Prospekt je najznačajniji pravni dokument koji sačinjava izdavalac kada namerava da uputi javnu ponudu za upis serijskih hartija od vrednosti.

• U njemu se nalaze sve relevantne informacije o izdavaocu i samim hartijama koje omogućavaju prosečnom, razumnom ulagaču da donese odluku o upisu (tj. da tačno oceni isplativost i rizičnost kupovine).
• Ratio legis: Obaveza izdavanja prospekta štiti neuke investitore, ublažava informacionu asimetriju i doprinosi opštoj efikasnosti tržišta kapitala sprečavanjem izdavaoca da prikriva kompromitujuće činjenice.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Pravila o prospektu su jedinstvena, što znači da se on sačinjava ne samo za javnu emisiju (emisioni prospekt), već obavezno i prilikom uključivanja hartija na organizovano tržište (berzanski prospekt).

Zakon i praksa razlikuju nekoliko modela i vrsta prospekta:

• Sadržina i Rezime: Informacije moraju biti tačne, potpune, dosledne i razumljive. Obavezan deo svakog prospekta je rezime (koji nije odvojeni dokument, već sažeti uvod sa ključnim informacijama).
• Jedinstveni i Podeljeni prospekt: Prospekt može biti sačinjen kao jedan dokument ili može biti podeljen na tri dela (dokument o registraciji, dokument o hartijama od vrednosti i skraćeni prospekt).
• Osnovni prospekt: Izdaje se isključivo kod određenih (dužničkih) hartija od vrednosti. Njegova specifičnost je u tome što ne mora odmah sadržati konačne uslove ponude, čime izdavaocu omogućava sprovođenje više odvojenih emisija u određenom periodu na bazi istog dokumenta.

Postupak objava i Izuzeci

• Faze izdavanja: Da bi se hartije ponudile, izdavalac mora proći tri koraka – 1) sačiniti prospekt, 2) dobiti odobrenje od Komisije za hartije od vrednosti i 3) objaviti prospekt u novinama, štampanom obliku ili na sajtu izdavaoca/organizatora tržišta.
• Odobrenje: Komisija donosi rešenje u roku od 10 radnih dana (odnosno 20 radnih dana ako se hartije nude prvi put ili na neorganizovanom tržištu), a ukoliko rok protekne u ćutanju, zakonska je pretpostavka da prospekt nije odobren. Odobren prospekt važi 12 meseci.
• Dodatak prospektu: Ukoliko se tokom ponude uoče nove bitne činjenice, greške ili nepreciznosti, izdavalac je dužan da hitno podnese na odobrenje dodatak prospektu (uz kraći rok za odobrenje od 7 dana).
• IZUZECI (Kada prospekt NIJE obavezan): Zakon propisuje striktne situacije gde objava nije potrebna. Najvažnije su:
  1. Kada se ponuda upućuje applies isključivo kvalifikovanim investitorima.
  2. Kada je upućena licima u Srbiji čiji je broj manji od 100.
  3. Kada prag ulaganja po investitoru prelazi 50.000 evra ili kada je nominalna vrednost jedne hartije veća od 50.000 evra.
  4. Kada je ukupna vrednost ponude mala (ispod 100.000 evra za period od 12 meseci).
  5. Specifične korporativne radnje: razmena akcija iste klase, isplata dividendi u akcijama, nagrađivanje članova uprave i zaposlenih, ili ponude u postupcima statusnih promena i obaveznog preuzimanja društva.

Odgovornost za prospekt

• Karakter odgovornosti: Odgovornost za mane prospekta je vanugovorna (objektivna) – ne ispituje se krivica štetnika, ali mora postojati uzročna veza između mane prospekta i nastale štete.
• Mane prospekta: Da bi aktivirao odgovornost, prospekt mora biti ili neistinit (netačan u bitnim elementima), nepotpun (nedostaju bitne informacije) ili obmanjujući (formalno tačan, ali vizuelno ili jezički napisan tako da stvara pogrešan utisak o isplativosti).
• Subjekti odgovornosti: Za štetu solidarno odgovaraju samo društvo (izdavalac), članovi uprave, lica koja sprovode emisiju (pokrovitelj/agent), nezavisni revizori (isključivo za finansijske delove) i svako lice čija potpisana izjava garantuje istinitost u prospektu.
• Napomena: Komisija za hartije od vrednosti nikada ne odgovara za tačnost sadržine prospekta, već isključivo kontroliše njegovu formalnu potpunost.

Prava i obaveze članova/akcionara (i investitora)

• U slučaju pretrpljene štete usled mana prospekta, ulagač ima jasno zakonsko pravo na naknadu štete.
• Ukoliko izdavalac objavi dodatak prospektu zbog bitnih izmena, zakon izričito štiti investitore koji su hartije već upisali pre tog dodatka – oni imaju bezuslovno pravo da odustanu od kupovine, a rok za odustanak ne sme biti kraći od dva dana od dana objavljivanja dodatka.

Pojam/Definicija

• Emisija (izdavanje) serijskih hartija od vrednosti je složen, zakonom uređen postupak upisivanja hartija na primarnom tržištu.
• Razlika u pogledu izdavaoca: Izdavalac akcija može biti isključivo akcionarsko društvo, dok izdavalac ostalih serijskih hartija od vrednosti može biti bilo koje domaće ili strano pravno lice.

Vrste emisije i Javna ponuda

• Zakon i praksa poznaju brojne podele emisija:
  • Prema vremenu: osnivačka (za buduće društvo) i naknadna (nakon osnivanja).
  • Prema naknadi: teretne (pravilo) i besteretne/besplatne (npr. kod povećanja osnovnog kapitala iz neto imovine).
  • Prema prirodi uloga: novčane, nenovčane i mešovite.
  • Prema organizaciji: neposredne (izdavalac ih sam sprovodi) i posredne (uz učešće preuzimaoca).
• Pravno najznačajnija podela (Javna vs. Privatna emisija):
  • Javna emisija: Sprovodi se upućivanjem javne ponude. Može biti neograničena (upućena celokupnoj javnosti) ili ograničena (upućena unapred određenom krugu lica).
  • Ratio legis: Javne emisije su detaljnije i strožije uređene od privatnih zbog zaštite od većih rizika po ulagače i privredni sistem u celini.
  • Privatna (nejavna) emisija: Definiše se rezidualno – to je svaka emisija kod koje se hartije ne nude javno.
• Pravna priroda javne ponude:
  • Iako se naziva ponudom, ona u pravnom smislu nije ponuda, već predstavlja poziv na ponudu.
  • Zainteresovani ulagači (upisnici) su ti koji zapravo čine ponudu izdavaocu. Zbog toga, u slučaju upisa većeg broja hartija od onog koji je ponuđen (preupis), izdavalac nema obavezu da prihvati sve ponude i ima pravo da odbije višak.

Preuzimanje emisije Ukoliko izdavalac ne želi samostalno da organizuje emisiju, on na primarnom tržištu angažuje stručno lice – preuzimaoca (pokrovitelja) emisije. Izdavalac na ovaj način prebacuje rizik neuspeha emisije na preuzimaoca, dok ulagači dobijaju veću sigurnost jer i preuzimalac odgovara za eventualne nedostatke prospekta.

Pravilo funkcionisanja (Razlika između pokrovitelja i agenta): U našem pravu i pokrovitelj i agent moraju biti isključivo investiciona društva, ali se suštinski razlikuju po obimu obaveza:

• Pokrovitelj emisije: Ima obavezu rezultata – on garantuje uspeh javne ponude. To znači da ima izričitu obavezu da otkupi sve neprodate hartije od vrednosti ukoliko se emisija ne upiše u celosti. Bitno je naglasiti da pokrovitelj ni tada nema status ulagača, jer hartije ne kupuje radi investiranja već radi preprodaje.
• Agent emisije: Ima samo obavezu sredstva. On obavlja poslove u vezi sa ponudom kao posrednik ili zastupnik, ali nema obavezu otkupa neuplacenih (neprodatih) hartija od vrednosti.

Modaliteti pokroviteljstva

• Potpuno pokroviteljstvo: Pokrovitelj preuzima obavezu da otkupi celu emisiju (pa je preprodaje) ILI se obavezuje da otkupi apsolutno sve hartije koje ostanu neprodate na kraju roka za upis.
• Delimično pokroviteljstvo: Pokrovitelj se obavezuje da otkupi samo jedan deo neprodatih hartija do isteka roka.
• Zajedničko pokroviteljstvo: Kod velikih emisija uobičajeno je učešće više pokrovitelja (tzv. sindikat). Prema srpskom pravu (model glavnog organizatora), sva investiciona društva međusobnim ugovorom biraju glavnog pokrovitelja koji potpisuje ugovor sa izdavaocem, dok svi pokrovitelji solidarno odgovaraju izdavaocu.

Ovo ispitno pitanje podeljeno je u dve zasebne celine, s obzirom na to da se radi o različitim vrstama hartija od vrednosti.

I DEO: VARANTI

Varanti (engl. stock warrants) su korporativne, prenosive i dematerijalizovane serijske hartije od vrednosti koje glase na ime.

• Oni svom imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija (određene vrste i klase), po unapred određenoj ceni, određenog dana ili u određenom periodu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Sadržina svakog varanta mora precizno da definiše tri elementa:
  1. Broj, vrstu i klasu akcija na koje se odnosi. Varant se može odnositi i na sticanje povlašćenih akcija (što je bitna razlika u odnosu na zamenljive obveznice koje se menjaju isključivo za obične akcije).
  2. Cenu po kojoj se akcije stiču.
  3. Vremenski okvir sticanja (koji je vrlo fleksibilan i utiče na atraktivnost hartije).
• Razlika u odnosu na zamenljive obveznice: Imalac varanta nema status poverioca sa pravom na glavnicu i kamatu. Kupovinom varanta kupuje se samo pravo na sticanje akcija. U trenutku kada želi da iskoristi to pravo, imalac varanta tek tada mora da plati ulog (cenu) za akcije. S druge strane, kod zamenljivih obveznica investitor je cenu za akcije već platio samom kupovinom obveznice (dug se pretvara u ulog).

Organi društva (Upravljanje)

• Budući da varanti imaju ogroman uticaj na kapital društva, na njih se primenjuju ista pravila kao kod zamenljivih obveznica: odluku o njihovom izdavanju donosi isključivo Skupština.
• Izdavanje varanata ograničeno je raspoloživim brojem odobrenih, a neizdatih akcija, a ulog za njihovo sticanje može biti isključivo novčani.

---

II DEO: DEPOZITNE POTVRDE

Depozitne potvrde su prenosive serijske hartije od vrednosti koje simbolički predstavljaju inostrane hartije od vrednosti i prava koja iz njih proizilaze.

• One predstavljaju finansijski instrument koji omogućava domaćim ulagačima da posredno investiraju u strane hartije od vrednosti na svom, domaćem tržištu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Istorijat i Ratio legis: Ovaj instrument nastao je u SAD kako bi se domaćim investitorima omogućilo ulaganje u strane kompanije bez prolaska kroz skupe i komplikovane prekogranične procedure. One olakšavaju trgovinu, smanjuju troškove ulagačima, dok stranim izdavaocima omogućavaju pristup novom tržištu kapitala i pozitivno utiču na cenu njihovih hartija.
• Mehanizam funkcionisanja: Inostrane hartije faktički čuva domaći depozitar (u svoje ime, a za račun imaoca potvrda). Iako su ekonomski neraskidivo vezane za stranu hartiju, depozitne potvrde su u pravnom smislu potpuno odvojene i nezavisne.
• POZITIVNO PRAVO (Zakon o tržištu kapitala – ZTK): Zakon ih svrstava u prenosive hartije od vrednosti i sadrži jedno specifično (iako teorijski kritikovano) pravilo – imalac depozitne potvrde smatra se akcionarom u odnosu na akcije koje te depozitne potvrde predstavljaju.
• Vrste: U zavisnosti od učešća stranog izdavaoca, dele se na:
  1. Nesponzorisane: Izdaju se i funkcionišu bez ikakvog učešća stranog izdavaoca.
  2. Sponzorisane: Strani izdavalac aktivno učestvuje u njihovom izdavanju i sa domaćim depozitarom zaključuje poseban ugovor kojim uređuju međusobna prava i obaveze.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Imalac depozitne potvrde ne može direktno ostvarivati prava iz inostranih hartija (npr. direktno tražiti dividendu od strane kompanije).
• Sva prava ostvaruju se isključivo preko domaćeg depozitara. Na primer, ako strana kompanija isplati dividendu, domaći depozitar je prima, menja u domaću valutu i isplaćuje imaocima depozitnih potvrda srazmerno njihovom učešću.

Kompanijsko pravo posebno prepoznaje dve specifične vrste obveznica, čija je pravna sudbina u našem sistemu potpuno različita:

• Participativne obveznice: To su obveznice koje bi svojim imaocima davale pravo da, pored kamate, učestvuju i u raspodeli dobiti društva izdavaoca. U važećem srpskom pravu one su apsolutno zabranjene! Razlog za to je strogo poštovanje korporativnih pravila – pravo na dobit (dividendu) je ekskluzivno pravo isključivo akcionara, a ne poverilaca.
• Zamenljive obveznice (convertible bonds): To su posebne dužničke hartije od vrednosti koje svojim imaocima daju pravo (opciju) na zamenu u akcije izdavaoca.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Odsustvo hibridne pravne prirode: Imalac zamenljive obveznice nema nikakav hibridni status. Sve do momenta dok ne iskoristi svoje pravo na zamenu, on je isključivo poverilac društva (sa pravom na kamatu). Onog trenutka kada iskoristi pravo na zamenu, njemu prestaje svojstvo poverioca i on postaje akcionar društva. Korišćenje prava na zamenu je isključiva mogućnost, a nikako obaveza poverioca.
• Dvostruka (uvećana) vrednost: Zamenljiva obveznica ima dvostruku vrednost – vrednost same dužničke hartije plus vrednost opcije pretvaranja u akcije, te je stoga uvek vrednija od obične obveznice.
• Ratio legis (Ekonomska priroda): Izdavanje ovakvih hartija nudi investitorima „najbolje od oba sveta“. U početku dobijaju sigurnost kroz fiksnu naknadu (kamatu), a ako društvo posluje uspešno, mogu učestvovati u većoj vrednosti kompanije tako što će obveznice pretvoriti u akcije. Cena te sigurnosti koju investitori plaćaju jeste niža kamatna stopa u poređenju sa onom koju bi dobili kod običnih obveznica.
• Mehanizam zamene: Transformacija iz obveznice u akciju vrši se prostom izjavom imaoca. Zakon propisuje da ta izjava automatski zamenjuje standardne procedure upisa i uplate akcija. Praktično, investitor ne plaća cenu za akcije u trenutku zamene, jer je ta cena već plaćena inicijalnom kupovinom obveznice.

Zakonska ograničenja emisije prema ZPD S obzirom na to da su imaoci ovih obveznica „mogući akcionari“, Zakon o privrednim društvima postavlja četiri stroga imperativna ograničenja za njihovo izdavanje, koja se na ispitu moraju navesti:

1. Dozvoljena je zamena isključivo za obične akcije. Zabranjeno je izdavanje obveznica zamenljivih u povlašćene akcije.
   • Uporednopravna napomena: Naše pravo zahteva da se zamena vrši isključivo u akcije samog izdavaoca, dok pojedini strani sistemi dozvoljavaju zamenu i u akcije drugog društva unutar iste grupe kompanija.
2. Maksimalan broj zamenljivih obveznica striktno je ograničen brojem odobrenih, a neizdatih običnih akcija društva.
3. Zamenljive obveznice se smeju upisivati (plaćati) isključivo putem novčanih uloga.
4. Minimalna emisiona vrednost zamenljivih obveznica ne sme biti niža od nominalne i tržišne vrednosti akcija za koje će se menjati.

Organi društva (Upravljanje)

• Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica isključivo donosi Skupština akcionarskog društva.
• S obzirom na to da obveznice predstavljaju potencijalne akcije koje će uticati na kapital društva, logično je da ovu odluku donosi organ vlasnika.
• Skupština svojom odlukom obavezno utvrđuje tačne uslove za zamenu u obične akcije, kao i početnu emisionu vrednost obveznica.

Prava i obaveze članova/akcionara (i poverilaca) Pored samog preobražajnog prava na zamenu, zakonodavac štiti investitore (buduće akcionare) nizom korporativnih prava koja se tiču kapitala:

• Postojeći akcionari imaju pravo prečeg upisa prilikom izdavanja novih zamenljivih obveznica, kako bi mogli da zaštite svoj udeo od razvodnjavanja.
• Zakon posebno uređuje prava ovih lica u specifičnim situacijama: kada društvo stiče sopstvene zamenljive obveznice, kada dolazi do povećanja osnovnog kapitala iz neto imovine, kao i pružanje zaštite poveriocima u slučaju statusnih promena ili promene pravne forme društva.

Zajedničke karakteristike Da bismo razumeli razlike, moramo poći od toga šta im je zajedničko. I akcije i obveznice predstavljaju modalitete korporativnog finansiranja. Takođe, dele osnovne pravne atribute – obe spadaju u kategoriju serijskih hartija od vrednosti, uvek se izdaju na ime, prenosive su i dematerijalizovane (postoje samo u elektronskoj formi).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Karakter hartije: Obveznice su dužničke (obligacionopravne) hartije od vrednosti, dok su akcije korporativne hartije.
• Izdavalac (Emitent): Akcije može da emituje isključivo akcionarsko društvo, dok izdavalac obveznica može biti svako pravno lice.
• Obezbeđenje i rizik: Obveznice se mogu izdati kao obezbeđene (garantovane), čime imaocima daju konkretno sredstvo obezbeđenja, poput hipoteke. Sa druge strane, akcije su po svojoj prirodi rizičan kapital – prinosi iz akcija se akcionaru nikada ne mogu garantovati.
• Nominalna i emisiona vrednost: Zakon za akcije propisuje minimalnu nominalnu vrednost i strogo zabranjuje diskontne emisije (izdavanje ispod nominalne vrednosti). Nasuprot tome, obveznice nemaju propisanu minimalnu nominalnu vrednost i dozvoljeno ih je izdavati ispod nominalne i tržišne vrednosti.
• Zamenljivost (Konverzija): Obveznice se mogu emitovati kao zamenljive u akcije (ako poverilac želi da postane akcionar). Suprotno tome, akcije se nikada ne mogu pretvarati u obveznice niti druge serijske hartije od vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara i poverilaca Status investitora diktira njegova zakonska prava prema društvu:

• Pravni status lica: Imalac obveznice ima status poverioca prema akcionarskom društvu, dok je imalac akcije član (akcionar) društva.
• Neimovinska (upravljačka) prava: Poverilac (imalac obveznice) po pravilu nema nikakva neimovinska prava prema društvu (nema pravo učešća na Skupštini niti pravo glasa). Ova upravljačka prava su imamentna isključivo akcionarima (iako pojedine klase povlašćenih akcija mogu nositi umanjena neimovinska prava).
• Imovinska prava (Prihodi):
  • Prihod od obveznice je kamata. Potraživanje poverioca je uvek fiksno (po iznosu i roku dospeća), tako da uprava društva unapred tačno zna kada i koliko mora da isplati.
  • Prihod od akcije je dividenda. Ovaj prinos je uvek varijabilan – isplata nije zagarantovana već zavisi od toga da li je društvo te godine poslovalo sa dobitkom i da li je doneta odluka o isplati dividende.

Položaj u slučaju stečaja Razlika u pravnoj prirodi najočiglednija je u postupku stečaja, gde imaoci obveznica imaju jasan prioritet u namirenju u odnosu na akcionare.

• Imaoci obezbeđenih obveznica svrstavaju se u razlučne poverioce (imaju pravo prvenstvenog namirenja iz predmeta obezbeđenja).
• Imaoci neobezbeđenih obveznica su stečajni poverioci čija potraživanja redovno spadaju u treći isplatni red.
• Akcionari ne spadaju ni u stečajne ni u razlučne poverioce, već se smatraju rezidualnim poveriocima – oni ne dobijaju ništa, osim onog što eventualno preostane u stečajnoj masi tek nakon što se svi poverioci društva (uključujući imaoce obveznica) u celosti namire.

Obveznice (engl. bond) su dužničke, prenosive i dematerijalizovane serijske hartije od vrednosti na ime.

• One svom imaocu daju pravo da od izdavaoca (najčešće akcionarskog društva), o dospelosti, zahteva isplatu glavnice sa pripadajućom kamatom.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Pravna priroda obveznica izgrađena je na nekoliko imperativnih karakteristika koje morate znati:

• Serijske hartije od vrednosti: Budući da se izdaju u serijama i predstavljaju predmet trgovine na organizovanom tržištu kapitala, na njihovo izdavanje i promet primenjuje se Zakon o tržištu kapitala.
• Dematerijalizacija: Obveznice se u srpskom pravu izdaju isključivo u elektronskoj formi, kao elektronski zapisi u informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti.
• Isključivo na ime: Obveznice moraju da glase na ime svog imaoca. Izdavanje obveznica po naredbi ili na donosioca je u Srbiji izričito zabranjeno.
• Obligacionopravna i novčana priroda: Za razliku od akcija koje inkorporiraju korporativna (članska) prava, obveznica u sebi sadrži isključivo određeno novčano potraživanje prema izdavaocu.
  • Uporednopravna napomena: Ekonomska svrha obveznica je eksterno finansiranje društava; iako u kontinentalnoj Evropi finansiranje od strane banaka i dalje dominira, tržište obveznica dobija sve veći značaj.
• Slobodna prenosivost: Imalac obveznice ne mora da čeka rok njenog dospeća kako bi naplatio potraživanje, već je zbog svojstva prenosivosti može slobodno prodati na organizovanom tržištu.
• Rok dospeća: Potraživanje iz obveznice dospeva po isteku određenog roka. Iako se obveznice u praksi najčešće izdaju kao dugoročne hartije od vrednosti (sa rokom dospeća preko godinu dana), pozitivno pravo ne postavlja ograničenja, pa one mogu biti kratkoročne, srednjoročne ili dugoročne.

Finansijski mehanizmi Novčano potraživanje imaoca obveznice prema društvu (izdavaocu) sastoji se iz dva nezavisna dela: glavnice i kamate. Prava se razlikuju u zavisnosti od vrste obveznice.

• Glavnica i kamata:
  • Glavnica predstavlja uloženi iznos novca (koji je imalac platio izdavaocu) i najčešće se izjednačava sa nominalnom vrednošću obveznice.
  • Kamata predstavlja zaradu imaoca. Ona je po pravilu fiksna, ali može biti i promenljiva.
  • Ratio legis: Promenljiva kamatna stopa razvila se iz potrebe da se imaoci obveznica finansijski zaštite od rizika inflacije.
• Vrste obveznica prema načinu obračuna kamate:
  1. Kamatne obveznice: Kupuju se po njihovoj nominalnoj vrednosti (koja predstavlja glavnicu). Od trenutka kupovine do dana dospeća na taj iznos teče kamata. O dospelosti, imalac ima pravo da zahteva isplatu nominalne vrednosti obveznice zajedno sa dodatnom, pripadajućom kamatom.
  2. Diskontne (odbitne) obveznice: Kupuju se sa popustom, što znači da je iznos glavnice (cena koju kupac plaća) niži od nominalne vrednosti obveznice. U momentu dospeća, imalac ima pravo da zahteva isplatu pune nominalne vrednosti. Kod ovih obveznica, kamata se ne obračunava odvojeno, već je integrisana u nominalnu vrednost (razlika između nižeg plaćenog iznosa pri kupovini i punog iznosa isplaćenog o dospelosti predstavlja kamatu).

Pojam/Definicija

• Suvlasništvo na akciji: Zakon dozvoljava situaciju u kojoj više lica zajednički ima svojstvo vlasnika na jednoj istoj akciji (suvlasnici akcije). Suvlasništvo može nastati u momentu osnivanja ili naknadno (nasleđivanjem, ugovorom).
• Podela akcija: Način reorganizacije osnovnog kapitala kojim se povećava broj akcija, tako što se svaka akcija jedne klase deli na dve ili više akcija iste klase.
• Spajanje akcija: Postupak suprotan podeli, u kojem se dve ili više akcija spajaju u jednu akciju u okviru iste klase, čime se smanjuje ukupan broj akcija.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Princip nedeljivosti akcije: Kod suvlasništva, pluralitet lica ne dovodi do pluraliteta članstva – iz jedne akcije uvek proizilazi isključivo jedan članski odnos prema društvu i suvlasnici se tretiraju kao jedan akcionar.
• Odnos suvlasnika i društva: Zakon o privrednim društvima (ZPD) reguliše isključivo eksterni odnos (suvlasnika prema društvu) kako bi zaštitio društvo od otežanog funkcionisanja, dok interni odnos između samih suvlasnika rešavaju opšta pravila imovinskog prava.
• Status kapitala pri reorganizaciji: Prilikom donošenja odluke o podeli akcija dolazi do smanjenja nominalne (ili računovodstvene) vrednosti pojedinačne akcije, dok se pri spajanju ona povećava. Ključno je zapamtiti da se i podela i spajanje vrše bez promene ukupne vrednosti osnovnog kapitala društva.
• Ratio legis: Podela akcija se u praksi vrši radi povećanja likvidnosti na tržištu (jeftinije akcije su dostupnije malim investitorima), dok je osnovni motiv za spajanje akcija sprečavanje delistiranja (isključenja) sa berze usled velikog pada vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Prava i obaveze suvlasnika:
  • Zajednički punomoćnik: Neimovinska prava (poput prava glasa) suvlasnici smeju da ostvaruju isključivo preko zajedničkog punomoćnika, čiji se identitet mora prijaviti društvu i upisati u Centralni registar hartija od vrednosti. On se određuje sporazumom svih suvlasnika uz overu potpisa.
  • Zabrana glasanja: Sve dok se zajednički punomoćnik ne upiše u Centralni registar, akcija na kojoj postoji suvlasništvo ne daje pravo glasa i apsolutno se ne računa u kvorum Skupštine. Imovinska prava (dividenda) mogu se vršiti preko punomoćnika ili zajednički.
  • Ukoliko punomoćnik nije imenovan, društvo zakonski može punovažno da preduzima pravne radnje samo prema jednom suvlasniku sa pravnim dejstvom prema svima.
  • Solidarna odgovornost: Za sve obaveze koje proizilaze iz same akcije (npr. obaveza uplate neuplaćenog uloga), svi suvlasnici odgovaraju društvu solidarno, pri čemu onaj ko obavezu ispuni ima pravo srazmernog regresa od ostalih.
• Prava akcionara usled podele i spajanja (Delovi akcije):
  • Ukoliko matematički rezultat podele ili spajanja dovede do toga da akcionar ne dobije ceo broj akcija (npr. sleduje mu 2,5 akcije), on ima dva zakonska prava u odnosu na taj ostatak:
    1. Pravo na dokup nedostajućeg dela do jedne cele akcije.
    2. Pravo na isplatu od strane društva za taj preostali deo.
  • Oba prava prekludiraju u kratkom roku i moraju se ostvariti podnošenjem zahteva društvu u roku od 30 dana od donošenja odluke.
  • Izuzetak: Ako korišćenjem ovih prava dođe do minimalnog povećanja ili smanjenja osnovnog kapitala koje ne prelazi 1%, ne sprovodi se složeni postupak promene osnovnog kapitala, već se samo obavlja registracija.
  • Zaštita poverilaca: Ako društvo ima izdate zamenljive finansijske instrumente, odluka o podeli/spajanju ih ne sme oštetiti, a u suprotnom oni stiču pravo da tužbom traže poništaj odluke u roku od 30 dana.

Akcije u srpskom pravu mogu imati različite vrste vrednosti u zavisnosti od pravnog konteksta – od trenutka osnivanja, preko prometa na tržištu hartija od vrednosti, do procene u statusnim sporovima i bilansima.

• Uporednopravna napomena: Za razliku od nekih stranih sistema, srpsko pravo ne poznaje tzv. prave akcije bez nominalne vrednosti (gde bi akcija predstavljala isključivo procenat vrednosti društva), već svaka akcija mora imati svoju unapred određenu vrednost.

Zakon razlikuje pet različitih vrednosti akcija:

• 1. Nominalna (odnosno računovodstvena) vrednost
  • Ovo je vrednost izražena na samoj akciji ili se dobija deljenjem računovodstvene vrednosti osnovnog kapitala sa brojem izdatih akcija.
  • Sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost.
  • ZPD minimum: Nominalna vrednost obične akcije ne može biti niža od 100 dinara, dok povlašćene akcije ne smeju imati nižu nominalnu vrednost od običnih akcija tog istog društva.
• 2. Tržišna vrednost
  • Zakon je definiše kao ponderisanu prosečnu cenu ostvarenu na organizovanom tržištu u periodu od šest meseci pre donošenja odluke kojom se vrednost utvrđuje.
  • Uslovi: Da bi se ova vrednost legalno priznala, promet na berzi u tih 6 meseci mora biti bar 0,5% od ukupnog broja akcija te klase, a trgovina se morala odvijati više od 1/3 trgovačkih dana u svakom mesecu. Tržišnu vrednost nemaju nejavna AD.
  • Ratio legis: Strogi uslovi i uzimanje proseka uvedeni su radi sprečavanja manipulacija i namernog „pumpanja“ cena na plitkom i nerazvijenom domaćem tržištu.
• 3. Procenjena vrednost
  • Dobija se primenom metoda proцене kapitala (najčešće metod diskontovanih novčanih tokova, usmeren na procenu budućih dividendi).
  • Primenjuje se samo kada zakon to izričito nalaže, ili u situacijama kada se tržišna vrednost ne može utvrditi (npr. izdavanje nove klase akcija, kod nejavnih društava ili kada se ne ispune zakonski uslovi obima prometa na berzi).
• 4. Emisiona vrednost
  • To je vrednost po kojoj se akcije prodaju na primarnom tržištu prilikom izdavanja.
  • Imperativno pravilo ZPD-a: Apsolutno su zabranjene diskontne emisije! Emisiona vrednost ne sme nikada biti niža od nominalne (odnosno računovodstvene) vrednosti. Dozvoljene su samo paritetne i premijske emisije.
  • Kao dodatno pravilo, emisiona cena ne može biti niža ni od tržišne vrednosti, osim u slučaju javne ponude kojom se društvo „otvara“ (postaje javno).
• 5. Knjigovodstvena vrednost
  • Ovo je računovodstvena kategorija koja se utvrđuje tako što se vrednost neto imovine (ukupna imovina minus ukupne obaveze društva) podeli sa ukupnim brojem akcija.

Organi društva (Upravljanje)

• Odluku o izdavanju novih akcija, pa samim tim i utvrđivanje emisione vrednosti, po pravilu donosi Skupština akcionara.
• Izuzetno, Skupština može odlukom utvrditi samo raspon cene, a ovlastiti organ uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) da utvrdi tačnu i konkretnu emisionu cenu u okviru tog raspona.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Pravo preče kupovine: Prilikom novih emisija, društvo može ponuditi postojećim akcionarima koji koriste pravo prečeg upisa akcija popust od najviše 10% na emisionu cenu. Međutim, ni ovaj popust ne sme oboriti cenu ispod nominalne vrednosti.
• Prava nesaglasnih akcionara: Kada akcionari koriste svoje pravo da napuste društvo, za određivanje iznosa naknade koja im se isplaćuje, po pravilu se koristi procenjena vrednost.

Pored standardne podele na obične i povlašćene, praksa je razvila i specifične kategorije akcija koje svojim imaocima daju posebna prava ili obaveze. S obzirom na to da one često odstupaju od osnovnih načela korporativnog upravljanja, domaće zakonodavstvo mnoge od njih restriktivno uređuje ili potpuno zabranjuje.

Uporedno vs. Pozitivno pravo Uporednopravna napomena: Strana zakonodavstva poznaju niz akcija kojima se menja odnos kapitala i glasačke moći, međutim, zbog imperativnosti principa „jedna akcija – jedan glas“ i zaštite akcionara, u srpskom pravu su izričito zabranjene sledeće kategorije:

• Pluralne akcije (daju više glasova nego što je srazmerno učešću u kapitalu).
• Akcije za imenovanje uprave (pravo da imalac samostalno bira direktore).
• Neglasačke akcije (obične akcije bez prava glasa).
• Akcije za lojalnost (obične akcije koje daju dodatne glasove dugogodišnjim akcionarima).
• Zlatne akcije: Izdaju se u postupku privatizacije i daju državi privilegovana prava (veto, kontrola). Ratio legis: Zadržavanje državnog uticaja u delatnostima od opšteg interesa. Prema ZPD-u one su posredno zabranjene, ali ih drugi (lex specialis) zakoni mogu dozvoliti u svom domenu.

Specifične akcije u POZITIVNOM PRAVU ZPD prepoznaje i reguliše sledeće specifične kategorije akcija na koje morate obratiti posebnu pažnju na ispitu:

• Otkupljive akcije
  • To su akcije koje daju društvu pravo (i obavezu akcionaru) da ih otkupi, ili daju akcionaru pravo da zahteva od društva da ih kupi.
  • POZITIVNO PRAVO: U Srbiji se isključivo povlašćene akcije mogu izdati kao otkupljive.
  • Uslovi za otkup: Da bi društvo otkupilo ove akcije, one moraju biti u celosti uplaćene, isplata se vrši isključivo iz namenskih rezervi, a moraju se poštovati i stroga pravila o ograničenju plaćanja akcionarima.
• Garancijske akcije
  • To su akcije koje se daju članovima uprave kao specifičan vid naknade.
  • Ratio legis: Podsticanje razvoja menadžerskog akcionarstva – menadžeri se stimulišu da rade na dugoročnom rastu vrednosti društva jer time direktno utiču na sopstvenu zaradu.
  • Karakteriše ih privremena zabrana prenosa (najčešće 3 do 5 godina), čime se uprava vezuje za dugoročne interese kompanije, a sticanje može zavisiti i od posebnih uslova (npr. ostvareni poslovni učinak).
• Delimično uplaćene akcije
  • Ovo su obične akcije kod kojih akcionar još uvek nije u celosti izmirio svoju obavezu uplate/unosa uloga.
  • Pravilo srazmernosti: Prava iz ovih akcija (npr. dividenda, glas) ostvaruju se isključivo srazmerno uplaćenom ulogu (ako statut ne kaže drugačije).
  • Zakonska ograničenja prava: Akcionari ne mogu da koriste pravo preče kupovine (upisa) dok ne uplate ulog u celosti. Dodatno, ako je u pitanju javno akcionarsko društvo, strogo im je zabranjeno da ostaruju pravo glasa i da raspolažu akcijama pre konačne uplate.

Organi društva (Upravljanje)

• Odobrene (neizdate) akcije: Ovo je kategorija akcija koje je Skupština društva već odobrila (vezano za institut odobrenog kapitala), ali koje još uvek nisu faktički izdate (emitovane) trećim licima. Uprava naknadno donosi odluku o njihovom izdavanju u skladu sa ovlašćenjima.

Osnovna podela akcija vrši se na vrste, dok se unutar iste vrste akcije mogu deliti na klase. Zakon o privrednim društvima (ZPD) dozvoljava izdavanje samo dve vrste akcija:

1. Obične (redovne) akcije
2. Povlašćene (privilegovane, preferencijalne) akcije

Pravilo funkcionisanja: Sve akcije iste klase uvek daju potpuno istovetna prava svojim imaocima.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Obične akcije: Daju uobičajena, standardna zakonska prava i uvek se pretpostavljaju.
  • Svako akcionarsko društvo mora imati makar jednu običnu akciju.
  • Sve obične akcije čine isključivo jednu klasu.
  • Apsolutno je zabranjeno izdavanje zamenljivih običnih akcija (ne mogu se pretvarati u povlašćene akcije).
• Povlašćene akcije: Za razliku od običnih, društvo može izdavati više klasa povlašćenih akcija. One predstavljaju specifičan kompromis – ovim akcijama su naglašena imovinska prava (kroz određene privilegije), ali su im umanjena neimovinska prava (najčešće nemaju pravo glasa).
  • Ratio legis: Izdavanje povlašćenih akcija omogućava društvu da prikupi dodatni kapital od investitora koje zanima isključivo siguran i brz finansijski prinos, a ne upravljanje društvom, čime se štiti kontrola postojećih običnih akcionara.
• Zakonska ograničenja emisije (POZITIVNO PRAVO): ZPD propisuje dva izuzetno važna imperativna ograničenja za izdavanje povlašćenih akcija:
  1. Ukupna nominalna vrednost svih povlašćenih akcija ne sme preći 50% osnovnog kapitala društva.
  2. Povlašćene akcije se mogu izdavati isključivo za novčani ulog (nenovčani ulozi nisu dozvoljeni).

Osnivanje i akti

• Da li će društvo izdavati povlašćene akcije i kakva će tačno prava one nositi, stvar je slobodne procene društva. Međutim, svi uslovi, privilegije, i ograničenja moraju biti strogo i precizno definisani statutom i/ili odlukom o izdavanju akcija. U suprotnom, važe zakonske pretpostavke.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Prava iz običnih akcija: Obezbeđuju pravo glasa u skupštini, pravo na isplatu dividende i pravo na učešće u likvidacionom višku (nakon namirenja povlašćenih akcionara).
• Privilegovana prava iz povlašćenih akcija:
  1. Pravo na prioritetnu isplatu dividende.
  2. Pravo na prioritetnu isplatu iz likvidacionog ili stečajnog viška.
  3. Pravo pretvaranja (zamene) u obične ili drugu klasu povlašćenih akcija.
  4. Pravo prodaje (otkupa) tih akcija samom društvu.
• Kategorizacija povlašćenih akcija (prema vrsti privilegije):
  • U pogledu dividende: Nekumulativne (pravo na dividendu samo ako ima dobiti u toj godini – ovo se pretpostavlja), kumulativne (neispunjena dividenda se prenosi i kumulira za naredne godine) i delimično kumulativne.
  • U pogledu ostatka dobiti: Proste (neparticipativne) (dobijaju samo svoju prioritetnu dividendu) i participativne (nakon prioritetne dividende, učestvuju u podeli ostatka dobiti ravnopravno sa običnim akcijama).
  • U pogledu zamene i otkupa: Zamenljive / nezamenljive (zakonska pretpostavka je da su nezamenljive) i otkupljive / neotkupljive (otkupljivost se nikada ne pretpostavlja, mora biti ugovorena).

Pravo glasa

• Osnovno pravilo: Povlašćene akcije su po prirodi neglasačke akcije (akcionar ima pravo da prisustvuje Skupštini i bude informisan, ali ne i da glasa).
• IZUZECI (Kada povlašćeni akcionari dobijaju pravo glasa):
  1. Glasanje po klasama: Imaju pravo glasa (jedan glas po akciji) kada Skupština donosi odluku kojom se ukidaju, menjaju ili umanjuju prava te specifične klase (npr. izdavanje nove klase sa jačim pravima). Odluka ne može proći bez njihove većine unutar te klase.
  2. Glasanje sa imaocima običnih akcija (ako statut dozvoljava, u 2 slučaja):
     • Kada povlašćena akcija ima pravo zamene za običnu (imaju onoliko glasova koliko bi imali da su ih već zamenili).
     • Kada im nije isplaćena deklarisana dividenda (dobijaju pravo glasa srazmerno svom učešću u osnovnom kapitalu, dok im se dividenda ne isplati).

Pojam/DefinicijaAkcije su dematerijalizovane i prenosive serijske hartije od vrednosti na ime koje izdaje akcionarsko društvo.

• One predstavljaju deo osnovnog kapitala društva i svojim imaocima daju nedeljiva članska prava i obaveze.

Pravnu prirodu i funkcionisanje akcija dekonstruišemo kroz nekoliko ključnih karakteristika:

• Finansijski instrumenti: Akcije pripadaju široj kategoriji prenosivih serijskih hartija od vrednosti, što znači da se njima može trgovati na tržištu kapitala.
• Dematerijalizacija: Prema važećem srpskom pravu, akcije isključivo postoje u elektronskoj formi, odnosno kao elektronski zapisi u informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti. Iz ugla stvarnog prava, akcije se tretiraju kao bestelesna dobra na koja se primenjuje režim pokretnih i zamenljivih stvari.
• Isključivo na ime: Kao direktna posledica dematerijalizacije, sve akcije u Srbiji obavezno glase na ime zakonskog imaoca.
  • Uporednopravna napomena: Akcije po naredbi i na donosioca su u našem pravnom sistemu izričito zabranjene, iako su nekada tradicionalno postojale.
• Deo osnovnog kapitala: Osnovni kapital društva predstavlja zbir nominalnih (ili računovodstvenih) vrednosti svih izdatih akcija (zbog čega se često nazivaju i „deonice“). Svaka akcija izražava alikvotan (srazmeran) deo osnovnog kapitala.
• Nedeljivost akcije: Ova osobina manifestuje se kroz dva aspekta:
  • Nominalna nedeljivost: Zadata vrednost jedne akcije se ne može prosto deliti na manje delove (npr. podeliti jednu akciju od 5.000 RSD na pet od 1.000 RSD), osim u strogo propisanom statusnom postupku podele ili spajanja akcija.
  • Sadržinska nedeljivost: Sva prava i obaveze iz jedne akcije čine jedinstvenu celinu. Pojedinačna prava (npr. pravo glasa) ne mogu se odvajati i samostalno prenositi bez prenošenja samog članstva. Ukoliko postoji više vlasnika na jednoj akciji (suvlasnici akcije), oni svoja prava mogu ostvarivati isključivo zajedno, preko zajedničkog punomoćnika.
• Slobodna prenosivost: Sloboda prenosa akcija trećim licima je suština akcionarstva. Ograničavanje prenosa protivi se prirodi ove forme, jer je upravo prodaja akcija jedini redovni način da akcionar napusti društvo.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Sticanjem akcije, lice stiče specifično svojstvo – svojstvo člana (akcionara).
• Iz akcije proizilaze imovinska i neimovinska prava, dok se kao najvažnija obaveza izdvaja obaveza unošenja ugovorenog uloga u društvo.
• Ravnopravnost: Sve obične akcije daju potpuno ista prava i obaveze. Međutim, ukoliko društvo emituje i povlašćene akcije, dolazi do odstupanja od potpune jednakosti, jer povlašćene akcije daju drugačija prava, a ni sve povlašćene akcije ne moraju uvek davati identična prava.
• Ekonomska priroda ulaganja: Ulog koji akcionar plati za akciju predstavlja bespovratno ulaganje. Društvo dobija kapital i nema nikakvu obavezu njegovog vraćanja (za razliku od npr. izdavanja obveznica).
  • Ratio legis / Rizici: Iako je ovo izuzetno povoljno za društvo, izdavanje novih akcija nosi rizik razvodnjavanja kapital-učešća za postojeće akcionare (njihov procenat učešća i moći opada), zbog čega se takve odluke u Skupštini donose sa posebnim oprezom.