Pravna priroda postupka

• Postupak registracije je poseban upravni postupak. Za sva pitanja koja nisu uređena posebnim pravilima Agencije za privredne registre (APR), supsidijarno se primenjuju pravila Zakona o opštem upravnom postupku.
• Pravilo je da se postupak pokreće po zahtevu stranke, a izuzetno, radi zaštite javnog interesa ili kada zakon nalaže, može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.

Tok postupka registracije Postupak pred APR-om je strogo formalan i odvija se kroz sledeće faze:

• Registraciona prijava: Podnosi je ovlašćeno lice (npr. osnivač, zastupnik, prenosilac/sticalac udela ili zastupnik koji daje ostavku).
  • Rok: Mora se podneti najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka pravne činjenice.
  • Forma: Može biti pisana (neposredno ili poštom) ili elektronska.
• Odlučivanje registratora (Rok od 5 dana): Registrator donosi odluku najkasnije u roku od 5 radnih dana. On proverava isključivo ispunjenost formalnih uslova (ne upušta se u materijalnu istinu bez učešća stranke).
  • Usvajanje: Ako su uslovi ispunjeni, donosi rešenje i odmah objavljuje podatke.
  • Odbacivanje (Zadržavanje prioriteta): Ako formalni uslovi nisu ispunjeni, donosi rešenje o odbacivanju. Ako je nedostatak otklonjiv, stranka ima rok od 30 dana da podnese novu urednu prijavu i time zadrži pravo prioriteta ranije podnete prijave.
• Fikcija usvajanja (Ćutanje registratora): Ako registrator propusti da donese odluku u roku od 5 radnih dana, po sili zakona se smatra da je prijava usvojena. Registrator tada mora bez odlaganja sprovesti upis.
  • Ratio legis: Ovo pravilo postoji isključivo u cilju podsticanja efikasnosti APR-a i sprečavanja blokade privrednog prometa usled neažurnosti administracije. Izuzetak: Ćutanje se smatra negativnom odlukom samo ako APR nije nadležan ili je upis zakonski nemoguć.

Kontrola postupka i pravna sredstva

• Brisanje po službenoj dužnosti: Ako registrator naknadno uoči da u momentu registracije ipak nisu bili ispunjeni formalni uslovi, on ima pravo da po službenoj dužnosti ukine rešenje i izvrši brisanje u roku od 12 meseci od dana objave.
• Žalba: Podnosi se ministru privrede preko Agencije u roku od 30 dana. Bitna pravila za ispit:
  • Žalba ne odlaže izvršenje prvostepenog rešenja.
  • U žalbi se ne mogu isticati nove činjenice i dokumenti.
  • Samokontrola: APR ima 5 dana da žalbu samostalno odbaci (ako je neblagovremena) ili usvoji prijavu ako prepozna da je žalba osnovana, bez slanja ministru. U suprotnom, prosleđuje je nadležnom ministru.

Vrste registracije Na ispitu se insistira na jasnom razlikovanju vrsta registracije prema tri kriterijuma:

• Prema značaju za nastanak činjenice (Najvažnija podela):
  • Konstitutivna registracija: Pravna činjenica nastaje tek samim upisom u registar. Bez registracije, činjenica ne postoji u materijalnom pravu (npr. sticanje svojstva privrednog društva, statusne promene, promene osnovnog kapitala).
  • Deklarativna registracija: Pravna činjenica nastaje nezavisno od registra, a upis služi samo za obaveštavanje trećih lica (npr. imenovanje direktora ili prokuriste). Pravilo: Ako zakon izričito ne naglašava, uvek se smatra da je registracija deklarativne prirode.
• Prema obaveznosti upisa:
  • Prinudna: Zakonska obaveza stranke da podnese prijavu (npr. promene osnivačkog akta).
  • Dobrovoljna: Stranka ima slobodu da bira da li će podatak učiniti javnim (npr. upis ograničenja za zastupanje supotpisom ili registracija statusa pre početka obavljanja delatnosti).
• Prema podudarnosti sa stvarnošću:
  • Tačna registracija: Stanje u registru odgovara stvarnom materijalnom stanju u trenutku upisa.
  • Netačna registracija: Postoji raskorak između stvarnog stanja i registra u momentu upisa (npr. stvarno sedište je u Novom Sadu, a upisano je u Beogradu). Važna napomena za ispit: Netačna registracija moguća je isključivo kod deklarativnih upisa (kod konstitutivnog upisa ovo logički nije moguće jer sam upis tek stvara tu činjenicu).

Dejstva registracije

• Dejstva registracije predstavljaju privatnopravne posledice upisa, odnosno propuštanja upisa određene pravne činjenice u registar.
• Postoje dve osnovne vrste dejstava: dejstva u odnosu na samu pravnu činjenicu i dejstva u odnosu na treća lica.

Dejstva u odnosu na pravnu činjenicu Prema tome kako registracija utiče na nastanak činjenice, dejstva se dele na:

• Konstitutivno dejstvo: Pravna činjenica u materijalnopravnom smislu nastaje tek samim upisom u registar i ne postoji izvan njega.
• Deklarativno dejstvo: Pravna činjenica nastaje nezavisno od registra, a upis je jedino objavljuje (deklariše). Ratio legis: Iako ova registracija ne stvara činjenicu, ona ostvaruje izuzetno značajna dejstva prema trećim licima kako bi se obezbedila pravna sigurnost u privrednom prometu.

Dejstva prema trećim licima – MATERIJALNI PUBLICITET

• Dejstva registracije prema trećim licima u pravnom prometu nazivaju se materijalni publicitet registra.
• Ova dejstva su opravdana činjenicom da je sadržina registra javna i dostupna svima bez dokazivanja pravnog interesa.
• Materijalni publicitet se deli na pozitivan (šta registar „govori“) i negativan (o čemu registar „ćuti“).

A) POZITIVAN PUBLICITET (Fokus na upisanom stanju) Ovo su dejstva onoga što je upisano u registar prema trećim licima. Deli se na dva podslučaja:

• Tačna registracija (Pretpostavka nesavesnosti): Ako je podatak tačno registrovan, treća lica se smatraju nesavesnim jer se pretpostavlja da su upoznata sa upisanim činjenicama počev od narednog dana od dana obave. Ova pretpostavka nesavesnosti deluje prema svima (erga omnes). Treće lice je može obarati samo u prvih 15 dana od objave dokazivanjem da mu je bilo nemoguće da se upozna sa podatkom, a nakon toga pretpostavka postaje neoboriva.
• Netačna registracija: Ako je u registar upisan pogrešan podatak, savesna treća lica ne smeju snositi štetne posledice zbog pouzdanja u registar. Privredni subjekt ne može prema njima isticati prigovor neistinitosti registrovanog podatka. Pravo izbora: Savesno treće lice ovde ima slobodu izbora – može se osloniti na netačno registarsko stanje (fikciju istinitosti) ili na stvarno stanje, zavisno od toga šta mu više odgovara. Ipak, strogo je zabranjeno da za isti pravni posao kombinuje registarsko i stvarno stanje kako bi izvuklo dvostruku korist.

B) NEGATIVAN PUBLICITET (Fokus na „ćutanju“ registra)

• Do negativnog publiciteta dolazi kada pravna činjenica zaista postoji u materijalnopravnom smislu, ali njena obavezna registracija je propuštena.
• Posledice i uslovi: Savesna treća lica ne snose štetne posledice zbog pouzdanja u „potpunost“ registra. Subjekt registracije ne može prema savesnom trećem licu isticati postojanje te neregistrovane činjenice.
• Negativni publicitet omogućava primenu fikcije nepostojanja činjenice u trenutku preduzimanja pravne radnje. Kao i kod netačne registracije, savesno treće lice ima pravo izbora (između materijalnog i registarskog stanja), ali bez prava na njihovo kombinovanje.
• Školski primer (za dobijanje najviše ocene): Ortak istupi iz otačkog društva, ali društvo taj podatak ne registruje u APR-u. Savesno treće lice zaključi ugovor sa društvom. Pošto se treće lice može pozvati na negativni publicitet (fikciju nepostojanja istupanja), bivši ortak će ipak odgovarati za dugove društva prema tom poveriocu, iako faktički više nije član društva.

Pojam/Definicija i osnovne karakteristike

• Registar privrednih subjekata: Predstavlja javnu, centralizovanu i elektronsku evidenciju zakonom propisanih pravnih činjenica koje su od značaja za privredni promet.
• Nadležnost: Registar vodi Agencija za privredne registre (APR), posredstvom registratora (fizičkog lica koje u ime Agencije vodi registar i koga imenuje Upravni odbor APR uz saglasnost Vlade).
• Status APR-a: APR je pravno lice sa statusom javne agencije kojoj su poverena javna ovlašćenja. ZPD ovde pravi jasnu distancu u odnosu na državu – APR nije organ državne uprave, samostalna je u radu i sama imovinski odgovara za štetu koju nezakonitim radom prouzrokuje trećim licima.

Pravna priroda i značaj registracije (Funkcije) Registracija ima odlučujući značaj jer je ona preduslov da bi se na neki subjekt primenjivala pravila kompanijskog prava, utvrdila nadležnost privrednih sudova i primenjivala posebna pravila o ugovorima u privredi.

• Ratio legis: Postojanje registra za krajnji ishod ima snižavanje transakcionih troškova i obezbeđivanje pravne sigurnosti učesnika u pravnom prometu.
• Tri osnovne funkcije registra su:
  1. Funkcija objavljivanja: Nakon upisa, privredni subjekt načelno ne mora pojedinačno da obaveštava poslovne partnere o promenama statusa.
  2. Funkcija kontrole: Registrator proverava ispunjenost strogo formalnih uslova za upis dokumenata.
  3. Dokazna funkcija: Olakšava se dokazivanje registrovanih pravnih činjenica.

Načela registracije Postupak i vođenje registra temelje se na sledećih šest načela:

• Načelo javnosti i dostupnosti: Podaci su javni, objavljeni na internet stranici APR-a i besplatno dostupni svima za neposredan uvid, bez potrebe dokazivanja pravnog interesa. Uz naknadu se može dobiti izvod kao javna isprava.
• Načelo tačnosti i pretpostavke nesavesnosti: Štiti se treće lice koje se pouzdalo u registar, te ono ne snosi štetne posledice ako je podatak objavljen u APR-u netačan. Smatra se da treća lica znaju za podatak (pretpostavka nesavesnosti) počev od narednog dana od dana njegovog objavljivanja. Izuzetak: U kratkom roku od 15 dana od objave, treće lice može dokazivati da mu je bilo nemoguće da se sa tim podatkom upozna.
• Načelo formalnosti: Registrator ispituje isključivo ispunjenost formalnih uslova (da li su priloženi svi papiri u propisanoj formi), a ne upušta se u ispitivanje materijalne istinitosti činjenica ili zakonitosti donošenja akata.
• Načelo vremenskog redosleda (prioriteta): Ako se više podnetih registracionih prijava međusobno isključuje po pitanju istog predmeta (npr. prenos istog udela na dva različita lica), prednost se daje prijavi koja je ranije podneta.
• Načelo vremena nastanka: Važi kod deklaratorne registracije – činjenice se u evidenciji vode prema datumu svog faktičkog nastanka, a ne prema datumu upisa.
• Načelo efikasnosti i ekonomičnosti: Obezbeđuje kratke propisane rokove za odlučivanje bez odugovlačenja, uz što manje troškova za stranke.

Osnivanje i akti (Predmet registracije) Da bi se sačuvala preglednost, u registar se upisuju isključivo standardizovani podaci predviđeni zakonom.

• Obavezni podaci (numerus clausus): Podaci čiji je upis imperativan. Tu spadaju: sticanje svojstva društva/preduzetnika, osnivački akt i statut, iznos osnovnog kapitala, statusne promene, zakonski zastupnici, prokurista, članovi društva. Važan izuzetak za ispit: Akcionari se ne upisuju u APR, već u Centralni registar hartija od vrednosti.
• Mogući podaci: Činjenice čiji upis je stvar volje subjekta (nije obavezan). Tipičan primer je ograničenje ovlašćenja zastupnika obavezom zajedničkog zastupanja (supotpis). Ako se supotpis ne registruje, on deluje samo interno (inter partes), a tek registracijom dobija dejstvo prema trećim licima.
• Nepodobni podaci: Sve ostalo što zakon nije izričito naveo ne može se upisati (npr. obični punomoćnici koji nisu prokuristi ili vrednost neto imovine).

Za razliku od fizičkog lica koje pravni subjektivitet stiče samom činjenicom rođenja (bez ikakvih dodatnih uslova i formalnosti), privredni subjekt nastaje isključivo ispunjenjem propisanih zakonskih uslova i sprovođenjem strogog formalnog postupka (registracije).

• Ratio legis (zašto postoji formalizam): Osnovni cilj ovog postupka je zaštita pravne sigurnosti ostalih učesnika na tržištu. Registracija sprečava da lica nesposobna za poslovanje stupe u pravni promet, a sa druge strane omogućava javnosti da se upozna sa ključnim karakteristikama subjekta (poslovno ime, sedište, delatnost, kapital, zakonski zastupnici i vlasnici).
• Za nastanak subjekta ključna je volja ulagača (koji je po pravilu privatno lice, vođeno načelom slobode preduzetništva) da obavlja delatnost i uloži kapital. Uloga države varira od pukog nadzora do davanja dozvola i koncesija.

Osnivanje i akti (Četiri sistema nastanka) S obzirom na to koliki je uticaj „volje“ države na osnivanje privrednog subjekta, naše pravo (i teorija) razlikuje četiri sistema osnivanja:

• 1. Sistem samopriznanja (Normativni sistem)
  • Ovo je osnovni i opšti sistem koji se primenjuje za osnivanje većine privrednih društava i preduzetnika.
  • Ulagač samostalno ispunjava objektivne zakonske uslove (npr. poslovna sposobnost, izrada osnivačkog akta u propisanoj formi, uplata propisanog minimalnog osnovnog kapitala) i time stiče subjektivno pravo da bude registrovan.
  • Nadležnost organa: Registarski organ (APR) nema pravo da procenjuje svrsishodnost osnivanja (npr. da li je na tržištu potrebna takva delatnost), već vrši isključivo kontrolu zakonitosti i dužan je da registruje subjekta ukoliko su formalni uslovi ispunjeni (nema diskreciono ovlašćenje).
• 2. Sistem državne odluke
  • Ovo je suprotnost sistemu samopriznanja – ovde privredni subjekt nastaje neposredno odlukom državnog organa (Zakon, Odluka Vlade ili lokalne samouprave).
  • Na ovaj način se osnivaju javna preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa (npr. elektroprivreda, vodoprivreda, namenska industrija).
  • Napomena: Iako ga osniva država kao nosilac vlasti, javno preduzeće mora da ispuni uslove, registruje se i posluje na tržištu po načelu ravnopravnosti kao i svaki drugi privatnopravni subjekt.
• 3. Sistem odobrenja (Dozvole)
  • Pored ispunjenja opštih zakonskih uslova, osnivač mora da pribavi odobrenje (dozvolu) nadležnog državnog organa kako bi mogao da se upiše u registar i počne sa radom.
  • Državni organ ovde ima diskreciono ovlašćenje – on ceni svrsishodnost osnivanja i može da odbije izdavanje dozvole ukoliko smatra da je to protivno opštem interesu, čak i kada su svi ostali formalni uslovi ispunjeni.
  • Kada se primenjuje: Kod visoko rizičnih delatnosti za čije obavljanje je potrebna velika imovina i stručnost (npr. osnivanje poslovne banke ili osiguravajućeg društva zahteva dozvolu Narodne banke Srbije, dok osnivanje berze ili brokerskog društva zahteva dozvolu Komisije za hartije od vrednosti).
• 4. Sistem koncesije
  • Specifična vrsta sistema odobrenja gde država privatnom licu (koncesionaru) ustupa pravo korišćenja nekog predmeta od posebnog javnog značaja, i to isključivo nakon sprovedenog javnog nadmetanja (konkursa).
  • Predmet koncesije mogu biti javna dobra u opštoj upotrebi (npr. izgradnja i naplata putarine na auto-putu), prirodna bogatstva (rude, vode) ili poslovanje javnih preduzeća.
  • Za koncesiju se sačinjava ugovor u pisanoj formi na određeni vremenski period (zakonski raspon je od 5 do 50 godina), uz obavezu plaćanja koncesione naknade. Konceisonar radi obavljanja ove delatnosti najčešće osniva namensko privredno društvo, a može doći i do stvaranja javno-privatnog partnerstva (zajedničkog društva koncesionara i države).

Pojam/Definicija U našem pravu i ekonomiji, termin preduzeće ima dvostruko značenje:

• Pravni smisao: Preduzeće je pravno lice koje obavlja delatnost sredstvima u državnoj ili društvenoj svojini (npr. javna preduzeća koja obavljaju delatnost u opštem interesu i društvena preduzeća koja su danas mahom u stečaju ili privatizovana u formu akcionarskog društva).
• Ekonomski smisao: Organizacija putem koje jedno ili više lica samostalno obavlja delatnost upotrebom materijalnih dobara radi sticanja dobiti. To je „dinamički“ pojam, jer suština nije samo u pukom posedovanju imovine, već u aktivnom poslovanju i obrtanju te imovine.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Preduzeće kao OBJEKT PRAVA: U ekonomskom smislu, preduzeće nije pravni subjekt (ne može biti nosilac prava i obaveza). Ono je objekt prava kojim raspolaže njegov imalac/vlasnik (a vlasnik je pravni subjekt – npr. preduzetnik ili privredno društvo).
• Elementi preduzeća: Da bi se smatralo preduzećem u ekonomskom smislu, mora imati tri konstitutivna elementa:
  1. Ljudski element: Vlasnici, uprava i zaposleni (radnici).
  2. Materijalni element: Stvari (pokretne i nepokretne mašine, zgrade, novac) i prava (intelektualna svojina, potraživanja, ali i dugovi).
  3. Organizacioni element: Unutrašnji sistem odnosa (svojina, pravila rada) i spoljni sistem odnosa sa trećim licima (ugovori, poverioci, dužnici). Uz to, neophodan je minimum samostalnosti (posebno računovodstvo).
• Sloboda preduzetništva i Numerus clausus: Iako Ustav garantuje slobodu preduzetništva, investitori nemaju pravo da izmišljaju nove, nepoznate organizacione oblike. Postoji numerus clausus (zakonom zatvoren broj) formi privrednih subjekata.
  • Ratio legis: Ovo ograničenje je propisano isključivo u interesu pravne sigurnosti trećih lica na tržištu, kako bi poverioci uvek znali kakva je struktura i pravni režim odgovornosti lica sa kojim stupaju u poslovni odnos.

Prestanak / Statusne promene (Raspolaganje preduzećem i prenos) S obzirom na to da je preduzeće objekt prava, vlasnik njime može da raspolaže kao i svakom drugom stvari (može da ga proda, pokloni, izda u zakup, založi). Prilikom ugovornog prenosa preduzeća (npr. prodaje) primenjuju se stroga pravila za zaštitu trećih lica:

• Solidarna odgovornost sticaoca: Sticalac (novi vlasnik) odgovara solidarno sa prenosiocem za dugove preduzeća prema trećim licima, koji su nastali pre prenosa, a dospevaju nakon toga.
  • Ratio legis: Zaštita poverilaca od zloupotreba (npr. izbegavanje obaveza namernim stečajem prenosioca). Poverilac prenosom dobija dva dužnika za isti dug, jer sticalac po sili zakona pristupa dugu prenosioca.
• Imperativni karakter: Solidarna odgovornost sticaoca prema trećim licima se ne može isključiti ugovorom (klauzula o isključenju važi samo inter partes između starog i novog vlasnika, ali ne deluje prema poveriocima).
• Ograničenje odgovornosti sticaoca: Solidarna odgovornost sticaoca nije apsolutna, već je ograničena do visine novčane vrednosti stečenog preduzeća umanjene za iznos dugova (tzv. aktiva).
  • Delimični prenos: Ako se prodaje samo deo preduzeća (npr. samo jedna fabrika iz celog sistema), sticalac solidarno odgovara isključivo za dugove koji se odnose na poslovanje te konkretne fabrike.
• Pravo na regres: Ako sticalac isplati dug trećem licu umesto starog vlasnika, ima pravo regresa (povraćaja te sume od prenosioca), pod uslovom da to pravo nisu izričito isključili ugovorom o prenosu (npr. ako je prodajna cena preduzeća već unapred bila umanjena za iznos tih dugova).

Pojam/Definicija U važećem srpskom pravu (ZPD) napušten je tradicionalni termin trgovac, a kao krovni pojam koristi se termin privredni subjekt. (Napomena: Termin trgovac se danas zadržao u užem smislu u upravnom pravu i pravu zaštite potrošača). Ekonomska suština privrednog subjekta ogleda se u obrtanju kapitala uz snošenje poslovnog rizika, sa namerom sticanja dobiti.

Prema srpskom pozitivnom pravu, privredni subjekti se dele u nekoliko kategorija:

• Dobitni subjekti: Lica koja samostalno, trajnije i u svoje ime obavljaju delatnost (bilo privrednu ili vanprivrednu, npr. sport, zdravstvo) na organizovan način radi sticanja dobiti. Ovde spadaju privredno društvo (pravno lice) i preduzetnik (fizičko lice).
• Prihodovni subjekti: Lica čiji primarni cilj nije čista dobit, već ostvarivanje prihoda naplatom naknade za svoje proizvode i usluge. Ovde spadaju zadruge i javna preduzeća.
• Napomena (procesni pojam): U procesnom smislu, zarad određivanja nadležnosti sudova, u privredne subjekte se ubrajaju i njihova udruženja.

Pravna priroda i osnovne karakteristike (Razgraničenje od građanskopravnih subjekata) Privredni subjekti podlažu znatno strožem pravnom režimu u odnosu na obična građanskopravna lica. Ključne razlike su:

• Ugovori u privredi (Trgovinski poslovi): Pravni poslovi koje sklapaju privredni subjekti podležu posebnim pravilima tima što imaju kraće rokove (za prigovore i zastarelost) i povlače strožu odgovornost za štetu.
• Rešavanje sporova: Za sporove između privrednih subjekata nadležni su privredni sudovi (ne sudovi opšte nadležnosti) koji sprovode specifičan i hitniji postupak: sudi sudija pojedinac (nema porotnika), rok za izvršenje presude je svega osam dana, a revizija je dozvoljena tek za vrednost preko 100.000 evra. Privredni subjekti imaju mogućnost ugovaranja nadležnosti arbitraže.
• Registracija: Nastanak i sve pravno značajne činjenice moraju biti upisane u Registar privrednih subjekata (APR), koji je javan.
• Administrativne obaveze: Privredni subjekti su dužni da vode poslovne knjige, sastavljaju i objavljuju finansijske izveštaje (godišnji obračun), izdaju račune, i podležu posebnim poreskim propisima, što se ne zahteva od fizičkih i građanskih pravnih lica.
• Poslovno ime: Ime pod kojim privredni subjekt posluje, kao i njegovi zaštitni znakovi, uživaju specijalnu pravnu zaštitu na tržištu.

Kontekst iz uporednog prava: U svetu se pojam trgovca tradicionalno određuje prema objektivnom pristupu, gde se naglasak stavlja na vrstu posla koji se obavlja, kao u Francuskoj, ili prema subjektivnom pristupu, gde fokus leži na samom licu i njegovom profesionalnom svojstvu, što je karakteristično za Nemačku.

Razgraničenje privrednih od neprivrednih subjekata (Kriterijumi, registracija i izuzeci)

Kriterijumi za razgraničenje S obzirom na to da srpski propisi ne sadrže izričitu definiciju privrednog subjekta, za njegovo određivanje i razlikovanje od neprivrednog subjekta koriste se dva osnovna kriterijuma:

• Osnovni kriterijum (cilj delatnosti): Prvenstveni cilj je sticanje dobiti. Po ovom kriterijumu, u privredne subjekte spadaju privredna društva i preduzetnici, kao i lica koja obavljaju vanprivredne delatnosti (npr. privatne škole, bolnice, profesionalni sportski klubovi), pod uslovom da to rade radi sticanja dobiti.
• Dopunski kriterijum (vrsta delatnosti): Obavljanje privredne delatnosti (proizvodnja i promet robe i usluga na tržištu), čak i onda kada osnovni cilj subjekta nije profit. U ovu grupu (tzv. prihodovni subjekti) ubrajaju se zadruge (fokusirane na potrebe zadrugara) i javna preduzeća (fokusirana na ostvarivanje opšteg interesa).

Pravna priroda i osnovne karakteristike (Neprivredni subjekti i zakonski izuzeci)

• Neprivredni subjekti (Nedobitni subjekti): To su lica čiji cilj poslovanja nije sticanje dobiti, već ostvarivanje nekog drugog društvenog cilja (kultura, zdravlje, nauka). Iako mogu naplaćivati naknadu za svoje usluge (npr. karte za pozorište) kako bi pokrili troškove poslovanja, na njih se ne primenjuje kompanijsko pravo, već građansko pravo i opšte statusno pravo.
• Zakonski izuzeci iz režima preduzetnika (ZPD): ZPD izričito isključuje određene kategorije lica iz strogog režima privrednih subjekata, iako ona rade radi dobiti. To moraš obavezno da navedeš na ispitu:
  • Poljoprivrednici: Fizička lica koja se bave poljoprivredom.
    • Ratio legis: Poljoprivreda zahteva velika ulaganja, nosi visok rizik i dug period povraćaja kapitala; nametanje strogih obaveza (poput vođenja poslovnih knjiga) bi predstavljalo preveliko administrativno opterećenje.
  • Nosioci slobodnih zanimanja: Lekari, advokati, računovođe, arhitekte i dr..
    • Ratio legis: Ovi poslovi se zasnivaju na izrazito ličnom odnosu poverenja sa klijentom (intuitu personae) i predstavljaju stručne umne poslove čije usluge nemaju klasična tržišna merila vrednosti.

Osnivanje i akti (Postupak registracije kao tačka razgraničenja) Način registracije je najvidljivija formalna razlika između ovih subjekata:

• Privredni subjekti: Upisuju se isključivo u Registar privrednih subjekata, koji predstavlja centralnu evidenciju i vodi ga Agencija za privredne registre (APR).
• Neprivredni subjekti: Ne upisuju se u Registar privrednih subjekata, već u posebne registre:
  • Ustanove (državne škole, fakulteti, domovi zdravlja, pozorišta) upisuju se u registre kod nadležnog privrednog suda.
  • Zadužbine, fondacije i sportska/građanska udruženja upisuju se u posebne registre koje takođe vodi APR (ali oni predstavljaju odvojenu bazu od registra privrednih subjekata).