Pravnik

Uslovi za imenovanje direktora predstavljaju pravila koja jedno lice mora kumulativno da ispuni kako bi postalo član Odbora direktora, Nadzornog odbora ili izvršni direktor.

• Dele se na pozitivne (svojstva koja lice mora da poseduje, npr. odgovarajuća stručna sprema) i negativne (uslovi koji su formulisani kao zabrane i koji dodatno sužavaju krug podobnih lica).
• U zavisnosti od toga gde su propisani, uslovi mogu biti zakonski (predstavljaju imperativni minimum) i interni/korporativni (koje propisuje samo društvo i koji mogu biti isključivo stroži od zakonskih).

Gubitak uslova tokom mandata

• Opšta posledica (Neoboriva pretpostavka): Ukoliko direktor tokom trajanja mandata prestane da ispunjava zakonske ili interne uslove za imenovanje, zakon propisuje neoborivu pretpostavku da mu mandat automatski prestaje onog dana kada je prestao da ispunjava uslove.
• Posebna posledica (Nezavisni direktori): Ukoliko nezavisni direktor izgubi svojstvo nezavisnosti, on ne gubi automatski funkciju u potpunosti. Njemu prestaje svojstvo nezavisnog direktora, ali on nastavlja da obavlja dužnost kao neizvršni direktor (ili izvršni), pod uslovom da ispunjava uslove za to mesto.

Zakonski uslovi i broj direktora

• Pozitivni zakonski uslovi (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje samo jedan opšti pozitivan uslov – direktor mora imati potpunu poslovnu sposobnost.
• Negativni zakonski uslovi (Zabrane): Zakon propisuje stroge zabrane, te direktor akcionarskog društva ne može biti lice:
  1. Koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava.
  2. Koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede (zabrana traje 5 godina od pravnosnažnosti presude, ne računajući vreme provedeno u zatvoru).
  3. Kome je izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost tog društva (dok zabrana traje).
• Specifične zabrane za Nadzorni odbor: Pored navedenih opštih zabrana, član Nadzornog odbora u dvodomnom sistemu imperativno ne sme biti: 1) zaposlen u tom društvu; 2) izvršni direktor tog društva; 3) prokurista tog društva.
• Broj direktora:
  • Jednodomni sistem: Društvo ima potpunu autonomiju i može imati jednog ili više direktora (parno ili neparno). Izuzetak: Javna akcionarska društva imperativno moraju imati Odbor direktora od najmanje tri člana.
  • Dvodomni sistem: Zakon propisuje stroga ograničenja – Nadzorni odbor imperativno mora imati najmanje 3 člana i taj broj mora biti neparan. Broj izvršnih direktora, s druge strane, određuje se slobodno.

Predlaganje kandidata i glasanje

• Članove Odbora direktora / Nadzornog odbora uvek imenuje Skupština akcionara.
• Aktivna legitimacija za predlaganje:
  • U nejavnim društvima: Kandidate predlažu Odbor direktora (odnosno Nadzorni odbor), Komisija za imenovanje i akcionari koji ispunjavaju cenzus za predlaganje dnevnog reda.
  • U javnim društvima (Važan izuzetak): Zakon oduzima pravo upravi da predlaže sopstvene članove – Odbor direktora/Nadzorni odbor nema aktivnu legitimaciju! Kandidate mogu predložiti isključivo Komisija za imenovanje i akcionari.
  • Izvršni direktori u dvodomnom sistemu: Njih ne bira Skupština, već ih predlaže Komisija za imenovanje (ili svaki član Nadzornog odbora samostalno, ukoliko komisija ne postoji).
• Način glasanja (Direktno glasanje):
  • Ovo je standardno pravilo glasanja. Akcionar množi broj svojih akcija sa brojem članova odbora koji se biraju, ali dobijene glasove imperativno mora ravnomerno raspodeliti na svoje kandidate (nema pravo na neravnomernu raspodelu).
  • Posledica: U sistemu direktnog glasanja, većinski akcionar (koji ima preko 50% glasova) usled ravnomerne raspodele uvek pobeđuje i matematički je u mogućnosti da samostalno izabere apsolutno sve članove uprave, dok manjinski akcionari ostaju bez svog predstavnika u odboru.