna činjenica – prijavljivanje, predaja statuta
    • osnivački akt, koncesija odnosno deklaracija o ispunjenosti uslova predstavljaju tada pravni osnov sticanja pravnog subjektiviteta (titulus acquirendi)
    • registracija, publikacija, prijavljivanje i dr. predstavljaju način sticanja (modus acquirendi)

Pravni subjektivitet obuhvata:

• pravnu sposobnost – mogućnost imati prava i obaveze
  • čini minimum pravnog subjektiviteta kod fizičkog lica
    • čovek je fizičko lice i kad nije poslovno i deliktno sposoban
  • poslovnu sposobnost – mogućnost sticanja, menjanja, prenošenja i gašenja prava i obaveza svojim radnjama i
  • deliktnu sposobnost – odgovornost za deliktne radnje

Pravno lice je uvek pravno i poslovno sposobno

• ne postoji poslovno nesposobno pravno lice
• može u nekom slučaju biti deliktno nesposobno

Sposobnost pravnog lica da bude imalac subjektivnih prava i obaveza naziva se pravna sposobnost.

Obim pravne sposobnosti pravnog lica je drugačiji nego kod fizičkog lica:

1. Neimovinska pravna sposobnost pravnog lica uža je od takve sposobnosti fizičkog lica.
   • ne može imati ona neimovinska prava čiji su objekti vezani jedino za ljudske jedinke
     • to su porodična prava, bračna, prava iz odnosa roditelja i dece, usvojioca i usvojenika i sl
     • neka lična prava – prava ličnosti npr. pravo na fizički i psihički integritet

2. Ne može imati ona imovinska i neimovinska prava čija je funkcija vezana samo za ljudske jedinke
   • pravo na izdržavanje, pravo stanovanja (habitatio), stanarsko pravo

• Može imati sva ostala imovinska prava i obaveze ako se pravni poredak opredelio za sistem tzv. opšte imovinske pravne sposobnosti pravnih lica.
• Ako usvoji sistem tzv. specijalne imovinske pravne sposobnosti, cilj organizacije određuje krug preostalih stecivih imovinskih prava i obaveza
  • može steći samo ona imovinska prava i obaveze koja su mu potrebni za ostvarivanje cilja i obavljanje delatnosti
• Pravni poredak može predvideti jedan sistem za sva pravna lica, a može za neke vrste pravnih lica da važi jedan sistem, a za druge drugi.
  • Kod nas nekomercijalna pravna lica imaju specijalnu pravnu sposobnost, a komercijalna su opštepravno sposobna.

Poslovna sposobnost je sposobnost pravnog lica da svojim izjavama volje (pravnim poslovima) stiče, prenosi, menja i gasi prava i obaveze.

• izjave volje organa se računaju pravnom licu
• ne može da stekne poslovnu sposobnost pre nego što se obrazuju organi
  • ako ostane bez organa, organizacija faktički postaje poslovno nesposobna, jer nema drugog načina da preduzima pravne poslove

Obim poslovne sposobnosti pravnog lica određen je obimom njegove pravne sposobnosti

• pravno lice može preduzimati pravne poslove radi sticanja, prenošenja, izmene i gašenja samo onih prava i obaveza koje može imati
• zavisi od toga da li je ono opšte ili specijalno pravno sposobno

U sistemu specijalne sposobnosti ciljem organizacije određen je obim i njene pravne i njene poslovne sposobnosti

• specijalna poslovna sposobnosti upravo organizaciju veže za njen cilj da bi svoju delatnost usredsredila i ograničila jedino na njegovo ostvarenje
• stepen stvarne vezanosti ciljem zavisi od toga kakvu sudbinu pravo predviđa za pravne poslove preduzete van cilja
  • ograničenje je najslabije ako pravni posao uprkos tome ostaje punovažan, a pravno lice se samo podvrgava kazni
  • jače je, ako posao tek naknadno može postati punovažan
  • najjače je ako je pravni posao po sili zakona ništav, bez mogućnosti da naknadno postane punovažan

Specijalna poslovna sposobnost sa svoje strane ograničava pravnu sposobnost, i to apsolutno ili relativno.

• apsolutno ograničena – ako je predviđeno da pravni posao preduzet van cilja ne može da proizvede pravno dejstvo
  • pravo i obaveza ne mogu se steći van cilja
  • kod nas nekomercijalna pravna lica
    • pravni poslovi preduzeti van cilja ostaju bez dejstva
  • relativno ograničena – ako je predviđeno da pravni posao preduzet van cilja ipak proizvodi pravno dejstvo, bilo odmah, bilo samo naknadno,
    • sticanje prava i obaveza van cilja zavisi od toga da li će zaprečena kazna odvratiti pravno lice od preduzimanja posla odnosno da li će uslediti odobrenje ili izvršenje posla
    • kod nas komercijalna pravna lica (preduzeća)
      • posao koji preduzmu van svog cilja ipak je punovažan, ali po cenu kazne

Pravno lice sposobno je da odgovara

• za štete za koje se odgovara bez obzira na krivicu – objektivna odgovornost
• za štete za koje se odgovara samo ako postoji krivica – odgovornost na osnovu krivice, subjektivna ili deliktna odgovornost

Deliktna sposobnost pravnog lica je sposobnost pravnog lica da odgovara za štete koje se licu sposobnom za rasuđivanje mogu upisati u krivicu

• deliktne odnosno skrivljene radnje učesnika pravnog lica se računaju pravnom licu kao njegovi delikti
• deliktno sposobno i odgovorno samo ako je njegov učesnik pri vršenju štetne radnje bio sposoban za rasuđivanje i kriv
  • u protivnom je pravno lice deliktno nesposobno i neodgovorno
• presumirana krivica – važi pravna pretpostavka da je učesnik pravnog lica sposoban za rasuđivanje i kriv za štetu
  • pravno lice neće odgovarati ako obori tu pretpostavku
    • ako dokaže da je njegov učesnik u datoj prilici postupao onako kako je trebalo – ekskulpacija
  • odgovara samo ako njegov učesnik štetnu radnju izvrši kao učesnik pravnog lica
    • ako je ne izvrši u tom svojstvu, već nezavisno od delatnosti pravnog lica (privatno), odgovaraće on sam

Zadužbina je organizacija čiju je imovinu osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima dobročino ostvaruje neki društveno koristan cilj.

• ciljevi su po pravilu mecenatski ili humanitarni.
  • mecenatski: pomaganje i unapređivanje obrazovanja, kulturnog, umetničkog, naučnog stvaralaštva
  • humanitarni: zaštita siromašnih, starih, bolesnih, dece, socijalno ugroženih
• način ostvarivanja tih ciljeva isključivo je nenaplatan.
• zadužbina je uvek dobrotvorna ustanova – princip altruizma
  • činidbe vrši korisnicima dobročino, bez naknade, protivkoristi i ekvivalentnosti
• destinateri su lica koja uživaju činidbe zadužbine
  • čija dela ona izdaje, čije školovanje stipendira, čije objekte održava

Po krugu korisnika zadužbine su privatne ili javne.

• Privatne zadužbine deluju u korist zatvorenog kruga lica, koja pripadaju nekoj instituciji – nekoj porodici, preduzeću, fakultetu itd.
  • Zadužbine preduzeća i drugih organizacija koriste pripadnicima nekog preduzeća ili druge organizacije
    • pomažu penzionisane članove, članove porodica radnika nastradalih na radu
  • Crkvene zadužbine ustanovljavaju se u korist pripadnika neke crkve ili reda
    • radi održavanja crkvenih objekata, školovanja pripadnika monaškog reda
  • Porodične zadužbine namenjene su članovima porodice
    • snošenje troškova školovanja potomaka te porodice, namenskom pomaganju određene generacije
  • Kod javnih zadužbina krug mogućih korisnika je otvoren, nije sveden na pripadnike neke institucije.
    • kada je svrha zadužbine ekonomska pomoć učesnika određenog rata, snošenje troškova lečenja žrtava neke nuklearne havarije, stipendiranje studijskih boravaka naučnika

Nije dopušteno da se zadužbina osnuje u korist unapred individualno određenog ili određenih lica.

Ako su pravilima zadužbine precizno određeni kriterijumi ko može biti korisnik, tada lice koje ispunjava tako određene uslove samim ispunjenjem po sili zakona stiče subjektivno pravo na činidbu zadužbine.

Kada je zadužbina ovlašćena da diskrecionom ocenom izabere korisnika, subjektivno pravo na činidbu zadužbine stiče se tek na osnovu akta kojim je izvršen izbor.

Promena cilja zadužbine, upotreba imovine za drugi cilj, kao i promena načina ostvarivanja cilja, dopušteni su jedino ako je ostvarenje izvorno zadatog cilja ili na izvorno zadat način postalo nemoguće ili besmisleno.

• prihodi i imovina nisu više dovoljni za ostvarenje zadate svrhe ili na zadati način.

Ostvarivanju cilja zadužbine ne služi sama osnivačka imovina

• Prihodi od imovine zadužbine
  • kamate dividende, dobijene zakupnine, autorski honorari
• Prihodi stečeni po drugom osnovu
  • poklonima, legatima, naknadom štete, dobrotvornom akcijom
• Prihodi ostvareni obavljanjem privredne delatnosti
  • može da obavlja privrednu delatnost da bi namakla sredstva za ostvarivanje svog cilja – tzv. preduzetnička zadužbina
  • ne sme koristiti ni osnivačku imovinu, ni onaj deo prihoda od imovine zadužbine i prihoda stečenih po drugom osnovu, koji je potreban za ostvarivanje cilja zadužbine
  • privrednu delatnost može da obavlja
    • sama – tzv. zadužbina-preduzeće
    • ulažući u drugo preduzeće
      • kao akcionar u deoničarskom društvu, kao imalac udela u društvu sa ograničenom odgovornošću – tzv. holding-zadužbine
    • sticanje dobiti u oba slučaja je sredstvo a ne cilj

U našem pravu zadužbina se javlja kao zadužbina u užem smislu, fond ili fondacija.

• Razlikuju se po osnivaču, osnivačkom aktu, osnivačkim sredstvima i upravljač

1. Zadužbina u užem smislu
   • osnivaju je samo jedno ili više fizičkih lica
   • testamentom, jednostranim pravnim poslom inter vivos, ugovorom ili zajedničkim (višestranim) aktom o osnivanju
   • od sredstava u privatnoj svojini
   • njome upravlja osnivač ili fizičko lice kome on to poveri
2. Fondacija
   • osnivaju je samo jedno ili više pravnih lica
   • svojim opštim aktom
   • od sredstava u društvenoj svojini
   • fizička lica mogu samo naknadno da pristupe osnovanoj fondaciji kao suosnivači
   • njome upravlja njen kolegijalni organ
3. Fond
   • osnivaju ili samo fizička lica aktima i sredstvima kao za zadužbinu ili samo pravna lica zajedno ugovorom ili zajedničkim aktom
   • od obe vrste sredstava
   • upravlja ili osnivač ili kolegijalni organ organizacije kojoj osnivač poveri fond na upravljanje

Pravno je važno da li je pravno lice:

1. po svojoj strukturi – udruženje ili ustanova
2. po cilju i vrsti delatnosti – komercijalna ili nekomercijalna
3. po tipu svojine – jednosvojinsko pravno lice ili mešovito

Pravna lica se u našem pravu ne dele na javnopravna i privatnopravna.

Udruženja i ustanove

Udruženje (universitas personarum) je skup lica – članova, udruženih radi ostvarivanja zajedničkog cilja.

• deoničko društvo, zadruga, politička stranka

Ustanova (universitas bonorum) je skup dobara namenjenih ostvarivanju nekog cilja na korist drugih – destinatera.

• zadužbina, gradski muzej, nacionalna biblioteka

Udruženje i ustanova razlikuju se po svojoj strukturi, kao i po vrsti učesnika.

• Udruženje čine članovi
  • udružili su se radi ostvarenja nekog svog zajedničkog cilja
  • deluje u interesu članova
  • članovi gospodare organizacijom
    • svojom voljom mogu organizaciji promeniti cilj, delatnost i uređenje, i ukinuti je
    • autonomna organizacija
  • pravna razdvojenost udruženja od članova može biti i slaba tj. lična veza izraženija
  • personalni supstrat – učesnici udruženja se služe imovinom udruženja da bi ostvarili svoje ciljeve
• Ustanova nema članove
  • učesnici ustanove ostvaruju cilj koji je odredio neko drugi – osnivač
  • deluje u interesu korisnika – destinatera
  • ni osnivači ni učesnici ne mogu svojom voljom organizaciji promeniti cilj, delatnost i uređenje, niti je ukinuti
    • heteronomna organizacija
  • pravna radzdvojenost ustanove od osnivača i učesnika je izrazitija, tj. lična veza slaba ili je nema
  • realni supstrat – učesnici ustanove služe imovini ustanove da bi ostvarili ciljeve kojima je imovina nepovratno posvećena, u prvi plan ističe imovinu

Udruženje je organizacija čiji je cilj, postojanje, uređenje i funkcionisanje opredeljuju sami članovi.

Važne podele udruženja:

1. Po broju članova:
   • ne odlučuje broj učesnika, nego broj članova
     • učesnik je svako ko je u sastavu organizacije (organ, član, zaposleni)
     • član je samo onaj učesnik koji ima odgovarajući (članski) status
       • ko u odnosu sa organizacijom ima prava i obaveze određene vrste
         • pravo na udeo u dobiti, na učešće u upravljanju, u vođenju poslova

1. Jednočlana – inokosna, unipersonalna
   1. ima samo jednog člana
      • jednom jedinom učesniku pripadaju sva članska prava i obaveze
      • deoničko društvo sa jednim deoničarem, društvo sa ograničenom odgovornošću sa jednim članom
   2. mogu biti samo ona kojima to dopušta njihova priroda i propis
      • zadruga upravo nastaje radi uzajamnog pomaganja, pa ne može neko sam sebi biti zadrugar
      • komanditno društvo rezultat je potrebe da se podele uloge između komplementara i konditora;
      • deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću mogu biti jednočlana

• može biti jednočlano od početka
  • ako jedno lice npr. upiše sve deonice, uplati sve udele društva sa ograničenom odgovornošću

1. može to postati naknadno, pretvaranjem višečlanog u jednočlano
   • što se u jednom licu steknu sve deonice ili svi udeli

• samo određenim vrstama višečlanih udruženja je dopušteno da prerastu u jednočlana, a da se time ne ugase

1. Višečlana – kolegijalna, multipersonalna, udruženja u užem smislu
   1. ako više učesnika ima status člana
   2. dovoljno je da udruženje ima bar dva člana, osim ako njegova priroda ili propis zahtevaju veći broj
      • za zadrugu tri, za političku stranku sto

• maksimalan broj članova propisuje se samo izuzetno
  • neposredno
    • društvo sa ograničenom odgovornošću imati najviše 30 članova
  • posredno
    • ograničenim brojem deonica

1. sve vrste udruženja mogu biti višečlana
2. svako jednočlano uvek može postati višečlano

2. Po intenzitetu lične veze između člana i udruženja i između članova međusobno
   1. lična – personalna, intuitu personae
      1. jaka lična veza između člana i udruženja i između članova međusobno
         • Član udruženja postaje se svojom voljom. Članovi saglasnim izjavama volje uređuju i menjaju organizaciju i međusobne odnose
         • Članovi su nezamenljivi, članstvo je neprenosivo i nenasledivo. Izmena člana iziskuje saglasnost svih.
         • Svaki član učestvuje u odlučivanju, upravljanju i vođenju poslova. Za odluku je potrebna jednoglasnost.
         • Samo član može biti organ.
         • Članovi svojom imovinom odgovaraju za obaveze udruženja.
         • Ime člana sadrži se u imenu udruženja
      2. npr. savezna država, komanditno društvo
   2. korporativna – korporacije, nelična
      1. slaba lična veza udruženja i člana i članova međusobno
         • Članom udruženja nekada se postaje i bez obzira na volju. Organizacija i međusobni odnosi članova uređuju se i menjaju aktom koji ne podrazumeva saglasnost svih.
         • Članovi su izmenjivi, a članstvo prenosivo i nasledivo. Ne traži se pristanak svih za promenu č Lične okolnosti ne uzrokuju prestanak udruženja.
         • Upravljati i voditi poslove udruženja mogu i lica koja nisu članovi. Odlučuje se većinom glasova.
         • Uloga organa nije rezervisana samo za članove
         • Za obaveze udruženja isključivo ono odgovara svojom imovinom
         • Ime udruženja ne mora da sadrži ime č
      2. npr. deoničarsko društvo, zadruga, opština, komora, sindikat

Ustanova je organizacija čiji cilj, uređenje i način funkcionisanja određuje osnivač, a u život sprovode učesnici.

• Ni osnivač ni učesnici ne gospodare ustanovom, ne odgovaraju svojom imovinom za njene obaveze.
• uticaj osnivača na cilj, uređenje i funkcionisanje iscrpljuje se aktom o osnivanju
  • samo nadzire kako učesnici ostvaruju cilj ustanove
• ni osnivač ni učesnici ne mogu po svom nahođenju ukinuti ustanovu, jer
  • ona ne postoji u njihovom interesu, već u korist trećih lica – destinatera
    • ni korisnici ne mogu da je ukinu, jer niti su je osnovali niti su njeni učesnici
  • jednom osnovana, ustanova pripada sebi samoj

Zadužbina je organizacija čiju je imovinu osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima dobročino ostvaruje neki društveno koristan cilj.

• ciljevi su po pravilu mecenatski ili humanitarni.
  • mecenatski: pomaganje i unapređivanje obrazovanja, kulturnog, umetničkog, naučnog stvaralaštva
  • humanitarni: zaštita siromašnih, starih, bolesnih, dece, socijalno ugroženih
• način ostvarivanja tih ciljeva isključivo je nenaplatan.
• zadužbina je uvek dobrotvorna ustanova – princip altruizma
  • činidbe vrši korisnicima dobročino, bez naknade, protivkoristi i ekvivalentnosti
• destinateri su lica koja uživaju činidbe zadužbine
  • čija dela ona izdaje, čije školovanje stipendira, čije objekte održava

Po krugu korisnika zadužbine su privatne ili javne.

• Privatne zadužbine deluju u korist zatvorenog kruga lica, koja pripadaju nekoj instituciji – nekoj porodici, preduzeću, fakultetu itd.
  • Zadužbine preduzeća i drugih organizacija koriste pripadnicima nekog preduzeća ili druge organizacije
    • pomažu penzionisane članove, članove porodica radnika nastradalih na radu
  • Crkvene zadužbine ustanovljavaju se u korist pripadnika neke crkve ili reda
    • radi održavanja crkvenih objekata, školovanja pripadnika monaškog reda
  • Porodične zadužbine namenjene su članovima porodice
    • snošenje troškova školovanja potomaka te porodice, namenskom pomaganju određene generacije
  • Kod javnih zadužbina krug mogućih korisnika je otvoren, nije sveden na pripadnike neke institucije.
    • kada je svrha zadužbine ekonomska pomoć učesnika određenog rata, snošenje troškova lečenja žrtava neke nuklearne havarije, stipendiranje studijskih boravaka naučnika

Nije dopušteno da se zadužbina osnuje u korist unapred individualno određenog ili određenih lica.

Ako su pravilima zadužbine precizno određeni kriterijumi ko može biti korisnik, tada lice koje ispunjava tako određene uslove samim ispunjenjem po sili zakona stiče subjektivno pravo na činidbu zadužbine.

Kada je zadužbina ovlašćena da diskrecionom ocenom izabere korisnika, subjektivno pravo na činidbu zadužbine stiče se tek na osnovu akta kojim je izvršen izbor.

Promena cilja zadužbine, upotreba imovine za drugi cilj, kao i promena načina ostvarivanja cilja, dopušteni su jedino ako je ostvarenje izvorno zadatog cilja ili na izvorno zadat način postalo nemoguće ili besmisleno.

• prihodi i imovina nisu više dovoljni za ostvarenje zadate svrhe ili na zadati način.

Ostvarivanju cilja zadužbine ne služi sama osnivačka imovina

• Prihodi od imovine zadužbine
  • kamate dividende, dobijene zakupnine, autorski honorari
• Prihodi stečeni po drugom osnovu
  • poklonima, legatima, naknadom štete, dobrotvornom akcijom
• Prihodi ostvareni obavljanjem privredne delatnosti
  • može da obavlja privrednu delatnost da bi namakla sredstva za ostvarivanje svog cilja – tzv. preduzetnička zadužbina
  • ne sme koristiti ni osnivačku imovinu, ni onaj deo prihoda od imovine zadužbine i prihoda stečenih po drugom osnovu, koji je potreban za ostvarivanje cilja zadužbine
  • privrednu delatnost može da obavlja
    • sama – tzv. zadužbina-preduzeće
    • ulažući u drugo preduzeće
      • kao akcionar u deoničarskom društvu, kao imalac udela u društvu sa ograničenom odgovornošću – tzv. holding-zadužbine
    • sticanje dobiti u oba slučaja je sredstvo a ne cilj

U našem pravu zadužbina se javlja kao zadužbina u užem smislu, fond ili fondacija.

• Razlikuju se po osnivaču, osnivačkom aktu, osnivačkim sredstvima i upravljač

1. Zadužbina u užem smislu
   • osnivaju je samo jedno ili više fizičkih lica
   • testamentom, jednostranim pravnim poslom inter vivos, ugovorom ili zajedničkim (višestranim) aktom o osnivanju
   • od sredstava u privatnoj svojini
   • njome upravlja osnivač ili fizičko lice kome on to poveri
2. Fondacija
   • osnivaju je samo jedno ili više pravnih lica
   • svojim opštim aktom
   • od sredstava u društvenoj svojini
   • fizička lica mogu samo naknadno da pristupe osnovanoj fondaciji kao suosnivači
   • njome upravlja njen kolegijalni organ
3. Fond
   • osnivaju ili samo fizička lica aktima i sredstvima kao za zadužbinu ili samo pravna lica zajedno ugovorom ili zajedničkim aktom
   • od obe vrste sredstava
   • upravlja ili osnivač ili kolegijalni organ organizacije kojoj osnivač poveri fond na upravljanje

Ostale ustanove su npr. narodna banka, fondovi za zapošljavanje, stanovanje, socijalnu zaštitu, tzv. samostalni fondovi, bolnice, radio-difuzne ustanove, biblioteke, fakulteti.

• Razlike od zadužbine:
  • Ostale ustanove obrazuju i od protivčinidaba korisnika (od ulaznica, pretplate, participacije)
  • Korisnik može da bude svako ko izjavi volju – obavezno kontrahiranje
  • Učesnici su posredstvom predstavnika uključeni u organe upravljanje mnogih ustanova
  • Uticaj osnivača na promenu uređenja, funkcionisanje i ukidanje ostalih ustanova veći je nego kod zadužbina.

Komercijalna i nekomercijalna pravna lica

Komercijalna (preduzetnička, lukrativna, profitna) organizacija dela prvenstveno da bi ostvarivala dobit (sa lukrativnim ciljem), a nekomercijalna nema takav cilj (već idealan).

Dobit je prvenstveni cilj ako organizacija svoju delatnost vrši:

1. uz naknadu – preduzimajući teretne pravne poslove
2. na tržištu – po principu ponude i tražnje i u uslovima konkurencije
3. sistematski – a ne tek od slučaja do slučaja
4. kao svoju osnovnu delatnost – a ne kao sporednu ili jednu od sporednih

• Kada nedostaje neki od tih elemenata, organizacija je nekomercijalna.

I privredna delatnost i neprivredna delatnost mogu se vršiti kako radi dobiti – komercijalno, tako i bez težnje dobiti – nekomercijalno.

• privredna – proizvodnja robe , trgovina, promet robe, kapitala, rada
  1. nekomercijalne organizacije su npr. proizvodna zadruga, stambena zadruga
  2. komercijalne npr. zadružno proizvodno preduzeće, zadružno stambeno preduzeće, izdavačko preduzeće
• neprivredna – obrazovanje, nauka, kultura
  1. nekomercijalne npr.javne bolnice, škole, muzeji
  2. komercijalne npr. privatne bolnice, muzičke, sportske škole

Priroda organizacije višestuko je važna.

1. za komercijalne organizacije predviđeni su kao obavezni drugačiji statusni oblici nego za nekomercijalne
   • osnovni obavezan statusni oblik pravnog lica za komercijalnu organizaciju je preduzeće
   • za nekomercijalnu ustanova
   • sloboda izbora postoji samo između predviđenih tipova preduzeća
     1. hoće li se organizovati kao trgovačko društvo, deoničko, komanditno

2. pravni režim preduzeća drugačiji je od pravila koja važe za ustanove
   • različiti su uslovi i postupak osnivanja
   • način priznavanja pravne sposobnosti
   • uređenje
   • vrste i sastav organa
   • nadzor
   • izvori imovine
   • prestanak
   • mogućnost stečaja
3. nije ista ni sudska nadležnost – sudovi opšte nadležnosti ili privredni sudovi
   • privredni sudovi su uvek nadležni za sporove iz privrednih odnosa komercijalnih pravnih lica

Jednosvojinska i mešovita pravna lica

Sredstva pravnog lica mogu biti u pravnom režimu društvene, državne, zadružne i privatne svojine.

Ako su sva sredstva pravnog lica podvrgnuta samo jednom od tih režima, pravno lice je jednosvojinsko: društveno pravno lice, državno pravno lice, zadružno pravno lice ili privatno pravno lice.

Kada za sredstva važe bar dva režima, pravno lice je mešovito (višesvojinsko): privatno-državno pravno lice, privatno-društveno, privatno-zadružno-državno.

Vrsta svojine višestruko je pravno važna.

• sve vrste pravnih lica ne mogu se osnivati svakom vrstom osnivačke svojine, niti mogu imati svaku vrstu prava svojine
  • nekima priroda stvari određuje moguću vrstu ili vrste prava svojine, a drugima propis
    • statusni oblik koji se naziva društveno preduzeće predviđen je samo za sredstva u društvenoj svojini
    • privatno preduzeće – samo za ona u privatnoj svojini
    • zadružno – samo u zadružnoj svojini
  • kod drugih vrsta pravnih lica jedan te isti statusni oblik moguć je bez obzira na vrstu svojine
    • ni promena vrste svojine tokom postojanja pravnog lica ne iziskuje da se promeni vrsta pravnog lica
  • neke vrste pravnih lica, koje mogu biti osnovane samo određenom vrstom svojine, mogu potom od časa nastanka ili kasnije promeniti vrstu svojine
    • zadužbina se osniva isključivo od sredstava u privatnoj svojini
    • osnivač može odrediti aktom o osnivanju da u času nastanka pravnog lica sredstva pređu u drugu vrstu svojine
  • vrsta svojine može da utiče i na vrstu dopuštene delatnosti, na uslove i način sticanja pravne sposobnosti, način upravljanja, vrstu i sastav organa, vrstu organizacionih pravila

Privatnopravna i javnopravna pravna lica

• podela je strana našem pravu, a u poretcima nemačkog i francuskog uticaja trojako je pozitivna
  • materijalnopravno, procesnopravno i zakonodavno

Vezivanjem prava i obaveza isključivo uz organizaciju, a ne uz njene osnivače i učesnike, institut pravno lice omogućuje:

• Ostvarivanje trajnijih nadindividualnih ciljeva
  • čovek može putem organizacije da ostvari one ciljeve za čije postizanje njemu samom nedostaju sredstva, snage, znanja, sposobnosti ili vremena
  • pravno lice je podesnije za ostvarivanje takvih ciljeva od drugih pravnih oblika jer je
    • nezavisnije nego oni od osobina i sudbina fizičkih lica
      • pravno lice je besmrtno – teoretski večno
      • imuno na prolaznost osnivača i učesnika na promene u svom sastavu
      • putem pravnog lica se imovini osigurava nosilac koji nije unapred ničim vremenski ograničen
    • neposrednije i jače vezano za cilj
      • imovina je jače i neposrednije vezana za opredeljeni cilj nego drugim pravnim oblicima
      • veza imovine i cilja manje podložna uticaju osnivača i učesnika
        • isti cilj se može ostvarivati npr. poklonom s nalogom i legatom ili jednom vrstom pravnog lica – zadužbinom
        • u prva dva slučaja privođenje imovine nameni zavisi od toga hoće li legatar primiti legat, korisnik ispuniti nalog
        • samim nastankom pravnog lica imovina smesta i nepovratno posvećena opredeljenom cilju
•  Lakše odvijanje pravnih odnosa, pogotovo pravnog prometa
  • pravno lice omogućuje da kao imalac prava i obaveza – kao vlasnik, kupac, oštećeni – figurira samo jedan jedini subjekt – organizacija
    • da nije pravnog lica, svi učesnici bi, koliko god da ih je, morali biti titulari prava i obaveza
    • svi bi zajedno morali preduzimati pravne poslove
    • učestvovati u vršenju prava i obaveza
    • podnositi tužbu
    • biti tuženi
    • biti poimenice upisani u zemljišnu knjigu
  • i u unutrašnjem odnosu svi su usmereni samo na jednog subjekta – pravno lice, umesto da svako sa svakim iz organizacije zasniva pravne odnose
    • da nije pravnog lica, svakom promenom sastava organizacije iznova bi morale da se menjaju ugovorne stranke, proširuje tužba, menja upis u zemljišnoj knjizi itd
  • drugi pravni oblici – ortakluk, suvlasništvo – nisu sposobni da u toj meri redukuju složenost i tako pojednostave odvijanje pravnih odnosa a pruže sigurnost
    • kod njih je onoliko pravnih odnosa koliko je učesnika organizacije, a izmena sastava učesnika odražava se na odnos
• Obezbeđenje namirenja poverilaca
  • pravno lice omogućuje poveriocima povećane izglede za namirenje
  • pravila o pravnom licu – koja ne važe za druge pravne oblike i fizička lica čine da je organizacija sa statusom pravnog lica pouzdaniji dužnik a njena imovina izdašnija i pouzdaniji garantni fond za namirenje poverilaca
    • pravno lice za svoje obaveze odgovara i celokupnom imovinom, drugačija odgovornost je izuzetak
    • nekada i učesnici svojom imovinom odgovaraju za obaveze pravnog lica
    • iz imovine pravnog lica namiruju se samo poverioci organizacije, a ne i poverioci osnivača i učesnika
    • organizacija ne može bez imovine postati pravno lice
    • prezaduženom pravnom licu zabranjeno je da preduzima nove pravne poslove;
      • prezaduženo, platežno nesposobno i pravno lice koje posluje s gubitkom obavezni su da iniciraju postupak za saniranje ili za stečaj
    • obaveza pravnog lica da naknadi štetu ne može se sniziti zbog njegovog slabog imovinskog stanja
• Ograničenje rizika (odgovornosti)
  • pravno lice pravnim razdvajanjem organizacije od osnivača i učesnika omogućuje da se isključivo organizacija učini odgovornom za obaveze, čime se osnivačima i učesnicima pruža izvesnost u pogledu njihovog sopstvenog rizika
  • pošto za obaveze organizacije ne odgovaraju svojom imovinom, rizik se svodi na ona sredstva – novac, prava, predmete – koja su uneli u imovinu organizacije
  • osnivač odnosno učesnik ne bi se ni odvažio na osnivanje organizacije odnosno učešće u njoj, ako bi moguća odgovornost sopstvenom imovinom znatno nadrastala veličinu njegovog udela u imovini organizacije (npr.članarinu), njegov uticaj na rad organizacije (npr.broj glasova koje ima) i njegovu korist (dividendu)

Ako je organizacija pravno lice, sama organizacija je imalac prava i obaveza, a nisu to njeni osnivači i učesnici (organi, članovi, zaposleni)

• prava i obaveze pripadaju organizaciji a ne članovima
  • ona ima svoja prava i obaveze, a oni svoja
  • pravno lice nastaje, postoji, funkcioniše i prestaje nezavisno od svojih osnivača i učesnika
  • svako ima svoju zasebnu pravnu sudbinu

Pravna razdvojenost i samostalnost ispoljava se na sledeće načine:

1. Imovinska i neimovinska prava i obaveze, koja pravni poredak priznaje organizaciji, pripadaju njoj samoj i samo njoj
   1. nisu ujedno prava i obaveze njenih osnivača i učesnika
   2. zgrada preduzeća nije direktorova
2. Kada organizacija tuži ili je tužena, stranka u postupku nisu i njeni osnivači i učesnici ni obrnuto.
3. Organizacija odgovara samo za svoje obaveze, samo svojim poveriocima i samo svojom imovinom, a tako isto njeni osnivači i učesnici.
   1. fakultet ne vrati zajam, ne mogu se zapleniti sredstva sa tekućeg računa dekana
4. Pravne radnje (ugovori, delikti i dr.) koje učesnici organizacije preduzmu kao delovi organizacije, računaju se samo njoj, a za njih ne proizvode pravna dejstva.
   1. ako se radnici godinama služe alatom kao da pripada fabrici, održajem stiče svojinu fabrika, a ne oni
   2. lekar nestručno leči pacijenta, bolnica mu duguje naknadu štete
5. Ime, sedište i državljanstvo organizacije ne određuje se po osnivačima i učesnicima.
   1. ako organizacija i dobije ime po osnivaču, njegovo ime čini samo jedan deo njenog imena
6. U javnim registrima vode se prava i obaveze na ime organizacije, a ne njenih osnivača i učesnika
7. Organizacija ne prestaje niti se menja usled smrti, izmene, isključenja osnivača i učesnika.

Samostalnost u spoljnom i unutrašnjem odnosu

1. U odnosu na treća lica samo je organizacija pravni subjekt.
   1. učesnik se javlja tek kao deo organizacije
   2. učesnici organizacije ni ne postoje kao subjekti prava (kao imaoci prava i obaveza)
      2. ugovor, obaveza naknade štete, upis u zemljišnu knjigu ne glasi ni na koga iz organizacije, niti na sve učesnike zajedno, već na samu organizaciju. 2.
   3. Organizacija je pravni subjekt i u odnosu sa učesnicima.
      1. učesnici su u pravnom odnosu sa organizacijom, a ne međusobno
         1. kada se zapošljava, radnik ne stupa u radni odnos sa drugim zaposlenima, nego je organizacija poslodavac

Odstupanja od načela

• Pošto je kod organizacija koja su pravna lica pravna samostalnost načelo, odstupanja moraju biti posebno predviđena da bi važila

1. Za obaveze nekih vrsta pravnih lica ne odgovara samo organizacija svojom imovinom, nego i pojedini ili svi učesnici svojom imovinom
   • zadruga, društava sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova (ortačkih trgovačkih društava) i dr
2. Kod svake vrste pravnog lica moguć je tzv. prodor kroz pravno lice do učesnika
   • sud ne uvažava da su razdvojene pravne sfere organizacije i učesnika, i uzima da su učesnik i organizacija jedno, kako bi i učesnika obavezao da svojom imovinom odgovara poveriocima za obaveze organizacije
   • Uslovi za prodor do učesnika:
     • da je učesnik svojim postupkom namerno naškodio interesima poverilaca organizacije
     • bez obzira ima li namere škođenja, da bi odgovornost samo pravnog lica bila protivna svrsi instituta pravno lice i načela pravne samostalnosti (objektivna zloupotreba)
       • ako bi poverioci bili osujećeni da se namire, jer su članovi organizacije putem povoljnih zajmova sebi razdelili imovinu organizacije

Kada je organizacija imalac prava i obaveza naziva se pravno lice.

• biti pravno lice za organizaciju znači imati prava i obaveze u građanskopravnim odnosima
• pravno lice označava jedno pravno svojstvo organizacije – njen pravni status
  • da je u oblasti prava subjekt prava i obaveza

Ni danas svaka organizacija nije pravno lice. Da bi organizacija bila pravno lice neophodno je da je:

• pravno urediva
  • pravna lica mogu postati samo organizacije koje jesu ili bi mogle i trebalo da budu pravno uređene
  • pošto nisu takve ne dobijaju status pravnog lica kafansko društvo, grupa penzionera koja se sastaje u parku, izletnička družina, sedeljka
  • ni sve pravnouredive organizacije nisu pravna lica
    • ortakluk, porodična zadruga, suvlasništvo, dobrotvorna akcija, grupa za vežbe
  • pravno dopustiva
    • pravna lica mogu postati samo pravnouredive organizacije koje su uređene na pozitivan način – pravno dopuštene
    • pošto su pravom zabranjene, ne dobijaju status pravnog lica zločinačko udruženje, udruženje za nasilno obaranje vlasti
    • ni sve pravno dopuštene organizacije nisu pravna lica
      • bračna zajednica, porodično domaćinstvo, sud, tužilaštvo
    • da joj pravo prizna sposobnost da ima prava i obaveze
      • od pravnouredivih i pravnodopuštenih samo one postaju pravna lica, kojima pravni poredak prizna mogućnost da stiču prava i obavezuju se
      • pravni poredak određuje vrste organizacija koje mogu biti pravna lica
        • preduzeća, zadužbine, fondovi, fakulteti, zadruge, opštine, radnje, udruženja građana i dr.

Ono što najjasnije razlikuje organizaciju koja jeste pravno lice od one koja to nije je pravna sposobnost organizacije.

• sposobnost organizacije da ima svoja prava i obaveze

Po tom najodlučnijem momentu može se pravno lice definisati kao pravno sposobna organizacija.

• organizacija je pravno lice ako je pravno sposobna
• pravno lice je organizacija koja je pravno sposobna