Pravnik

Pojam/Definicija

• Suvlasništvo na akciji: Zakon dozvoljava situaciju u kojoj više lica zajednički ima svojstvo vlasnika na jednoj istoj akciji (suvlasnici akcije). Suvlasništvo može nastati u momentu osnivanja ili naknadno (nasleđivanjem, ugovorom).
• Podela akcija: Način reorganizacije osnovnog kapitala kojim se povećava broj akcija, tako što se svaka akcija jedne klase deli na dve ili više akcija iste klase.
• Spajanje akcija: Postupak suprotan podeli, u kojem se dve ili više akcija spajaju u jednu akciju u okviru iste klase, čime se smanjuje ukupan broj akcija.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Princip nedeljivosti akcije: Kod suvlasništva, pluralitet lica ne dovodi do pluraliteta članstva – iz jedne akcije uvek proizilazi isključivo jedan članski odnos prema društvu i suvlasnici se tretiraju kao jedan akcionar.
• Odnos suvlasnika i društva: Zakon o privrednim društvima (ZPD) reguliše isključivo eksterni odnos (suvlasnika prema društvu) kako bi zaštitio društvo od otežanog funkcionisanja, dok interni odnos između samih suvlasnika rešavaju opšta pravila imovinskog prava.
• Status kapitala pri reorganizaciji: Prilikom donošenja odluke o podeli akcija dolazi do smanjenja nominalne (ili računovodstvene) vrednosti pojedinačne akcije, dok se pri spajanju ona povećava. Ključno je zapamtiti da se i podela i spajanje vrše bez promene ukupne vrednosti osnovnog kapitala društva.
• Ratio legis: Podela akcija se u praksi vrši radi povećanja likvidnosti na tržištu (jeftinije akcije su dostupnije malim investitorima), dok je osnovni motiv za spajanje akcija sprečavanje delistiranja (isključenja) sa berze usled velikog pada vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Prava i obaveze suvlasnika:
  • Zajednički punomoćnik: Neimovinska prava (poput prava glasa) suvlasnici smeju da ostvaruju isključivo preko zajedničkog punomoćnika, čiji se identitet mora prijaviti društvu i upisati u Centralni registar hartija od vrednosti. On se određuje sporazumom svih suvlasnika uz overu potpisa.
  • Zabrana glasanja: Sve dok se zajednički punomoćnik ne upiše u Centralni registar, akcija na kojoj postoji suvlasništvo ne daje pravo glasa i apsolutno se ne računa u kvorum Skupštine. Imovinska prava (dividenda) mogu se vršiti preko punomoćnika ili zajednički.
  • Ukoliko punomoćnik nije imenovan, društvo zakonski može punovažno da preduzima pravne radnje samo prema jednom suvlasniku sa pravnim dejstvom prema svima.
  • Solidarna odgovornost: Za sve obaveze koje proizilaze iz same akcije (npr. obaveza uplate neuplaćenog uloga), svi suvlasnici odgovaraju društvu solidarno, pri čemu onaj ko obavezu ispuni ima pravo srazmernog regresa od ostalih.
• Prava akcionara usled podele i spajanja (Delovi akcije):
  • Ukoliko matematički rezultat podele ili spajanja dovede do toga da akcionar ne dobije ceo broj akcija (npr. sleduje mu 2,5 akcije), on ima dva zakonska prava u odnosu na taj ostatak:
    1. Pravo na dokup nedostajućeg dela do jedne cele akcije.
    2. Pravo na isplatu od strane društva za taj preostali deo.
  • Oba prava prekludiraju u kratkom roku i moraju se ostvariti podnošenjem zahteva društvu u roku od 30 dana od donošenja odluke.
  • Izuzetak: Ako korišćenjem ovih prava dođe do minimalnog povećanja ili smanjenja osnovnog kapitala koje ne prelazi 1%, ne sprovodi se složeni postupak promene osnovnog kapitala, već se samo obavlja registracija.
  • Zaštita poverilaca: Ako društvo ima izdate zamenljive finansijske instrumente, odluka o podeli/spajanju ih ne sme oštetiti, a u suprotnom oni stiču pravo da tužbom traže poništaj odluke u roku od 30 dana.