Kategorija: Krivičnoprocesne radnje

Dostavljanje pismena

13. jula 2026.

Dostavne radnje su zakonom uređene procesne aktivnosti koje obuhvataju dostavljanje pismena i poziva.

  • Svrha dostavljanja: Predaja pismena na način utvrđen Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) određenim licima, čime se omogućava da se subjekti kojima se ona upućuju oficijelno upoznaju sa njihovim sadržajem. Od momenta prijema pismena, subjekti mogu iskoristiti određene pravne mogućnosti, počinju da teku zakonom utvrđeni rokovi i nastupaju druge procesne posledice.
  • Pojam pismena: Predstavlja opšti krivičnoprocesni pojam koji obuhvata sudske odluke, pozive, optužne akte, kao i druge dokumente u pisanom obliku.

NAČINI I POSREDNICI DOSTAVLJANJA

  • Pravilo (Redovni posrednici): Pismena se dostavljaju posredstvom:
    • Službenog lica organa postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa;
    • Pošte ili druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena;
    • Organa lokalne samouprave;
    • Zamolnim putem preko drugog državnog organa;
    • Telekomunikacionim ili elektronskim putem.
  • Izuzetak: Dostavljanje se izuzetno može izvršiti i posredstvom policije.

POSEBNA PRAVILA ZA DOSTAVLJANJE POZIVA

Zakonik predviđa specifične modalitete za dostavljanje poziva za glavni pretres ili drugih poziva organa postupka:

  • Usmeno saopštavanje poziva: Poziv se može usmeno saopštiti licu koje se već nalazi pred organom postupka, uz obavezno upozorenje na posledice nedolaska.
    • Verifikacija: Usmeni poziv i dato upozorenje unose se u zapisnik koji pozvano lice potpisuje (osim ako je to već zabeleženo u zapisniku o glavnom pretresu), čime se smatra da je dostavljanje izvršeno.
  • Dostavljanje isticanjem: Poziv se može dostaviti isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka.
    • Momenat izvršenja: Smatra se izvršenim protekom roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli ili internet stranici.
  • Dostavljanje uz saglasnost lica: Uz izričitu saglasnost primaoca, poziv se može dostaviti:
    • Preko punomoćnika za prijem pismena;
    • Putem poštanskog faha;
    • Putem elektronske pošte.
    • Momenat izvršenja: Smatra se izvršenim od dana prijema potvrde da je poziv predat punomoćniku, poštanskom fahu, odnosno uspešno dostavljen elektronskim putem.

REDOVNA DOSTAVA PISMENA: NEPOSREDNO I POSREDNO DOSTAVLJANJE

  • Neposredna predaja (Opšte pravilo): Pismeno se dostavlja neposrednom predajom licu kome je upućeno, i to obavezno u zatvorenom omotu.
  • Posredna predaja (Kada se primalac ne zatekne): Ukoliko se lice ne zatekne na mestu gde se dostavljanje ima izvršiti, primenjuju se posebna pravila u zavisnosti od kategorije lica koja primaju pismeno:

1. Lica koja su dužna da prime pismeno

Ukoliko se primalac ne zatekne, pismeno se predaje ovim licima i dostava se smatra izvršenom:

  • Punoletni član domaćinstva: Ako se dostava vrši u stanu.
  • Lice ovlašćeno za prijem pošte: Ako se dostava vrši na radnom mestu.

Lica koja mogu da prime pismeno (ali nisu dužna)

Ako se član domaćinstva ili lice ovlašćeno za prijem pošte ne zateknu, pismeno se može predati sledećim licima, ali isključivo uz njihov pristanak:

  • Portir, sused ili predsednik kućnog saveta (odnosno skupštine stanara) – kod dostave u stanu.
  • Drugo lice zaposleno na istom mestu – kod dostave na radnom mestu.

PROCESNE SITUACIJE KOD SMETNJI I ODBIJANJA PRIJEMA

1. Odbijanje prijema od strane lica koja nisu dužna da prime pismeno

  • Ako portir, sused ili zaposleni na radnom mestu odbiju da prime pismeno, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se ono istaknuti na oglasnoj tabli suda i po mogućnosti na internet stranici organa postupka.
  • Pravna posledica: Dostavljanje se smatra izvršenim protekom roka od osam dana od dana isticanja.

2. Odbijanje prijema od strane primaoca ili lica dužnog da primi pismeno

  • Kada lice kome je pismeno upućeno, ili punoletni član domaćinstva, odnosno lice ovlašćeno za prijem pošte na radnom mestu, odbije da primi pismeno:
    1. Dostavljač će na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja.
    2. Pismeno će se ostaviti u stanu tog lica ili u prostoriji gde je zaposleno.
  • Pravna posledica: Ovim radnjama dostavljanje se smatra uredno izvršenim.

3. Apsolutna nemogućnost dostavljanja (Nezateknuto lice)

  • Ako se na mestu dostavljanja uopšte ne zatekne niko ko je po zakonu dužan da primi pismeno, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda i po mogućnosti na internet stranici organa postupka.
  • Pravna posledica: Smatra se izvršenim protekom osam dana od dana isticanja.

VERIFIKACIJA DOSTAVLJANJA (DOKAZIVANJE PRIJEMA)

  • Dostavnica (Povratnica): Potvrda o izvršenom dostavljanju koju obavezno potpisuju i primalac i dostavljač. Primalac na njoj upisuje tačan dan prijema.
  • Nepismeno lice ili lice koje ne može da se potpiše: Dostavljač će na dostavnici sam potpisati primaoca, uneti dan prijema i obavezno staviti napomenu o razlogu zašto je potpisao primaoca.
  • Odbijanje potpisivanja dostavnice: Ako primalac primi pismeno, ali odbije da potpiše dostavnicu, dostavljač će to zabeležiti na potvrdnici i naznačiti dan predaje, čime se smatra da je dostava izvršena.
  • Potvrda kod dostavljanja u poštanski fah: Predstavlja dokument overen od strane pošte o tačnom danu i času kada je pismeno predato u poštanski fah.
  • Potvrda kod elektronskog dostavljanja: Predstavlja odštampani elektronski zapis koji sadrži dan i čas kada je uređaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je pismeno poslato primaocu, naziv pošiljaoca, naziv primaoca i tačan naziv pismena.

POSEBNI NAČINI I POSEBNA PRAVILA DOSTAVLJANJA

1. Dostavljanje preko drugog učesnika u postupku

  • Uslovi: Pismena se do završetka glavnog pretresa mogu dostavljati preko drugog učesnika u postupku koji pristane da ih preda, ukoliko organ postupka proceni da će dostavljanje tako biti uspešno izvršeno.
  • Apsolutno isključenje: Ovaj način dostavljanja je izričito isključen u odnosu na okrivljenog.
  • Obaveštavanje telegramom ili telefonom: Učesnik u postupku, a izuzetno i okrivljeni (ako postoji opasnost od odlaganja), može se obavestiti telegramom ili telefonom o pozivu za glavni pretres, drugom pozivu ili o odluci o odlaganju pretresa/drugih radnji.
  • Procedura i nastupanje posledica: O ovakvom dostavljanju sastavlja se službena beleška u spisu. Zakonske posledice propuštanja roka (nakon ovakve dostave) nastupaju samo ako je lice prethodno bilo upozoreno na te posledice.

2. Posebni indirektni načini dostavljanja okrivljenom

  • Nemogućnost dostavljanja na prijavljenu adresu: Ako se pismeno ne može dostaviti na adresu koju je okrivljeni prijavio organu postupka, dostavljač ostavlja obaveštenje da će se ono istaknuti na oglasnoj tabli i po mogućnosti na internet stranici organa postupka. Dostava se smatra izvršenom protekom roka od osam dana od dana isticanja.
  • Dostavljanje preko branioca: Ako je okrivljeni punomoćjem ovlastio branioca za prijem pismena od kojih teče rok za izjavljivanje pravnog leka, dostavljanje se smatra izvršenim samim činom predaje pismena advokatskoj kancelariji branioca.
  • Izuzetak kod sankcije lišenja slobode: Ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izrečena kazna lišenja slobode, a dostavljanje na prijavljenu adresu je nemoguće:
    1. Sud mu postavlja branioca po službenoj dužnosti (koji ostaje na dužnosti dok okrivljeni ne javi novu adresu).
    2. Postavljenom braniocu se određuje rok za upoznavanje sa spisima koji ne može biti kraći od tri dana.
    3. Nakon proteka tog roka, presuda se dostavlja braniocu i postupak se nastavlja.

3. Dostavljanje ovlašćenom tužiocu

  • Javni tužilac:
    • Dostavljanje se vrši predajom pisarnici javnog tužilaštva.
    • Kao dan dostavljanja (od kog teku rokovi za pravni lek) računa se dan predaje pismena pisarnici.
    • Uvid u spise: Sud javnom tužiocu na njegov zahtev dostavlja krivični spis na razmatranje. Ako teče rok za pravni lek ili to nalažu drugi interesi postupka, sud može odrediti rok u kome javni tužilac mora vratiti spis.
  • Neoficijelni tužioci (Oštećeni kao tužilac, privatni tužilac):
    • Ako imaju punomoćnika, sva pismena se dostavljaju isključivo punomoćniku. Ukoliko ih ima više, dostavlja se samo jednom od njih. Isto pravilo važi i za oštećenog koji ima punomoćnika.

4. Dostavljanje licima u posebnom statusu ili u posebnom položaju

  • Pripadnici strogo hijerarhijskih struktura (Vojska, policija, BIA, VBA, VOA, služba obezbeđenja zavoda, zaposleni u rečnom i vazdušnom saobraćaju): Pismena se dostavljaju posredstvom njihove komande, neposrednog starešine ili rukovodioca, odnosno sedišta pravnog lica.
  • Lica lišena slobode: Pismena se dostavljaju posredstvom zavoda (zatvora/pritvora) u kome su smešteni.
  • Lica sa diplomatskim imunitetom: Dostavljanje se vrši posredstvom ministarstva nadležnog za spoljne poslove (osim ako je potvrđenim međunarodnim ugovorom drugačije predviđeno).
  • Zaštićeni svedoci i lica u programu zaštite: Pismena se dostavljaju preko jedinice za zaštitu.

5. Dostavljanje učesniku postupka koji je u inostranstvu

  • Opšte pravilo: Ako se lice nalazi na poznatoj adresi u inostranstvu, dostavljanje se vrši u skladu sa odredbama posebnog zakona (osim ako je to pitanje uređeno potvrđenim međunarodnim ugovorom).
  • Obaveza postavljanja punomoćnika za prijem: Uz pismeno koje se šalje okrivljenom u inostranstvo, organ postupka mu može naložiti da u određenom roku postavi punomoćnika za prijem pismena u Republici Srbiji, uz izričito upozorenje na posledice ukoliko to ne učini.
  • Posledica propuštanja: Ako okrivljeni u inostranstvu sa poznatom adresom ne postavi takvog punomoćnika, organ postupka će mu svojom odlukom sam postaviti punomoćnika, te se od tog trenutka svako dostavljanje postavljenom punomoćniku smatra izvršenim dostavljanjem samom okrivljenom.

Pojam i vrste odluka u krivičnom postupku

13. jula 2026.

Radnje odlučivanja su specifične krivičnoprocesne aktivnosti iz kojih direktno proističu odluke koje se donose tokom krivičnog postupka.

  • Pojam sudske odluke: Predstavlja formalizovani i procesno uobličeni stav nadležnog ili ovlašćenog organa povodom određenog procesnog pitanja ili konkretnog zahteva koji je podnela stranka odnosno drugi učesnik u postupku.

SISTEMATIZACIJA VRSTA ODLUKA

U krivičnom postupku odluke se donose isključivo u tri zakonski predviđena oblika:

  1. Presuda: Odluka koju po zakonu može doneti isključivo sud.
  2. Rešenje: Odluka koju donosi sud, ali je mogu donositi i drugi organi koji učestvuju u krivičnom postupku.
  3. Naredba: Odluka koju takođe donosi sud, ali i drugi organi u postupku.

DONOŠENJE ODLUKA SUDKOG VEĆA (VEĆANJE I GLASANJE)

PROCEDURALNA PRAVILA VEĆANJA I GLASANJA

  • Donošenje odluke većinom: Odluke zbornog suda (veća) donose se nakon sprovedenog usmenog većanja i glasanja, a odluka se smatra donetom kada je za nju glasala većina članova veća.
  • Isključenje javnosti: Većanje i glasanje se obavezno odvija u zasedanju koje je zatvoreno za javnost.
  • Prisutna lica: Tokom većanja i glasanja u prostoriji mogu biti prisutni isključivo članovi veća i zapisničar.
  • Uloga predsednika veća: Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem, stara se da se sva pitanja svestrano i potpuno rasprave, a glasa poslednji.
  • Obaveznost glasanja: Članovi veća nemaju pravo da odbiju glasanje o pitanjima koja postavi predsednik veća.

REDOSLED GLASANJA (PRAVNA LOGIKA ODLUČIVANJA)

Zakonik utvrđuje strogi redosled glasanja prema kriterijumu krivičnopravne prirode predmeta dokazivanja o kojem se glasa:

  1. Formalna i prethodna pitanja: Prvo se odlučuje o tome da li je sud nadležan, da li je potrebno dopuniti postupak i o drugim prethodnim pitanjima.
  2. Glavna stvar (meritorno odlučivanje): Tek nakon donošenja odluke o prethodnim pitanjima prelazi se na glavnu stvar, gde se glasa sledećim redosledom:
    • Da li je optuženi učinio krivično delo;
    • O kazni i drugim krivičnim sankcijama;
    • O troškovima krivičnog postupka;
    • O imovinskopravnom zahtevu i ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku.
  3. Izuzetak kod sticaja krivičnih dela: Ako je isto lice optuženo za više krivičnih dela, glasa se o kazni za svako od tih dela pojedinačno, a tek nakon toga o jedinstvenoj kazni za sva dela.

REŠAVANJE SITUACIJA KADA NEMA VEĆINE GLASOVA

Ukoliko se glasovi članova veća podele na više različitih mišljenja tako da nijedno od njih nema potrebnu većinu, primenjuju se sledeća pravila:

  1. Razdvajanje pitanja i ponavljanje: Pitanja će se razdvojiti i glasanje će se ponavljati sve dok se ne postigne većina.
  2. Pribrojavanje glasova: Ako se ni ponavljanjem ne postigne većina, odluka se donosi tako što se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojavaju glasovima koji su od njih manje nepovoljni, sve dok se ne dobije potrebna većina.

POSEBAN POLOŽAJ ČLANA VEĆA KOJI JE OSTAO U MANJINI

  • Oslobađanje od dužnosti glasanja o sankciji: Član veća koji je glasao da se optuženi oslobodi ili da se optužba odbije, a ostao je u manjini, nije dužan da glasa o krivičnoj sankciji.
  • Fikcija o pristanku: Ako ovaj član veća iskoristi svoje pravo i ne glasa o sankciji, zakonom se uzima kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

SAOPŠTAVANJE ODLUKA U KRIVIČNOM POSTUPKU

NAČINI SAOPŠTAVANJA

Odluke se licima koja za to imaju pravni interes saopštavaju na dva načina:

  • Usmenim objavljivanjem – ukoliko su ta lica prisutna.
  • Dostavljanjem overenog prepisa – ukoliko su ta lica odsutna.

PROCESNA PRAVILA KOD SAOPŠTAVANJA

  • Zabeležba u spisu/zapisniku: Kada se odluka saopšti usmeno, to se obavezno naznačava u zapisniku ili spisu, a lice koje ima pravo na žalbu to potvrđuje svojim potpisom.
  • Odricanje od dostavljanja prepisa: Ukoliko prisutno lice prilikom usmenog saopštenja izjavi da se neće žaliti, overeni prepis odluke mu se neće dostavljati, osim ako Zakonikom nije drugačije propisano.
  • Dostavljanje pouke o pravu na žalbu: Prepisi odluka protiv kojih je žalba dozvoljena moraju se dostaviti sa obaveznom poukom o pravu na žalbu.
  • Zaštita okrivljenog kod pogrešne pouke: Žalba izjavljena u korist okrivljenog smatraće se blagovremenom ako je podneta u roku koji je naveden u pouci o pravnom leku, čak i u slučaju kada je taj rok objektivno duži od zakonom propisanog roka.

PRAVNOSNAŽNOST SUDSKIH ODLUKA

POJAM I ASPEKTI PRAVNOSNAŽNOSTI

  • Pojam pravnosnažnosti: Predstavlja sposobnost jedne sudske odluke da ostvaruje određeno pravno dejstvo.
  • Materijalna pravnosnažnost: Predstavlja samo konkretno delovanje i pravno dejstvo koje pravnosnažna odluka proizvodi.
  • Formalna pravnosnažnost: Predstavlja konačnost odluke, odnosno nemogućnost njenog pobijanja redovnim pravnim lekovima.

NAČINI NASTAJANJA PRAVNOSNAŽNOSTI

Sudska odluka može postati pravnosnažna na dva procesna načina:

  1. Aktivni način: Kada je protiv odluke bio uložen redovni pravni lek (žalba), a odluka je procesno opstala u drugostepenom postupku.
  2. Pasivni način: Kada u zakonom propisanom roku nije uložena žalba, te je propuštanjem tog roka odluka postala konačna (pravnosnažna).

PROCESNE SITUACIJE U KOJIMA ODLUKA POSTAJE PRAVNOSNAŽNA

Odluka postaje pravnosnažna u sledećim konkretnim situacijama:

  • Kada drugostepeni (viši) sud donese odluku kojom odbije žalbu i potvrdi pobijanu odluku, ili kada usvoji žalbu ali samo preinači prvostepenu odluku;
  • Ako se propusti rok za podnošenje žalbe;
  • Ako se svi nosioci (titulari) prava na žalbu odreknu od tog prava, ili ako odustanu od već izjavljene žalbe;
  • Odmah po donošenju odluke prvostepenog ili drugostepenog suda, ukoliko je reč o odluci protiv koje žalba po zakonu uopšte nije dozvoljena;
  • Kada je žalba doduše dozvoljena, ali je izjavljena tek nakon proteka propisanog roka.

IZVRŠNOST SUDSKIH ODLUKA

POJAM IZVRŠNOSTI

  • Definicija: Izvršnost predstavlja procesnu mogućnost da se pravo čije je postojanje u odluci utvrđeno (ili koje je odlukom nastalo) može efektivno ostvarivati, odnosno da se zahtev utvrđen odlukom mora izvršiti. Izvršnost konstituiše odgovarajuća prava i dužnosti za određene procesne subjekte.

USLOVI ZA IZVRŠNOST PRESUDE

Da bi se sudska presuda mogla izvršiti, moraju se kumulativno ispuniti tri uslova:

  1. Presuda mora postati pravnosnažna (bilo na aktivan, bilo na pasivan način);
  2. Pravnosnažna presuda mora biti uredno dostavljena;
  3. Za njeno izvršenje ne smeju postojati zakonske smetnje.
  4. Momenat nastupanja izvršnosti: Ako žalba nije izjavljena, ili su se stranke odrekle odnosno odustale od žalbe, presuda postaje izvršna istekom roka za žalbu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od već izjavljene žalbe.
  5. Klauzula izvršnosti: Ako prvostepeni sud koji je doneo presudu nije nadležan za njeno izvršenje, dužan je da nadležnom sudu dostavi overeni prepis presude sa potvrdom izvršnosti (tzv. klauzula izvršnosti).

POSEBNA PRAVILA ZA IZVRŠENJE RAZLIČITIH DELOVA PRESUDE

  • Troškovi postupka i imovinsko-pravni zahtevi: Izvršenje vrši nadležni sud ili drugi državni organ u skladu sa zakonom.
    • Troškovi postupka: Naplaćuju se prinudno, po službenoj dužnosti, u korist budžeta Republike Srbije. Troškovi same prinudne naplate se prethodno isplaćuju iz budžetskih sredstava suda.
    • Imovinskopravni zahtev: Kada odluka o ovom zahtevu postane pravnosnažna, oštećeni može od prvostepenog suda tražiti izdavanje overenog prepisa sa naznakom da je odluka izvršna.
  • Mera bezbednosti oduzimanja predmeta: Prvostepeni sud odlučuje da li će se oduzeti predmeti prodati, predati određenoj javnoj ustanovi ili uništiti. Novac dobijen od prodaje predmeta uplaćuje se direktno u budžet Republike Srbije.
    • Izmena odluke u parnici: Pravnosnažna odluka o oduzimanju predmeta može se (osim u slučaju ponavljanja postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti) izmeniti u parničnom postupku, ukoliko se pojavi spor o svojini na oduzetim predmetima.

IZVRŠNOST REŠENJA I NAREDBI

  • Izvršnost rešenja: Rešenje postaje izvršno kada postane pravnosnažno (tj. kada se više ne može pobijati žalbom ili žalba nije dozvoljena), osim ako Zakonikom nije drugačije određeno.
    • Rešenje koje odgovara presudi: Prilikom izvršenja ovog rešenja shodno se primenjuju pravila koja važe za izvršnost i izvršenje presude.
  • Izvršnost naredbi: Naredba je po pravilu izvršna odmah po donošenju, osim ako organ koji je naredbu izdao ne odredi drugačije.
  • Organi izvršenja: Ako nije drugačije određeno, rešenja i naredbe izvršavaju oni organi koji su te odluke i doneli.

DOUMLJENJA, SUMNJE I SPOROVI U TOKU IZVRŠENJA

OTKLANJANJE SUMNJI I ISPRAVLJANJE PROPUSTA KOD KAZNE I PRITVORA

Posebnim rešenjem prvostepenog suda odlučuje se ukoliko se u praksi pojavi:

  • Sumnja o dozvoljenosti izvršenja sudske odluke;
  • Sumnja o načinu računanja kazne;
  • Činjenica da u pravnosnažnoj presudi (ili rešenju koje odgovara presudi) uopšte nije odlučeno o uračunavanju pritvora ili ranije izdržane kazne, ili to uračunavanje nije pravilno izvršeno.
  • Dejstvo žalbe: Žalba protiv ovog posebnog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje (nema suspenzivno dejstvo), osim ako sud izričito ne odredi drugačije.

SUMNJA U POGLEDU TUMAČENJA ODLUKE

  • Ako se tokom samog postupka izvršenja pojavi sumnja u pogledu pravog tumačenja sudske odluke, o tome meritorno odlučuje isključivo sud koji je doneo tu pravnosnažnu odluku.

Radnje potencijalne i aktuelne procesne prinude i dokazne radnje

13. jula 2026.

RADNJE POTENCIJALNE I AKTUELNE PROCESNE PRINUDE

1. Pojam i konstitutivni elementi procesne prinude

U pojmovnom smislu, radnje procesne prinude počivaju na dva osnovna elementa:

  • Radnja: Definiše se kao određeno činjenje, delovanje, odnosno aktivnost. U širem smislu, pod radnjom se može podrazumevati i određeno nečinjenje ukoliko usled njega nastupa procesno-pravna posledica, ali se nečinjenje ne može zamisliti kao radnja procesne prinude.
  • Prinuda: Predstavlja efektivno delovanje na neko lice kojim se ono primorava da nešto učini ili ne učini. Prinudom se volja tog lica u pravcu željenog činjena ili nečinjenja ili potpuno isključuje ili se modifikuje, tako da ono pod uticajem prinude preduzima ono što inače ne bi radilo, odnosno uzdržava se od onoga što bi inače činilo.

Teorijski i terminološki, izraz „radnje procesne prinude“ služi kao stručni naziv za posebnu vrstu procesnih radnji kojima se one diferenciraju u odnosu na ostale krivičnoprocesne radnje.

2. Podela procesne prinude na potencijalnu i aktuelnu

U teoriji krivičnog procesnog prava, opšti pojam procesne prinude se deli na dva pojavna oblika:

  • Potencijalna procesna prinuda: Postoji u latentnom i pasivnom obliku. To je situacija u kojoj procesni subjekt ima zakonsku dužnost da nešto učini ili ne učini, svestan da će u suprotnom biti prinuđen zakonskim merama. U ovom stadijumu se ne preduzimaju nikakve efektivne prinudne radnje.
  • Aktuelna (efektivna) procesna prinuda: Predstavlja aktivni i efektivni oblik prinude u postupku. Do nje dolazi kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi jer se procesni subjekt oglušio o svoju zakonsku obavezu činjena ili nečinjenja. Jedino se ovaj aktivni i efektivni oblik prinude može tretirati kao radnja procesne prinude.

3. Razlika između opšte procesne prinude i radnji procesne prinude (Ispitni primeri)

Za polaganje usmenog ispita ključno je razlikovati opšti pojam procesne prinude od konkretnih radnji prinude kroz praktične primere:

  • Pozivanje okrivljenog: Sam poziv predstavlja meru obezbeđenja prisustva, ali ako se okrivljeni pozivu uredno odazove, tu nema efektivne prinude. Do prinude dolazi tek ako se okrivljeni bez opravdanog razloga ne odazove, pa se odredi njegovo prinudno dovođenje. Pritom, ni samo dovođenje ne mora uvek imati karakter aktivne prinude ako okrivljeni mirno pođe sa ovlašćenim službenim licima. Za okrivljenog koji želi da prisustvuje suđenju (npr. uveren je u povoljan ishod postupka), mogućnost primene prinude nema nikakav realan značaj.
  • Jemstvo: Predstavlja meru dobrovoljnog karaktera koja podrazumeva pristanak i saradnju okrivljenog (naročito ako ga sam predloži i položi), pa se samo po sebi ne može smatrati radnjom procesne prinude jer se okrivljeni ni na šta ne primorava.
  • Prinuda prema svedocima: Mere prinude se ne preduzimaju isključivo prema okrivljenom; procesna prinuda u vidu prinudnog dovođenja se može primeniti i prema svedoku koji se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu suda.

4. Subjekti prema kojima se može primeniti procesna prinuda

Zakonik predviđa mogućnost ostvarivanja različitih oblika procesne prinude prema sledećim kategorijama subjekata:

  • Prema okrivljenom: Kroz mere za obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku i omogućavanje uspešnog vođenja postupka;
  • Prema svedocima i veštacima: Kroz mere za obezbeđenje njihovog prisustva, kao i mere kojima se obezbeđuje davanje iskaza;
  • Prema licima kod kojih se nalaze stvari: Odnosno predmeti koji su potrebni za krivični postupak;
  • Prema nedisciplinovanim licima: Odnosno onima prema kojima se primenjuju procesne sankcije zbog njihovog nedisciplinovanog ponašanja.

DOKAZNE RADNJE

1. Pojam i definicija dokaznih radnji

  • Definicija: Dokazne radnje su zakonom uređene aktivnosti stranaka i lica u stranačkim funkcijama (poput branioca okrivljenog, punomoćnika oštećenog kao tužioca i dr.), a pod određenim uslovima i suda, kao i drugih službenih aktera krivičnog postupka.
  • Svrha: Ove aktivnosti su funkcionalno usmerene na dokaze, koji se tim delatnostima prikupljaju, obezbeđuju, izvode i proveravaju.

2. Podela dokaznih radnji

S obzirom na njihovu primenjivost i predmet krivičnog postupka, dokazne radnje se dele na dve osnovne vrste:

  • Opšte dokazne radnje: Primenjive su u svakom krivičnom postupku, bez obzira na to koja je vrsta krivičnog dela njegov glavni predmet.
  • Posebne dokazne radnje: Predstavljaju specifične, tzv. specijalne istražne tehnike, koje su primenjive u cilju otkrivanja i dokazivanja samo određenih specifičnih krivičnih dela (npr. krivična dela organizovanog kriminala i druga posebno teška krivična dela).

3. Funkcionalno razlikovanje dokaznih radnji (Dokazna sredstva vs. pribavljanje dokaza)

U pogledu njihove procesne uloge i funkcije, dokazne radnje se razlikuju na sledeći način:

  • Dokazne radnje koje su istovremeno i dokazna sredstva: To su radnje koje same po sebi neposredno predstavljaju izvor dokaza (npr. ispitivanje svedoka, veštačenje).
  • Dokazne radnje u funkciji pribavljanja i obezbeđivanja dokaza: To su radnje koje primarno služe pronalaženju, pribavljanju i očuvanju dokaznog materijala koji će se tek kasnije koristiti u postupku.
    • Primer kod opštih dokaznih radnji: Pretresanje stana i lica.
    • Primer kod posebnih dokaznih radnji: Tajni audio i video nadzor koji se vrši u predistražnom postupku.

Podnesci i zapisnici u krivičnom postupku

13. jula 2026.

Podnesci

1. Pojam i načini podnošenja podnesaka

  • Definicija podnesaka: Podnesci su pisane ili usmene izjave i saopštenja kojima se procesni subjekti obraćaju organu postupka. Zakonik kao podneske izričito navodi: optužbu, predlog, pravni lek i drugu izjavu ili saopštenje.
  • Načini podnošenja: Zakonik predviđa dva ravnopravna (alternativno propisana) načina podnošenja podnesaka:
    • Pismeno (u pisanom obliku);
    • Usmeno na zapisnik kod nadležnog organa.

2. Formalna urednost podneska i otklanjanje nedostataka

  • Opšti uslov urednosti: Podnesak mora biti razumljiv i mora sadržati sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti.
  • Obaveza podnošenja u dovoljnom broju primeraka: Ako se podnesak dostavlja protivnoj stranci, predaje se organu postupka u dovoljnom broju primeraka za taj organ i protivnu stranku.
    • Posledica neispunjenja: Ako podnesak nije predat u dovoljnom broju primeraka, on će se umnožiti o trošku podnosioca.
  • Postupak sa neurednim (nerazumljivim ili nepotpunim) podneskom:
    1. Poziv na ispravku ili dopunu: Ako Zakonikom nije drugačije određeno, organ postupka će pozvati podnosioca da neuredan podnesak ispravi, odnosno dopuni u određenom roku.
    2. Upozorenje na posledice: Organ je dužan da u samom pozivu izričito upozori podnosioca na zakonske posledice propuštanja ovog roka.
    3. Konačna sankcija: Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, organ postupka će odbaciti podnesak.

3. Posebna pravila za elektronske podneske

  • Pojam elektronskog podneska: To je podnesak sastavljen u obliku elektronskog dokumenta koji je obavezno snabdeven elektronskim potpisom podnosioca.
  • Načini dostavljanja: Dostavlja se organu postupka na dva načina:
    • Putem elektronske pošte (na adresu e-pošte koju je organ postupka odredio za prijem takvih podnesaka);
    • Drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
  • Potvrda o prijemu i njeno pravno dejstvo:
    • Organ postupka koji je primio elektronski podnesak dužan je da podnosiocu bez odlaganja elektronskim putem potvrdi prijem.
    • Fikcija o neposlatom podnesku: Ukoliko podnosilac ne primi potvrdu o prijemu, smatra se da elektronski podnesak nije ni poslat.
  • Obrada u sudu: O primljenom elektronskom podnesku organ postupka sastavlja službenu belešku. Ako je elektronski podnesak nerazumljiv ili nepotpun, primenjuju se opšta pravila o otklanjanju nedostataka podnesaka. Bliža pravila o ovom postupku uređuju se Sudskim poslovnikom.

4. Zaštita ugleda organa i učesnika (Kažnjavanje za uvredu u podnesku)

  • Dužnost organa: Organ postupka ima zakonsku dužnost da svoj ugled, kao i ugled stranaka i drugih učesnika u postupku, zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.
  • Novčana kazna za uvredu: Sud će kazniti novčanom kaznom do 100.000 dinara lice koje u podnesku vređa organ postupka ili nekog od učesnika.
    • Krug lica koja se mogu kazniti: Okrivljeni, branilac, punomoćnik, zakonski zastupnik, oštećeni, privatni tužilac ili oštećeni kao tužilac.
  • Specifičnosti kažnjavanja advokata: Kada sud izrekne novčanu kaznu advokatu (kao braniocu ili punomoćniku), dužan je da o tome obavesti nadležnu advokatsku komoru. Komora ima povratnu obavezu da izvesti sud o merama koje je preduzela protiv tog advokata.
  • Pravni lek protiv odluke o kažnjavanju:
    • Odluku o kažnjavanju donosi sud donoseći rešenje.
    • Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje veće.
    • Dejstvo žalbe: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (nema suspenzivno dejstvo).
  • Izuzetak od kažnjavanja (Položaj javnog tužioca):
    • Javni tužilac ili lice koje ga zamenjuje ne mogu biti novčano kažnjeni od strane suda za uvredu u podnesku.
    • Postupak u slučaju uvrede od strane tužioca: Ako nosilac javnotužilačke funkcije uvredi učesnika u podnesku, sud će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca.

Zapisnici

1. Pojam i svrha zapisnika

  • Pojam: Zapisnik predstavlja zakonski instrument oficijelnog registrovanja preduzetih krivičnoprocesnih radnji.
  • Svrha: Zapisnik se sastavlja kako bi preduzeta radnja formalno mogla da proizvodi procesna dejstva, i kako bi se ostavio trajan, zvaničan „trag“ o njenom toku, preduzimanju i procesnim efektima.
  • Pravilo o vremenu sastavljanja: Zapisnik se sastavlja primarno istovremeno sa preduzimanjem radnje. Izuzetno, ako to nije moguće, sastaviće se sekundarno – neposredno nakon preduzimanja radnje.

2. Subjekti sastavljanja zapisnika

  • Pravilo (Zapisničar): Zapisnik po pravilu piše zapisničar. U tom slučaju, lice koje preduzima radnju (npr. sudija, tužilac) glasno kazuje u diktat zapisničaru šta treba uneti u zapisnik.
  • Izuzetak (Lice koje preduzima radnju): Lice koje preduzima radnju može samo pisati zapisnik pod kumulativno ispunjenim uslovima:
    1. Da se radnja preduzima van službenih prostorija organa postupka;
    2. Da se zapisničar ne može obezbediti.
  • Uloga saslušavanog lica: Licu koje se saslušava/ispituje može se dozvoliti da samo kazuje odgovore u zapisnik. Ovo pravo mu se može uskratiti u slučaju zloupotrebe.

3. Sadržaj zapisnika

  • Obavezni uvodni podaci (Uvodni deo zapisnika):
    1. Naziv organa postupka pred kojim se preduzima radnja;
    2. Mesto preduzimanja radnje;
    3. Dan i čas kada je radnja započeta i završena;
    4. Ime i prezime prisutnih lica i svojstvo u kome prisustvuju;
    5. Naznačenje krivičnog predmeta.
  • Sadržaj toka radnje: Zapisnik mora sadržati bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje.
    • Način unošenja iskaza: Po pravilu se ne unosi iskaz doslovno „od reči do reči“, već se u obliku pripovedanja beleži samo njegova bitna sadržina. Pitanja se unose samo ako je to neophodno za razumevanje odgovora.
    • Izuzetak (Doslovno unošenje): Pitanje i odgovor će se uneti doslovno ako to organ postupka oceni kao potrebno, ili na izričit zahtev stranaka ili branioca (ovo pravo im se može uskratiti u slučaju zloupotrebe).
  • Specifični dodaci:
    • Oduzeti predmeti/spisi: Detaljno se naznačavaju u zapisniku, i ili se priključuju zapisniku ili se navodi mesto njihovog čuvanja.
    • Uviđaj, uzorkovanje, pretresanje, prepoznavanje: Unose se i svi podaci važni s obzirom na prirodu same radnje (npr. opis, mere, veličina tragova, oznake na predmetima).
    • Tehnički prilozi: Skice, crteži, fotografije, filmovi i drugi tehnički snimci moraju se navesti u zapisniku i obavezno mu se priključiti.

4. Pravila o potpisivanju i overavanju zapisnika

  • Opšta pravila potpisivanja:
    • Zapisnik na kraju potpisuju lice koje je preduzelo radnju i zapisničar.
    • Zapisnik potpisuje i saslušano, odnosno ispitano lice. Ako se zapisnik sastoji od više listova, to lice mora potpisati svaki list pojedinačno.
  • Pravila za nepismena lica:
    • Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke, a zapisničar ispod otiska ispisuje njegovo ime i prezime.
    • Ako je desni kažiprst povređen ili nedostaje, uzima se otisak nekog drugog prsta ili prsta leve ruke, što se mora izričito navesti u zapisniku (sa koje ruke i od kog prsta je otisak uzet).
  • Pravila za lica bez obe ruke:
    • Pismeno lice bez obe ruke će pročitati zapisnik.
    • Nepismenom licu bez obe ruke zapisnik će biti pročitan.
    • Sve ove okolnosti se moraju verno zabeležiti u samom zapisniku.
  • Odbijanje potpisivanja: Ako saslušano lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta, to će se zabeležiti u zapisniku uz obavezno navođenje razloga odbijanja.
  • Ostali potpisnici: Na kraju zapisnika potpisuju se i prevodilac/tumač (ako su učestvovali), svedoci čije je prisustvo obavezno kod dokaznih radnji, a kod pretresanja i držalac stana/prostorije ili lice koje se pretresa.
  • Potpisivanje kada zapisnik ne piše zapisničar: Potpisuju ga prisutna lica. Ako njih nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu, zapisnik potpisuju dva svedoka (osim ako je njihovo prisustvo bilo nemoguće obezbediti).

5. Urednost, izmene, prekidi i prigovori na zapisnik

  • Urednost i ispravke: Zapisnik se mora voditi uredno. Sva preinačenja, brisanja, ispravke i dodaci unose se isključivo na kraju zapisnika i moraju biti overeni od strane svih potpisnika.
  • Prekid radnje: Ako se radnja prekidala, u zapisniku se moraju precizno navesti dan i čas nastupanja prekida, kao i dan i čas nastavka radnje.
  • Prigovori: Ukoliko stranke ili učesnici imaju prigovore na sadržinu zapisnika, ti prigovori se moraju obavezno uneti u sam zapisnik.

6. Službena beleška kao izuzetak od izrade zapisnika

  • Izuzetak od pravila o zapisniku: U predistražnom postupku, o izjavama lica koje su važne za preduzimanje krivičnog gonjenja ili o drugim preduzetim radnjama ne sastavlja se zapisnik, već službena beleška.
  • Sadržaj službene beleške: Pored bitne sadržine date izjave ili radnje, službena beleška mora sadržati i opšte podatke koje inače sadrži uvodni deo zapisnika.

TONSKO ILI OPTIČKO SNIMANJE U KRIVIČNOM POSTUPKU

1. Pravna priroda i uslovi snimanja

  • Fakultativno snimanje: Organ postupka može po sopstvenoj proceni odrediti da se izvođenje dokazne ili druge radnje snimi pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje.
  • Obavezno snimanje: Snimanje je zakonski obavezno u postupcima za krivična dela iz delokruga tužilaštava posebne nadležnosti (npr. organizovani kriminal) kada je u pitanju saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka i veštaka.
  • Dužnost obaveštavanja: Pre otpočinjanja snimanja dokazne ili druge radnje, organ postupka je dužan da o tome prethodno obavesti lice koje učestvuje u toj radnji.

2. Tonsko ili optičko snimanje na glavnom pretresu

  • Opšte pravilo: Tonsko ili optičko snimanje na glavnom pretresu može se vršiti isključivo ako za konkretan glavni pretres to odobri predsednik veća.
  • Ograničenje snimanja: Čak i kada je snimanje odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se određeni delovi glavnog pretresa ne snimaju.
  • Izuzetak (Obaveznost): Glavni pretres na kojem se raspravlja o krivičnim delima iz delokruga tužilaštava posebne nadležnosti obavezno se tonski snima.

3. Sadržina i tehnički zahtevi snimka

  • Obavezni identifikacioni podaci: Svaki tonski ili optički snimak mora da sadrži:
    • Naziv organa postupka pred kojim se radnja preduzima;
    • Mesto preduzimanja radnje;
    • Dan i čas kada je radnja započeta i završena;
    • Ime i prezime prisutnih lica i svojstvo u kome prisustvuju;
    • Naznačenje konkretnog krivičnog predmeta;
    • Podatke za identifikaciju lica čija se izjava snima i svojstvo u kome se ono saslušava odnosno ispituje;
    • Podatak o ukupnom trajanju snimka.
  • Pravilo o jasnosti kod više lica: Kada se snimaju izjave više lica, tehnički se mora obezbediti da se iz samog snimka može jasno razaznati ko daje izjavu.

4. Prava učesnika i procesna verifikacija snimka

  • Pravo na reprodukciju i ispravku: Na izričit zahtev saslušanog, odnosno ispitanog lica, snimak će se odmah reprodukovati, a sve eventualne ispravke ili objašnjenja tog lica će se takođe snimiti.
  • Unošenje podataka o snimanju u zapisnik: U zapisnik o dokaznoj ili drugoj radnji na glavnom pretresu obavezno se unosi:
    • Da je snimanje izvršeno;
    • Identitet lica koje je izvršilo snimanje;
    • Da je saslušano/ispitano lice prethodno obavešteno o snimanju;
    • Da je snimak reprodukovan;
    • Mesto gde se snimak čuva (ukoliko nije priložen spisima predmeta).
  • Prepisivanje snimka: Javni tužilac ili sud mogu odrediti da se snimak u celini ili delimično prepiše. Taj prepis organ postupka pregleda, overava i priključuje zapisniku o preduzimanju radnje.
  • Čuvanje snimka: Snimak se obavezno čuva u javnom tužilaštvu ili sudu sve do isteka vremena do kojeg se čuva i sam krivični spis.
  • Snimanje od strane učesnika: Javni tužilac ili sud mogu dozvoliti učesnicima postupka koji dokažu opravdan interes da svojim uređajima snime izvođenje dokazne/druge radnje ili glavnog pretresa.
  • Javno prikazivanje snimka: Tonski ili optički snimci u pravnosnažno okončanim postupcima mogu se javno prikazati isključivo u stručne i naučne svrhe, pod uslovom da je istovetnost stranaka i učesnika prikrivena.

ZAPISNIK O GLAVNOM PRETRESU

1. Pojam i načini registrovanja

  • Opšte pravilo: O glavnom pretresu se obavezno vodi zapisnik u koji se u bitnom unosi sadržaj rada i ceo tok glavnog pretresa. Zapisnik mora biti formalno završen sa samim zaključenjem zasedanja, a potpisuju ga predsednik veća i zapisničar.
  • Stenografsko beleženje: Tok glavnog pretresa se može beležiti i stenografski. U tom slučaju, stenografske beleške se moraju prevesti, pregledati, potpisati od strane stenografa i priključiti spisima u roku od 48 časova.
  • Tonsko snimanje: Za tonsko snimanje glavnog pretresa, koje je moguće samo uz odobrenje predsednika veća, shodno se primenjuju opšta pravila o tonskom i optičkom snimanju.

2. Sadržaj zapisnika o glavnom pretresu

  • Uvodni deo zapisnika: Mora sadržati:
    • Naziv suda pred kojim se održava pretres;
    • Mesto i vreme zasedanja;
    • Ime i prezime predsednika veća, članova veća i zapisničara;
    • Ime i prezime tužioca, optuženog, branioca, oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, prevodioca i tumača;
    • Krivično delo koje je predmet pretresanja;
    • Podatak o tome da li je glavni pretres javan ili je javnost isključena (uz obavezu unošenja zabeleške da je predsednik veća upozorio prisutne na posledice neovlašćenog otkrivanja tajne ukoliko je javnost isključena).
  • Sadržaj toka glavnog pretresa: Zapisnik naročito mora da sadrži podatke o:
    • Tome koja je optužnica pročitana odnosno usmeno izložena;
    • Tome da li je tužilac izmenio ili proširio optužbu;
    • Predlozima stranaka i odlukama predsednika veća ili veća;
    • Izvedenim dokazima i izvršenom uvidu u zapisnike, pismena ili reprodukovane snimke;
    • Primedbama stranaka u pogledu tih zapisnika, pismena ili snimaka.
  • Unošenje iskaza (Bitna sadržina vs. doslovno unošenje):
    • Opšte pravilo: Iskazi optuženog, svedoka, veštaka ili drugog lica unose se u zapisnik samo ako sadrže odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza, i to prikazivanjem njihove bitne sadržine.
    • Izuzetak: Predsednik veća može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, narediti da se određene izjave koje smatra naročito važnim upišu doslovno.
  • Obavezni prilozi u zapisniku:
    • U zapisnik se unosi potpuna izreka presude uz naznaku da li je presuda javno objavljena (izreka presude sadržana u zapisniku predstavlja izvornik).
    • Ako je tokom glavnog pretresa doneto rešenje o pritvoru, ono se obavezno unosi u zapisnik.

3. Specifičnosti za krivična dela posebne nadležnosti

  • Dodatni elementi: Na glavnom pretresu koji se odnosi na dela iz delokruga javnih tužilaštava posebne nadležnosti (npr. organizovani kriminal), u zapisnik se obavezno unose podaci o početku i završetku pretresa, prisutnima, izvedenim dokazima i rešenjima o upravljanju postupkom.
  • Prepis tonskog snimka: Sastavni deo ovog zapisnika čini prepis tonskog snimka koji se mora sačiniti u roku od 72 časa. Na isti način se postupa i kod klasičnih krivičnih dela ukoliko se pretres tonski snima.

4. Prava stranaka i ispravka zapisnika

  • Prava stranaka nakon zasedanja: Stranke imaju pravo da pregledaju završeni zapisnik i njegove priloge, stave primedbe na sadržinu, traže ispravku i dobiju kopiju zapisnika.
  • Nadležnost za ispravke:
    • Predsednik veća: Može (po službenoj dužnosti ili na predlog) narediti ispravke pogrešno upisanih imena, brojeva i drugih očiglednih grešaka u pisanju.
    • Veće: Jedino je nadležno za donošenje odluka o drugim ispravkama i dopunama zapisnika.
  • Sastavljanje nastavka zapisnika: Sve primedbe, predlozi za ispravke, kao i razlozi zbog kojih pojedini predlozi stranaka nisu usvojeni, moraju se uneti u nastavak završenog zapisnika, koji takođe potpisuju predsednik veća i zapisničar.

ZAPISNIK O VEĆANJU I GLASANJU

1. Pojam i obavezni sadržaj

  • Definicija: To je poseban zapisnik koji se sastavlja o zatvorenom toku odlučivanja sudskog veća.
  • Obavezna sadržina: Zapisnik o većanju i glasanju sadrži:
    1. Tok glasanja;
    2. Odluku koja je donesena.
  • Potpisivanje: Zapisnik potpisuju svi članovi veća i zapisničar.

2. Režim izdvojenog mišljenja (Votum separatum)

  • Pravilo za redovne sudove: Član veća koji prilikom glasanja ostane u manjini ima pravo da izdvoji svoje mišljenje. Ono se priključuje zapisniku o većanju i glasanju (ako već nije uneto u njega).
    • Rok za dostavljanje: Sudija je dužan da dostavi pisano obrazloženje izdvojenog mišljenja najkasnije u roku od osam dana od dana glasanja. Ako se to ne učini u roku, zapisnik se zatvara u poseban omot bez tog obrazloženja.
  • Posebna pravila za Vrhovni kasacioni sud (sada Vrhovni sud): Sudija ovog suda koji na sednici veća ostane u manjini u vezi sa pitanjem o postojanju povrede zakona ima pravo na izdvojeno mišljenje pod sledećim uslovima:
    1. Dužan je da pisano obrazlaganje izdvojenog mišljenja usmeno najavi na sednici veća odmah nakon donošenja odluke;
    2. Može zahtevati da se njegovo mišljenje objavi zajedno sa odlukom;
    3. Dužan je da dostavi pisano obrazloženje predsedniku veća u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.
    4. Posledica propuštanja roka: Ako pismeno obrazloženje ne bude dostavljeno u roku od 15 dana, odluka se otprema bez njega, a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje se prilaže sudskom predmetu i čini njegov sastavni deo.

3. Čuvanje i uvid u zapisnik

  • Zatvaranje u omot: Zapisnik o većanju i glasanju se obavezno zatvara u poseban omot.
  • Strogo ograničen krug lica: Ovaj zapisnik može razgledati isključivo sud pravnog leka kada odlučuje o podnetom pravnom leku.
  • Obaveza ponovnog zatvaranja: Nakon razmatranja, sud pravnog leka je dužan da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i na njemu izričito naznači da ga je razgledao.

RAZMATRANJE SPISA I RAZGLEDANJE PREDMETA

1. Pravo na uvid na osnovu opravdanog interesa

  • Opšte pravilo: Svako ko ima opravdani interes može razmatrati, kopirati ili snimati pojedine spise.
  • Izuzetak: Ovo pravo se ne odnosi na spise koji imaju oznaku stepena tajnosti.

2. Aktivna legitimacija (Lica sa zakonskim pravom na uvid)

Određena lica imaju zakonsko pravo na upoznavanje sa zapisnicima i dokaznim materijalima, što podrazumeva pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji služe kao dokaz. Ta lica su:

  • Okrivljeni, odnosno osumnjičeni koji je prethodno saslušan po pravilima o saslušanju okrivljenog;
  • Branilac;
  • Oštećeni kao mogući tužilac;
  • Oštećeni kao tužilac;
  • Privatni tužilac.

3. Nadležnost za davanje dozvole i ograničenja

  • Nadležnost tokom postupka: Dozvolu daje organ koji vodi postupak u zavisnosti od procesnog stadijuma – javni tužilac (u istrazi/predistražnom postupku) odnosno sud.
  • Nadležnost nakon završetka postupka: Dozvolu daje predsednik suda ili službeno lice koje on odredi.
  • Uskraćivanje ili uslovljavanje uvida: Radosled razmatranja spisa se može uskratiti ili usloviti zabranom javne upotrebe imena učesnika u postupku u dva slučaja:
    1. Ako je sa glavnog pretresa bila isključena javnost;
    2. Ako bi pravo na privatnost nekog lica moglo da bude teže povređeno.
  • Pravni lek: Protiv rešenja kojim se uskraćuje razmatranje spisa dozvoljena je žalba.
    • Dejstvo žalbe: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (nema suspenzivno dejstvo).

IZDVAJANJE ZAPISNIKA I OBAVEŠTENJA

1. Uslov za primenu instituta (Nezakoniti dokazi)

  • Osnov: Kada je reč o dokazu koji je pribavljen protivno zakonu, odnosno na kome se prema ZKP-u ne može zasnovati sudska odluka (npr. iskaz okrivljenog koji je dat bez prisustva branioca u slučaju kada je odbrana po zakonu obavezna).

2. Postupak i nadležnost za izdvajanje

  • Nadležni organ: Rešenje o izdvajanju zapisnika donosi sudija za prethodni postupak.
  • Inicijativa: Sudija postupa po službenoj dužnosti ili na obrazloženi predlog stranaka i branioca.
  • Prekluzivni rok: Rešenje se mora doneti odmah, a najkasnije do završetka istrage.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o izdvajanju zapisnika dozvoljena je posebna žalba.

3. Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja o izdvajanju

Kada rešenje o izdvajanju zapisnika postane pravnosnažno, nastupaju sledeća dejstva:

  1. Izdvojeni zapisnici se obavezno stavljaju u poseban zapečaćeni omot;
  2. Čuvaju se kod sudije za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa;
  3. Izdvojeni materijali se ne mogu razgledati niti se na bilo koji način mogu koristiti u daljem toku postupka.

Povraćaj u pređašnje stanje

13. jula 2026.

Povraćaj u pređašnje stanje (restitutio in integrum) je pravno sredstvo kojim se pod zakonom predviđenim uslovima određenom krivičnoprocesnom subjektu omogućava da procesno sanira (otkloni) štetne posledice koje su nastupile usled njegovog opravdanog propuštanja nekog prekluzivnog roka.

AKTIVNA LEGITIMACIJA I OSNOVI ZA TRAŽENJE POVRAĆAJA

Zakon tačno i taksativno određuje koji subjekti i zbog kojih konkretno propuštenih radnji mogu podneti molbu za povraćaj u pređašnje stanje:

1. Okrivljeni

Okrivljeni može zahtevati povraćaj isključivo u odnosu na sledeća propuštanja u postupku:

  • Propuštanje da prisustvuje određenoj procesnoj fazi: kada iz opravdanih razloga nije mogao da dođe na ročište na kojem se odlučuje o sporazumu o priznanju krivičnog dela ili sporazumu o svedočenju.
  • Propuštanje da u roku izjavi redovan pravni lek: kada je iz opravdanih razloga propustio rok za izjavu žalbe protiv presude ili rešenja koje odgovara presudi.

2. Oštećeni, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac

Ova lica mogu podneti molbu ako iz opravdanog razloga nisu mogla da preduzmu sledeće radnje:

  • Da blagovremeno obaveste sud o promeni adrese prebivališta ili boravišta.
  • Da dođu na pripremno ročište, glavni pretres ili ročište zakazano pre određivanja glavnog pretresa za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi, a radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije.

3. Privatni tužilac (posebni osnovi)

Privatni tužilac može tražiti povraćaj i ako je iz opravdanog razloga propustio rok za:

  • Ispravljanje nedostataka u privatnoj tužbi.
  • Prikupljanje dokaza.

ROKOVI ZA PODNOŠENJE MOLBE

Zakon propisuje dva roka za podnošenje molbe za povraćaj u pređašnje stanje, čiji je odnos izuzetno važan za ispitno odgovaranje:

  • Subjektivni rok: Iznosi osam dana i počinje da teče od dana kada je prestala smetnja koja je prouzrokovala propuštanje.
  • Objektivni rok (svojevrsni rok zastarelosti): Iznosi tri meseca od dana samog propuštanja radnje.
  • Međusobni odnos rokova: Nakon proteka objektivnog roka od tri meseca, povraćaj u pređašnje stanje se više ne može tražiti pod bilo kojim uslovima. To znači da subjektivni rok od osam dana ima pravni značaj samo ukoliko u momentu prestanka smetnje još uvek nije protekao apsolutni objektivni rok od tri meseca od dana propuštanja.

PROCESNA PRAVILA I DEJSTVO MOLBE

  • Dužnost istovremenog preduzimanja propuštene radnje: Okrivljeni koji podnosi molbu zbog propuštanja roka za žalbu na presudu ili rešenje koje odgovara presudi, dužan je da istovremeno uz molbu preda i napisanu žalbu.
  • Odsustvo suspenzivnog dejstva (pravilo): Podnošenje molbe za povraćaj u pređašnje stanje oknivljenog koji je propustio rok za žalbu ne zadržava (ne odlaže) izvršenje presude ili rešenja koje odgovara presudi.
  • Izuzetak od pravila o nesuspenzivnosti: Sud koji je nadležan da odlučuje o podnetoj molbi može, po sopstvenoj oceni, odlučiti da se izvršenje odloži dok se ne donese odluka o samoj molbi.

Rokovi u krivičnom procesu

13. jula 2026.
  • Rok predstavlja određeni vremenski razmak u okviru koga se određena krivičnoprocesna radnja mora, može ili ne sme preduzeti.
  • Razlika između roka i ročišta: Za razliku od roka koji predstavlja vremenski razmak, ročište je danom i časom određeni konkretan momenat u kome pozvano lice treba da dođe organu postupka radi preduzimanja procesne radnje ili učestvovanja u njoj sa drugim licima.

KLASIFIKACIJA ROKOVA U KRIVIČNOM POSTUPKU

1. S obzirom na dejstvo i način funkcionisanja

  • Peremptorni (finalni) rokovi: Rokovi u okviru kojih se određena krivičnoprocesna radnja može ili mora vršiti. Propuštanjem ovog roka gubi se pravo na preduzimanje radnje.
    • Primeri: Svi rokovi za izjavljivanje žalbe (žalbu protiv presude u opštem postupku stranka može podneti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude; opšti rok za žalbu protiv rešenja iznosi tri dana).
  • Dilatorni rokovi: Rokovi u okviru kojih se određena radnja ne sme, odnosno ne može vršiti, a preduzimanju radnje se može pristupiti tek po njihovom isteku. Ovi rokovi su veoma retki u krivičnom postupku.
    • Primeri: Rok od tri meseca za donošenje sudske odluke o zahtevu za naknadu nužnih izdataka i nagrade branioca (kod oslobađajuće/odbijajuće presude ili obustave postupka) – tek nakon proteka ovog roka bez odluke suda, okrivljeni i branilac stiču pravo da potraživanje ostvaruju u parnici protiv Republike Srbije; rok od 30 dana u postupku zakonske rehabilitacije – tek ako nadležni organ ne postupi po zahtevu osuđenog u tom roku, osuđeni može tražiti donošenje rešenja od suda koji je u prvom stepenu izrekao presudu.

2. S obzirom na pravno-tehnički način utvrđivanja vremenskog razmaka

  • Faktički rokovi: Određuju se tako što se njihov početak, završetak ili ukupno trajanje utvrđuju s obzirom na nastupanje određenog procesnog momenta.
    • Primeri: Protivtužba za krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi može se podneti najkasnije do završetka glavnog pretresa; pritvor određen isključivo zbog opasnosti od dokazne opstrukcije (koluziona opasnost) traje samo dok se dokazi radi čijeg obezbeđenja je određen ne obezbede.
  • Rokovi određeni u formalnim vremenskim jedinicama: Većina rokova u postupku se utvrđuje kroz precizne jedinice vremena:
    • U satima (npr. rok od najduže četiri časa za policijsko prikupljanje obaveštenja od građana);
    • U danima (npr. rok od tri dana za žalbu na rešenje; rok od 15 dana za žalbu na presudu);
    • U mesecima;
    • U godinama.

3. S obzirom na subjekte koji određuju rok

  • Zakonski rokovi: Rokovi koje sam zakonodavac striktno propisuje u ZKP-u, bilo u formi konkretnih vremenskih jedinica ili kroz nastupanje određenog procesnog momenta. Najveći broj rokova u krivičnom postupku pripada ovoj kategoriji.
  • Sudski rokovi: Rokovi koje određuje sam postupajući sud. Javljaju se u dva oblika:
    • Kada je sudu u potpunosti prepušteno da samostalno odredi rok (npr. rok u kome veštak mora dati svoj nalaz i mišljenje; rok koji sud određuje za pokretanje parnice nakon određivanja privremenih mera obezbeđenja imovinskopravnog zahteva).
    • Kada se sudu zakonom daje ovlašćenje da izmeni (produži ili skrati) trajanje nekog inače zakonom određenog roka.
  • Pravila o promenljivosti rokova:
    • Opšte pravilo: Rokovi predviđeni ZKP-u ne mogu se produžiti, osim u slučajevima kada to sam Zakonik izričito dopušta.
    • Skraćivanje rokova: Ako je reč o zakonskom roku koji je ustanovljen radi zaštite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se može skratiti isključivo pod uslovom da to okrivljeni zahteva pismeno ili usmeno na zapisnik pred sudom.

4. S obzirom na posledice koje nastupaju propuštanjem roka

  • Instruktivni (ordinatorni, kominatorni) rokovi: Rokovi kojima se određuje poželjan, odnosno orijentacioni i potreban vremenski okvir za izvršenje određene radnje. Propuštanje ovog roka ne povlači stroge procesne sankcije i, što je ključno, njime se ne gubi pravo na preduzimanje te radnje.
    • Korisnici: Ovi rokovi se uglavnom odnose na državne organe (npr. većina rokova za postupanje javnog tužioca, rok u kome sud mora izraditi napisanu presudu).
  • Prekluzivni rokovi: Rokovi čijim propuštanjem stranka gubi pravo na preduzimanje te krivičnoprocesne radnje (prekluzija). Peremptorni rokovi su po svojoj prirodi gotovo uvek prekluzivni.
    • Ublažavanje prekluzije: Prekluzivnost ne mora uvek biti apsolutna i ireverzibilna; u zakonom predviđenim slučajevima, štetne posledice propuštanja roka mogu se sanirati podnošenjem molbe za povraćaj u pređašnje stanje.

RAČUNANJE ROKOVA

Računanje roka podrazumeva utvrđivanje momenta njegovog početka i završetka, kao i ustanovljavanje ukupnog trajanja kako bi se utvrdila blagovremenost preduzete radnje. Primenjuje se isključivo kod rokova određenih u formalnim vremenskim jedinicama (kod faktičkih rokova se samo konstatuje nastupanje procesnog momenta).

1. Početak toka roka

  • Opšti princip: Rok počinje da teče od nastupanja zakonom predviđenog događaja (kod zakonskih rokova) ili od momenta koji je odredio sud (kod sudskih rokova).
  • Pravilo o neuračunavanju „načetog“ dana ili sata: U rok se nikada ne uračunava onaj sat ili dan u koji pada događaj od koga rok treba da počne (npr. dan kada je izvršeno dostavljanje odluke ili saopštenje), već rok počinje da teče od prvog narednog sata odnosno dana. Vreme koje preostane u okviru tog „načetog“ dana ili sata može biti faktički iskorišćeno za preduzimanje radnje, ali se pravno ne računa u rok.
  • Razlike u računaju formalno sličnih rokova:
    • Rok od jednog dana vs. rok od 24 časa: Kod roka od jednog dana lice može faktički imati na raspolaganju skoro 48 časova (zbog pravila o neuračunavanju dana dostave), dok kod roka od 24 časa to vreme može iznositi najviše nepunih 25 sati.
    • Rok od mesec dana vs. rok od 30 dana: Ovi rokovi nisu procesno identični jer se mesec računa po kalendarskom vremenu, a ne kao fiksni skup od 30 dana. Kod rokova u mesecima/godinama, dan događaja se ne računa, a rok počinje prvog narednog dana.

2. Završetak toka roka

  • Završni trenutak: Rokovi određeni u satima završavaju se istekom poslednjeg punog sata, dok se rokovi određeni u danima završavaju u ponoć (24:00) poslednjeg dana.
  • Završetak kod kalendarskog računanja (meseci i godine): Rokovi određeni u mesecima ili godinama završavaju se istekom onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo.
    • Izuzetak: Ako takvog dana nema u poslednjem kalendarskom mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca (npr. rok od mesec dana koji počinje 30. januara ističe 28. ili 29. februara, u zavisnosti od toga da li je godina prestupna).
  • Pravilo o neradnim danima: Ukoliko poslednji dan roka pada na državni praznik, u subotu, nedelju ili u bilo koji drugi dan kada nadležni državni organ ne radi, rok ne ističe tog dana, već se produžava i ističe tek protekom prvog narednog radnog dana.

3. Predaja podnesaka i davanje izjava u roku

  • Neposredna predaja: Smatra se da je izjava ili podnesak predat u roku ako je pre njegovog isteka predat licu ili organu koji je zakonski ovlašćen da ga primi.
  • Predaja preko pošte: Ako se podnesak ili izjava šalje pošti preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje organu kome je upućena (rok je uspešno očuvan samim činom predaje pošti).
  • Vojna pošta: U mestima gde ne postoji redovna pošta, predaja podneska vojnoj pošti smatra se i izjednačava sa predajom redovnoj pošti putem preporučene pošiljke.

Krivičnoprocesne radnje

13. jula 2026.

U sadržinskom smislu, krivični postupak predstavlja skup ili sistem određenih krivičnoprocesnih radnji koje se preduzimaju u formama i na načine propisane Zakonikom. Postupak predstavlja krivičnopravnu „dinamiku“, za razliku od materijalnog krivičnog prava koje odlikuje „statika“.

Krivičnoprocesne radnje su Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) uređene delatnosti krivičnoprocesnih subjekata koji su nadležni ili ovlašćeni da ih vrše. Putem ovih radnji subjekti ostvaruju svoja prava i dužnosti u postupku, sa ciljem da utiču na njegovo započinjanje, odvijanje ili okončanje, kao i radi ostvarivanja određenih procesnih i pravnih efekata i donošenja odgovarajućih odluka.

Pravni karakter nečinjenja (propuštanja) – Samo nečinjenje ne predstavlja krivičnoprocesnu radnju, već njeno nevršenje (izostanak).

  • Pravne posledice nečinjenja: Iako nije radnja, izostanak preduzimanja radnje pod određenim uslovima može proizvesti značajne procesne, pravne ili faktičke efekte:
    • Odbrana ćutanjem: Pošto je odbrana isključivo pravo okrivljenog, a ne njegova dužnost, potpuno odsustvo aktivne odbrane (ćutanje) ne proizvodi nikakve posebne procesne posledice, mada može imati određene faktičke posledice.
    • Neopravdano odbijanje svedočenja: Ako svedok bez zakonskog razloga odbije da iskazuje, može biti novčano kažnjen, što znači da izostanak njegove radnje proizvodi direktan pravni, procesni i faktički efekat.
    • Nedolazak tužioca na glavni pretres: Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, iako uredno pozvani, ne dođu na glavni pretres niti opravdaju izostanak, njihovo propuštanje proizvodi procesni efekat – smatraće se da su prećutno odustali od optužbe.

VREME VRŠENJA KRIVIČNOPROCESNIH RADNJI

  • Značaj vremena i brzine: Vreme igra ključnu ulogu u krivičnom postupku jer protok vremena otežava razjašnjavanje krivičnog dela i ostvarivanje ciljeva postupka („vreme koje prolazi – istina koja nam izmiče“).
  • Načelo hitnosti:
    • Predistražni postupak: Neke radnje se preduzimaju sa maksimalnom hitnošću (npr. uviđaj na mestu događaja), jer meteorološke prilike i ljudski faktor mogu uništiti tragove i predmete krivičnog dela. Radnje policije u ovoj fazi moraju biti brze radi efikasnog suprotstavljanja kriminalitetu.
    • Pritvorski predmeti: Postoji posebna zakonska dužnost svih organa koji učestvuju u postupku, kao i organa koji im pružaju pravnu pomoć, da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da u ovim predmetima postupaju sa naročitom hitnošću.
    • Postupanje prema maloletnicima: Brzina postupka opravdava odstupanja od redovnog toka, pa se tako maloletnik izuzetno može pozvati neposredno (mimo roditelja ili zakonskog zastupnika) ako je to neophodno zbog hitnosti postupanja ili drugih okolnosti.
    • Glavni pretres: Predsednik veća ima opštu dužnost da se stara da postupak teče bez odugovlačenja i bez raspravljanja o pitanjima koja ne doprinose predmetu dokazivanja. Efikasnost se obezbeđuje i strogim pravilima o odlaganju i prekidu pretresa.
  • Rokovi kao zakonski mehanizam: Rokovi u krivičnom postupku predstavljaju osnovni instrument za upravljanje vremenom. Njihovim definisanjem, određivanjem posledica propuštanja, kao i pravilima o produženju ili saniranju posledica propuštanja, uspostavljaju se jasne vremenske koordinate za vršenje procesnih radnji.

MESTO VRŠENJA KRIVIČNOPROCESNIH RADNJI

  • Pojam mesta vršenja: To je prostor na kome se konkretna radnja preduzima i gde ona proizvodi svoje procesno i pravno dejstvo.
  • Opšte pravilo za radnje suda: Mesto se određuje na osnovu opštih i posebnih pravila o mesnoj nadležnosti krivičnog suda, prema čemu se ravna i nadležnost javnog tužioca.
    • Izuzetak: Delegacija mesne nadležnosti predstavlja osnovni izuzetak od pravila o mesnoj nadležnosti.

Specifičnosti mesta vršenja prema fazama i vrstama radnji

  • Predistražni postupak:
    • Brojne radnje se vrše neposredno na mestu događaja (npr. uviđaj koji sprovodi javni tužilac, radnje policije ili građansko hapšenje učinioca na delu).
    • Kod tehnički specifičnih radnji mesto je teško precizno locirati (npr. tajni audio-video nadzor).
    • U nekim slučajevima mesto vršenja se prostire veoma široko (npr. angažovanje prikrivenog islednika) ili čak obuhvata teritorije više država (npr. mera kontrolisane isporuke).
  • Glavni pretres i sudska zasedanja:
    • Pravilo: Glavni pretres u prvostepenom postupku, sednica veća, kao i pretres pred drugostepenim sudom drže se u sudskoj zgradi (službenim prostorijama nadležnog suda).
    • Izuzeci (odstupanja od pravila):
      1. Druga zgrada na području istog suda: Ako su prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za rad, predsednik suda može odrediti da se pretres održi u drugoj zgradi izvan sedišta suda ili u nekoj drugoj zgradi na području tog suda.
      2. Van područja nadležnog suda: Glavni pretres se može održati izvan teritorijalnog područja nadležnog suda samo na obrazloženi predlog predsednika tog suda, uz odobrenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

SISTEMATIZACIJA KRIVIČNOPROCESNIH RADNJI PREMA SADRŽAJU I DEJSTVU

Krivičnoprocesne radnje se, s obzirom na svoj sadržaj i svoje procesno i pravno dejstvo, dele na četiri osnovne vrste:

  • Radnje potencijalne i aktuelne procesne prinude;
  • Dokazne radnje;
  • Radnje odlučivanja;
  • Dostavne radnje.