• Napomena (Uporedno pravo i Ratio legis): EEIG je najstarija evropska forma društva (u pravu EU postoji od 1985. godine, nastala po uzoru na francusko pravo). U naše pozitivno pravo (ZPD) uvedena je radi olakšavanja prekogranične saradnje i integracije u privredni prostor EU, a primenjuje se od 2022. godine.

Evropska ekonomska interesna grupacija (EEIG) je pravno lice koje osnivaju dva ili više subjekata koji obavljaju privrednu delatnost, od kojih je najmanje jedno registrovano u Srbiji, a drugo u državi članici EU, radi uspešnijeg obavljanja delatnosti članova.

• Cilj grupacije nije sticanje dobiti za sebe, već unapređenje i olakšavanje poslovanja njenih članova.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravni subjektivitet: EEIG u Srbiji ima pravni subjektivitet koji stiče upisom u Registar udruženja. Poslovno ime mora sadržati oznaku „Evropska ekonomska interesna grupacija” ili „EEIG”.
• Osnovni kapital: Osniva se bez osnovnog kapitala. Fleksibilnost uloga (stvari, prava, rad, usluge, pa i osnivanje bez uloga) približava je društvima lica.
• Predmet poslovanja (Akcesorni karakter): Delatnost mora biti strogo povezana (pomoćna) u odnosu na delatnost članova i ne sme im konkurisati.
• Zabrane: EEIG ima izričita zakonska ograničenja. Ne sme:
  1. Upravljati ili vršiti nadzor nad članovima.
  2. Biti holding (držati udele/akcije u svojim članovima).
  3. Zapošljavati više od 500 lica.
  4. Davati zajmove direktorima članova ili prenositi imovinu na njih.
  5. Biti član druge grupacije.
  6. Menjati pravnu formu (npr. u d.o.o.) niti učestvovati u statusnim promenama.

Osnivanje i akti

• Konstitutivni akt: EEIG mora imati samo jedan obavezni opšti akt – ugovor o osnivanju (koji je istovremeno i konstitutivni i operativni akt). Ostali akti su prepušteni volji članova.

Prava i obaveze članova

• Sastav i transnacionalni element: Mora imati najmanje dva člana (jednočlane grupacije nisu dozvoljene). Članovi mogu biti privredna društva, preduzetnici, ali i neprofitne i javne institucije pod uslovom da obavljaju privrednu delatnost. Obavezan je element inostranosti (najmanje jedan iz RS, najmanje jedan iz EU).
• Raspodela dobiti i gubitaka: Dobit i gubici se dele srazmerno učešću definisanom ugovorom o osnivanju, a ako ugovora nema, na jednake delove.
• Odgovornost za obaveze: Članovi odgovaraju neograničeno i solidarno.
  • Važno pravilo: Primenjuje se princip supsidijarne solidarnosti – poverilac mora prvo tražiti isplatu od grupacije, pa tek onda od članova (osim u postupku likvidacije).
  • Novi član odgovara i za obaveze nastale pre njegovog pristupanja (osim ako je ugovorom drugačije predviđeno i to objavljeno u Registru), a član koji istupi odgovara za obaveze nastale do trenutka njegovog istupanja.

Organi društva (Upravljanje) Grupacija obavezno ima dva organa (ugovorom se mogu predvideti i drugi):

• Skupština: Čine je svi članovi. Primenjuje se princip „jedan član – jedan glas” (osim ako ugovor odredi drugačije, ali niko ne sme imati većinu). Odluke se po pravilu, a za najvažnija pitanja imperativno, donose jednoglasno.
• Direktor(i): Jedno ili više fizičkih lica (određenih ugovorom ili odlukom skupštine). Svaki direktor načelno samostalno zastupa grupaciju prema trećim licima.

Prestanak/Statusne promene Prestanak nastupa brisanjem iz Registra udruženja, nakon sprovedenog postupka:

• Likvidacija:
  • Dobrovoljna (jednoglasnom odlukom Skupštine).
  • Prinudna (istek vremena, ostvarenje cilja, gubitak minimalnog broja članova ili elementa inostranosti).
  • Sudskom odlukom (kršenje izričitih zabrana, neispunjavanje uslova).
• Stečaj: EEIG može biti subjekt stečaja, ali otvaranje stečaja nad grupacijom ne povlači automatski i otvaranje stečaja nad njenim članovima.

Poslovno udruženje je specijalizovana vrsta udruženja, odnosno nedobitno pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi ostvarivanja zajedničkih interesa.

• Zakonodavni okvir: Zakon o privrednim društvima (ZPD) je lex specialis i njime su uređene samo specifične karakteristike, dok se kao lex generalis na sva ostala pitanja supsidijarno primenjuje Zakon o udruženjima.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravni subjektivitet: Poslovno udruženje uvek ima svojstvo pravnog lica, sopstveno poslovno ime, sedište, PIB i imovinu. Može biti subjekt likvidacionog i stečajnog postupka.
• Odgovornost za obaveze: Udruženje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Članovi po pravilu ne odgovaraju za obaveze udruženja.
  • Ratio legis (Proboj pravne ličnosti): Izuzetno, članovi će odgovarati lično ako zloupotrebe udruženje za nezakonite/prevarne svrhe ili postupaju sa njegovom imovinom kao da je njihova. Ovime se pozicija članova izjednačava sa članovima društava kapitala u pogledu proboja pravne ličnosti.
• Nedobitni karakter: Strogo je zabranjeno obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti. Višak prihoda mora se koristiti isključivo za ostvarivanje ciljeva udruženja. Zbog ovakve pravne prirode, zabranjena je transformacija poslovnog udruženja u privredno društvo.
• Osnovni kapital i imovina: Osniva se bez osnovnog kapitala (u trenutku osnivanja ne mora imati imovinu). Imovinu stiče na zakonit način (članarine, dobrovoljni prilozi, zakupnine, dividende, zajmovi) i koristi je samo za statutarne ciljeve.

Osnivanje i akti

• Postupak registracije: Svojstvo pravnog lica stiče se upisom u Registar udruženja (koji vodi Agencija za privredne registre – APR), a gubi se brisanjem iz istog.
• Opšti akti: Udruženje obavezno mora da ima dva opšta akta: ugovor o osnivanju (osnivački akt) i statut. Ostali akti su dozvoljeni i prepušteni slobodnoj volji članova.

Upravljanje Obavezni organi poslovnog udruženja su:

• Skupština: Najviši hijerarhijski organ koji čine svi članovi. Odluke se donose većinskim odlučivanjem, a osnovno pravilo je da svaki član ima pravo na jedan glas (osim ako statut to drugačije ne uredi).
• Zastupnik: Jedno ili više lica ovlašćenih za zastupanje udruženja u pravnom prometu.

Prava i obaveze članova

• Sastav članstva: Mora imati najmanje dva člana (dva društva, dva preduzetnika, ili mešovito). Jednočlana poslovna udruženja nisu dozvoljena. Maksimalan broj članova nije zakonski ograničen, ali se može odrediti statutom.
• Otvorenost članstva: Članstvo je otvoreno – svaki privredni subjekt može postati član pod jednakim uslovima propisanim statutom.
• Priroda članstva: Članstvo je visoko lične prirode, strogo je neprenosivo i ne može se steći univerzalnom sukcesijom (osim ako je to izričito predviđeno statutom).
• Ciljevi i delatnosti: Ciljevi članova moraju biti precizirani (ne apstraktni). Najčešće delatnosti su istraživanje i razvoj, PR, zajednička kupovina/prodaja, nastup u javnim nadmetanjima (konzorcijumi) i zajedničko vođenje poslovnih knjiga.

Privredne komore su interesne, poslovno-stručne i neprofitne organizacije privrednih subjekata koje povezuje zajednički poslovni interes, sa ciljem usklađivanja i zastupanja interesa članova, kao i podsticanja privrednih aktivnosti.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravni subjektivitet: Komore imaju sopstveni pravni subjektivitet koji je strogo odvojen od njenih članova.
  • Ratio legis: Za razliku od privrednih društava, na odnos komore i članova se ne može primeniti institut proboja pravne ličnosti. Komora ne odgovara za obaveze članova, a članovi ne odgovaraju za obaveze komore.
• Odgovornost za obaveze: Komora odgovara celokupnom svojom imovinom (koja je jedinstvena i podložna prinudnom izvršenju).
• Neprofitnost: Ne osnivaju se sa lukrativnim (profitnim) ciljem. Sav eventualni višak prihoda se isključivo koristi za ostvarivanje ciljeva komore i ne raspoređuje se članovima.
• Zabrana konkurencije članovima: Komora može obavljati privredne delatnosti samo ako je to neophodno za njene ciljeve, ali ne sme konkurisati sopstvenim članovima (npr. ne sme od članarine finansirati delatnost kojom im uzima tržište).
• Položaj prema državi: Komore nisu državne organizacije, već partneri države. Ipak, država vrši upravni nadzor nad radom onih komora koje su osnovane zakonom i kojima su poverena javnopravna ovlašćenja.

Sistemi i vrste komora u Srbiji

• Uporednopravni kontekst: U svetu dominiraju zakonski sistem (kontinentalni model sa javnopravnim ovlašćenjima i obaveznim članstvom) i sistem dobrovoljnog osnivanja (anglosaksonski model). Srbija danas primenjuje mešoviti sistem, gde paralelno postoje zakonske i ugovorne komore.
• Zakonske privredne komore:
  • To su Privredna komora Srbije (PKS) i privredne komore autonomnih pokrajina.
  • Upisuju se u Registar privrednih komora kod APR-a, ali ovaj upis nema konstitutivni karakter.
  • Napomena: Unutar PKS postoji 16 regionalnih komora i PK Beograda, ali one nemaju svojstvo pravnog lica.
• Ugovorne privredne komore:
  • Osniva ih najmanje 100 privrednih subjekata (teritorijalno ili granski).
  • Svojstvo pravnog lica stiču konstitutivnim upisom u Registar.
• Strane komore: Mogu osnivati predstavništva (radi unapređenja razmene), ali ona nemaju svojstvo pravnog lica i moraju se upisati u poseban registar APR-a.

Članstvo u PKS i finansiranje

• Obavezni članovi PKS (stiču članstvo po sili zakona upisom u registar):
  • Neposredni (direktni) članovi: Sva privredna društva i finansijske organizacije.
  • Posredni (indirektni) članovi: Preduzetnici (preko opštih udruženja preduzetnika) i zadruge (preko zadružnih saveza).
• Dobrovoljni članovi PKS: Lica koja nisu privredni subjekti, ali unapređuju rad privrede. Postaju članovi na sopstveni zahtev, uz odluku nadležnog organa komore. Ovde spadaju i ugovorne privredne komore.
• Finansiranje (Obaveze članova): Članovi zakonskih komora plaćaju obaveznu članarinu (koju određuje Skupština PKS). Olakšica: Novoobnovana privredna društva ne plaćaju članarinu prvih godinu dana.

Upravljanje komorama

• Organi zakonskih komora (PKS i pokrajinske):
  • Skupština
  • Upravni odbor
  • Nadzorni odbor
  • Predsednik
• Organi regionalnih komora i PK Beograda:
  • Parlament privrednika
  • Direktor

Specifični instituti: Institucije za rešavanje sporova Pri Privrednoj komori Srbije postoje dva ključna nezavisna i samostalna tela:

• Sud časti: Odlučuje o povredama dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala. Izriče specifične sankcije: opomenu, javnu opomenu na Upravnom odboru ili javnu opomenu sa objavljivanjem na internet stranici komore.
• Stalna arbitraža: Nastala spajanjem domaćeg i spoljnotrgovinskog suda. Rešava (i posreduje) u domaćim i međunarodnim privrednim sporovima ukoliko je njena nadležnost ugovorena. Odluke su konačne i izvršne.