Kategorija: Privredni subjekti

Subjekti i predmet registracije privrednih subjekata, upis u registar i postupak registracije

16. avgusta 2026.

I PREDMET REGISTRACIJE

1. Pojam i suština predmeta registracije

  • Predmet registracije čine zakonom propisane pravne činjenice koje moraju ili mogu da se evidentiraju u Registru privrednih subjekata.
  • Standardizacija: Registar sadrži standsrdizovane podatke radi preglednosti i informisanja trećih lica.
  • Princip enumeracije (Numerus clausus): Privredni subjekt ne može da registruje bilo koji podatak, već isključivo one pravne činjenice čija je registracija zakonom izričito propisana.

2. Klasifikacija podataka podobnih za registraciju

Prema obaveznosti upisa, podaci se dele na:

  • Obavezni podaci: Pravne činjenice čiji je upis izričito naložen zakonom.
    • Primeri: Sticanje svojstva društva ili preduzetnika, članovi društva (osim akcionara), osnivački akt, statut i njihove izmene, zakonski zastupnici, prokurista, osnovni kapital, statusne promene.
  • Mogući (dobrovoljni) podaci: Pravne činjenice čija je registracija dopuštena, ali nije obavezna.
    • Primer: Ograničenje ovlašćenja zastupnika u vidu zajedničkog zastupanja (obaveznog supotpisa). Ako se registruje, deluje prema trećim licima; ako se ne registruje, važi samo inter partes (između društva i zastupnika).
  • Nepodobni podaci: Činjenice koje zakon uopšte ne predviđa za upis.
    • Primeri: Akcionari koji nisu osnivači (oni se registruju u Centralnom registru hartija od vrednosti, a ne u APR-u), punomoćnici (osim prokuriste), vrednost neto imovine (kapitala) društva.

II POSTUPAK REGISTRACIJE KOD APR-A

1. Pravna priroda i pokretanje postupka

  • Pravna priroda: Predstavlja poseban upravni postupak. Na sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o postupku registracije (ZPR) supsidijerno se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku (ZUP).
  • Pokretanje postupka: Po pravilu se pokreće podnošenjem registracione prijave. Izuzetno, APR ga pokreće po službenoj dužnosti kada je to zakonom propisano ili radi zaštite javnog interesa.

2. Registraciona prijava i rokovi

  • Definicija: Pismeni ili elektronski zahtev stranke upućen Agenciji da izvrši registraciju određene pravne činjenice.
  • Aktivna legitimacija (Ko može podneti prijavu):
    1. Fizičko lice koje želi da postane ili jeste preduzetnik.
    2. Osnivač privrednog društva (u postupku osnivanja).
    3. Zastupnik privrednog društva (npr. direktor DOO, ortak OD).
    4. Zakonom ovlašćeno lice za specifične podatke.
    5. Izuzeci: Kod prenosa udela prijavu mogu podneti i prenosilac i sticalac udela; kod ostavke zastupnika prijavu može podneti i bivši zastupnik.
  • Zakonski rok za podnošenje: Najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka pravne činjenice (osim ako je zakonom određen drugi rok).

3. Postupanje registratora i rokovi odlučivanja

Nakon prijema prijave, registrator ispituje formalne uslove i mora odlučiti u roku od 5 radnih dana:

  • Usvajanje prijave: Ako su ispunjeni svi formalni uslovi, registrator donosi rešenje o usvajanju bez učešća stranke, unosi podatke u registar i javno ih objavljuje na internet stranici APR-a.
  • Odbacivanje prijave: Ako formalni uslovi nisu ispunjeni, registrator donosi rešenje o odbacivanju.
    • Neotklonjivi nedostaci: (npr. neotklonjiva nenadležnost ili nepodobnost podatka) – postupak se trajno obustavlja u prvom stepenu.
    • Otklonjivi nedostaci: Registrator navodi nedostatke u rešenju. Ako podnosilac u roku od 30 dana od objave rešenja podnese novu, urednu prijavu i pozove se na broj prethodnog rešenja, zadržava prvenstvo (prioritet) ranije podnete prijave.

4. Pravne posledice ćutanja registratora (Fikcija usvajanja)

  • Opšte pravilo: Ako registrator ne odluči u roku od 5 radnih dana, zakonski se smatra da je prijava usvojena. Registrator je dužan da donese pozitivno rešenje i odmah izvrši registraciju.
  • Izuzetak: Pravilo o ćutanju administracije kao usvajanju ne važi ako prijavljena činjenica uopšte ne može biti registrovana (zbog apsolutne nenadležnosti, nepodobnosti podatka ili ako je već registrovana). Tada se ćutanje tretira kao negativna odluka.

5. Naknadno brisanje po službenoj dužnosti

  • Sadržina: Registrator može samoinicijativno ukinuti svoje rešenje i obrisati podatak/dokument ako naknadno uoči da u momentu registracije nisu bili ispunjeni svi formalni uslovi.
  • Prekluzivni rok: Najkasnije u roku od 12 meseci od narednog dana od dana objavljivanja registrovane činjenice.

6. Pravna zaštita (Žalba i upravni spor)

  • Žalba: Dozvoljena je protiv rešenja registratora, ali ne odlaže izvršenje rešenja.
  • Rok i kome se izjavljuje: Podnosi se ministru privrede (preko APR-a) u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja.
  • Ograničenje u žalbenom postupku: U žalbi se ne mogu isticati nove činjenice niti prilagati dokumenti koji nisu bili sastavni deo prvobitne prijave.
  • Samokontrola registratora: Po prijemu žalbe, registrator u roku od 5 radnih dana može sam doneti rešenje o odbacivanju (ako je neblagovremena/nedopuštena) ili usvojiti prijavu ako utvrdi da je žalba osnovana. U suprotnom, žalbu odmah prosleđuje ministru.
  • Odluka ministra: Ministar privrede mora odlučiti u roku od 30 dana od prijema žalbe (odbaciti, odbiti ili usvojiti žalbu). Odluka ministra je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor pred sudom.

III VRSTE REGISTRACIJE

1. Constitutiona i deklarativna registracija (Prema značaju za nastanak činjenice)

Ovo je ispitno najvažnija podela:

  • Konstitutivna registracija: Upis je neophodan uslov da bi pravna činjenica uopšte nastala u pravnom svetu. Mora biti izričito propisana zakonom.
    • Primeri: Sticanje svojstva pravnog lica (društva) ili statusa preduzetnika, statusne promene, povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala. (Činjenica ne postoji pre upisa).
  • Deklarativna registracija: Pravna činjenica nastaje i postoji nezavisno od registracije, a upis služi samo za obaveštavanje trećih lica (publicitet). Zakon pretpostavlja da je registracija deklarativne prirode osim ako je drugačije propisano.
    • Primeri: Upis zastupnika (direktora, prokuriste), ogranaka. (Činjenica postoji van registra).

2. Prinudna i dobrovoljna registracija (Prema obavezi podnošenja)

  • Prinudna registracija: Zakon nalaže ovlašćenom licu obavezu da podnese prijavu radi upisa pod pretnjom sankcije (npr. osnivački akt i njegove izmene, promena direktora, likvidacioni upravnik).
  • Dobrovoljna registracija: Lice ima slobodu izbora da li želi da registruje činjenicu (npr. svojstvo društva/preduzetnika pre početka delatnosti, ograničenja ovlašćenja zastupnika u vidu supotpisa, sticanje/prestanak svojstva člana društva).

3. Tačna i netačna registracija (Prema podudarnosti sa stvarnim stanjem)

  • Tačna registracija: Postoji potpuna podudarnost između registrovanog podatka i materijalno-pravnog (stvarnog) stanja stvari u trenutku registracije.
  • Netačna registracija: Postoji raskorak između registrovanog podatka i stvarnog stanja stvari (npr. registrovano sedište je u Beogradu, a stvarno u Novom Sadu).
    • Ključno pravilo za ispit: Netačna registracija je teorijski i praktično moguća isključivo kod deklarativne registracije. Kod konstitutivne registracije raskorak je nemoguć jer činjenica nastaje samim upisom i ne može postojati van registra.

IV DEJSTVA REGISTRACIJE

1. Pojam i podela dejstava registracije

  • Pojam/Definicija: Pod dejstvima registracije podrazumevaju se privatnopravne posledice upisa, odnosno propuštanja upisa određene pravne činjenice u registar.
  • Osnovna podela: Postoje dve osnovne vrste dejstava registracije:
    1. Dejstva u odnosu na samu pravnu činjenicu koja se upisuje (konstitutivno ili deklarativno dejstvo).
    2. Dejstva u odnosu na treća lica (materijalni publicitet registra).

2. Dejstva u odnosu na samu pravnu činjenicu

Zavisno od uticaja upisa na nastanak činjenice, razlikuju se:

  • Konstitutivan upis: Direktno dovodi do nastanka pravne činjenice u pravnom svetu (upis proizvodi privatnopravna dejstva na samu činjenicu, npr. osnivanje društva).
  • Deklarativan upis: Ne utiče na nastanak same činjenice (ona već postoji), već samo zvanično objavljuje njeno pređašnje postojanje (npr. promena direktora). Ipak, i deklarativni upis proizvodi izuzetno važna dejstva prema trećim licima.

3. Dejstva u odnosu na treća lica (Materijalni publicitet)

  • Suština i opravdanje: Svako zainteresovano lice ima pravo besplatnog uvida u registar bez dokazivanja pravnog interesa. Zbog javnog karaktera registra, upisane činjenice proizvode dejstva prema svim trećim učesnicima u pravnom prometu (deluju erga omnes).
  • Podela materijalnog publiciteta:
    • Pozitivan publicitet: Pravne posledice onoga što je upisano (što registar „govori“ trećim licima).
    • Negativan publicitet: Pravne posledice propuštanja upisa obavezne činjenice (što je rezultat „ćutanja“ registra).

V POZITIVAN PUBLICITET REGISTRA

Dejstva upisanih podataka direktno zavise od njihove istinitosti, pa se pozitivni publicitet deli na dve situacije:

A. Pozitivan publicitet u slučaju tačne registracije (Pretpostavka nesavesnosti)

Kada je podatak tačno upisan i objavljen, zakonski se smatra da su treća lica sa njim upoznata, te se više ne mogu pozivati na svoje neznanje.

  • Pretpostavka nesavesnosti: Smatra se da su treća lica upoznata sa tačno registrisanim podatkom počev od narednog dana od dana objavljivanja registracije.
  • Pet kumulativnih uslova za nastanak ove pretpostavke:
    1. Obaveznost upisa te činjenice (pretpostavka ne važi za činjenice čija je registracija zakonom samo dopuštena/dobrovoljna).
    2. Tačnost upisanog podatka.
    3. Izvršen upis i objava na internet stranici APR-a.
    4. Nastupanje roka (pravno dejstvo počinje tek narednog dana od dana objave).
    5. Svojstvo trećeg lica (svako lice koje nije sam subjekt registracije povodom tog podatka).
  • Pravne posledice: Privredni subjekt može uspešno istaći tačno upisanu činjenicu protiv bilo kog trećeg lica (čak i ako ono stvarno nije čitalo registar).
  • Izuzetak (Privremena oborivost): Ova pretpostavka je oboriva isključivo u roku od 15 dana od dana objave. U tom kratkom roku treće lice može dokazivati na sudu da mu je bilo objektivno nemoguće da se upozna sa objavljenim podatkom. Nakon isteka 15 dana, pretpostavka postaje apsolutno neoboriva.

B. Pozitivan publicitet u slučaju netačne registracije (Zaštita savesnih lica)

Kada je podatak neistinito (netačno) upisan i objavljen, zakon štiti savesna treća lica koja su se pouzdala u registar.

  • Sedam kumulativnih uslova za zaštitu trećeg lica:
    1. Dopuštenost upisa te činjenice (nebitno je da li je upis bio obavezan ili dobrovoljan, važno je da je zakonom dopušten).
    2. Netačnost upisanog podatka.
    3. Izvršen upis i objava.
    4. Svojstvo trećeg lica (izuzima se sam subjekt registracije i lice na koje se podatak direktno odnosi).
    5. Savesnost trećeg lica (u trenutku preduzimanja radnje nije znalo niti je moralo znati za netačnost podatka u registru).
    6. Pouzdanje u upisani podatak (treće lice je stvarno verovalo u istinitost onoga što piše u registru).
    7. Preduzimanje pravne radnje (treće lice je na osnovu tog pouzdanja zaključilo ugovor, podnelo tužbu ili preduzelo drugu voljnu radnju).
  • Ključne pravne posledice:
    • Zabrana prigovora neistinitosti: Subjekt registracije ne može prema savesnom trećem licu istaći prigovor da je upisani podatak netačan (npr. ne može tvrditi da ugovor ne važi jer je u registru greškom APR-a bio upisan pogrešan direktor).
    • Pravo izbora (Fikcija istinitosti): Savesno treće lice ima pravo da bira da li će se pozvati na registarsko stanje (fikciju istinitosti) ili na stvarno stanje, u zavisnosti od toga šta je za njega povoljnije.
    • Zabrana zloupotrebe: Treće lice ne može da u pogledu iste pravne radnje kombinuje delove stvarnog i delove registarskog stanja kako bi izvuklo najveću korist.

VI NEGATIVAN PUBLICITET REGISTRA (Dejstvo „ćutanja“ registra)

Nastupa kada obavezna pravna činjenica stvarno postoji u pravnom životu, ali nije upisana i objavljena u registru.

  • Pravna praznina i analogija: Pošto važeće srpsko kompanijsko pravo ne uređuje detaljno posledice propuštanja obaveznog upisa, ova praznina se u celosti popunjava analogijom sa pravilima o netačnoj registraciji (jer i ovde postoji raskorak između stvarnosti i registra).
  • Sedam kumulativnih uslova za primenu:
    1. Obaveznost upisa te pravne činjenice.
    2. Stvarno (materijalnopravno) postojanje činjenice u stvarnosti.
    3. Propuštanje upisa i objave u APR-u.
    4. Svojstvo trećeg lica (izuzima se subjekt i lice na koje se podatak odnosi).
    5. Savesnost trećeg lica (nije znalo niti moralo znati da ta neupisana činjenica stvarno postoji).
    6. Pouzdanje u „ćutanje“ registra (treće lice je opravdano verovalo da činjenica ne postoji jer je nema u registru).
    7. Preduzimanje pravne radnje (zaključenje ugovora, pokretanje spora).
  • Pravne posledice:
    • Zabrana isticanja stvarnog stanja: Subjekt registracije ne može prema savesnom trećem licu isticati da neupisana činjenica postoji (npr. ne može se pozvati na činjenicu da je opozvao prokuristu ako taj opoziv nije registrovan).
    • Fikcija nepostojanja: Neupisana činjenica se prema savesnom trećem licu tretira kao nepostojeća.
    • Pravo izbora: Savesno treće lice ponovo ima pravo da izabere šta mu je povoljnije – stvarno stanje ili registarsko stanje (ćutanje registra).
    • Zabrana kombinovanja: Treće lice ne može za istu radnju istovremeno da se poziva i na fikciju nepostojanja i na stvarno postojanje činjenice.

Registar privrednih subjekta i načela registracije

16. avgusta 2026.

I POJAM, ZNAČAJ I ORGANIZACIONA STRUKTURA REGISTRACIJE

1. Pravni značaj registracije

  • Primena kompanijskog prava: Pravila kompanijskog prava se primenjuju isključivo na privredne subjekte koji su registrovani.
  • Utvrđivanje nadležnosti: U srpskom pravu registracija ima odlučujući značaj za utvrđivanje stvarne nadležnosti privrednih sudova.
  • Primena pravila trgovinskog prava: Registracija je pretpostavka za primenu posebnih pravila trgovinskog prava o ugovorima u privredi.
  • Evidencija pravnih činjenica: Registracija se zahteva za nastanak, prestanak, kao i za evidenciju brojnih pravno relevantnih činjenica u vezi sa subjektom tokom čitavog njegovog postojanja.

2. Pojam Registra privrednih subjekata

  • Definicija: Registar privrednih subjekata je javna evidencija zakonom propisanih pravnih činjenica o privrednim subjektima koje su od značaja za privredni promet.
  • Karakteristike:
    • Predstavlja jedinstvenu i centralizovanu bazu podataka i dokumenata za celu teritoriju Republike Srbije.
    • Vodi se u elektronskom obliku i dostupan je preko interneta.

3. Agencija za privredne registre (APR) kao nosilac javnih ovlašćenja

  • Pravni status: Agencija za privredne registre (APR) je pravno lice sa statusom javne agencije koja ima svojstvo imaoca javnih ovlašćenja.
  • Odnos prema državnoj upravi: APR vrši poslove od opšteg interesa (vođenje registara), ali nije organ državne uprave. Ona je u svom radu potpuno samostalna u odnosu na državu i Vladu Republike Srbije.
  • Imovinska odgovornost: Kao samostalni nosilac javnih ovlašćenja van sistema državne uprave, APR samostalno odgovara za imovinsku štetu koju fizičkim i pravnim licima prouzrokuje svojim eventualnim nezakonitim ili nepravilnim radom.

4. Pravni položaj Registratora

  • Definicija: Registrator je fizičko lice koje u ime i za račun APR-a vodi Registar privrednih subjekata.
  • Ovlašćenja i dužnosti: Ovlašćen je da u ime Agencije donosi odluke o upisu (odluke o registraciji), te se stara o zakonitom, sistematskom i ažurnom vođenju registra.
  • Postupak imenovanja: Registratora imenuje i razrešava Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
  • Trajanje mandata: Mandat registratora traje četiri godine, sa zakonskom mogućnošću ponovnog imenovanja.

II TRI OSNOVNE FUNKCIJE REGISTRA

Registar privrednih subjekata ispunjava tri ključne funkcije u privrednom prometu:

  1. Funkcija objavljivanja (publicitet): Omogućava javno objavljivanje podataka i dokumenata. Nakon izvršenog upisa, privredni subjekt načelno nema dužnost da pojedinačno obaveštava svoje poslovne partnere o nastalim pravnim promenama.
  2. Funkcija kontrole: Registrator vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podatka ili dokumenta. Ukoliko kontrolom utvrdi da nisu ispunjene sve formalnopravne pretpostavke (npr. ugovor o prenosu udela u DOO nije zaključen u propisanoj formi), registrator će odbiti registraciju.
  3. Dokazna funkcija: Registar služi kao olakšano dokazno sredstvo za dokazivanje postojanja registrovanih pravnih činjenica u privrednom prometu.
  4. Krajnji ishod svih funkcija: Smanjenje transakcionih troškova i zaštita svih učesnika u pravnom prometu.

III OSNOVNA NAČELA REGISTRACIJE

Registracioni postupak se zasniva na sledećih šest načela:

1. Načelo javnosti i dostupnosti

  • Suština: Svi podaci i dokumenti upisani u registar objavljuju se na internet stranici APR-a.
  • Pravne posledice: Sadržina registra je javna i dostupna svim licima bez naknade i bez obaveze dokazivanja pravnog interesa. Svako lice može besplatno da izvrši neposredan uvid preko interneta.
  • Pravo na izvod: Svako lice ima pravo da, uz plaćanje propisane naknade, zahteva izdavanje izvoda o evidentiranim podacima koji ima snagu javne isprave.
  • Izuzetak: Javna dostupnost podataka i dokumenata može se ograničiti ili u potpunosti isključiti isključivo na osnovu zakona.

2. Načelo tačnosti i pretpostavke nesavesnosti

  • Zaštita trećih lica (Poverenje u registar): Treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u registrovane podatke ne snose štetne pravne posledice usled eventualne netačnosti podataka. Zakonski se smatra da su registrovani podaci tačni, čak i ako su u stvarnosti neistiniti.
  • Pretpostavka nesavesnosti (Fikcija o znanju): Zakon propisuje da se smatra da treća lica znaju za registrovane podatke počev od narednog dana od dana objavljivanja njihove registracije. Na ovaj način se uvodi pretpostavka njihove nesavesnosti (jer svako može izvršiti uvid u javni registar).
  • Pravna posledica pretpostavke: Treća lica ne mogu uspešno da se pozivaju na podatke koje su saznala van registra (odnosno na poverenje u pravni privid).
  • Izuzetak (Rok od 15 dana): Izuzetno, u kratkom roku od 15 dana od dana objavljivanja, treća lica mogu na sudu dokazivati da je za njih bilo objektivno nemoguće da se upoznaju sa novoregistrovanim i objavljenim podacima.

3. Načelo formalnosti

  • Sadržina: Registrator prilikom odlučivanja proverava isključivo formalne uslove za registraciju (da li su priloženi svi propisani dokumenti i da li su sačinjeni u zakonom zahtevanoj formi).
  • Ograničenje nadležnosti: Registrator u postupku ne ispituje materijalne uslove – ne proverava tačnost činjenica iz same prijave, verodostojnost priloženih isprava, niti zakonitost postupka u kome je priloženi dokument donet. Registrator odlučuje isključivo na osnovu činjenica iz prijave, priloženih isprava i stanja već registrovanih podataka.

4. Načelo vremena nastanka

  • Sadržina: Podaci i dokumenti se u registru vode prema datumu njihovog stvarnog nastanka, a ne prema datumu kada su upisani u registar.
  • Uslov primene: Ovo načelo je primenljivo isključivo u slučajevima kada upis u registar ima deklaratorno dejstvo (kada upis samo potvrđuje već nastalu činjenicu, a ne stvara je).
  • Izuzetak: Odstupanja od ovog načela moraju biti izričito propisana zakonom.

5. Načelo vremenskog redosleda (Načelo prioriteta)

  • Suština: U slučaju kada su podnete dve ili više registracionih prijava koje su u međusobnom sukobu (tako da usvajanje jedne automatski isključuje usvajanje druge – npr. prijava o prenosu istog udela sa lica A na lica B i sa lica A na lice C), prednost ima prijava koja je ranije predata.
  • Pravna posledica: Registrator je zakonski dužan da najpre donese odluku o ranije podnetoj prijavi, pa tek po okončanju tog postupka može razmatrati kasniju prijavu.

6. Načelo efikasnosti i ekonomičnosti

  • Obaveze registratora:
    • Efikasnost: Dužan je da postupak sprovede bez odugovlačenja i u kratkim zakonskim rokovima, te da bez odlaganja odluči o prijavi i unese usvojene podatke u registar.
    • Ekonomičnost: Dužan je da postupak vodi sa što manje troškova po podnosioca prijave i druge učesnike.

Razlika privrednih od neprivrednih subjekata

15. avgusta 2026.

1. Značaj razgraničenja i problem nejasnoće

  • Nejasnoća u propisima: U pravnom sistemu Srbije pojam privrednog subjekta nije precizno i jasno određen, što stvara teškoće u razlikovanju od neprivrednih subjekata.
  • Značaj razgraničenja: Određuje koji se pravni režim primenjuje na subjekta i njegove poslove – kompanijsko i trgovinsko pravo (za privredne) ili građansko pravo (za neprivredne subjekte).

2. Dvojni kriterijum za određenje privrednog subjekta

Za kvalifikaciju subjekta koristi se kombinacija dva kriterijuma:

  • Osnovni (primarni) kriterijum – Cilj delatnosti (sticanje dobiti): Privredni subjekt je svako lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti (dobitni subjekt), bez obzira na to čime se bavi. Tu spadaju privredna društva, preduzetnici, ali i profesionalni sportski klubovi, privatne škole, fakulteti i privatne bolnice.
  • Dopunski kriterijum – Vrsta delatnosti (privredna delatnost): Privredna delatnost je proizvodnja i promet robe ili usluga na tržištu. Po ovom kriterijumu privredni subjekti su i oni kojima sticanje dobiti nije glavni cilj, ali obavljaju privrednu delatnost – npr. zadruge (zadovoljavaju potrebe članova, ali nastupaju na tržištu) i javna preduzeća (ostvaruju opšti interes uz naplatu naknade).

3. Razlike u pravnom režimu i registraciji

A. Privredni subjekti:

  • Registracija: Obavezno se upisuju u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (APR).
  • Merodavno pravo: Na njih se primenjuje kompanijsko pravo.

B. Neprivredni (nedobitni) subjekti:

  • Pojam: Lica čiji cilj nije sticanje dobiti, već ostvarivanje drugih društvenih ciljeva (pokrivanje troškova rada, širenje kulture, zaštita zdravlja) uz naplatu naknade od korisnika. Tu spadaju ustanove kulture (muzeji, pozorišta), zadužbine, fondacije, naučni instituti i sportske nedobitne organizacije.
  • Merodavno pravo: Na njihove statusne odnose primenjuje se opšte statusno pravo (npr. zakoni o udruženjima, zadužbinama), dok na njihove poslove važi građansko pravo.
  • Registracija:Ne upisuju se u Registar privrednih subjekata, već u posebne registre:
    • Ustanove (škole, fakulteti, klinike, biblioteke) se upisuju u registar kod nadležnog privrednog suda prema svom sedištu.
    • Zadužbine, fondacije, udruženja i sportska udruženja upisuju se u posebne registre pri APR-u.

4. Izuzeci iz režima preduzetnika (Član 83. ZPD)

Iako obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, sledeća lica su zakonom izričito izuzeta iz režima preduzetnika:

  • Poljoprivrednici (fizička lica):
    • Ratio legis (razlog izuzimanja): Dug period povraćaja kapitala, izuzetno velika finansijska ulaganja i visok rizik od neuspeha u poređenju sa šansom za dobit. Nametanje obaveza preduzetničkog režima (vođenje knjiga, sastavljanje godišnjeg obračuna, plaćanje poreza na promet) predstavljalo bi za njih preterano opterećenje.
  • Nosioci slobodnih zanimanja (privatni lekari, advokati, računovođe, arhitekte):
    • Ratio legis (razlog izuzimanja): Obavljaju stručne umne poslove koji su zasnovani na neposrednom ličnom odnosu poverenja sa klijentom, zbog čega vrednost njihovih usluga nema uobičajena tržišna merila.

Privredni subjekti – trgovci

15. avgusta 2026.

RAZGRANIČENJE PRIVREDNIH SUBJEKATA OD GRAĐANSKOPRAVNIH SUBJEKATA

1. Značaj razgraničenja i terminologija u Srbiji

  • Terminološka razlika: Važeće srpsko pravo ne definiše, niti koristi izraz „trgovac“ u svom matičnom kompanijskom pravu za građanskopravnog subjekta koji obavlja privrednu delatnost. Umesto toga, pozitivno pravo Srbije koristi izraz privredni subjekt.
  • Uporedno pravo i istorija: Pojam trgovca je bio precizno određen u istorijskom pravu Kraljevine Srbije, a i danas je bazični pojam u kontinentalnim pravnim sistemima (poput Francuske i Nemačke) i u pravu SAD.
  • Značaj razlikovanja: Izbor merodavnog prava (građanskog ili kompanijskog/trgovinskog) direktno utiče na prava i obaveze subjekata. Zavisno od toga, isto činjenično stanje u sporu može dovesti do potpuno različitog ishoda ili uticati na postojanje kaznene odgovornosti.
  • Položaj privrednog subjekta: Trgovci su u nekim aspektima povlašćeni (npr. pravo na poslovanje i državne olakšice), dok su u drugim diskriminisani jer podležu strogim zakonskim dužnostima (npr. obavezna registracija, vođenje knjiga, plaćanje posebnih poreza).

2. Ključne razlike u pravnom režimu

Razlike između privrednih i običnih građanskopravnih subjekata ispoljavaju se kroz sledeće kategorije:

  • Položaj i sposobnost: Pravni položaj privrednog subjekta u celosti je uređen posebnim pravilima kompanijskog, odnosno trgovinskog prava (npr. pravna i poslovna sposobnost, specifični režimi upravljanja i zastupanja), a ne opštim građanskim pravilima.
  • Trgovinski poslovi (Ugovori u privredi): Svojstvo privrednog subjekta je konstitutivni element za određivanje ugovora u privredi. Kada se pravni posao kvalifikuje kao trgovinski, na njega se primenjuju stroža pravila trgovinskog prava (npr. znatno kraći rokovi za prigovore, kraći rokovi zastarelosti i pojačana, stroža odgovornost za štetu).
  • Sudska nadležnost i posebnost postupka: Za sporove između privrednih subjekata (privredne sporove) isključivo su nadležni privredni sudovi. Postupak pred ovim sudovima odlikuje se strogim i brzim pravilima:
    • U prvom stepenu sudi sudija pojedinac, dok u drugom stepenu sudi veće od troјице судија без поротника.
    • Vanredni pravni lek (revizija) je dopušten isključivo u sporovima čija вредност прелази 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
    • Rok za dobrovoljno izvršenje presude (paricioni rok) iznosi samo osam dana od dana dostavljanja presude tuženom.
  • Arbitraža: Privredni subjekti imaju zakonsko pravo da ugovore nadležnost arbitraže za rešavanje svojih sporova, čime u potpunosti isključuju nadležnost državnih sudova, osim u slučajevima gde je zakonom propisana isključiva sudska nadležnost.
  • Sistem registracije: Pravno značajne činjenice o privrednim subjektima (osnivanje, poslovno ime, sedište, šifra delatnosti, organi upravljanja i prestanak) upisuju se u privredne registre. Nasuprot tome, podaci o fizičkim licima se vode u matičnim knjigama, a podaci o nedobitnim ustanovama (fakultetima, bolnicama) у sudskim registrima.
  • Poslovno ime: Uživa posebnu, pojačanu pravnu zaštitu na tržištu kao lično pravo privrednog subjekta.
  • Poreski i knjigovodstveni režim: Privredni subjekti su opterećeni nizom specifičnih poreza. Zakonski su dužni da:
    • Izdaju račune saugovornicima za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu.
    • Uredno воде poslovne knjige.
    • Sastave i javno објаве годишњи финансијски извештај (godišnji obračun poslovanja).

EKONOMSKA SUŠTINA POJMA TRGOVCA

  • Definicija: Trgovac je lice koje se u vidu svoje delatnosti bavi obrtanjem kapitala u nameri sticanja dobiti.
  • Obrt kapitala: Ekonomski proces u kojem lice ulaže sopstvena sredstva (novac) kako bi kupilo imovinsko dobro od jednog lica, sa namerom da ga preproda drugom licu po višoj ceni i tako povrati uloženi kapital. U ekonomskom smislu, trgovac je preprodavac.
  • Marža i dobit:
    • Marža je razlika između niže kupovne cene i više prodajne cene.
    • Dobit predstavlja čist višak (deo marže) koji trgovcu preostane tek pošto iz ostvarene marže u potpunosti izmiri sve prateće troškove kupovine i kasnije prodaje stvari.
  • Rizik poslovanja: Trgovac svesno snosi rizik da robu neće uspeti da preproda po višoj ceni, odnosno da će je morati prodati po istoj ili nižoj ceni, trpeći gubitak.
  • Ko pravno NIJE trgovac:
    • Lice koje ne ulaže sopstvena sredstva i ne snosi rizik gubitka (npr. zaposleno lice).
    • Lice koje obavlja preprodaju bez namere sticanja dobiti (npr. radi dobročinstva, uštede ili pukog pokrivanja troškova).
  • Proizvođači i prerađivači kao trgovci: Pojam trgovca nije ograničen samo na čistu preprodaju. Trgovcem se smatra i lice koje nabavljene sirovine prerađuje u gotove proizvode radi njihove prodaje na tržištu (npr. proizvođači u industriji, fabrici, rudarstvu, zanatstvu ili poljoprivredi, kao i građevinari).
  • Predmet trgovine: Bilo koje materijalno dobro čiji promet zakonom nije zabranjen (stvar u prometu). Zavisno od predmeta, razlikuju se četiri vrste trgovine:
    1. Трговина робом.
    2. Трговина услугама.
    3. Трговина новцем.
    4. Трговина капиталом.

UPOREDNOPRAVNI PRISTUPI DEFINISANJU POJMA TRGOVCA

U uporednom pravu, da bi se neko lice smatralo trgovcem, ono se mora samostalno, trajnije i ozbiljnije baviti trgovinskom delatnošću (sporadično obavljanje poslova ne daje ovo svojstvo). Postoje tri osnovna sistema definisanja:

1. Objektivan pristup

  • Suština: Zakon prvenstveno definiše i taksativno nabraja trgovinske poslove. Svako lice koje se tim poslovima bavi u vidu svog redovnog zanimanja (delatnosti) automatski stiče status trgovca.
  • Ratio legis: Karakteristike samog objekta (posla) daju pravno svojstvo subjektu koji ga preduzima. Posao ostaje trgovinski čak i ako ga preduzme obično građanskopravno lice.
  • Primeri: Ovaj sistem je nastao u Francuskoj (Code de commerce) i važio je u istorijskom pravu Kraljevine Србије (paragraf 17. Zakona o ustrojstvu Trgovačkog suda).

2. Subjektivan pristup

  • Suština: Zakon najpre precizno definiše subjekta (trgovca), izdvajajući ga od običnih građana. Potom propisuje da se svaki pravni posao koji taj trgovac obavi u okviru svog zanimanja smatra trgovinskim poslom.
  • Ratio legis: Svojstvo subjekta daje specifičan trgovinski karakter pravnom poslu.
  • Primeri: Ovaj sistem je zastupljen u Nemačkoj (HGB) i bio je primenjen u Kraljevini Jugoslaviji (Trgovački zakon iz 1937. godine).

3. Praktičan pristup

  • Suština: Trgovcem se smatra svako lice koje se u pravnom prometu ponaša kao da poseduje stručna znanja i veštine za obavljanje konkretnog posla, ili koje je uposlilo drugo lice koje se ponaša kao stručnjak.
  • Ratio legis: Svrha ovog sistema jeste pojačana zaštita isključivo neukih učesnika u poslu, dok se za stručna (učena lica) ne predviđaju posebne zaštitne mere.
  • Primeri: Primenjuje se u pravu SAD.

POJAM PRIVREDNOG SUBJEKTA I TRGOVCA U SRPSKOM POZITIVNOM PRAVU

1. Podela privrednih subjekata prema cilju delatnosti

Pozitivno kompanijsko pravo Srbije ne poznaje klasičan pojam trgovca, već operiše opštijim pojmom privrednog subjekta, koji se zavisno od cilja i oblika deli na tri kategorije:

  • Dobitni subjekti: Subjekti koji obavljaju registravanu delatnost sa primarnim ciljem sticanja dobiti (namera je ključna, bez obzira na to da li se dobit stvarno ostvaruje). Dele se na:
    • Preduzetnik: Fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
    • Privredno društvo: Pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
    • Karakter delatnosti: Delatnost može biti privredna u užem smislu (proizvodnja, promet, usluge), ali i vanprivredna delatnost (sport, kultura, obrazovanje, nauka, zdravstvo) ukoliko se obavlja samostalno, trajnije, u svoje ime, na organizovan način i radi sticanja prihoda naplatom naknade.
  • Prihodovni subjekti: Subjekti čiji primarni cilj nije isključivo ostvarivanje dobiti, već obavljanje delatnosti radi sticanja prihoda naplatom naknade za svoje proizvode i usluge. Ukoliko ostvare dobit, raspolažu njom u skladu sa posebnim propisima. U njih spadaju:
    • Zadruge.
    • Javna preduzeća.
    • Druga lica koja u svojoj delatnosti obrću kapital.
  • Neprivatizovana društvena ili državna preduzeća: Istorijski oblici koji su u procesu nestajanja usled zakonske obaveze privatizacije. Većinom su prodata, otišla u stečaj ili su pod nadzorom države preuređena u akcionarska društva sa državnim ili društvenim kapitalom.

2. Procesnopravni pojam privrednog subjekta

  • Svrha: Služi isključivo za određivanje stvarne nadležnosti privrednih sudova u Republici Srbiji.
  • Sadržina: Prema Zakonu o uređenju sudova (ZUS), u privredne subjekte se u procesnom smislu, pored privrednih društava, preduzetnika, zadruga i preduzeća, ubrajaju i njihova udruženja.

3. Upravnopravni i potrošački pojam trgovca u Srbiji

Iako kompanijsko pravo ne koristi izraz „trgovac“, ovaj pojam postoji u drugim granama našeg prava:

  • Upravnopravni smisao (Zakon o trgovini): Trgovac je lice koje obavlja trgovinu (kupovinu robe radi daljeg prometa na veliko ili malo) i prateće usluge radi sticanja dobiti ili ostvarivanja drugih društveno-ekonomskih ciljeva (uštede, pokrivanja troškova, zaštite životne sredine).
    • Odnos sa privrednim subjektom: Ovaj pojam je uži od kompanijskog (odnosi se samo na trgovinu u užem smislu), ali je istovremeno i širi jer u trgovce ubraja poljoprivrednike i nosioce slobodnih zanimanja (privatne lekare, arhitekte, advokate), koji se u kompanijskopravnom smislu inače ne smatraju privrednim subjektima.
  • Potrošačko pravo: Trgovac je definisan izuzetno široko – kao svako lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti (bilo koje delatnosti u kojoj se naplaćuje naknada) ili u druge komercijalne svrhe. Ovaj pojam je ključan jer se potrošačima zakonom obezbeđuje pojačana pravna zaštita u odnosima sa trgovcima.

Evropska ekonomska interesna grupacija

1. jula 2026.
  • Napomena (Uporedno pravo i Ratio legis): EEIG je najstarija evropska forma društva (u pravu EU postoji od 1985. godine, nastala po uzoru na francusko pravo). U naše pozitivno pravo (ZPD) uvedena je radi olakšavanja prekogranične saradnje i integracije u privredni prostor EU, a primenjuje se od 2022. godine.

Evropska ekonomska interesna grupacija (EEIG) je pravno lice koje osnivaju dva ili više subjekata koji obavljaju privrednu delatnost, od kojih je najmanje jedno registrovano u Srbiji, a drugo u državi članici EU, radi uspešnijeg obavljanja delatnosti članova.

  • Cilj grupacije nije sticanje dobiti za sebe, već unapređenje i olakšavanje poslovanja njenih članova.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni subjektivitet: EEIG u Srbiji ima pravni subjektivitet koji stiče upisom u Registar udruženja. Poslovno ime mora sadržati oznaku „Evropska ekonomska interesna grupacija” ili „EEIG”.
  • Osnovni kapital: Osniva se bez osnovnog kapitala. Fleksibilnost uloga (stvari, prava, rad, usluge, pa i osnivanje bez uloga) približava je društvima lica.
  • Predmet poslovanja (Akcesorni karakter): Delatnost mora biti strogo povezana (pomoćna) u odnosu na delatnost članova i ne sme im konkurisati.
  • Zabrane: EEIG ima izričita zakonska ograničenja. Ne sme:
    1. Upravljati ili vršiti nadzor nad članovima.
    2. Biti holding (držati udele/akcije u svojim članovima).
    3. Zapošljavati više od 500 lica.
    4. Davati zajmove direktorima članova ili prenositi imovinu na njih.
    5. Biti član druge grupacije.
    6. Menjati pravnu formu (npr. u d.o.o.) niti učestvovati u statusnim promenama.

Osnivanje i akti

  • Konstitutivni akt: EEIG mora imati samo jedan obavezni opšti akt – ugovor o osnivanju (koji je istovremeno i konstitutivni i operativni akt). Ostali akti su prepušteni volji članova.

Prava i obaveze članova

  • Sastav i transnacionalni element: Mora imati najmanje dva člana (jednočlane grupacije nisu dozvoljene). Članovi mogu biti privredna društva, preduzetnici, ali i neprofitne i javne institucije pod uslovom da obavljaju privrednu delatnost. Obavezan je element inostranosti (najmanje jedan iz RS, najmanje jedan iz EU).
  • Raspodela dobiti i gubitaka: Dobit i gubici se dele srazmerno učešću definisanom ugovorom o osnivanju, a ako ugovora nema, na jednake delove.
  • Odgovornost za obaveze: Članovi odgovaraju neograničeno i solidarno.
    • Važno pravilo: Primenjuje se princip supsidijarne solidarnosti – poverilac mora prvo tražiti isplatu od grupacije, pa tek onda od članova (osim u postupku likvidacije).
    • Novi član odgovara i za obaveze nastale pre njegovog pristupanja (osim ako je ugovorom drugačije predviđeno i to objavljeno u Registru), a član koji istupi odgovara za obaveze nastale do trenutka njegovog istupanja.

Organi društva (Upravljanje) Grupacija obavezno ima dva organa (ugovorom se mogu predvideti i drugi):

  • Skupština: Čine je svi članovi. Primenjuje se princip „jedan član – jedan glas” (osim ako ugovor odredi drugačije, ali niko ne sme imati većinu). Odluke se po pravilu, a za najvažnija pitanja imperativno, donose jednoglasno.
  • Direktor(i): Jedno ili više fizičkih lica (određenih ugovorom ili odlukom skupštine). Svaki direktor načelno samostalno zastupa grupaciju prema trećim licima.

Prestanak/Statusne promene Prestanak nastupa brisanjem iz Registra udruženja, nakon sprovedenog postupka:

  • Likvidacija:
    • Dobrovoljna (jednoglasnom odlukom Skupštine).
    • Prinudna (istek vremena, ostvarenje cilja, gubitak minimalnog broja članova ili elementa inostranosti).
    • Sudskom odlukom (kršenje izričitih zabrana, neispunjavanje uslova).
  • Stečaj: EEIG može biti subjekt stečaja, ali otvaranje stečaja nad grupacijom ne povlači automatski i otvaranje stečaja nad njenim članovima.

Poslovna udruženja

1. jula 2026.

Poslovno udruženje je specijalizovana vrsta udruženja, odnosno nedobitno pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi ostvarivanja zajedničkih interesa.

  • Zakonodavni okvir: Zakon o privrednim društvima (ZPD) je lex specialis i njime su uređene samo specifične karakteristike, dok se kao lex generalis na sva ostala pitanja supsidijarno primenjuje Zakon o udruženjima.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni subjektivitet: Poslovno udruženje uvek ima svojstvo pravnog lica, sopstveno poslovno ime, sedište, PIB i imovinu. Može biti subjekt likvidacionog i stečajnog postupka.
  • Odgovornost za obaveze: Udruženje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Članovi po pravilu ne odgovaraju za obaveze udruženja.
    • Ratio legis (Proboj pravne ličnosti): Izuzetno, članovi će odgovarati lično ako zloupotrebe udruženje za nezakonite/prevarne svrhe ili postupaju sa njegovom imovinom kao da je njihova. Ovime se pozicija članova izjednačava sa članovima društava kapitala u pogledu proboja pravne ličnosti.
  • Nedobitni karakter: Strogo je zabranjeno obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti. Višak prihoda mora se koristiti isključivo za ostvarivanje ciljeva udruženja. Zbog ovakve pravne prirode, zabranjena je transformacija poslovnog udruženja u privredno društvo.
  • Osnovni kapital i imovina: Osniva se bez osnovnog kapitala (u trenutku osnivanja ne mora imati imovinu). Imovinu stiče na zakonit način (članarine, dobrovoljni prilozi, zakupnine, dividende, zajmovi) i koristi je samo za statutarne ciljeve.

Osnivanje i akti

  • Postupak registracije: Svojstvo pravnog lica stiče se upisom u Registar udruženja (koji vodi Agencija za privredne registre – APR), a gubi se brisanjem iz istog.
  • Opšti akti: Udruženje obavezno mora da ima dva opšta akta: ugovor o osnivanju (osnivački akt) i statut. Ostali akti su dozvoljeni i prepušteni slobodnoj volji članova.

Upravljanje Obavezni organi poslovnog udruženja su:

  • Skupština: Najviši hijerarhijski organ koji čine svi članovi. Odluke se donose većinskim odlučivanjem, a osnovno pravilo je da svaki član ima pravo na jedan glas (osim ako statut to drugačije ne uredi).
  • Zastupnik: Jedno ili više lica ovlašćenih za zastupanje udruženja u pravnom prometu.

Prava i obaveze članova

  • Sastav članstva: Mora imati najmanje dva člana (dva društva, dva preduzetnika, ili mešovito). Jednočlana poslovna udruženja nisu dozvoljena. Maksimalan broj članova nije zakonski ograničen, ali se može odrediti statutom.
  • Otvorenost članstva: Članstvo je otvoreno – svaki privredni subjekt može postati član pod jednakim uslovima propisanim statutom.
  • Priroda članstva: Članstvo je visoko lične prirode, strogo je neprenosivo i ne može se steći univerzalnom sukcesijom (osim ako je to izričito predviđeno statutom).
  • Ciljevi i delatnosti: Ciljevi članova moraju biti precizirani (ne apstraktni). Najčešće delatnosti su istraživanje i razvoj, PR, zajednička kupovina/prodaja, nastup u javnim nadmetanjima (konzorcijumi) i zajedničko vođenje poslovnih knjiga.

Privredne komore

1. jula 2026.

Privredne komore su interesne, poslovno-stručne i neprofitne organizacije privrednih subjekata koje povezuje zajednički poslovni interes, sa ciljem usklađivanja i zastupanja interesa članova, kao i podsticanja privrednih aktivnosti.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni subjektivitet: Komore imaju sopstveni pravni subjektivitet koji je strogo odvojen od njenih članova.
    • Ratio legis: Za razliku od privrednih društava, na odnos komore i članova se ne može primeniti institut proboja pravne ličnosti. Komora ne odgovara za obaveze članova, a članovi ne odgovaraju za obaveze komore.
  • Odgovornost za obaveze: Komora odgovara celokupnom svojom imovinom (koja je jedinstvena i podložna prinudnom izvršenju).
  • Neprofitnost: Ne osnivaju se sa lukrativnim (profitnim) ciljem. Sav eventualni višak prihoda se isključivo koristi za ostvarivanje ciljeva komore i ne raspoređuje se članovima.
  • Zabrana konkurencije članovima: Komora može obavljati privredne delatnosti samo ako je to neophodno za njene ciljeve, ali ne sme konkurisati sopstvenim članovima (npr. ne sme od članarine finansirati delatnost kojom im uzima tržište).
  • Položaj prema državi: Komore nisu državne organizacije, već partneri države. Ipak, država vrši upravni nadzor nad radom onih komora koje su osnovane zakonom i kojima su poverena javnopravna ovlašćenja.

Sistemi i vrste komora u Srbiji

  • Uporednopravni kontekst: U svetu dominiraju zakonski sistem (kontinentalni model sa javnopravnim ovlašćenjima i obaveznim članstvom) i sistem dobrovoljnog osnivanja (anglosaksonski model). Srbija danas primenjuje mešoviti sistem, gde paralelno postoje zakonske i ugovorne komore.
  • Zakonske privredne komore:
    • To su Privredna komora Srbije (PKS) i privredne komore autonomnih pokrajina.
    • Upisuju se u Registar privrednih komora kod APR-a, ali ovaj upis nema konstitutivni karakter.
    • Napomena: Unutar PKS postoji 16 regionalnih komora i PK Beograda, ali one nemaju svojstvo pravnog lica.
  • Ugovorne privredne komore:
    • Osniva ih najmanje 100 privrednih subjekata (teritorijalno ili granski).
    • Svojstvo pravnog lica stiču konstitutivnim upisom u Registar.
  • Strane komore: Mogu osnivati predstavništva (radi unapređenja razmene), ali ona nemaju svojstvo pravnog lica i moraju se upisati u poseban registar APR-a.

Članstvo u PKS i finansiranje

  • Obavezni članovi PKS (stiču članstvo po sili zakona upisom u registar):
    • Neposredni (direktni) članovi: Sva privredna društva i finansijske organizacije.
    • Posredni (indirektni) članovi: Preduzetnici (preko opštih udruženja preduzetnika) i zadruge (preko zadružnih saveza).
  • Dobrovoljni članovi PKS: Lica koja nisu privredni subjekti, ali unapređuju rad privrede. Postaju članovi na sopstveni zahtev, uz odluku nadležnog organa komore. Ovde spadaju i ugovorne privredne komore.
  • Finansiranje (Obaveze članova): Članovi zakonskih komora plaćaju obaveznu članarinu (koju određuje Skupština PKS). Olakšica: Novoobnovana privredna društva ne plaćaju članarinu prvih godinu dana.

Upravljanje komorama

  • Organi zakonskih komora (PKS i pokrajinske):
    • Skupština
    • Upravni odbor
    • Nadzorni odbor
    • Predsednik
  • Organi regionalnih komora i PK Beograda:
    • Parlament privrednika
    • Direktor

Specifični instituti: Institucije za rešavanje sporova Pri Privrednoj komori Srbije postoje dva ključna nezavisna i samostalna tela:

  • Sud časti: Odlučuje o povredama dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala. Izriče specifične sankcije: opomenu, javnu opomenu na Upravnom odboru ili javnu opomenu sa objavljivanjem na internet stranici komore.
  • Stalna arbitraža: Nastala spajanjem domaćeg i spoljnotrgovinskog suda. Rešava (i posreduje) u domaćim i međunarodnim privrednim sporovima ukoliko je njena nadležnost ugovorena. Odluke su konačne i izvršne.

Nastanak privrednog subjekta

28. juna 2026.

I POJAM I RAZLOG FORMALIZMA NASTANKA

  • Razlika od fizičkih lica: Čovek stiče pravni subjektivitet samim rođenjem, bez dodatnih formalnosti. Privredni subjekt nastaje isključivo ispunjenjem zakonskih uslova i sprovođenjem propisanog postupka (registracija).
  • Ratio legis (Svrha formalizma): Zaštita pravne sigurnosti trećih lica na tržištu.
  • Kako se postiže sigurnost:
    • Sprečavanjem da poslovno nesposobna lica osnivaju subjekte.
    • Upoznavanjem javnosti sa statusnim podacima (poslovno ime, sedište, delatnost, zastupnici, kapital, vlasnici).
  • Uloga volje i države: Osnova nastanka je volja osnivača (privatnog lica) da uloži kapital. Država nudi samo nadzor nad zakonitošću u postupku registracije, a izuzetno se javlja kao osnivač (kod delatnosti od opšteg interesa).

II ČETIRI SISTEMA NASTANKA (S obzirom na uticaj države)

1. Sistem samopriznanja (Normativni sistem)

  • Suština: Osnivač samostalno stiče svojstvo privrednog subjekta kada ispuni zakonske uslove i registruje se. Nije potrebna dozvola ili saglasnost države. Ovo je opšti i osnovni sistem nastanka u našem pravu.
  • Pet opštih uslova:
    1. Poslovna sposobnost osnivača.
    2. Zakonitost delatnosti.
    3. Osnivački akt donet u propisanoj formi i sadržini.
    4. Organizacioni oblik (ako zakon traži specifičnu formu za delatnost, npr. banka mora biti akcionarsko društvo).
    5. Minimalni osnivački kapital (npr. 3.000.000 dinara za akcionarsko društvo).
  • Nadležnost registarskog organa: Registar (u Srbiji Agencija za privredne registre – APR) ispituje isključivo zakonitost. Nema diskreciono pravo (nahođenje) niti može odbiti upis jer smatra da je društvo „necelishodno“ ili neisplativo. Ako su uslovi ispunjeni, upis je obavezan.

2. Sistem državne odluke

  • Suština: Država svojom jednostranom voljom, odnosno odlukom državnog organa (zakon ili odluka Vlade/skupštine lokalne samouprave), osniva subjekt.
  • Primena: Ovako nastaju javna preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa (npr. elektroprivreda, komunalne delatnosti, vojna industrija).
  • Pravni položaj: Država u osnivanju nastupa kao vlast (imperium), ali u poslovanju na tržištu javno preduzeće ima status privatnopravnog subjekta i mora se registrovati kao i svi drugi.

3. Sistem odobrenja

  • Suština: Pored ispunjenja zakonskih uslova, osnivač mora dobiti odobrenje (dozvolu/licencu) državnog organa pre registracije.
  • Diskreciona ocena: Državni organ odlučuje po slobodnoj oceni (nahođenju). Može uskratiti dozvolu ako smatra da osnivanje nije svrsishodno ili je protivno opštem interesu, čak i ako su svi zakonski uslovi ispunjeni.
  • Primena: Koristi se za visokorizične delatnosti koje zahtevaju veliku imovinu i stručnost.
  • Nadležni organi u Srbiji:
    • Narodna banka Srbije (NBS): Izdaje dozvole za osnivanje poslovnih banaka i društava za osiguranje.
    • Komisija za hartije od vrednosti: Izdaje dozvole za osnivanje berzi i investicionih društava.

4. Sistem koncesije (Povlašćenja)

  • Suština: Poseban oblik sistema odobrenja gde država, nakon sprovedenog javnog nadmetanja (konkursa), daje privatnom licu (koncesionaru) isključivo pravo (povlasticu) da koristi dobro od opšteg interesa.
  • Ugovor o koncesiji: Pismeni javni ugovor kojim se uređuju prava i obaveze.
  • Predmet koncesije:
    1. Dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini (putevi, aerodromi, luke).
    2. Prirodno bogatstvo (rude, vode, poljoprivredno zemljište).
    3. Javno preduzeće (u pogledu dobara koje inače iskorišćava).
  • Finansijski odnosi i trajanje:
    • Koncesionar plaća koncesionu naknadu državi. Izuzetno država plaća njemu ako je izgradio objekat od opšteg interesa.
    • Koncesija se daje na rok od 5 do 50 godina. Nakon isteka roka, predmet se besplatno vraća široj zajednici.
    • Može se obavljati lično ili kroz mešovito društvo sa državom (javno-privatno partnerstvo).

Preduzeće i sloboda preduzetništva

28. juna 2026.

Preduzeće predstavlja i pravni i ekonomski pojam u pravnom sistemu Srbije. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom ono nije poznato kao pravni subjekt.

1. Preduzeće u pravnom smislu

  • Pravna definicija: U pravnom smislu, preduzeće je pravno lice koje obavlja delatnost sredstvima u državnoj ili društvenoj svojini.
  • Javno preduzeće: Osniva se od strane države ili njenih teritorijalnih jedinica (poput grada ili opštine) i obavlja delatnost u opštem interesu.
  • Društveno preduzeće: Obavlja delatnost sredstvima u društvenoj svojini radi sticanja dobiti. Država je većinu ovih preduzeća radi privatizacije pretvorila u akcionarska društva, pri čemu su mnoga od njih usled lošeg poslovanja danas u stečaju.

2. Preduzeće u ekonomskom smislu

  • Ekonomska definicija: Organizacija putem koje jedno ili više lica samostalno obavlja delatnost upotrebom materijalnih dobara uz mogućnost sticanja dobiti.
  • Ekonomski subjekt: Predstavlja učesnika na tržištu u nadmetanju sa ostalim učesnicima, bez obzira na svoj organizacioni oblik.
  • Organizaciona celina: Čini ga jedinstvo ljudi i materijalnih dobara kojima rade, kao i ukupnost svih poslova koji se na taj način obavljaju.
  • Dinamički karakter: Za razliku od statičkih oblika poput bračne ili suvlasničke zajednice, preduzeće je dinamički pojam jer mu se suština sastoji u organizovanom poslovanju radi ostvarivanja prihoda na tržištu.

II TRI KONSTITUTIVNA ELEMENTA PREDUZEĆA

Preduzeće se sastoji od tri konstitutivna elementa:

  1. Ljudski element: Vlasnici, uprava koja vodi preduzeće i radnici (zaposleni) koji obavljaju poslove u delatnosti.
  2. Materijalni element: Čine ga stvari, prava i stvoreni dugovi koji služe poslovanju:
    • Stvari: Nepokretne (fabrika, poslovna zgrada, skladište, zemljište) i pokretne (mašine, oprema, vozila, alat, sirovine, novac, neprodata roba).
    • Prava: Intelektualna prava (pronalasci, licence, autorska prava) i potraživanja prema trećim licima.
    • Dugovi: Sve obaveze koje je preduzeće tokom poslovanja stvorilo prema trećim licima.
  3. Organizacioni element:
    • Unutrašnji odnosi: Sistem odnosa između ljudi u preduzeću (svojina, upravljanje, rad) koji se održava unutrašnjim pravilima poput osnivačkog akta.
    • Spoljni odnosi: Sistem ugovornih odnosa i poslovnih veza sa trećim licima na tržištu.
    • Minimum samostalnosti: Ogleda se u zakonskoj obavezi vođenja posebnog računovodstva.

III PRAVNA PRIRODA: PREDUZEĆE KAO OBJEKT PRAVA

  • Preduzeće nije pravni subjekt: U ekonomskom smislu preduzeće nije pravni subjekt, već isključivo objekt prava.
  • Imalac preduzeća („vlasnik“): Pravni subjekt koji je nosilac svih prava i obaveza koje se stvaraju radom preduzeća. To može biti preduzetnik, privredno društvo, zadruga, udruženje, privatna škola ili privatni fakultet.
  • Izuzetak kod ogranaka: Ogranak privrednog društva takođe može činiti preduzeće ukoliko ima samostalan obračun poslovanja, iako samostalno nema svojstvo pravnog lica.

IV PRAVNE POSLEDICE RASPOLAGANJA (PRENOSA) PREDUZEĆA

Budući da je objekt prava, imalac može preduzećem slobodno raspolagati, odnosno može ga prodati, razmeniti, pokloniti, založiti ili izdati u zakup. Povodom prenosa javljaju se dva ključna odnosa:

1. Odnos između prenosioca i sticaoca

Pravni osnov ovog odnosa je ugovor o prenosu. Kod teretnog prenosa (poput prodaje ili razmene), prenosilac odgovara sticaocu po opštim pravilima o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke:

  • Fizički nedostatak: Postoji ukoliko je, na primer, pokvarena mašina u fabrici, a sticalac za to nije znao u trenutku zaključenja ugovora.
  • Pravni nedostatak: Postoji ukoliko preduzeće ima dugove prema trećim licima koji su sticaocu bili potpuno nepoznati u času zaključenja ugovora.

2. Odnos prema trećim licima (Tekući poslovi)

U toku prenosa javlja se problem prenosa prava i obaveza iz tekućih poslova (ugovora koji su zaključeni pre prenosa, a koji još uvek nisu ispunjeni). Za njih važe sledeća pravila:

  • Prenos potraživanja (tražbina): Za promenu poverioca nije potrebna saglasnost dužnika (trećeg lica, cesusa). Potrebno je samo da ga stari poverilac (cedent) obavesti o novom poveriocu (sticaocu, cesionaru).
  • Prenos duga: Za promenu dužnika obavezna je izričita saglasnost trećeg lica (poverioca). Bez ove saglasnosti, prenosilac i dalje pravno ostaje dužnik trećem licu.

V ODGOVORNOST ZA DUGOVE I PRAVO NA REGRES

1. Solidarna odgovornost sticaoca (Zaštita poverilaca)

  • Imperativno pravilo: Radi pojačane zaštite poverilaca od mogućih zloupotreba, sticalac odgovara solidarno sa prenosiocem za sve dugove preduzeća nastale pre prenosa koji se ispunjavaju nakon toga.
  • Nemogućnost isključenja: Ovo pravilo je imperativnog karaktera, te sticalac ne može ugovorom sa prenosiocem isključiti ili ograničiti svoju odgovornost prema trećim licima. Takva ugovorna klauzula ima dejstvo isključivo između njih (inter partes), ali ne obavezuje treća lica.
  • Ograničenje odgovornosti: Solidarna odgovornost sticaoca je ograničena do visine novčane vrednosti stečenog preduzeća (aktivne imovine).
  • Prenos dela preduzeća: Kada se prenosi samo pojedinačni deo preduzeća (npr. jedna fabrika sa celokupnim poslovanjem), sticalac odgovara solidarno samo za dugove u vezi sa tim delom.

2. Pravo na regres

  • Regres sticaoca: Sticalac koji isplati dug trećem licu ima zakonsko pravo da taj iznos povrati od prenosioca (pravo na regres), osim ako je to pravo ugovorom isključeno.
  • Regres prenosioca: Ukoliko je ugovoreno da sticalac preuzima dugove (pa je regres sticaoca isključen), a treće lice ipak prinudi prenosioca da plati dug (jer prenos duga nije odobren), prenosilac ima pravo da isplaćeni iznos u celosti povrati od sticaoca.