Pravnik

U sadržinskom smislu, krivični postupak predstavlja skup ili sistem određenih krivičnoprocesnih radnji koje se preduzimaju u formama i na načine propisane Zakonikom. Postupak predstavlja krivičnopravnu „dinamiku“, za razliku od materijalnog krivičnog prava koje odlikuje „statika“.

Krivičnoprocesne radnje su Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) uređene delatnosti krivičnoprocesnih subjekata koji su nadležni ili ovlašćeni da ih vrše. Putem ovih radnji subjekti ostvaruju svoja prava i dužnosti u postupku, sa ciljem da utiču na njegovo započinjanje, odvijanje ili okončanje, kao i radi ostvarivanja određenih procesnih i pravnih efekata i donošenja odgovarajućih odluka.

Pravni karakter nečinjenja (propuštanja) – Samo nečinjenje ne predstavlja krivičnoprocesnu radnju, već njeno nevršenje (izostanak).

• Pravne posledice nečinjenja: Iako nije radnja, izostanak preduzimanja radnje pod određenim uslovima može proizvesti značajne procesne, pravne ili faktičke efekte:
  • Odbrana ćutanjem: Pošto je odbrana isključivo pravo okrivljenog, a ne njegova dužnost, potpuno odsustvo aktivne odbrane (ćutanje) ne proizvodi nikakve posebne procesne posledice, mada može imati određene faktičke posledice.
  • Neopravdano odbijanje svedočenja: Ako svedok bez zakonskog razloga odbije da iskazuje, može biti novčano kažnjen, što znači da izostanak njegove radnje proizvodi direktan pravni, procesni i faktički efekat.
  • Nedolazak tužioca na glavni pretres: Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, iako uredno pozvani, ne dođu na glavni pretres niti opravdaju izostanak, njihovo propuštanje proizvodi procesni efekat – smatraće se da su prećutno odustali od optužbe.

VREME VRŠENJA KRIVIČNOPROCESNIH RADNJI

• Značaj vremena i brzine: Vreme igra ključnu ulogu u krivičnom postupku jer protok vremena otežava razjašnjavanje krivičnog dela i ostvarivanje ciljeva postupka („vreme koje prolazi – istina koja nam izmiče“).
• Načelo hitnosti:
  • Predistražni postupak: Neke radnje se preduzimaju sa maksimalnom hitnošću (npr. uviđaj na mestu događaja), jer meteorološke prilike i ljudski faktor mogu uništiti tragove i predmete krivičnog dela. Radnje policije u ovoj fazi moraju biti brze radi efikasnog suprotstavljanja kriminalitetu.
  • Pritvorski predmeti: Postoji posebna zakonska dužnost svih organa koji učestvuju u postupku, kao i organa koji im pružaju pravnu pomoć, da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da u ovim predmetima postupaju sa naročitom hitnošću.
  • Postupanje prema maloletnicima: Brzina postupka opravdava odstupanja od redovnog toka, pa se tako maloletnik izuzetno može pozvati neposredno (mimo roditelja ili zakonskog zastupnika) ako je to neophodno zbog hitnosti postupanja ili drugih okolnosti.
  • Glavni pretres: Predsednik veća ima opštu dužnost da se stara da postupak teče bez odugovlačenja i bez raspravljanja o pitanjima koja ne doprinose predmetu dokazivanja. Efikasnost se obezbeđuje i strogim pravilima o odlaganju i prekidu pretresa.
• Rokovi kao zakonski mehanizam: Rokovi u krivičnom postupku predstavljaju osnovni instrument za upravljanje vremenom. Njihovim definisanjem, određivanjem posledica propuštanja, kao i pravilima o produženju ili saniranju posledica propuštanja, uspostavljaju se jasne vremenske koordinate za vršenje procesnih radnji.

MESTO VRŠENJA KRIVIČNOPROCESNIH RADNJI

• Pojam mesta vršenja: To je prostor na kome se konkretna radnja preduzima i gde ona proizvodi svoje procesno i pravno dejstvo.
• Opšte pravilo za radnje suda: Mesto se određuje na osnovu opštih i posebnih pravila o mesnoj nadležnosti krivičnog suda, prema čemu se ravna i nadležnost javnog tužioca.
  • Izuzetak: Delegacija mesne nadležnosti predstavlja osnovni izuzetak od pravila o mesnoj nadležnosti.

Specifičnosti mesta vršenja prema fazama i vrstama radnji

• Predistražni postupak:
  • Brojne radnje se vrše neposredno na mestu događaja (npr. uviđaj koji sprovodi javni tužilac, radnje policije ili građansko hapšenje učinioca na delu).
  • Kod tehnički specifičnih radnji mesto je teško precizno locirati (npr. tajni audio-video nadzor).
  • U nekim slučajevima mesto vršenja se prostire veoma široko (npr. angažovanje prikrivenog islednika) ili čak obuhvata teritorije više država (npr. mera kontrolisane isporuke).
• Glavni pretres i sudska zasedanja:
  • Pravilo: Glavni pretres u prvostepenom postupku, sednica veća, kao i pretres pred drugostepenim sudom drže se u sudskoj zgradi (službenim prostorijama nadležnog suda).
  • Izuzeci (odstupanja od pravila):
    1. Druga zgrada na području istog suda: Ako su prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za rad, predsednik suda može odrediti da se pretres održi u drugoj zgradi izvan sedišta suda ili u nekoj drugoj zgradi na području tog suda.
    2. Van područja nadležnog suda: Glavni pretres se može održati izvan teritorijalnog područja nadležnog suda samo na obrazloženi predlog predsednika tog suda, uz odobrenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

SISTEMATIZACIJA KRIVIČNOPROCESNIH RADNJI PREMA SADRŽAJU I DEJSTVU

Krivičnoprocesne radnje se, s obzirom na svoj sadržaj i svoje procesno i pravno dejstvo, dele na četiri osnovne vrste:

• Radnje potencijalne i aktuelne procesne prinude;
• Dokazne radnje;
• Radnje odlučivanja;
• Dostavne radnje.