Finansijski izveštaj je isprava kojom računovodstveni subjekt (obveznik) upoznaje javnost o svom finansijskom stanju i rezultatu poslovanja u propisanom razdoblju (izveštajnom periodu).

• Izveštaji moraju biti potpuni, tačni i ne smeju dovoditi čitaoca u zabludu, odnosno stvarati pogrešnu predstavu o prikazanim činjenicama.
• Deli se na: redovni izveštaj (sastavlja se za jednu poslovnu godinu), vanredni izveštaj (u slučaju statusnih promena, stečaja ili likvidacije) i konsolidovani izveštaj (sastavlja ga matično društvo za celu ekonomsku celinu koju čine ono i njegova zavisna društva).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Apsolutna obaveznost: Sastavljanje i objavljivanje izveštaja je imperativna zakonska obaveza, a njeno kršenje predstavlja privredni prestup.
• Ratio legis: Obaveza obelodanjivanja izveštaja ima za cilj zaštitu poverilaca, ali i ulagača, zbog čega javna akcionarska društva imaju pooštrenu obavezu izveštavanja javnosti kako bi se sprečila neoprezna kupovina hartija od vrednosti.
• Razvrstavanje obveznika: Složenost izveštaja zavisi od ekonomske moći subjekta, pa se obveznici dele na mikro, mala, srednja i velika pravna lica. Kriterijumi su broj zaposlenih, prihod i vrednost ukupne aktive. Preduzetnici su uvek mikro lica, dok se finansijski i berzanski subjekti uvek smatraju velikim pravnim licima.
• Struktura i sadržina izveštaja:
  • Bilans stanja: Prikazuje aktivu (imovinu, odnosno sredstva obveznika i uloge članova) i pasivu (kapital i obaveze) na određeni dan.
  • Bilans uspeha: Daje pregled prihoda, rashoda i utvrđuje dobit ili gubitak poslovanja.
  • Mala, srednja i velika lica moraju sastavljati i napomene uz finansijske izveštaje (nefinansijsko objašnjenje finansijskih podataka).
  • Velika lica dodatno sastavljaju i izveštaje o ostalom rezultatu, promenama na kapitalu, tokovima gotovine i godišnji izveštaj o poslovanju.
• Pokriće gubitka: Ako je pasiva veća od aktive, obveznik iskazuje gubitak. On se pokriva prvo iz neraspoređene dobiti, zatim iz rezervi (koje su obavezne samo za finansijske i berzanske subjekte), a na kraju smanjenjem osnovnog kapitala.

Sastavljanje, akti i postupak objavljivanja

• Forma i osnova: Sastavljaju se na propisanim obrascima (koje donosi ministar finansija, odnosno NBS ili Komisija za hartije od vrednosti) na osnovu podataka iz poslovnih knjiga sa stanjem na dan 31. decembra (za redovne) ili na dan vanrednog događaja (za vanredne izveštaje).
• Dostavljanje u APR: Usvojeni izveštaj dostavlja se Agenciji za privredne registre isključivo u elektronskom obliku sa elektronskim potpisom odgovornog lica.
• Rokovi: Redovni se dostavljaju do 31. marta tekuće godine za prethodnu, konsolidovani do 30. aprila, a ukoliko podležu reviziji do 30. juna, odnosno 31. jula. Vanredni se dostavlja u roku od 60 dana od datuma bilansa.
• APR objavljuje izveštaje u Registru finansijskih izveštaja i obezbeđuje besplatan pristup javnosti, kao i državnim organima (NBS, Poreska uprava) u roku od 60 dana.

Usvajanje, odgovornost i revizija

• Usvajanje: Izveštaj usvaja hijerarhijski najviši organ u društvu – kod društava kapitala to je Skupština, kod društava lica ortaci, a kod preduzetnika on lično.
• Solidarna odgovornost: Za istinitost i potpunost izveštaja zajednički odgovaraju lice ovlašćeno za vođenje knjiga (računovođa), zakonski zastupnik koji izveštaj potpisuje, ali i organ upravljanja i nadzorni organ društva.
• Revizija izveštaja:
  • Revizija je postupak davanja nezavisnog stručnog mišljenja o zakonitosti i poštenom prikazu stanja, i obavezna je za velika i srednja lica, sva javna društva, matična društva i lica sa prihodom preko 4.400.000 evra.
  • Revizor, koji mora biti nezavisan, daje mišljenje koje može biti pozitivno, negativno ili uzdržano.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Odgovornost prema ulagačima: Revizor je zakonodavstvom postavljen kao zakonski jemac ulagačima na tržištu kapitala i dužan je da nadoknadi štetu u slučaju kada je dao pozitivno mišljenje na netačne ili nepotpune izveštaje.

Prestanak/Statusne promene

• Postupak stečaja i likvidacije: U ovim specifičnim situacijama se sastavlja vanredni izveštaj.
• U postupku stečaja nadležnosti prelaze na druge organe: početni stečajni bilans (na dan otvaranja) i završni račun sastavlja stečajni upravnik, ali strogo uz saglasnost odbora poverilaca, dok ga svojim potpisom na kraju potvrđuje stečajni sudija.

Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije u koje njihov imalac beleži podatke o svom ekonomskom stanju, poslovanju i njihovim promenama, uključujući imovinu, obaveze, kapital, prihode i rashode.

• Računovodstvene isprave su pisane isprave (u papirnom ili elektronskom obliku) o nastaloj promeni u poslovanju koje služe kao osnov za knjiženje podataka na računima u poslovnim knjigama.
• Ratio legis: Obaveza vođenja knjiga služi privrednom subjektu za donošenje poslovnih odluka i poređenje rezultata, ali je ključna i za državne organe radi vršenja nadzora nad zakonitošću poslovanja (npr. inspekcijski i poreski nadzor).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Apsolutna obaveznost: Vođenje poslovnih knjiga je zakonska obaveza za sve pravne subjekte koji posluju radi sticanja dobiti (privredna društva, preduzetnici, finansijski i berzanski subjekti), a nepoštovanje ove obaveze predstavlja privredni prestup. Nedobitna pravna lica ih takođe vode ukoliko se delimično finansiraju sa tržišta.
• Sistem dvojnog knjigovodstva: Primenjuje se na dnevnik i glavnu knjigu, a podrazumeva da se svaka poslovna promena knjiži istovremeno dva puta u istom iznosu – na levoj strani (pasiva, duguje) i na desnoj strani (aktiva, potražuje).
• Dokazna snaga u postupku: Poslovne knjige imaju status privatnih isprava u sudskim postupcima, što znači da njihova dokazna snaga podleže slobodnoj oceni suda, za razliku od javnih isprava koje stvaraju oborivu pretpostavku istinitosti.
• Verodostojna isprava: Izvod iz poslovnih knjiga poverioca (kao i sama računovodstvena isprava) predstavlja verodostojnu ispravu podobnu da se na osnovu nje u izvršnom postupku donese rešenje o izvršenju, ili da se u parničnom postupku izda platni nalog. Da bi bila verodostojna, računovodstvena isprava mora biti potpuna, računski tačna i sadržati potpis odgovornog lica.

Pravila vođenja i vrste knjiga

• Vrste poslovnih knjiga: Dele se na dnevnik (hronološko unošenje promena), glavnu knjigu (sistematsko iskazivanje promena po računima) i pomoćne knjige (analitičke evidencije za pojedine elemente, npr. knjiga blagajne ili osnovnih sredstava).
• Kontni okvir: Knjiženje se vrši na propisanoj šemi računa po brojevima koju donosi ministar finansija (za finansijske subjekte NBS, a za berzanske Komisija za hartije od vrednosti), kako bi se omogućila ujednačenost i olakšao državni nadzor.
• Otvaranje knjiga: Poslovne knjige se otvaraju na početku svake poslovne godine (koja obično prati kalendarsku) na osnovu zaključnog bilansa iz prethodne godine. Novoformirana privredna društva knjige otvaraju na osnovu bilansa osnivanja, koji se sastavlja na dan registracije na osnovu popisa imovine i obaveza.
• Popis (inventarisanje): Društvo je dužno da na početku poslovanja i na kraju svake poslovne godine izvrši redovni popis i uskladi stanje u knjigama sa stvarnim stanjem na terenu.

Upravljanje i nadležnost za vođenje

• Lica ovlašćena za vođenje: Privredno društvo može poslovne knjige voditi lično ili to poveriti registrovanom pružaocu računovodstvenih usluga. Ovaj pružalac mora biti stručno, neosuđivano lice sa radnom dozvolom izdatom od strane Komore ovlašćenih revizora i upisano u registar APR-a. Finansijski i berzanski subjekti knjige moraju voditi isključivo lično.
• Rokovi knjiženja: Lica koja primaju ili sastavljaju računovodstvene isprave dužna su da ih dostave na knjiženje u roku od pet radnih dana, a lice zaduženo za vođenje knjiga ih mora proknjižiti u roku od narednih pet radnih dana od prijema.

Zatvaranje i arhiviranje

• Vanredno zatvaranje i popis: Pored redovnog zatvaranja na kraju poslovne godine, poslovne knjige se zatvaraju i sprovodi se vanredni popis kada tokom godine nastupe specifični događaji poput statusnih promena ili otvaranja i zaključenja stečaja i likvidacije. Posle zatvaranja, nova knjiženja poslovnih promena nisu dozvoljena.
• Obaveza čuvanja (Arhiviranje): Društvo ili lice kojem je povereno vođenje knjiga obavezno je da vrši čuvanje dokumentacije po strogo propisanim rokovima:
  • Trajno: Isplatne liste i evidencije zarada zaposlenih.
  • 20 godina: Finansijski izveštaji i izveštaji o reviziji.
  • 10 godina: Godišnji izveštaj o poslovanju, dnevnik i glavna knjiga.
  • 5 godina: Pomoćne knjige i izvorne računovodstvene isprave na osnovu kojih se unose podaci. Rokovi se po pravilu računaju od poslednjeg dana godine na koju se odnose.

Obaveštavanje je radnja kojom zainteresovana lica (adresati) saznaju pravno i ekonomski značajne činjenice o društvu i njegovom poslovanju.

• Deli se na unutrašnje (usmereno ka članovima, upravi i zaposlenima) i spoljašnje (usmereno na treća lica, poverioce i javnost, dominantno kroz finansijske izveštaje).
• Ratio legis: Pojačanu dužnost obaveštavanja javnosti imaju javna akcionarska društva zbog zaštite investitora na tržištu kapitala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Imperativni karakter: Ovo pravo uređeno je prinudnim normama Zakona o privrednim društvima (ZPD) i društvo ga ne može ukinuti niti ograničiti unutrašnjim aktima, osim iz zakonom izričito opravdanih razloga (npr. zaštita poslovne tajne).
• Pripada svakom članu bez obzira na veličinu udela u osnovnom kapitalu.
• Ovo je lično i neprenosivo pravo, ali ga član može ostvarivati preko punomoćnika ili uz pomoć stručnih lica (npr. advokat, računovođa, inženjer).
• Pravo na obaveštavanje obuhvata dva uža ovlašćenja: 1. Pravo na dobijanje odgovora i 2. Pravo uvida u akte i dokumente.

Osnivanje i akti

• Iako društvo ne može ukinuti ovo pravo, ono ima ovlašćenje da opštim aktom (npr. statutom ili pravilnikom) uredi način njegovog ostvarivanja (npr. uvid se vrši samo u određeno vreme, uz prisustvo ovlašćenog lica, kako se ne bi remetio proces rada).

Organi društva (Upravljanje) – Nadležnost za obaveštavanje Zavisno od pravne forme društva, članovi ostvaruju ovo pravo (postavljaju pitanja i traže uvid) pred sledećim organima:

• Ortačko i komanditno društvo (OD i KD): Nadležan je poslovođa, a članovi društva lica i sami vrše neposredan nadzor nad poslovanjem.
• Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO): Nadležan je direktor, koji članovima mora omogućiti pristup aktima i poslovnim knjigama.
• Akcionarsko društvo (AD): Nadležni su direktor, odbor direktora ili nadzorni odbor (u zavisnosti od toga da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno i u čiju nadležnost spada konkretno pitanje).

Prava i obaveze članova/akcionara

• Pravo na dobijanje odgovora:
  • Služi primarno radi adekvatnog ostvarivanja prava glasa.
  • U AD-u, akcionar ima pravo da postavlja pitanja članovima uprave pre sednice Skupštine o tačkama dnevnog reda, a odgovor se pruža na samoj sednici.
  • Uskraćivanje odgovora: Odgovor se izuzetno može uskratiti ako bi se time nanela šteta društvu, učinilo krivično delo (odavanje poslovne tajne) ili je podatak već dostupan na internet stranici društva. U slučaju neopravdanog uskraćivanja, član stiče pravo na uvid.
• Pravo uvida (Pristup i kopiranje):
  • Član podnosi pisani zahtev u kom obavezno navodi predmet uvida (koji akt/dokument traži) i svrhu uvida (da li planira da podatak saopšti trećem licu).
  • Društvo može odbiti zahtev ako postoji bojazan da bi se podatak iskoristio protivno interesima društva (nanošenje štete). Ipak, sud u praksi strogo ceni ovo ograničenje, te rukovodilac ne može proizvoljno odbiti pristup članu samo na osnovu sopstvene ocene.
  • Specifičnost u AD: Uvid u osnivački akt, statut, zapisnike Skupštine i godišnje izveštaje ne sme se suštinski organičavati, već samo radi identifikacije podnosioca. Ako su akti na sajtu društva, smatra se da je uvid omogućen.
• Sudska zaštita (ZPD): Ukoliko društvo ne omogući uvid u roku od 8 dana, član u narednih 30 dana može podneti zahtev sudu. Postupak je vanparnični i hitan, a sud donosi odluku u roku od 8 dana.
• Zabrana zloupotrebe i obaveza čuvanja tajne:
  • Član ne sme da vrši ovo pravo na štetu društva (npr. šikaniranje organa).
  • Podatke sme koristiti isključivo za navedenu svrhu. U suprotnom, odgovara društvu za naknadu štete, a u težim slučajevima može trpeti najstrožu statusnu sankciju – isključenje iz društva.

Prestanak/Statusne promene

• Specifičnost kod stečaja i reorganizacije: Ukoliko je društvo izašlo iz stečaja kroz usvajanje plana reorganizacije, njegovi poverioci su ovlašćeni da vrše pravo uvida u akte i dokumente kao da su članovi društva, i to pravo traje sve dok im društvo ne ispuni preuzete obaveze iz plana.