Prestanak svojstva direktora označava gubitak funkcije i ovlašćenja člana organa uprave u akcionarskom društvu.

• Zakon prepoznaje tri osnovna načina prestanka: prestanak mandata, razrešenje i ostavku. Pored njih, do prestanka svojstva direktora dolazi i usled pokretanja postupaka za prestanak samog akcionarskog društva (statusne promene, likvidacija i stečaj).

Prestanak mandata

• Pored redovnog isteka vremenskog perioda na koji je lice imenovano, zakon uvodi i dva specifična slučaja prevremenog prestanka mandata:
  1. Ukoliko direktor tokom mandata prestane da ispunjava uslove za imenovanje, mandat mu prestaje automatizmom, i to danom prestanka ispunjenosti uslova.
  2. Ukoliko Skupština ne usvoji godišnje finansijske izveštaje (što kao sankciju obuhvata i situacije kada se sednica uopšte ne održi u roku, ili se održi, ali se odluka ne usvoji).
• Pravna priroda (Fikcija trajanja): Prestanak mandata ne znači istovremeno i prekid rada. Direktor kome je prestao mandat ima pravo i obavezu da nastavi sa obavljanjem dužnosti sve dok se na narednoj sednici Skupštine ne imenuje novi direktor, ili dok se njegovo mesto ne popuni kooptacijom. Prema tome, svojstvo direktora mu konačno prestaje tek imenovanjem njegovog naslednika.

Pravila o razrešenju

• Nadležnost (Princip ko bira, taj i razrešava): Skupština akcionara razrešava članove Odbora direktora (u jednodomnom) i Nadzornog odbora (u dvodomnom sistemu), dok članovi Nadzornog odbora imaju pravo da razreše izvršne direktore.
• Uporednopravna napomena: U uporednom pravu za smenu uprave koju ne bira direktno Skupština (npr. izvršnih direktora) često se zahteva postojanje taksativno navedenog „opravdanog razloga“ (npr. provera, bolest) kako bi se zaštitila kreativnost direktora i sprečila samovolja kontrolnog organa.
• Razrešenje bez razloga (POZITIVNO PRAVO): Važeće srpsko pravo apsolutno odstupa od potrebe za opravdanim razlogom i usvaja strogo pravilo: svaki direktor se može razrešiti u bilo koje vreme i bez navođenja ikakvog razloga. Ovo imperativno pravilo se primenjuje na apsolutno sve članove uprave, nezavisno od toga da li društvo ima jednodomni ili dvodomni sistem.
• Sudsko razrešenje: Pored internog razrešenja, postoji i sudsko, koje je u domaćem pravu izuzetno restriktivno. Sud može razrešiti direktora isključivo ukoliko je pokrenuta parnica za prestanak društva, pa sud u tom postupku izrekne meru razrešenja direktora umesto da naloži samo gašenje društva.

Ostavka direktora

• Pojam i forma: Ostavka je jednostrana izjava volje, data obavezno u pisanoj formi, kojom direktor obaveštava društvo da pre roka prekida obavljanje funkcije.
• Odricanje od imovinske odgovornosti: Podnošenje ostavke je apsolutno pravo direktora koje može iskoristiti u svako doba, a njeno podnošenje ne rađa imovinsku odgovornost direktora za štetu koju bi društvo eventualno pretrpelo zbog njegovog odlaska.
• Kome se podnosi:
  • Članovi Odbora direktora i Nadzornog odbora ostavku daju preostalim direktorima (kolegama iz odbora).
  • Izvršni direktori u dvodomnom sistemu ostavku daju Nadzornom odboru.
  • Ukoliko društvo ima samo jednog direktora, ostavka se mora uručiti predsedniku Skupštine ili akcionaru sa najvećim brojem glasova.
• Dejstvo: Ostavka proizvodi pravno dejstvo prema društvu danom podnošenja, ili nekog kasnijeg datuma koji je u njoj izričito naveden.
• Specifičnost ostavke jedinog direktora (Zaštita društva): Ukoliko ostavku podnese jedini izvršni direktor (u oba sistema uprave), on ima izričitu zakonsku obavezu da u ograničenom kapacitetu nastavi da obavlja svoje dužnosti.
  • Ograničenja: Vremenski je dužan da posao obavlja najduže 30 dana od dana registracije ostavke, a predmetno je ograničen na obavljanje samo onih poslova koji ne trpe odlaganje.
  • Sudska intervencija: Ako se novi direktor ne registruje u tom roku od 30 dana, svaki akcionar ili zainteresovano lice može u hitnom vanparničnom postupku (rok za odluku je 8 dana) zatražiti od suda da društvu postavi privremenog zastupnika.

U pravu akcionarskih društava prepoznaju se tri vrste odgovornosti direktora: kaznenopravna (za krivična/kaznena dela), statusna (razrešenje odlukom organa ili suda) i imovinska (građanskopravna) odgovornost za štetu o kojoj se odlučuje u parničnom postupku.

• Osnovno pravilo imovinske odgovornosti: Direktor odgovara akcionarskom društvu za štetu koju mu prouzrokuje kršenjem odredaba zakona, statuta ili odluke Skupštine.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Dualna priroda odnosa: Odnos direktora i društva ima dvojaki karakter – sa jedne strane je korporativan (nastaje odlukom o imenovanju i uređen je zakonom i internim aktima), a sa druge strane je ugovorni.
• Vanugovorna (deliktna) odgovornost: Budući da u ovom odnosu preovlađuje korporativni element, imovinska odgovornost direktora je po svojoj pravnoj prirodi dominantno vanugovorna odgovornost (odnosno subjektivna odgovornost sa pretpostavljenom krivicom).
• Izuzetak: Direktor će odgovarati po pravilima ugovorne odgovornosti isključivo ukoliko prekrši obavezu koja je bila propisana samo njegovim ugovorom sa društvom.
• Zastarelost: Zahtev akcionarskog društva za naknadu štete zastareva u objektivnom roku od 3 godine od dana nastupanja štete. Za razliku od opštih pravila, subjektivni rok ovde ne postoji.

Odlučivanje i solidarna odgovornost

• Pravila solidarnosti: Svi direktori koji su glasali „ZA“ donošenje štetne odluke odgovaraju solidarno za prouzrokovanu štetu.
• Ratio legis (Fikcija glasanja): Zakon od direktora zahteva proaktivan odnos i ne toleriše pasivnost ili neutralnost. Zbog toga zakon propisuje dve stroge fikcije:
  1. Direktori koji su prilikom glasanja bili uzdržani izjednačavaju se sa onima koji su glasali „ZA“ i odgovaraju istovetno kao oni.
  2. Direktor koji je bio odsutan sa sednice takođe se smatra da je glasao „ZA“, osim ukoliko se odlukama pisanim putem nije usprotivio u roku od 8 dana od dana saznanja za njihovo donošenje.
• Ekskulpacija (Oslobađanje od odgovornosti): Direktor ne odgovara za štetu isključivo ako je prethodno postupao u skladu sa donetom odlukom Skupštine. Naknadno odobrenje od strane Skupštine nema nikakvo pravno dejstvo, a izvršavanje nezakonitih skupštinskih odluka apsolutno ne oslobađa direktora od odgovornosti.

Odricanje od naknade štete

• Opšte, polazno pravilo jeste da se akcionarsko društvo ne može odreći prava na naknadu štete prema direktoru.
• Izuzetak (POZITIVNO PRAVO): Zakon dozvoljava odricanje od ovog prava isključivo ukoliko se kumulativno ispune dva izuzetno stroga uslova:
  1. Pozitivan uslov: Skupština (vlasnici običnih akcija) mora usvojiti odluku o odricanju 3/4 (tročetvrtinskom) većinom glasova prisutnih akcionara.
  2. Negativan uslov: Ovoj usvojenoj odluci se ne smeju usprotiviti akcionari koji poseduju najmanje 10% osnovnog kapitala društva (pri čemu se ovom izglasavanju mogu usprotiviti i imaoci povlašćenih akcija).

Pojam/Definicija

• Naknada članu uprave predstavlja imovinsku korist koju akcionarsko društvo daje članu uprave za obavljanje ugovorenih prestacija (usluga) u vezi sa upravljanjem i pošlovođenjem. To je osnovno pravo člana uprave i osnovna obaveza društva.
• Izveštavanje je zakonom i statutom uređen sistem protoka informacija između organa društva koji obezbeđuje neophodnu kontrolu i nadzor nad vođenjem poslova.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Vrste naknada:
  1. Prema zavisnosti od učinka: Fiksne (unapred određene, nezavisne od postignutih rezultata) i varijabilne (zavisne od učinka, npr. godišnji bonusi, akcije, akcijske opcije).
  2. Prema predmetu: Novčane (osnovna zarada) i nenovčane (akcije, korporativni zajmovi, posebne pogodnosti).
• Ratio legis (Sukob interesa i podsticaji): Cilj varijabilnih naknada je usklađivanje interesa direktora sa interesima akcionara (rešavanje agencijskog problema). Kako bi se izbegao direktan sukob interesa u kom uprava sama sebi određuje visinu zarade, moderna korporativna pravila zahtevaju uključivanje Skupštine, nezavisnih direktora i specijalizovane Komisije za naknade.

Nadležnost za utvrđivanje naknada – POZITIVNO PRAVO Zakon o privrednim društvima (ZPD) postavlja osnovno načelo: naknadu članovima uprave određuje onaj organ koji ih bira (osim ako statut ili Skupština ne odrede drugačija pravila).

• Skupština akcionara: Isključivo je nadležna da odredi naknadu za članove Odbora direktora (jednodomni sistem) i članove Nadzornog odbora (dvodomni sistem).
• Nadzorni odbor: Određuje naknade izvršnim direktorima (u dvodomnom sistemu).
• Politika naknada i akcije: U isključivoj zakonskoj nadležnosti Skupštine je usvajanje politike naknada, kao i odobravanje svih planova naknada koje se isplaćuju u akcijama i drugim hartijama od vrednosti.

Transparentnost i objavljivanje naknada

• Obaveznost objavljivanja: ZPD propisuje obavezu objavljivanja informacija o naknadama isključivo za javna akcionarska društva.
• Način i forma: Javna društva ove podatke obavezno iskazuju u okviru godišnjih finansijskih izveštaja. Ukoliko je naknada data u akcijama, obavezno se navode podaci o vrsti, klasi, broju i nominalnoj vrednosti stečenih akcija.
• Krug lica: Društvo je dužno da objavi naknade (pojedinačno, primenom principa individualizacije) za sve članove uprave (Odbora direktora, Nadzornog odbora i izvršne direktore), uz zakonsku obavezu da uvek objavi naknade za pet najplaćenijih direktora (čak i ako nisu članovi navedenih organa).

Sistem izveštavanja – Linije i vrste izveštaja

• Osnovno pravilo subordinacije: Organ (ili pomoćno telo) izveštava onaj organ koji ga je imenovao.
• 1. Izveštavanje Skupštine (Godišnje):
  • Odbor direktora (ili Nadzorni odbor) na redovnoj sednici podnosi Skupštini izveštaje o: računovodstvenoj praksi, usklađenosti poslovanja sa zakonom, nezavisnosti revizora, i o ugovorima zaključenim između društva i direktora (ili povezanih lica).
• 2. Izveštavanje od strane izvršnih direktora:
  • Izvršni direktori podnose izveštaje Odboru direktora (jednodomni) ili Nadzornom odboru (dvodomni sistem). Svaki direktor (član odbora) ima zakonsko pravo uvida u te izveštaje.
  • Vrste izveštaja izvršnih direktora:
    1. Godišnji (redovni): Izveštaj o planiranoj poslovnoj politici i izveštaj o rentabilnosti poslovanja (prilikom rasprave o finansijskim izveštajima).
    2. Kvartalni (redovni): Izveštaj o tekućem poslovanju, prihodima i finansijskom stanju društva.
    3. Vanredni: Izveštaj o poslovnim događajima koji su od većeg značaja za poslovanje i likvidnost društva, kao i poseban izveštaj podnet na specifičan zahtev odbora. Predsednik odbora mora o prijemu ovakvog izveštaja odmah, a najkasnije na prvoj narednoj sednici, obavestiti ostale članove odbora.

Komisije odbora direktora (ili nadzornog odbora) apsolutno nisu organi društva, već su posebna organizaciona (radna) tela unutar samog odbora. One su isključivo savetodavni i pomoćni organi odbora. Njihove odluke nemaju obavezujuću snagu, već isključivo karakter mišljenja, saveta, sugesija, preporuka ili predloga, a primarni cilj im je priprema odluka i vršenje nadzora.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis i Uporedno pravo: Koncept potiče iz anglosaksonskog prava, a osnovni cilj uvođenja jeste povećanje efikasnosti nadzora (unutrašnje kontrole) nad radom izvršnog rukovodstva od strane nezavisnih i drugih neizvršnih direktora van redovnih sednica.
• Zabrana prenosa nadležnosti: Formiranjem komisija se ne sužavaju nadležnosti odbora, niti dolazi do prenošenja nadležnosti ili odgovornosti sa odbora na samu komisiju.
• Sistemska primena: Iako imaju najviše opravdanja u jednodomnom sistemu, Zakon o privrednim društvima (ZPD) ih reguliše na potpuno istovetan način za oba sistema uprave (i za jednodomni Odbor direktora i za dvodomni Nadzorni odbor).

Vrste komisija i obaveznost osnivanja Zakon deli sve komisije u dve osnovne kategorije – imenovane i neimenovane:

• Neimenovane (ad hoc) komisije: Nisu izričito uređene zakonom. Njihovo postojanje je uvek fakultativno, zavisi od potreba konkretnog društva, a obrazuje ih odbor u celini.
• Imenovane komisije: Zakon izdvaja tri najvažnije komisije (za imenovanje, za naknade i za reviziju).
• Obaveznost (POZITIVNO PRAVO):
  • Za nejavna akcionarska društva, postojanje apsolutno svih komisija je potpuno fakultativno (dobrovoljno).
  • Za javna akcionarska društva, zakon imperativno propisuje obavezu formiranja Komisije za reviziju. Ostale dve imenovane komisije (za imenovanje i naknade) i za njih ostaju fakultativne (ukoliko ih ne osnuju, te poslove vrši sâm odbor).

Sastav i izbor članova komisije

• Kvorum i članstvo: Komisija imperativno mora imati najmanje 3 člana. Članovi komisije ne moraju nužno biti i članovi odbora (mogu biti i druga fizička lica), a izričito nije zabranjeno ni da izvršni direktori budu članovi.
• Pravila za javna društva: U tri imenovane komisije javnog akcionarskog društva, većinu članova imperativno moraju činiti neizvršni direktori. Takođe, bar jedan član uvek mora biti nezavisni direktor (koji u Komisiji za reviziju zakonski mora biti predsednik komisije).
• Izbor članova: Kod imenovanih komisija primenjuje se specifično pravilo – isključivo neizvršni direktori donose odluku o formiranju i biraju članove (izvršni direktori ne učestvuju u tome). Kod neimenovanih komisija, članove bira odbor u celini.

Zadaci imenovanih komisija Zadaci neimenovanih komisija prepušteni su diskreciji odbora, dok su nadležnosti tri imenovane komisije zakonski precizirane:

• 1. Komisija za imenovanje: Predlaže kandidate za direktore i sastavlja godišnji izveštaj o primerenosti sastava i broja članova odbora.
• 2. Komisija za naknade: Priprema nacrt politike naknada izvršnim direktorima, daje predloge za iznos i strukturu naknade za svakog pojedinog izvršnog direktora i revizora, te sastavlja godišnji izveštaj o tome za Skupštinu.
• 3. Komisija za reviziju: Ima najšira ovlašćenja. Priprema i proverava računovodstvene politike i upravljanje rizicima, ocenjuje finansijske izveštaje, predlaže imenovanje/razrešenje lica za unutrašnji nadzor, i što je najvažnije – sprovodi postupak izbora i predlaže kandidata za nezavisnog spoljnog revizora, te vrši nadzor nad njegovim radom.

Zakonska pravila o načinu rada i donošenju odluka su minimalistička i uređena su na potpuno jedinstven način za dva organa: Odbor direktora (u jednodomnom sistemu) i Nadzorni odbor (u dvodomnom sistemu). Nasuprot njima, rad Izvršnog odbora (u dvodomnom sistemu) uređen je specifičnim pravilima jer ovaj organ prvenstveno funkcioniše operativno.

Interni akti

• Poslovnik o radu: Kako je zakon ostavio veliku slobodu, preporučuje se donošenje Poslovnika o radu koji usvaja sam odbor i koji mora biti u saglasnosti sa zakonom i statutom.
• Za nejavna društva donošenje Poslovnika nije obavezno, ali javna akcionarska društva imaju imperativnu zakonsku obavezu da donesu Poslovnik o radu već na prvoj sednici odbora.

Odbor direktora i Nadzorni odbor

• Održavanje sednica: Odluke se imperativno donose na sednicama. Javna akcionarska društva moraju održati minimalno 4 sednice godišnje, dok za nejavna društva ne postoji zakonski minimum (dovoljna je i 1 sednica godišnje).
• Sazivanje:
  • Primarni sazivač: Sednice zakazuje predsednik odbora.
  • Sekundarni sazivač: Svaki član odbora može pisanim putem predložiti sazivanje. Ukoliko predsednik ignoriše zahtev i ne održi sednicu u roku od 30 dana, podnosilac predloga stiče zakonsko pravo da je samostalno sazove.
• Obaveštavanje direktora: Mora biti blagovremeno, potpuno i pođuzdano.
  • Rokovi i forma: Pisani poziv sa dnevnim redom i materijalima dostavlja se individualno svakom direktoru najmanje 8 dana pre sednice (statut i poslovnik mogu ovaj rok menjati). Direktori mogu i jednoglasno odlučiti da odstupe od rokova.
  • Sankcija: Ukoliko se prekrše pravila obaveštavanja, donete odluke trpe sankciju nepunovažnosti (osim ako se svi direktori ne saglase da je odluka valjana).
• Način učešća i glasanja:
  • Zakon dozvoljava sednice putem audio-vizuelne komunikacije (telefon, video link), pod uslovom da se nijedan direktor tome pismeno ne protivi.
  • Odsutni direktori imaju pravo da glasaju pisanim putem i oni se u tom slučaju uračunavaju u kvorum.
• Prisustvo trećih lica: Na poziv predsednika, sednici mogu prisustvovati stručna lica i članovi specijalizovanih komisija. Kada se raspravlja o finansijskim izveštajima društva, prisustvo revizora na sednici je apsolutno obavezno.

Kvorum, odlučivanje i zapisnik

• Kvorum (POZITIVNO PRAVO): Zakonski minimum za punovažan rad sednice je apsolutna većina (većina od ukupnog broja direktora).
• Većina za odlučivanje: Odluke se usvajaju relativnom većinom (većina glasova prisutnih direktora). Statutom i poslovnikom se ovi cenzusi mogu pooštravati (povećavati), ali se nikada ne smeju smanjivati.
• Zlatni glas: Ukoliko dođe do jednake podele glasova na sednici (blokade), zakon predviđa da odlučuje glas predsednika odbora (ukoliko statutom ili poslovnikom nije propisano suprotno).
• Zapisnik: Vođenje zapisnika sa zakonom propisanom minimalnom sadržinom je obavezno. Potpisuje ga predsednik i dostavlja ostalima u roku od 8 dana. Važno je naglasiti na ispitu da povreda pravila o vođenju i dostavljanju zapisnika ne utiče na punovažnost donetih odluka.

Specifičnosti Izvršnog odbora

• Za razliku od prethodna dva odbora, Izvršni odbor po pravilu odlučuje van sednica.
• Tek u situaciji kada između izvršnih direktora ne postoji saglasnost oko nekog operativnog pitanja, generalni direktor ima opciju da sazove formalnu sednicu.
• Na takvoj sednici odluke se donose apsolutnom većinom svih izvršnih direktora, a slučaju blokade (jednake podele), odlučujući je glas generalnog direktora.

Zakonom su definisane ukupne nadležnosti organa uprave koje su u svojoj suštini identične i za jednodomni i za dvodomni sistem.

• Osnovna razlika leži u distribuciji moći: dok su u jednodomnom sistemu sve ove nadležnosti koncentrisane u Odboru direktora, u dvodomnom sistemu one su striktno podeljene između dva organa – Nadzornog odbora i izvršnih direktora.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Zabrana delegacije: Između organa uprave apsolutno je zabranjena delegacija nadležnosti. To znači da se pitanja iz isključive nadležnosti Odbora direktora (odnosno Nadzornog odbora) ne smeju preneti na izvršne direktore.
• Delegacija Skupštini: Zakon dozvoljava prenošenje određenih nadležnosti uprave u korist Skupštine, ali isključivo na osnovu odluke samog organa uprave, i pod uslovom da statutom to nije zabranjeno.

Jednodomni sistem uprave Sve odluke Odbora direktora klasifikuju se u pet zakonskih grupa:

1. Upravljačke odluke: Utvrđivanje poslovne strategije i ciljeva, donošenje računovodstvene politike i politike upravljanja rizicima.
2. Nadzorne odluke: Vršenje unutrašnjeg nadzora i odgovornost za tačnost poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja.
3. Poslovne nadležnosti: Izdavanje odobrenih akcija, utvrđivanje emisione i tržišne cene akcija, donošenje odluka o sticanju sopstvenih akcija i raspodeli međudividendi, davanje i opoziv prokure.
4. Odluke vezane za Skupštinu: Sazivanje sednica, utvrđivanje predloga dnevnog reda i izršavanje usvojenih odluka.
5. Ostale nadležnosti definisane zakonom i statutom.

Unutar samog Odbora direktora, funkcije su strogo podeljene:

• Izvršni direktori: Imaju dva krucijalna ovlašćenja – pošlovođenje (vođenje poslova) i zakonsko zastupanje društva. Prema trećim licima, radnja preduzeta prema samo jednom ovlašćenom izvršnom direktoru smatra se radnjom prema celom društvu.
• Generalni direktor: Prvi među izvršnim direktorima, zadužen za koordinaciju njihovog rada i organizovanje celokupnog poslovanja društva.
• Neizvršni direktori: Nadziru rad izvršnih direktora, predlažu strategiju i daju odobrenja na pravne poslove ukoliko se pojavi lični interes izvršnog direktora.

Dvodomni sistem uprave

• Uporednopravna napomena: Za razliku od klasičnog uporednog prava gde je nadzorni organ rezervisan isključivo za kontrolu, srpski zakonodavac je Nadzornom odboru poverio i brojne nadležnosti koje duboko zadiru u operativno rukovođenje.
• Nadzorni odbor: Pored klasičnog nadzora (imenovanja/razrešenja izvršnih direktora, unutrašnje kontrole, sazivanja skupštine), on donosi i poslovne odluke poput utvrđivanja finansijskih izveštaja, utvrđivanja cene akcija, sticanja sopstvenih akcija i podele međudividendi.
• Mehanizam prethodne saglasnosti (POZITIVNO PRAVO): Zakon dodatno jača Nadzorni odbor obavezujući izvršne direktore da imperativno pribave njegovu saglasnost za 4 vrste poslova (koji se statutom mogu proširiti ili suziti):
  1. Sticanje, otuđenje i opterećenje udela i akcija u drugim licima.
  2. Raspolaganje nepokretnostima.
  3. Uzimanje kredita i zajmova, te davanje jemstava i garancija za treća lica.
  4. Druge poslove određene zakonom.
• Ratio legis (Dejstvo saglasnosti): Ograničenje u vidu saglasnosti ima isključivo interno dejstvo. Radnja koju izvršni direktor preduzme prema trećem licu bez ove saglasnosti je apsolutno punovažna i obavezuje društvo (cilj ovoga je zaštita pravne sigurnosti prometa). Izvršni direktori u tom slučaju samo odgovaraju društvu za prekršaj radne/fiducijarne obaveze.
• Ukoliko Nadzorni odbor odbije da dâ saglasnost, izvršnim direktorima je zabranjeno da se obrate Skupštini sa zahtevom da im ona to odobri.
• Izvršni i Generalni direktor: U pogledu nadležnosti ovih lica, u dvodomnom sistemu primenjuju se potpuno ista pravila kao i u jednodomnom sistemu.

Pojam/Definicija

• Predsednik organa uprave (Odbora direktora u jednodomnom, odnosno Nadzornog odbora u dvodomnom sistemu) predstavlja prvog (čelnog) čoveka među članovima organa upravljanja ili nadzora.
• Generalni direktor predstavlja prvog među izvršnim direktorima i lice koje je prvenstveno ovlašćeno za zastupanje društva.
• Važno je naglasiti da prema pozitivnom srpskom pravu ne postoji zakonska obaveza imenovanja generalnog direktora, već je to isključivo pravo (opcija) akcionarskog društva.

Pravni odnos direktora i društva Da bi jedno lice uopšte steklo status direktora, neophodno je da se kumulativno donesu dva pravna akta:

1. Odluka o imenovanju: Donosi je nadležni organ (Skupština ili Nadzorni odbor). To je korporativni (statusni) akt koji predstavlja jednostranu ponudu društva za zaključenje ugovora.
2. Ugovor sa društvom: Zaključuje se prihvatanjem pomenute ponude od strane izabranog lica, čime se regulišu međusobna prava i obaveze.

Vrsta ugovora i radnopravni status (POZITIVNO PRAVO):

• Neizvršni direktori i članovi Nadzornog odbora imperativno ne smeju biti lica zaposlena u društvu.
  • Ratio legis: Ovakva koncepcija služi jačanju njihovih kontrolnih ovlašćenja i osiguranju nezavisnosti od izvršnog rukovodstva. Sa njima se zaključuje isključivo menadžerski ugovor.
• Izvršni direktori sa društvom mogu zaključiti ugovor o radu (čime ulaze u radni odnos) ili poseban menadžerski ugovor (kojim ostaju van radnog odnosa).
  • Menadžerski ugovor: Predstavlja neimenovan, neformalan, dvostranoobavezan, teretan, komutativan i intuitu personae ugovor obligacionog prava.
  • Ratio legis: Iako srpsko pravo dozvoljava ugovor o radu za izvršne direktore, moderna svetska praksa ga izbegava. Radno pravo je za direktore suštinski neprirodno jer je kod njih nemoguće primeniti osnovni postulat radnog prava – princip pravne subordinacije (podređenosti), a nepotrebna im je i većina zaštitnih radnopravnih instituta.

Izbor, nadležnosti i kumulacija funkcija

• Predsednik odbora:
  • Izbor: Bira ga sâm odbor (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) između svojih članova i može ga razrešiti u bilo koje vreme, bez ikakvog navođenja razloga.
  • Nadležnosti: Saziva i predsedava sednicama, predlaže dnevni red i odgovara za vođenje zapisnika. U javnim akcionarskim društvima on obavezno zastupa društvo u odnosima sa izvršnim direktorima i služi kao spona za protok informacija.
• Generalni direktor:
  • Izbor: Imenuje ga Odbor direktora ili Nadzorni odbor.
  • Nadležnosti: Organizuje celokupno poslovanje, koordinira radom ostalih izvršnih direktora, a ukoliko postoji Izvršni odbor, on predlaže dnevni red i predsedava njegovim sednicama.

Kumulacija naspram razdvajanja funkcija (Da li isto lice može biti predsednik i generalni direktor?) Zakon o privrednim društvima pravi jasnu razliku zavisno od sistema uprave i vrste društva:

• Dvodomni sistem: Postoji apsolutna personalna odvojenost; predsednik Nadzornog odbora i generalni direktor nikada ne mogu biti isto lice.
• Jednodomni sistem:
  • Javna akcionarska društva: Primenjuje se princip obaveznog razdvajanja. Zakon nalaže da predsednik Odbora direktora imperativno mora biti jedan od neizvršnih direktora, što znači da on ne može biti generalni direktor.
  • Nejavna akcionarska društva: Zakon ostavlja punu slobodu osnivačima (autonomija volje). Društva mogu razdvojiti ove funkcije, ali je izričito dozvoljeno i da se one kumuliraju u jednom licu (isti čovek može biti i predsednik odbora i generalni direktor).

Glasanje za samog sebe

• Zbog već objašnjene pravne odvojenosti korporativne odluke o imenovanju i samog ugovora, važi izuzetno bitno pravilo: ukoliko je akcionar predložen za člana uprave, njemu je dozvoljeno da na Skupštini glasa za sopstveni izbor.
• Ratio legis: Institut isključenja prava glasa zbog sukoba interesa se ovde ne primenjuje jer se pukim izglasavanjem (imenovanjem) još uvek ne zasnivaju konkretna subjektivna prava (nema ugovora), već se tek stvara osnova (ponuda) za njihovo kasnije zasnivanje.

Pojam/Definicija

• Izvršni direktori: Članovi Odbora direktora koji su istovremeno i članovi Izvršnog odbora (ili su pojedinačno angažovani na tim funkcijama), zaduženi za svakodnevno operativno upravljanje i rukovođenje poslovima društva.
• Neizvršni direktori: Definišu se isključivo negativno – to su članovi Odbora direktora koji ne obavljaju svakodnevne operativne poslove društva (nisu članovi Izvršnog odbora).
• Nezavisni direktori: Predstavljaju posebnu potkategoriju neizvršnih direktora (u jednodomnom sistemu) ili članova Nadzornog odbora (u dvodomnom sistemu). To su lica koja su potpuno nepristrasna jer nemaju sukob interesa, odnosno nezavisna su od samog društva, izvršnih direktora, kontrolnog akcionara i povezanih lica.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis: Izvršni direktori su najmoćnija lica u društvu, iz čega proizilazi i visok rizik od zloupotreba. Uvođenje neizvršnih i nezavisnih direktora ima za cilj zaštitu društva kroz uspostavljanje objektivnog nadzora nad radom izvršnog rukovodstva.
• Uporednopravna napomena: Iako je koncept nezavisnih direktora nastao u okviru anglosaksonskog jednodomnog sistema kako bi se rešio problem manjka kontrole, on se danas globalno primenjuje i u državama kontinentalnog prava u okviru dvodomnog sistema.

Sistemske razlike i Nadležnosti

• Dvodomni sistem (Princip nespojivosti): Zbog stroge odvojenosti organa, u ovom sistemu su apsolutno svi članovi Nadzornog odbora po sili zakona (per se) neizvršni direktori, dok su svi članovi Upravnog/Izvršnog odbora izvršni direktori.
• Jednodomni sistem: Odbor direktora je mešovit organ. Zakon propisuje da, ukoliko nejavno društvo ima manje od tri direktora, svaki od njih se po sili zakona smatra izvršnim direktorom.
• Nadležnosti neizvršnih direktora (POZITIVNO PRAVO): Zakon o privrednim društvima (ZPD) izuzetno jača poziciju neizvršnih direktora, poveravajući im isključivo četiri ključne nadležnosti:
  1. Vršenje nadzora nad radom izvršnih direktora.
  2. Predlaganje poslovne strategije društva.
  3. Nadzor nad izvršavanjem poslovne strategije.
  4. Odlučivanje o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes izvršnog direktora.
• Broj i sastav (Javna vs. Nejavna društva):
  • Javna akcionarska društva: Imperativno moraju imati neizvršne direktore, pri čemu broj neizvršnih mora biti veći od broja izvršnih direktora. Pored toga, javna društva zakonski moraju imati najmanje jednog nezavisnog direktora (tzv. „nezavisni odbori“ u teoriji podrazumevaju čak 50% nezavisnih članova).
  • Nejavna društva: Zakon ostavlja potpunu slobodu (autonomiju) osnivačima da statutom odrede postojanje i odnos ovih direktora.

Kriterijumi nezavisnosti po ZPD-u Zakonska definicija nezavisnosti je stroga i postavlja taksativno nabrojane negativne uslove (smetnje). Smatra se da lice NIJE NEZAVISNO ukoliko je to lice (ili sa njim povezano lice) u periodu od prethodne 2 godine:

1. Bilo izvršni direktor ili zaposleno u tom društvu ili u povezanom društvu.
2. Bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala, ili zaposleno/angažovano u drugom društvu koje od ovog društva ostvaruje više od 20% godišnjeg prihoda.
3. Primilo uplate od društva (ili potražuje iznose) koji prevazilaze 20% njegovih ukupnih godišnjih prihoda.
4. Bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala u povezanom društvu.
5. Bilo angažovano kao revizor finansijskih izveštaja tog društva.

Pojam/Definicija

• Kumulativno glasanje (proporcionalno glasanje) je alternativni način glasanja gde akcionar ukupan broj glasova kojima raspolaže množi sa brojem članova uprave koji se biraju, te tako dobijeni broj glasova može slobodno da raspodeli na jednog, nekoliko ili na sve kandidate.
• Kooptacija predstavlja pravo preostalih (izabranih) direktora da sami popune upražnjena mesta u upravi (nastala usled smrti, ostavke i sl.) imenovanjem lica koja će vršiti tu dužnost do konačne odluke Skupštine.
• Klasifikovana uprava (rotirajuća uprava) je model u kome se ne biraju svi članovi uprave istovremeno, već su podeljeni u grupe (najčešće tri) kojima mandati ističu u različitim godinama.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis (Kumulativno glasanje): Ovaj institut predstavlja izuzetno značajan instrument za zaštitu manjinskih akcionara. Njegov cilj je da, i pored postojanja većinskog akcionara, znatno uveća šanse manjini da izabere jednog ili više svojih predstavnika u organ uprave (nagomilavanjem svih svojih glasova na jednog kandidata).
• Trajanje mandata (POZITIVNO PRAVO): Direktori se uvek biraju na određeni period. Prema važećem pravu, maksimalna dužina mandata ne može biti duža od 4 godine. Ukoliko dužina nije izričito određena, zakon postavlja pretpostavku da mandat traje tačno četiri godine, uz napomenu da je broj mandata (reizbornost) neograničen.
• Unitarna naspram klasifikovane uprave: Srpsko pravo implicitno dozvoljava uvođenje klasifikovane uprave, s obzirom na to da zakon ne zabranjuje da različitim direktorima mandat traje različito vreme.

Uloga Statuta

• Dozvoljenost kumulativnog glasanja: Režim zavisi od vrste akcionarskog društva:
  • Kod nejavnih društava, kumulativno glasanje je apsolutno zabranjeno.
  • Kod javnih društava, primenjuje se direktno glasanje kao pravilo, ali se statutom izričito može uvesti kumulativno glasanje kao opcija.
• Statut i kooptacija: Statutom se takođe može ukinuti ili dodatno ograničiti pravo direktora na vršenje kooptacije, a njime se utvrđuje i tačna dužina trajanja mandata direktora.

Upravljanje i Ograničenja

• Predmet kumulativnog glasanja: Ovaj način glasanja se primenjuje ISKLJUČIVO onda kada Skupština bira kolegijalne organe uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) i imperativno zahteva da se svi članovi organa biraju istovremeno, a ne pojedinačno za svako mesto.
• Pravila i ograničenja kooptacije (POZITIVNO PRAVO): Pravo na kooptaciju je strogo limitirano:
  1. Direktoru imenovanom kooptacijom mandat imperativno prestaje na prvoj narednoj sednici Skupštine.
  2. Njegovi uslovi angažovanja ne smeju biti povoljniji od uslova lica koje menja.
  3. Broj kooptiranih direktora maksimalno ne sme biti veći od dva.
• Zabrana kooptacije i obavezno sazivanje Skupštine: Pravo preostalih direktora da kooptiraju nove članove se apsolutno gubi ukoliko ukupan broj direktora padne ispod polovine broja propisanog statutom, ili ukoliko ih nema dovoljno za donošenje odluka i zastupanje. Tada su preostali direktori dužni da bez odlaganja (najkasnije u roku od 8 dana) sazovu sednicu Skupštine radi imenovanja nedostatnih članova.

Rizici glasanja

• Kod kumulativnog glasanja akcionar ima potpunu slobodu. Ukoliko se bira 5 članova, a akcionar ima 18 akcija, on raspolaže sa 90 glasova koje može dati samo jednom kandidatu (i tako ga obezbediti), ili ih može raštrkati na više kandidata.
• Praktični problemi: Prilikom primene ovog mehanizma lako može doći do neželjenih rezultata i pravljenja grešaka u usled raštrkavanja (rasipanja) glasova, a zbog neiskustva akcionara ili njihove želje da izaberu nerealno veliki broj članova uprave.

Uslovi za imenovanje direktora predstavljaju pravila koja jedno lice mora kumulativno da ispuni kako bi postalo član Odbora direktora, Nadzornog odbora ili izvršni direktor.

• Dele se na pozitivne (svojstva koja lice mora da poseduje, npr. odgovarajuća stručna sprema) i negativne (uslovi koji su formulisani kao zabrane i koji dodatno sužavaju krug podobnih lica).
• U zavisnosti od toga gde su propisani, uslovi mogu biti zakonski (predstavljaju imperativni minimum) i interni/korporativni (koje propisuje samo društvo i koji mogu biti isključivo stroži od zakonskih).

Gubitak uslova tokom mandata

• Opšta posledica (Neoboriva pretpostavka): Ukoliko direktor tokom trajanja mandata prestane da ispunjava zakonske ili interne uslove za imenovanje, zakon propisuje neoborivu pretpostavku da mu mandat automatski prestaje onog dana kada je prestao da ispunjava uslove.
• Posebna posledica (Nezavisni direktori): Ukoliko nezavisni direktor izgubi svojstvo nezavisnosti, on ne gubi automatski funkciju u potpunosti. Njemu prestaje svojstvo nezavisnog direktora, ali on nastavlja da obavlja dužnost kao neizvršni direktor (ili izvršni), pod uslovom da ispunjava uslove za to mesto.

Zakonski uslovi i broj direktora

• Pozitivni zakonski uslovi (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje samo jedan opšti pozitivan uslov – direktor mora imati potpunu poslovnu sposobnost.
• Negativni zakonski uslovi (Zabrane): Zakon propisuje stroge zabrane, te direktor akcionarskog društva ne može biti lice:
  1. Koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava.
  2. Koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede (zabrana traje 5 godina od pravnosnažnosti presude, ne računajući vreme provedeno u zatvoru).
  3. Kome je izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost tog društva (dok zabrana traje).
• Specifične zabrane za Nadzorni odbor: Pored navedenih opštih zabrana, član Nadzornog odbora u dvodomnom sistemu imperativno ne sme biti: 1) zaposlen u tom društvu; 2) izvršni direktor tog društva; 3) prokurista tog društva.
• Broj direktora:
  • Jednodomni sistem: Društvo ima potpunu autonomiju i može imati jednog ili više direktora (parno ili neparno). Izuzetak: Javna akcionarska društva imperativno moraju imati Odbor direktora od najmanje tri člana.
  • Dvodomni sistem: Zakon propisuje stroga ograničenja – Nadzorni odbor imperativno mora imati najmanje 3 člana i taj broj mora biti neparan. Broj izvršnih direktora, s druge strane, određuje se slobodno.

Predlaganje kandidata i glasanje

• Članove Odbora direktora / Nadzornog odbora uvek imenuje Skupština akcionara.
• Aktivna legitimacija za predlaganje:
  • U nejavnim društvima: Kandidate predlažu Odbor direktora (odnosno Nadzorni odbor), Komisija za imenovanje i akcionari koji ispunjavaju cenzus za predlaganje dnevnog reda.
  • U javnim društvima (Važan izuzetak): Zakon oduzima pravo upravi da predlaže sopstvene članove – Odbor direktora/Nadzorni odbor nema aktivnu legitimaciju! Kandidate mogu predložiti isključivo Komisija za imenovanje i akcionari.
  • Izvršni direktori u dvodomnom sistemu: Njih ne bira Skupština, već ih predlaže Komisija za imenovanje (ili svaki član Nadzornog odbora samostalno, ukoliko komisija ne postoji).
• Način glasanja (Direktno glasanje):
  • Ovo je standardno pravilo glasanja. Akcionar množi broj svojih akcija sa brojem članova odbora koji se biraju, ali dobijene glasove imperativno mora ravnomerno raspodeliti na svoje kandidate (nema pravo na neravnomernu raspodelu).
  • Posledica: U sistemu direktnog glasanja, većinski akcionar (koji ima preko 50% glasova) usled ravnomerne raspodele uvek pobeđuje i matematički je u mogućnosti da samostalno izabere apsolutno sve članove uprave, dok manjinski akcionari ostaju bez svog predstavnika u odboru.

Dvodomni sistem uprave je model korporativnog upravljanja koji karakteriše striktno organizaciono i personalno razdvajanje funkcije vođenja poslova društva od funkcije nadzora nad tim vođenjem.

• Za razliku od jeдноdomnog sistema (gde postoji horizontalno razdvajanje unutar istog organa), dvodomni sistem uspostavlja vertikalno razdvajanje funkcija upravljanja i kontrole kroz dva potpuno odvojena organa.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Sloboda izbora (POZITIVNO PRAVO): Zakon o privrednim društvima (ZPD) izričito propisuje da akcionarska društva u Srbiji imaju slobodu izbora (pravo opcije) da li će primenjivati jednodomni ili dvodomni sistem upravljanja.
• Ratio legis i Uporednopravna napomena: Nastanak dvodomnog sistema vezuje se za potrebu obezbeđivanja nezavisne kontrole nad direktorima, dok pravo izbora između sistema potiče iz prava EU (Uredba o Evropskoj kompaniji) na osnovu premise da sami akcionari najbolje znaju koji model najviše odgovara njihovim interesima.
• Prednosti i mane: Osnovna prednost je velika nepristrasnost i nezavisnost lica koja vrše nadzor. Glavna mana je to što je kontrola reaktivnog tipa (ex post), praćena informacionom asimetrijom, jer organ koji upravlja izvorno raspolaže svim informacijama o poslovanju, dok su članovi nadzornog organa udaljeni od svakodnevnog poslovanja.

Osnivanje i akti

• Izbor sistema upravljanja vrše osnivači pre registracije, a odabrani model se imperativno utvrđuje statutom akcionarskog društva.
• Društvo ima pravo da naknadno promeni sistem upravljanja kroz postupak izmene statuta.

Organi društva (Upravljanje) Ukoliko je akcionarsko društvo izabralo dvodomni sistem, njegovi organi su: Skupština, Nadzorni odbor i jedan ili više izvršnih direktora.

• Izvršni odbor: Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni obavezno čine organ koji se naziva Izvršni odbor, pri čemu je postojanje ovog odbora obavezno kod javnih akcionarskih društava. Oni vode poslove, izršavaju odluke Skupštine i zakonski su zastupnici društva.
• Lanac izbora i odgovornosti: Postoji stroga hijerarhija u imenovanju. Skupština akcionara bira isključivo članove Nadzornog odbora (koji njoj odgovaraju za rad). S druge strane, Skupština ne bira izršne direktore – njih imenuje Nadzorni odbor, te izvršni direktori za svoj rad odgovaraju Nadzornom odboru.
• Zabrana delegacije i instrukcija: Između dva odbora zakonom je ustanovljena stroga podela nadležnosti. Apsolutno je zabranjeno delegiranje nadležnosti sa Izvršnog odbora na Nadzorni odbor i obrnuto. Takođe, Nadzorni odbor ne sme davati obavezujuće instrukcije Izvršnom odboru u pogledu vođenja poslova.
• Personalno razgraničenje (Inkompatibilnost): Članovi Nadzornog odbora imperativno ne smeju u isto vreme biti i izvršni direktori u tom društvu.
• Ojačana uloga Nadzornog odbora u Srbiji: Srpsko pravo značajno odstupa od „čistog“ dvodomnog modela (u kom Nadzorni odbor ne može da smeni upravu bez opravdanog razloga) tako što Nadzornom odboru daje izrazito jaku kontrolnu poziciju. To se ogleda kroz propisivanje obavezne prethodne saglasnosti Nadzornog odbora za određene poslove, postavljanje internih ograničenja, kao i pravo Nadzornog odbora da razreši izvršne direktore i bez opravdanog razloga.
• Mehanizmi za rešavanje asimetrije: Kako bi Nadzorni odbor imao dovoljno informacija, zakon propisuje strogu obavezu izvršnih direktora da redovno izveštavaju Nadzorni odbor o poslovanju, a unutar Nadzornog odbora predviđeno je i postojanje nezavisnih direktora i posebnih komisija.

Jednodomni (monistički) sistem uprave je model korporativnog upravljanja u kome ne postoji institucionalno razdvajanje funkcije vođenja poslova i funkcije nadzora, već su obe ove funkcije poverene samo jednom organu uprave.

• Prema pozitivnom pravu Srbije, organi akcionarskog društva u jednodomnom sistemu su: Skupština i jedan ili više direktora, odnosno Odbor direktora.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Uporednopravna napomena: Iako se često naziva anglosaksonskim modelom, ovaj sistem tradicionalno prihvataju i brojne države kontinentalnog prava (npr. Francuska i Italija), a savremena zakonodavstva kreiraju različite varijante i mešovite modele prilagođene sopstvenim potrebama.
• Objedinjenost funkcija: Za razliku od dvodomnog sistema gde Nadzorni odbor vrši naknadnu kontrolu, u jednodomnom sistemu isti organ istovremeno vodi poslove i vrši nadzor.
• Podela unutar organa: Kako bi se obezbedila kontrola, unutar samog organa (Odbora direktora) pravi se podela na izvršne direktore (kojima se poverava vođenje poslova i zastupanje) i neizvršne direktore (čija je funkcija nadzor nad radom izvršnih direktora).

Specifičnosti srpskog jednodomnog sistema Zakon o privrednim društvima iz 2011. godine uveo je jednodomni sistem kao alternativu dvodomnom, ali je u razradi propisao rešenja koja značajno odstupaju od čistog modela i predstavljaju posebnu srpsku varijantu:

• Izbor direktora (Nadležnost Skupštine): U čistom modelu Odbor direktora samostalno bira izršno rukovodstvo, dok u Srbiji sve članove Odbora direktora bira isključivo Skupština. Skupština je ta koja prilikom izbora imperativno odlučuje koja lica će biti izvršni, a koja neizvršni direktori.
• Svojstvo izvršnih direktora: Izvršni direktori ne predstavljaju poseban organ društva. Oni su integralni deo Odbora direktora, i po zakonu mogu biti isključivo lica koja su članovi Odbora direktora, a nikako treća lica.
• Fiksirane nadležnosti: Nadležnosti izvršnih direktora su fiksirane zakonom – oni vode poslove društva i zakonski su zastupnici, za razliku od čistog modela gde im oвлаšćenja određuje sam Odbor direktora.
• Zabrana delegacije ovlašćenja: Srpsko pravo propisuje izuzetno važno imperativno pravilo po kom se pitanja koja su u isključivoj nadležnosti Odbora direktora apsolutno ne mogu preneti (delegirati) na izvršne direktore.
• Generalni direktor: Predstavlja prvog među izvršnim direktorima. Njega imenuje sam Odbor direktora, ali je to ovlašćenje strogo ograničeno time što se generalni direktor može izabrati isključivo iz reda postojećih izvršnih direktora (koje je prethodno već odredila Skupština).
• Ograničenja u radu izršnih direktora: Pored ograničenja postavljenih zakonom, statutom i odlukama Odbora direktora, izvršni direktori se u vođenju poslova moraju pridržavati i ograničenja određenih odlukama Skupštine. Ovo rešenje odstupa od logike čistog jednodomnog sistema jer Skupštini daje izrazit primat nad upravom u hijerarhiji organa.