Za sticanje prava svojine na nepokretnosti u našem pravu nije dovoljan samo ugovor. Kod nepokretnosti postoje tri momenta:

1. pravni osnov – ugovor – iustus titulus
2. način sticanja – modus acquirendi
   1. sastoji se u upisu u zemljišne knjige i prenosu tapije
3. predaja stvari – uvođenje kupca u posed

Postoje tri različite hipoteze:

1. postoji samo punovažan ugovor, a nije izvršen upis u zemljišne knjige odnosno prenos tapije, niti je nepokretnost predata kupcu
   1. kupac ima pravo da zahteva predaju nepokretnosti i upis u zemljišne knjige
   2. do zemljišnoknjižnog prenosa prodavac je i dalje vlasnik
      1. snosi rizik slučajne propasti
      2. njemu pripadaju plodovi

• može voditi sporove

1. može prodatu nepokretnost hipotekovati
2. može svoje poverioce namiriti iz prodate nepokretnosti
3. može zaključiti novi ugovor sa drugim licem, preneti svojinu tj. uknjižiti ga
   • stari kupac ima pravo na naknadu štete zbog neizvršenja i raskid ugovora
4. postoji punovažan ugovor, izvršen je zemljišno-knjižni prenos na kupca, ali je prodavac još u posedu prodate nepokretnosti
   1. prodavac je još u posedu nepokretnosti
   2. vlasnik je kupac sa svim konsekvencama, bez obzira da li je cena isplaćena ili ne
5. postoji punovažan ugovor, nepokretnost je predata, ail još nije izvršen zemljištno-knjižni prenos
   1. vlasnik je i dalje prodavac, a kupac je samo držalac
   2. kupac može na osnovu vanknjižnog održaja po proteku određenog vremena postati vlasnik i zahtevati da se njegovo pravo svojine upiše u zemljišne knjige
      • može na osnovu samog ugovora zahtevati upis u zemljišne knjige i time steći pravo svojine
   3. prodavac ne može zahtevati povraćaj predate nepokretnosti, jer je predajom samo izvršio jednu punovažnu obavezu
      • može opet prodati i uknjižiti drugog kupca, koji će postati vlasnik
        • drugi kupac može tužbom zahtevati predaju stvari od vanknjižnog držaoca
        • stari kupac ima pravo na naknadu štete zbog neizvršenja i raskid ugovora

Ugovor u francuskom sistemu ima translativno dejstvo – svojina prelazi na pribavioca na osnovu samog punovažnog ugovora, bez obzira da li je stvar plaćena ili predata.

Ugovor ima translativno dejstvo samo ako su u pitanju individualno određene stvari.

Posto momentom zakljucenja ugovora pribavilac postaje vlasnik:

1. snosi rizik slučajne propasti stvari
2. njemu pripadaju plodovi koje stvar da
3. njegovi poverioci mogu stvar zapleniti od tog trenutka i prinudno prodati za namirenje potraživanja

Ako prodavac još nije predao stvar kupcu, a zaključi novi ugovor sa trećim licem i njemu preda stvar, trećem licu pripada svojina na stvari pod uslovom da je bio svestan – nije znao niti je mogao znati za prvi ugovor.

Za prenos svojine na jednoj pokretnoj stvari, potrebno je da vlasnik preda stvar i da postoji saglasnost volja o prelasku stvari sa jednog lica na drugo.

• ako postoji punovažan osnov sa predajom prenosi pravo svojine kao u našem pravu
  • prenosilac više ne može podneti tužbu za povraćaj stvari (državinsku), ni stvarnopravnu (jer je prestao biti vlasnik), ni obligacionopravnu (po osnovu neosnovanog bogaćenja) jer postoji punovažan ugovor
• ako nema pravnog osnova (punovažnog ugovora), a vlasnik preda stvar, svojina je preneta
  • predaja se shvata kao samostalan i to apstraktan pravni posao jer prenosi svojinu nezavisno od osnovnog pravnog posla (ugovora); dovoljno je da je predaja usmerena na prenos svojine i da su stranke u tome saglasne
  • ne može više podneti svojinsku tužbu i zahtevati povraćaj stvari
  • može podneti tužbu iz neosnovanog bogaćenja i izdejstvovati povraćaj stvari i uspostavljanje prava svojine

Ako pribavilac nije preneo pravo svojine, već ustanovio uže pravo u korist trećeg lica na stvari, pravo deluje prema prenosiocu, odnosno prodavcu, koji može samo prema pribaviocu odnosno kupcu upotrebiti tužbu iz neosnovanog obogaćenja, odnosno tužbu za naknadu štete

Ako je pribavilac preneo pravo svojine na trećeg, prenosilac ne može tužbom iz neosnovanog bogaćenja tražiti stvar nazad od trećeg lica, tako da tad on ima pravo samo na naknadu od pribavioca (i snosi rizik njegove insolventnosti); u suprotnom može.

Pitanja za testove

1. Koja je tužba na raspolaganju prenosiocu protiv pribavioca stvari u našem, a koja u nemačkom pravu ako nakon predaje pokretne stvari ugovor bude poništen?
   • nemačko: obligacionopravna – tužba iz neosnovanog obogaćenja
   • naše: svojinskopravna tužba za povraćaj stvari
2. Koja je tužba moguća u prethodnom slučaju (koja u našem,a koja u nemačkom pravu) ako je pribavilac u međuvremenu otuđio stvar?
   • nemačko: prenosilac ima pravo na novčanu naknadu od pribavioca i snosi rizik njegove insolventnosti
   • naše: prava trećih lica padaju sem ako nisu ispunjeni uslovi za sticnje svojine od nevlasnika ili održajem
3. Položaj prenosioca i trećih lica u našem i nemačkom pravu ako je pribavilac u međuvremenu u korist trećeg konstituisao neko pravo uže od prava svojine?
   • nemačko: pravo trećih lica deluje i prema prenosiocu koji samo može koristiti tužbu iz neosnovanog obogaćenja ili tužbu za naknadu štete prema pribaviocu
   • naše: prava trećih padaju ako nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine od nevlasnika ili održajem

Modalitet ugovora o prodaji koji se sastoji u tome što prodavac preda stvar kupcu, ali i dalje zadržava pravo svojine sve dok mu kupac ne izmiri kupovnu cenu.

• kupac je u povoljnom položaju jer je kreditiran i ima državinu na kupljenoj stvari, tako da je može upotrebljavati, izvlačiti korist iz nje i lakše otplatiti dug
• prodavac je u povoljnom položaju jer vlasnik ostaje sve do konačne isplate cene i zadržano pravo svojine mu služi kao obezbeđenje

Pošto je kupac samo držalac:

• nema pravo da raspolaže stvarju
  • njegovi poverioci se ne mogu namiriti iz stvari koju je kupio
• raspolaganja prema trećima su bez dejstva prema prodavcu
  • osim ako su ispunjeni uslovi za sticanje od nevlasnika
• prodavac može upotrebiti svojinsku tužbu za povraćaj stvari
• kupac može krivičnopravno odgovarati ako raspolaže stvarju pre nego što je isplati u potpunosti

• ako stvar ne bude isplaćena prodavac može svojinskom tužbom tražiti povraćaj stvari

Prodaja sa zadržavanjem se sastoji iz 2 ugovora:

1. kupoprodaje
   • pod odložnim potestativnim uslovom
   • kupac postaje vlasnik kad cenu isplati do kraja
   • isplatom cene u potpunosti odnosno isplatom poslednje rate ostvaruje se odložni uslov kojim je modifikovana kupoprodaja i pravo svojine prelazi na kupca automatski
2. najma
   • modifikovan raskidnim potestativnim uslovom
   • konačnom isplatom kupoprodajne cene prestaje najam

Kupac može stvar da upotrebljava da izvlači korist i lakše isplati dug.

Postoji fizička, simbolična i fiktivna predaja.

Fizička predaja je materijalni akt čije osobine zavise od vrste stvari i namere stranaka.

• manje stvari se redovno mogu preneti predajom iz ruke u ruku
• veće stvari se mogu preneti ostavljanjem stvari na mesto koje je kupac označio

• fizicka predaja je prenos državine kao faktičke vlasti
• voljni akt jer mora biti izvršena s namerom da se prenese svojina na osnovu punovažnog ugovora
  • predaja bez namere prenosa svojine ne proizvodi prenos svojine

Simbolična predaja je predaja znacima i postoji u nekoliko slučajeva:

1. predaja isprava sticaocu na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari
   • prenos konosmana, tovarnog lista, založnice odnosno varanta
2. uručenje dela stvari ili sprave kojim se kupac stavlja u mogućnost da samo on može da dođe do stvari
   • predaja ključeva od prostorije u kojoj se nalazi prodata stvar
3. izdvajanje stvari
4. drugo označavanje koje znači predaju

Fiktivna predaja stvari je prenos prava svojine na osnovu ugovora, pri čemu se uzima odnosno fingira da je izvršena fizička predaja stvari. Fizičke predaje u stvari nema jer bi bila bez smisla.

Postoje 3 slučaja fiktivne predaje:

1. constitutum possessorium – vlasnik prenese na pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar zadrži kod sebe kao imalac užeg prava
   • postaje poslugoprimac ili čuvar
   • smisao je da se izbegne dvostruka predaja koja bi bila bespredmetna i besmislena
2. traditio brevi manu – neko već drži stvar po nekom osnovu ili bez osnova, pa kupi stvar i stekne svojinu zaključenjem ugovora
3. cessio vindicationis
   1. postoje tri lica
      1. vlasnik stvari koji je posredni držalac
      2. pribavioc stvari koji u vreme zaključenja ugovora nema ni posrednu ni neposrednu državinu

• treće lice kod kog se stvar nalazi – neposredni držalac npr plodouživalac

1. pravo svojine prelazi na kupca samim zaključenjem ugovora
2. treći će kasnije biti dužan da stvar preda kupcu tj. novom vlasniku

Sticanje na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom je slučaj derivativnog sticanja tj. sticanja na osnovu skupa pravnih činjenica među kojima kao bitna figurira ta da je određeno lice vlasnik stvari u pitanju.

Kod ovog sticanja postoje 2 lica: prethodni vlasnik – prenosilac, tradens, i novi vlasnik – sledbenik, sticalac, akcipijens

Tradens i akcipijens zaključuju ugovor upravljen na prenos prava svojine za šta moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

1. da je prethodnik zaista vlasnik
   1. ako je ugovor zaključen sa nevlasnikom neće doći do sticanja
      • može doći do sticanja na osnovu nekog od originarnih načina pod različitim uslovima od onih koji se zahtevaju na osnovu ugovora sa vlasnikom
   2. da je ugovor o prenosu svojine punovažan
      1. punovažan ugovor ugovor nije sam za sebe dovoljan – nema translativno dejstvo, sam po sebi ne prenosi svojinu
      2. on samo ima obligaciono dejstvo i stvara relativna prava za stranke
      3. ugovor je samo pravni osnov – iustus titulus
   3. da je izvršena predaja
      1. svojina na kupca prelazi tek izvršenjem ugovora
      2. za prenos svojine je potreban način sticanja u užem smislu ili modus acquirendi
      3. način sticanja kod pokretnih stvari je predaja, kod nepokretnih stvari upis u zemljišne knjige ili prenos tapije

 Do predaje stvari prodavac je njen vlasnik što znači da:

1. rizik slučajne propasti individulano određene stvari do njene predaje snosi prodavac
   • ako je u pitanju individualno određena stvar, pa ova propadne bez prodavčeve krivice pre predaje kupcu, prodavčevo pravo na naplatu kupovne cene se gasi
   • ako mu je cena bila plaćena dužan ju je vratiti
2. plodovi koje stvar da, do predaje pripadaju prodavcu
3. prodavčevi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja
4. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome, vlasnik postaje taj drugi kupac ako je savestan
   • prvi kupac može zahtevati naknadu štete zbog neizvršenja ugovora i povraćaj cene ako ju je isplatio

Predaja je neophodna u slučaju pokretnosti i treba da bude

• posledica punovažnog ugovora usmerenog na prenos svojine
  • ako ugovor nije punovažan prodavac može upotrebiti svojinsku tužbu za povraćaj stvari, raspolaganja kupca nemaju dejstva prema prodavcu osim u slučaju održaja
• delo prodavca odnosno akt njegove volje
  • kupac nema pravo da sam uzme stvar ako mu je prodavac ne da
    • ako uspostavi sam državinu, neće postati vlasnik već samo držalac i to manljiv
  • upravljena na prenos svojine
    • ako je dao prodatu stvar da se pričuva ne znači da je preneo svojinu