Kategorija: Pravni lekovi

Odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti

26. jula 2026.

Nadležnost za odlučivanje

  • O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Materijalni uslov za odlučivanje

  • Suština uslova: Materijalni uslov se odnosi na ocenu značaja povrede zakona koja se navodi kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
  • Kriterijumi relevantnosti: Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zahtevu podnetom zbog povrede zakona isključivo ako smatra da je reč o pitanju koje je od značaja za:
    1. pravilnu primenu prava, ili
    2. ujednačenu primenu prava.

Procesni stadijumi postupka

Postupak po ovom vanrednom pravnom leku se sastoji od dva osnovna stadijuma:

  1. Preliminarno ispitivanje – faza u kojoj se proverava ispunjenost osnovnih formalnih uslova za odlučivanje o zahtevu i ocenjuje da li postoje razlozi za njegovo odbacivanje.
  2. Meritorno odlučivanje – faza u kojoj se donosi odluka o samoj opravdanosti (osnovanosti) zahteva.

Preliminarni postupak i rešenje o odbacivanju zahteva

Forma i obrazloženje odluke o odbacivanju

  • Odbacivanje zahteva se vrši rešenjem koje donosi Vrhovni kasacioni sud u sednici veća.
  • Zakon propisuje izuzetak od obaveze obrazlaganja: ovo rešenje ne mora da bude obrazloženo.

Zakonski (opcioni) razlozi za odbacivanje zahteva

Zahtev se u preliminarnoj fazi odbacuje ukoliko postoji neki od sledećih razloga:

  • Neblagovremenost zahteva – ako zahtev nije podnet u zakonskom roku, što se odnosi na sledeća dva slučaja:
    • a) kada se radi o zahtevu koji je utemeljen na odluci Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, ili
    • b) ukoliko zahtev podnosi okrivljeni zbog tačno određenih, taksativno nabrojanih povreda Zakonika.
  • Nedozvoljenost zahteva – postoji u sledeća tri slučaja:
    • a) ako se zahtev odnosi na odluku Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti (ili zbog povrede u postupku koji je prethodio donošenju te odluke),
    • b) ako je zahtev podnelo neovlašćeno lice,
    • c) ako zahtev podnosi okrivljeni zbog taksativno propisanih povreda Zakonika, a prethodno nije koristio žalbu protiv odluke u odnosu na koju podnosi zahtev.
  • Nepropisan sadržaj zahteva – ako zahtev ne sadrži sve obavezne elemente koje po Zakoniku mora da ima.
  • Nerelevantnost razloga – ako se zahtev odnosi na povredu zakona za koju Vrhovni kasacioni sud smatra da nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Pripremni postupak sudije izvestioca i tok postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom

Podela i vrste radnji sudije izvestioca

Ukoliko zahtev ne bude odbačen u preliminarnoj fazi, sudija izvestilac preduzima sledeće radnje:

  • Obavezne radnje: Dužan je da u svakom slučaju dostavi primerak zahteva javnom tužiocu ili braniocu.
  • Fakultativne radnje: Sudija izvestilac može po potrebi pribaviti obaveštenja o razlozima za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Obaveštavanje o sednici i prisustvo stranaka

  • Uslov za obaveštavanje: Vrhovni kasacioni sud obaveštava javnog tužioca i branioca o sednici veća isključivo ako oceni da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Odlaganje ili prekid izvršenja presude

  • Vrhovni kasacioni sud može, s obzirom na sam sadržaj zahteva, odrediti da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Rok za dostavljanje odluke

  • Vrhovni kasacioni sud ima zakonsku dužnost da svoju odluku zajedno sa spisima predmeta dostavi javnom tužiocu, prvostepenom ili apelacionom sudu najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Granice ispitivanja i privilegija združivanja kod zahteva za zaštitu zakonitosti

Kognicija (granice ispitivanja) Vrhovnog kasacionog suda

  • Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju isključivo u okviru onih aspekata koji su izričito istaknuti u samom zahtevu.
  • Polje ispitivanja obuhvata sledeća tri aspekta:
    1. Razlog pobijanja,
    2. Deo odluke ili deo postupka koji se pobija,
    3. Pravac pobijanja (u korist ili na štetu okrivljenog).

Primena privilegije združivanja (Beneficium cohaesionis)

  • U postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti važi privilegija združivanja.
  • Uslovi za primenu: Ako Vrhovni kasacioni sud nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za nekog od saoptuženih u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti.
  • Pravna posledica: Sud će postupiti po službenoj dužnosti (ex officio) na isti način kao da takav zahtev u odnosu na tog saoptuženog zapravo postoji.

Meritorne odluke Vrhovnog kasacionog suda

Kada Vrhovni kasacioni sud u preliminarnoj fazi ne odbaci zahtev, on o njemu odlučuje meritorno u sednici veća donošenjem presude. Presudom se zahtev može odbiti ili usvojiti.

Presuda kojom se zahtev odbija kao neosnovan

  • Sud donosi ovu presudu ako utvrdi da ne postoji razlog na koji se podnosilac u zahtevu poziva.
  • Izuzetak kod obrazloženja (Uputno obrazloženje): Ako je zahtev podnet zbog povrede zakona koja je već neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku (žalbi), a Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata razloge koje je već dao žalbeni (drugostepeni) sud, obrazloženje presude VKS-a se ograničava na upućivanje na te razloge.

Presuda kojom se zahtev usvaja

U zavisnosti od same prirode utvrđene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud usvaja zahtev i donosi jednu od sledeće tri odluke:

  • Ukidanje odluke i vraćanje na ponovno suđenje – VKS može ukinuti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku (ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku) i predmet vratiti na:
    • a) ponovnu odluku organu postupka, ili
    • b) na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu.
    • Posebno ovlašćenje: Sud može narediti da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.
  • Preinačenje odluke – VKS može u celini ili delimično preinačiti prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku (ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku).
  • Donošenje deklarativne presude – Sud se ograničava isključivo na to da utvrdi povredu zakona, pri čemu se ne dira u pravnosnažnost pobijane odluke.
    • Uslov za donošenje: Deklarativna presuda se donosi kada se usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti koji je bio podnet na štetu okrivljenog.

Primena načela ne bis in idem pri meritornoj odluci

  • Zahtev koji podnosi javni tužilac: Ako je zahtev podneo javni tužilac, Vrhovni kasacioni sud pobijanu odluku može ukinuti ili preinačiti isključivo u korist okrivljenog. Ovo pravilo je eksplicitno propisano radi ostvarivanja dejstva načela ne bis in idem.
  • Zahtev koji podnosi odbrana: Kada zahtev podnosi branilac (odnosno okrivljeni preko branioca), pravnosnažna odluka se u postupku po ovom vanrednom pravnom leku ni u kom slučaju ne može menjati na štetu okrivljenog.

Ukidanje ili preinačenje drugostepene odluke kada njome nije povređen zakon

  • Uslovi za primenu ovog izuzetnog pravila:
    1. Da organ koji je odlučivao o redovnom pravnom leku (žalbeni sud) po odredbama Zakonika nije bio ovlašćen da otkloni povredu koja je učinjena u pobijanoj prvostepenoj odluci ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju.
    2. Da Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev podignut u korist okrivljenog, utvrdi da je zahtev osnovan i da je radi otklanjanja povrede neophodno ukinuti ili preinačiti odluku.
  • Pravna posledica: Vrhovni kasacioni sud će ukinuti ili preinačiti i samu odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, iako tom odlukom nije bio povređen zakon.

Postupanje na novom glavnom pretresu nakon ukidanja pravnosnažne presude

Ukoliko Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažnu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje, novi postupak se sprovodi po sledećim pravilima:

Procesni osnov za novo suđenje

  • Kao osnov za suđenje na novom glavnom pretresu uzima se ranija optužnica (ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude).

Obaveze i dužnosti suda na novom pretresu

Sud pred kojim se drži novi glavni pretres ima izričitu dužnost da:

  1. Izvede sve procesne radnje u skladu sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda.
  2. Raspravi i reši sva sporna pitanja na koja mu je ukazano u odluci Vrhovnog kasacionog suda.

Prava stranaka (Beneficium novorum)

  • U novom postupku pred prvostepenim, odnosno apelacionim sudom, stranke imaju zakonsko pravo da ističu nove činjenice i podnose nove dokaze.

Primena zabrane reformatio in peius

  • Pri donošenju i izricanju nove presude, sud je u potpunosti vezan zabranom reformatio in peius. Nova odluka ne sme biti nepovoljnija po okrivljenog od ukinute pravnosnažne presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti

26. jula 2026.

Zakonsko uređenje dozvoljenosti zahteva

  • Sistem pozitivne i negativne selekcije: Pitanje dozvoljenosti ovog vanrednog pravnog leka u Zakoniku se rešava tako što se najpre u opštem smislu određuje osnov za podnošenje zahteva, a potom se taksativno navode određene odluke ili procesne povrede koje se isključuju od mogućnosti pobijanja.
  • Opšti osnovi za podnošenje: Ovlašćeno lice može podneti zahtev pod sledećim zakonskim uslovima:
    1. Protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda.
    2. Zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio donošenju te pravnosnažne odluke.

Apsolutna nedozvoljenost zahteva (Isključenje pravnog leka)

Zahtev za zaštitu zakonitosti je zakonom apsolutno isključen (nije dozvoljen) u sledeća dva slučaja:

  • Protiv odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti (zabrana pobijanja odluke donete povodom samog ovog vanrednog pravnog leka).
  • Zbog povrede odredaba postupka koji je pred Vrhovnim kasacionim sudom prethodio donošenju odluke.

Aktivna legitimacija (Titulari prava na podnošenje)

Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti imaju subjekti podeljeni prema procesnim funkcijama:

  • Subjekat u funkciji optužbe: Republički javni tužilac.
  • Subjekti u funkciji odbrane: Okrivljeni i njegov branilac.

Pravni položaj i razlike u uslovima podnošenja između optužbe i odbrane

A) Republički javni tužilac (Potpuno pravo)

Republički javni tužilac ima potpuno pravo na podnošenje zahteva, koje se ogleda u sledećem:

  • Pravac podnošenja: Zahtev može podneti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog.
  • Nepostojanje posebnih ograničenja: Njegovo pravo nije uslovljeno dodatnim procesnim pretpostavkama, poput poštovanja roka za podnošenje.

B) Odbrana – okrivljeni i branilac (Ograničeno pravo)

Kada odbrana podnosi zahtev koji se temelji na zakonom predviđenim razlozima, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Prethodno korišćenje žalbe (redovnog pravnog leka).
  • Poštovanje zakonom propisanog roka za podnošenje.
  • Obavezno stručno zastupanje (Postulat branioca): Okrivljeni ima zakonsko ograničenje prema kojem zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti samostalno, već to mora učiniti isključivo preko branioca.

Dopuštenost zahteva u specifičnim procesnim situacijama

Zakonik izričito dozvoljava podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti čak i u slučajevima kada je nastupila okolnost koja načelno preči dalje vođenje postupka ili izvršenje sankcije, odnosno:

  • Nakon što je okrivljeni obuhvaćen aktom amnestije ili pomilovanja.
  • Nakon što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
  • Nakon što je okrivljeni umro.
  • Nakon što je izrečena kazna u potpunosti izdržana.

Odustanak od već podnetog zahteva

  • Procesno raspolaganje: Lice koje je iniciralo postupak podnošenjem zahteva zadržava pravo da od njega odustane.
  • Vremenska granica: Odustanak je pravno moguć u svakom trenutku do donošenja odluke suda o podnetom zahtevu.

Sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti i razlozi za njegovo podnošenje

Sadržajni elementi zahteva за zaštitu zakonitosti

Prilikom sastavljanja ovog vanrednog pravnog leka, podnosilac mora poštovati stroga pravila u pogledu njegovog sadržaja:

  • Obavezno navođenje razloga: U zahtevu se mora precizno navesti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
  • Dokazna dužnost kod odluka Ustavnog suda ili ESLJP: Ukoliko se zahtev temelji na odluci Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), podnosilac ima zakonsku obavezu da uz zahtev dostavi i odluku tog suda. Tom odlukom mora biti utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koje su zajemčene Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Zakonski razlozi za podnošenje zahteva

Zahtev za zaštitu zakonitosti se može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju opciono ostvaren neki od sledećih razloga:

  • Povreda zakona, što u procesnom smislu obuhvata dve alternativne situacije:
    • a) da je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji joj je prethodio povređena odredba krivičnog postupka, ili
    • b) da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.
  • Primena neustavnog zakona: Kada je u postupku primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa:
    • a) Ustavom, ili
    • b) opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
  • Povreda ljudskih prava i sloboda: Kada je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku (zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom i dodatnim protokolima), pod uslovom da je ta povreda prethodno već utvrđena odlukom Ustavnog suda ili ESLJP.

Posebni rokovi za podnošenje zahteva

U zavisnosti od osnova na kome se zahtev temelji, zakon propisuje posebne rokove za njegovo podnošenje:

  • Rok kod zahteva utemeljenog na odluci Ustavnog suda ili ESLJP: Može se podneti u roku od tri meseca od dana kada je ovlašćenom licu dostavljena odluka Ustavnog suda ili ESLJP.
  • Rok i uslovi kada zahtev podnosi okrivljeni: Kada okrivljeni podnosi zahtev zbog tačno određenih (taksativno navedenih) povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koje su učinjene u prvostepenom postupku ili pred apelacionim sudom, moraju se kumulativno ispuniti dva uslova:
    1. Poštovanje roka: Okrivljeni može podneti zahtev isključivo u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka.
    2. Prethodno korišćenje žalbe: Okrivljeni je u konkretnom slučaju prethodno morao da koristi redovni pravni lek (žalbu) protiv odluke koju sada pobija zahtevom.

Katalog povreda za koje važe kumulativni uslovi za okrivljenog (Rok od 30 dana i prethodna žalba)

U taksativno navedene povrede Zakonika kod kojih okrivljeni mora ispuniti uslov roka i prethodnog žaljenja spadaju:

  1. Kršenje pravila o obaveznoj stručnoj odbrani.
  2. Donošenje odluke uprkos postojanju trajne procesne smetnje za krivično gonjenje – ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ako je ono isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ako je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
  3. Kršenje pravila o obaveznom izuzeću sudije – ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.
  4. Povreda odredaba postupka od strane suda u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.
  5. Greške u pogledu identiteta između optužbe i presude, i to u dva oblika:
    • a) ako sud presudom nije potpuno rešio predmet optužbe,
    • b) ukoliko je presudom prekoračena optužba.
  6. Povređivanje presudom zabrane preinačenja na štetu optuženog (reformatio in peius).
  7. Dokazna nevaljanost odluke – ako se odluka zasniva na dokazu na kojem se po odredbama Zakonika ne može zasnivati (izuzetak: povreda ne postoji ako je, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda).
  8. Određene povrede krivičnog zakona:
    • a) ako delo za koje se goni uopšte nije krivično delo,
    • b) ukom je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti,
    • c) ako je odlukom o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi ili opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon.
  9. Povrede zakona u sudskoj odluci koje se odnose na:
    • a) dosuđeni imovinskopravni zahtev ili oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela,
    • b) troškove krivičnog postupka.

Suđenje u odsustvu i ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu

26. jula 2026.

Pravna priroda i suština instituta

  • Izuzetan karakter suđenja u odsustvu: Suđenje u odsustvu (in absentia) predstavlja krupan i ozbiljan izuzetak od opšteg pravila da se okrivljenom može suditi samo u njegovom prisustvu, kao i od pravila da je fizičko prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu jedna od bitnih pretpostavki za njegovo održavanje.
  • Lakoća ponavljanja postupka: Upravo zbog težine ovog izuzetka i potrebe da se okrivljenom obezbede suštinska prava na odbranu, krivični postupak u kome je neko lice osuđeno u odsustvu može se ponoviti veoma lako i praktično sasvim rutinski.
  • Ključna procesna privilegija: Ovaj postupak će se ponoviti mimo opštih uslova i razloga koji se inače zahtevaju za ponavljanje postupka završenog pravnosnažnom presudom, pod jedinim uslovom da je nastupila mogućnost da se suđenje sprovede u prisustvu okrivljenog.

Aktivna legitimacija i rokovi za podnošenje zahteva

  • Aktivna legitimacija: Zahtev za ponavljanje postupka u ovom specifičnom slučaju mogu podneti isključivo:
    • okrivljeni, i
    • njegov branilac.
  • Prekluzivni rok: Zahtev se podnosi u roku od šest meseci od dana kada je nastupila realna mogućnost da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu.
  • Pravna posledica isteka roka: Ukoliko ovaj rok od šest meseci protekne, ponavljanje postupka više nije privilegovano (mimo opštih uslova), već je dozvoljeno samo kada postoji neki od opštih razloga propisanih za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom.

Sadržaj rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje

  • Kada sud usvoji zahtev i donese rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka licu osuđenom u odsustvu, dužan je da u tom rešenju odredi dostavljanje ključnih pismena okrivljenom (ukoliko mu ona ranije u postupku nisu bila dostavljena):
    • optužnica, i
    • rešenje o potvrđivanju optužnice.

Posebno pravilo o odstupanju od načela neposrednosti

Zakonodavac propisuje jedan specifičan, izuzetan i obavezan slučaj odstupanja od načela neposrednosti u izvođenju dokaza tokom ponovljenog suđenja:

  • Apsolutna zabrana saslušanja i suočenja: U ponovljenom postupku, saučesnik okrivljenog koji je već pravnosnažno osuđen ne može se ponovo saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim.
  • Način izvođenja dokaza (Upoznavanje sa iskazom): Upoznavanje sa sadržinom ranijeg iskaza osuđenog saučesnika vrši se isključivo na sledeće načine:
    • tako što predsednik veća ukratko iznese sadržinu zapisnika o tim iskazima,
    • tako što predsednik veća pročita te zapisnike, ili
    • reprodukovanjem optičkog ili tonskog snimka koji sadrži taj iskaz.
  • Ograničenje dokazne vrednosti (Zlatno pravilo): Nova sudska presuda se ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na ovom dokazu (iskazu osuđenog saučesnika koji je izveden posredno).

Vezanost suda pri donošenju nove odluke

  • Pri izricanju nove presude nakon ponovljenog suđenja, sud je apsolutno vezan pravilom o zabrani reformatio in peius – nova odluka ne sme biti nepovoljnija po okrivljenog od prethodne presude donete u njegovom odsustvu.

Ponavljanje krivičnog postupka

26. jula 2026.

Pojam i suština instituta

  • Definicija: Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka je vanredni pravni lek kojim se napada krivični postupak koji je već pravnosnažno završen presudom.
  • Nedevolutivni karakter: Ovaj pravni lek nije devolutivan. To znači da se o njemu ne odlučuje na nivou višeg suda, već se rešavanje po pravilu odvija na nivou suda koji je doneo odluku na koju se zahtev odnosi.

Aktivna legitimacija (Lica ovlašćena za podnošenje)

Pravo na podnošenje zahteva zakon razlikuje u zavisnosti od toga da li je okrivljeni živ ili ne:

  • Za života okrivljenog: Zahtev mogu podneti stranke (optužba i odbrana) i branilac.
  • Posle smrti okrivljenog: Zahtev mogu podneti javni tužilac i lica koja imaju pravo da podnesu žalbu u korist optuženog.

Vremenski uslovi i raspolaganje zahtevom

  • Vremenska neograničenost podnošenja: Zahtev se može podneti čak i u situacijama kada je nastupila okolnost koja inače onemogućava redovni postupak, odnosno:
    • nakon što je osuđeni u celosti izdržao kaznu,
    • kada je nastupila zastarelost,
    • u slučaju amnestije ili pomilovanja.
  • Odustanak od zahteva: Podnosilac zahteva može slobodno odustati od podnetog pravnog leka sve do donošenja odluke suda o samom zahtevu.

Obavezni elementi sadržaja zahteva i otklanjanje neurednosti

Svaki podneti zahtev za ponavljanje krivičnog postupka mora kumulativno da sadrži sledeća dva obavezna elementa:

  1. Razlog na osnovu kojeg se traži ponavljanje postupka.
  2. Navođenje dokaza kojima se potkrepljuju i dokazuju činjenice na kojima se taj zahtev zasniva.
  3. Procesne posledice neurednosti: Ukoliko podneti zahtev ne sadrži ove podatke, sud neće odmah odbaciti zahtev, već je dužan da pozove podnosioca da u određenom roku dopuni svoj zahtev pismenim podneskom.

Razlozi za ponavljanje krivičnog postupka

Osnovno pravilo smera ponavljanja

  • Zabrana na štetu okrivljenog: Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti isključivo u korist okrivljenog. Ponavljanje na štetu okrivljenog nije dozvoljeno.

Klasifikacija zakonskih razloga

Razlozi za ponavljanje postupka su taksativno određeni i dele se na faktičke greške (relevatne sudske zablude) i formalne greške (procesne propuste):

A) Zasnovanost presude na krivičnom delu (Faktička greška)

Ovaj razlog je u praksi moguć u sledeća dva oblika:

  • Krivično delo iz kojeg su proizašli nevaljani dokazi: Ako je pravnosnažna presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog (prema kome je postupak razdvojen ili već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom).
  • Krivično delo službenih aktera postupka: Ako je do donošenja presude došlo usled krivičnog dela koje je izvršio javni tužilac, sudija, sudija porotnik ili lice koje je preduzimalo dokazne radnje u postupku.

B) Novi relevantni dokazi i činjenice (Faktička greška)

Zakon razlikuje tri specifične situacije u pogledu pojave novih dokaza i činjenica:

  • Dokazi koji isključuju osudu ili vode primeni blažeg zakona: Iznošenje novih činjenica ili podnošenje novih dokaza koji sami za sebe, ili u vezi sa ranijim, mogu dovesti do odbijanja optužbe, oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu.
  • Dokazi koji mogu dovesti do blažeg sankcionisanja: Iznošenje novih činjenica ili dokaza kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora (ili sud za njih nije znao), a koji bi očigledno doveli do izricanja blaže krivične sankcije.
    • Poseban rok: Zahtev zasnovan na ovom razlogu može se podneti samo dok kazna zatvora ne bude izvršena.
  • Dokazi koji menjaju konstrukciju krivičnog dela: Kod osude za produženo krivično delo (ili drugo delo koje po zakonu obuhvata više istovrsnih ili raznovrsnih radnji), ako novi dokazi ukazuju da osuđeni nije učinio neku od radnji obuhvaćenih presudom, a to bi dovelo do primene blažeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne.

C) Sudska zabluda u pogledu identiteta ili pravila ne bis in idem (Faktička greška)

  • Postoji ako je za isto krivično delo osuđenom više puta suđeno, ili ako je više lica osuđeno za isto delo koje je objektivno moglo učiniti samo jedno lice ili samo neka od njih.

D) Propust u dostavljanju poziva za pretres pred drugostepenim sudom (Formalna greška)

  • Postoji kada se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres pred drugostepenim sudom koji je održan u njegovom odsustvu, čime mu je onemogućeno prisustvo.
  • Poseban rok: Zahtev zasnovan na ovom formalnom propustu može se podneti u prekluzivnom roku od šest meseci od donošenja presude žalbenog suda.

Posebna pravila dokazivanja kod zasnovanosti presude na krivičnom delu

Kada se zahtev podnosi iz razloga što je pravnosnažna presuda zasnovana na krivičnom delu (lažan iskaz, lažna isprava ili krivično delo sudije/tužioca), te se činjenice moraju dokazati na zakonom striktno određen način.

Zakonik ovde propisuje hijerarhiju dokazivanja kroz dva oblika:

  1. Primarni način (Formalna ocena dokaza): Činjenica da je izvršeno krivično delo dokazuje se isključivo pravnosnažnom presudom kojom je konkretno lice oglašeno krivim za to krivično delo (što predstavlja izuzetak od opšteg načela slobodne ocene dokaza).
  2. Supsidijarni način (Slobodna ocena dokaza): Primenjuje se isključivo ako se pravnosnažna osuđujuća presuda objektivno ne može pribaviti zbog toga što je konkretno lice umrlo ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju njegovo krivično gonjenje. U ovom slučaju, činjenice se dokazuju drugim dokaznim sredstvima, primenom opštih pravila i načela slobodne ocene dokaza.

Nadležnost, sastav suda i obaveza obaveštavanja u postupku ponavljanja

Nadležnost za odlučivanje o zahtevu

Zakonik razlikuje nadležnost za odlučivanje u zavisnosti od osnova na kome počiva zahtev za ponavljanje:

  • Opšta nadležnost (Pravilo): O zahtevu odlučuje vanpretresno veće suda koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu.
  • Posebna nadležnost (Izuzetak): O zahtevu koji je podnet zbog propusta u dostavljanju poziva za drugostepeni pretres (održan u odsustvu optuženog), odluku donosi veće drugostepenog suda koje je donelo tu presudu.

Sastav veća i obavezno izuzeće sudije

  • Zabrana učešća: Član veća koje odlučuje o zahtevu za ponavljanje ne može biti sudija koji je učestvovao u donošenju presude u ranijem (prvobitnom) postupku.
  • Pravna priroda: Ovo pravilo predstavlja zakonom propisan poseban razlog za obavezno izuzeće sudije.

Obaveza suda da ex officio inicira postupak obaveštavanja

  • Dužnost suda: Ukoliko sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o ponavljanju postupka na bilo koji način (u vršenju svoje dužnosti ili saznanjem) sazna da postoji neki od zakonskih razloga za ponavljanje krivičnog postupka, dužan je da o tome odmah obavesti okrivljenog, odnosno lice koje je zakonom ovlašćeno da u korist okrivljenog podnese ovaj zahtev.

Postupak po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka

Stadijumi postupka po zahtevu

Postupak po ovom vanrednom pravnom leku se pred nadležnim sudom odvija kroz dva odvojena procesna stadijuma:

  • Prvi (preliminarni) stadijum: Ispitivanje ispunjenosti osnovnih formalnih uslova za odlučivanje o zahtevu i ocenjivanje da li postoje zakonski razlozi za njegovo odbacivanje.
  • Drugi (meritorni) stadijum: Odlučivanje o samoj opravdanosti (osnovanosti) zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

Formalne odluke u preliminarnom stadijumu (Odbacivanje zahteva)

Sud donosi rešenje o odbacivanju zahteva ukoliko utvrdi postojanje nekog od sledećih opciono propisanih formalnih nedostataka:

  • Ako je zahtev podnelo neovlašćeno lice.
  • Ukoliko podnosilac zahteva u roku koji mu je sud odredio nije ispravio formalne nedostatke svog zahteva.
  • Ako je podnosilac odustao od zahteva.
  • Ukoliko nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka.
  • Ako su činjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva već bili izneseni u nekom ranijem zahtevu za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno odbijen.
  • Ako činjenice i dokazi koji su podneti uz zahtev očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka.

Posebno pravilo o neblagovremenosti (Zakonodavni propust)

  • Propust: Zakonodavac je propustio da u katalogu razloga za odbacivanje izričito navede propuštanje roka za podnošenje zahteva, iako u Zakoniku postoje dva osnova za ponavljanje kod kojih je eksplicitno propisan rok za njegovo podnošenje.
  • Rešenje po analogiji: Po analogiji sa drugim situacijama u krivičnom postupku u kojima je korišćenje pravnog leka limitirano rokom, u slučaju propuštanja tog roka zahtev se mora odbaciti kao neblagovremen.

Kontradiktornost i provera navoda pre donošenja odluke

Ukoliko zahtev ne bude odbačen u preliminarnoj fazi, sud sprovodi sledeće radnje:

  • Odgovor na zahtev (Načelo raspravnosti): Prepiss zahteva se dostavlja protivnoj stranci, koja ima pravo da podnese odgovor na zahtev u roku od osam dana od dana prijema.
  • Provera činjenica i pribavljanje dokaza: Po prijemu odgovora (ili nakon isteka roka za njegovo podnošenje), predsednik veća može odrediti da se provere činjenice i pribave dokazi na koje se ukazuje u samom zahtevu i odgovoru na zahtev.
  • Učešće javnog tužioca: Nakon sprovedene provere, u predmetima za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, predsednik veća dostavlja spise javnom tužiocu. Tužilac je dužan da ih vrati sa svojim pismenim mišljenjem bez odlaganja, a najkasnije u instruktivnom roku od 30 dana.

Meritorne odluke suda o opravdanosti zahteva

Nakon sprovedenih provera (i ukoliko ne odredi dopunu provere niti zahtev odbaci), sud donosi rešenje kojim zahtev za ponavljanje krivičnog postupka:

  1. Uvažava (dozvoljava ponavljanje postupka), ili
  2. Odbija (kao neosnovan).

Pravne posledice uvažavanja zahteva i pravila novog postupka

Dejstva uvažavanja zahteva na izvršenje kazne i pritvor

Donošenje rešenja kojim se usvaja zahtev i dozvoljava ponavljanje postupka proizvodi značajne procesne posledice u pogledu izvršenja krivične sankcije i obezbeđenja prisustva okrivljenog:

A) Privremene mere pre pravnosnažnosti rešenja

  • Uslov: Ako sud na osnovu podnetih dokaza oceni da osuđeni u ponovljenom postupku može biti oslobođen od optužbe, da optužba može biti odbijena, ili da može biti osuđen na takvu kaznu da bi ga uz uračunavanje već izdržane kazne trebalo odmah pustiti na slobodu.
  • Pravna posledica: Sud će doneti odluku da se izvršenje presude odloži, odnosno prekine.

B) Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja

  • Obustava izvršenja: Momentom pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, izvršenje kazne se obustavlja po samom zakonu.
  • Mogućnost određivanja pritvora: Na predlog javnog tužioca, a pod uslovom da postoje zakonom predviđeni opšti razlozi, sud osumnjičenom/okrivljenom može odrediti pritvor.

Primena privilegije združivanja (Beneficium cohaesionis)

  • Pravilo: Ako sud nađe da razlozi zbog kojih je dozvolio ponavljanje postupka postoje i za nekog od saoptuženih koji uopšte nije podneo zahtev, dužan je da postupi po službenoj dužnosti (ex officio) kao da je takav zahtev podnet i u odnosu na tog saoptuženog.

Pravila vođenja i obim novog krivičnog postupka

Kada rešenje o ponavljanju postane pravnosnažno, otvara se novi krivični postupak u kojem važe sledeća pravila:

  • Sloboda odlučivanja: Sud u novom postupku nije vezan rešenjima koja su donesena u ranije sprovedenom postupku.
  • Pravilo o novom glavnom pretresu: Sud u rešenju o uvažavanju zahteva nalaže održavanje novog glavnog pretresa.
  • Izuzetak (Ograničen obim izvođenja dokaza): Ako je ponavljanje dozvoljeno iz razloga iznošenja novih činjenica ili dokaza koji bi očigledno doveli do blaže sankcije (a kojih pri izricanju zatvorske kazne nije bilo ili sud za njih nije znao), na novom pretresu se izvode isključivo dokazi od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

Načini okončanja novog postupka i sudbina ranije presude

Novi krivični postupak se može završiti na jedan od dva zakonom predviđena načina:

A) Donošenje rešenja o obustavljanju krivičnog postupka

  • Primenjuje se ako se postupak obustavi pre početka glavnog pretresa.
  • Pravna posledica: Sud ovim rešenjem o obustavljanju stavlja van snage raniju presudu.

B) Donošenje nove presude

Kada sud u novom postupku donese presudu, dužan je da reši sledeća pitanja:

  • Sudbina ranije presude: U izreci nove presude sud obavezno odlučuje da li se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili se ostavlja na snazi.
  • Uračunavanje izdržane kazne: U kaznu koju odredi novom presudom optuženom se obavezno uračunava već izdržana kazna.
  • Izricanje nove jedinstvene kazne: Primenjuje se ako je ponavljanje postupka bilo dozvoljeno i sprovedeno samo za pojedina krivična dela iz sastava onih za koja je optuženi prvobitno osuđen.
  • Vezanost zabranom preinačenja na gore: Pri izricanju nove presude, sud je uvek i u potpunosti vezan pravilom zabrane reformatio in peius.

Vanredni pravni lekovi

26. jula 2026.

Definicija vanrednih pravnih lekova

  • Vanredni pravni lekovi su specifična procesna pravna sredstva koja se mogu ulagati isključivo protiv pravnosnažnih sudskih odluka.

Zakonska podela vanrednih pravnih lekova

U našem krivičnom postupku postoje dva vanredna pravna leka:

  1. Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka.
  2. Zahtev za zaštitu zakonitosti.

Podela (varijante) postupka ponavljanja krivičnog postupka

U okviru instituta ponavljanja postupka, izvor razlikuje dve varijante:

  • Ponavljanje krivičnog postupka koji je završen pravnosnažnom presudom.
  • Ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu.

Načelo ne bis in idem i zabrana reformatio in peius u postupku po vanrednom pravnom leku

Zabrana izmene pravnosnažne odluke na štetu okrivljenog

  • Osnovno pravilo: U postupku povodom pravnog leka, pravnosnažna sudska odluka se ne može izmeniti na štetu okrivljenog.
  • Ustavna garancija (čl. 34. stav 4. Ustava Republike Srbije): Ustavni princip propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, odnosno postupak pravnosnažno obustavljen.
  • Apsolutni karakter u vanrednim postupcima: Ustav izričito zabranjuje da sudska odluka bude izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku.

Dejstvo načela ne bis in idem

  • Uslov primene: Načelo ne bis in idem važi apsolutno kada se radi o pravnosnažnoj sudskoj odluci koja je povoljna za okrivljenog.
  • Pravna posledica: Pravnosnažna sudska odluka se u postupku po vanrednom pravnom leku može menjati samo u korist okrivljenog.

Žalba protiv rešenja

26. jula 2026.

Klasifikacija rešenja prema kriterijumu (ne)dozvoljenosti žalbe

U krivičnom procesnom pravu Republike Srbije, prema načinu na koji je u Zakoniku uređena mogućnost pobijanja rešenja redovnim pravnim lekom, razlikujemo četiri vrste rešenja:

  • Rešenja protiv kojih je žalba po pravilu dozvoljena, a po izuzetku isključena:
    • To su rešenja organa postupka donesena u prvom stepenu.
    • Aktivna legitimacija: Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac i lica čija su prava povređena.
    • Pravilo: Žalba se može izjaviti uvek, osim u slučajevima kada je Zakonikom izričito određeno da žalba nije dozvoljena.
  • Rešenja protiv kojih je žalba po pravilu isključena, a po izuzetku dozvoljena:
    • Žalba je moguća samo onda kada je to izričito propisano Zakonikom.
    • U ovu kategoriju spadaju:
      • a) rešenja veća donesena u istrazi i u postupku optuženja,
      • b) rešenja drugostepenog suda.
  • Rešenja protiv kojih nije dozvoljena samostalna žalba:
    • Ova rešenja se ne mogu pobijati izolovano.
    • Pravni put: Mogu se pobijati isključivo u okviru žalbe protiv presude.
    • U ovu grupu spadaju rešenja koja se donose radi pripremanja i održavanja glavnog pretresa.
  • Rešenja protiv kojih žalba nikada nije dozvoljena:
    • To su rešenja Vrhovnog kasacionog suda.

Rokovi i predavanje žalbe

  • Kome se podnosi: Žalba se izjavljuje organu postupka koji je doneo rešenje.
  • Opšti rok: Iznosi tri dana od dana dostavljanja rešenja.
  • Posebni rokovi (Izuzetak): Za određena rešenja propisani su specifični rokovi, kao što je npr. rok od osam dana za ulaganje žalbe protiv rešenja o izricanju vaspitne mere maloletniku.

Dejstva žalbe protiv rešenja

A) Suspenzivno dejstvo (Odložno dejstvo)

  • Opšte pravilo: Blagovremeno podnesena žalba protiv rešenja odlaže izvršenje rešenja.
  • Izuzetak: Žalba nema suspenzivno dejstvo kada je to Zakonikom izričito određeno (jer bi odlaganje izvršenja obesmislilo samu svrhu odluke).
  • Tipičan primer: Žalba protiv rešenja o određivanju pritvora ne odlaže njegovo izvršenje.

B) Devolutivno dejstvo

  • Opšte pravilo: Žalba ima devolutivno dejstvo, što znači da o njoj odlučuje hijerarhijski viši (drugostepeni) sud.
  • Izuzetak: O žalbi protiv određenih rešenja ne odlučuje viši sud, već drugi oblik funkcionalne nadležnosti u okviru istog (prvostepenog) suda.

Funkcionalna nadležnost za odlučivanje o žalbi

Zakonik razlikuje nadležnost za odlučivanje u zavisnosti od toga koji je organ doneo prvostepeno rešenje:

  • Za rešenja prvostepenog suda: O žalbi odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako Zakonikom nije drugačije određeno.
  • Za rešenja sudije za prethodni postupak: O žalbi odlučuje vanpretresno veće istog suda, osim kada je Zakonikom drugačije određeno.

Postupak pred većem i prisustvo stranaka

  • Prisustvo stranaka: Prisustvo stranaka na sednici veća (odnosno vanpretresnog veća) nije obavezno.
  • Obaveštavanje stranaka: Stranke će se o sednici veća obavestiti isključivo ako sud proceni da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Granice ispitivanja rešenja

Veće ispituje pobijano rešenje u strogo određenim okvirima, shodno pravilima koja važe i za ispitivanje presude. Polje kognicije obuhvata:

  1. Osnov žalbe (žalbene razloge),
  2. Deo rešenja na koji je usmerena žalba,
  3. Pravac pobijanja istaknut u žalbi (u korist ili na štetu okrivljenog).

Odluke suda povodom žalbe protiv rešenja

Odlučujući o žalbi, nadležni sud može doneti jedno od sledeća tri rešenja:

  1. Rešenje o odbacivanju žalbe – donosi se ako je žalba neblagovremena, nedozvoljena ili neuredna.
  2. Rešenje o odbijanju žalbe – donosi se ako je žalba neosnovana (čime se prvostepeno rešenje potvrđuje).
  3. Rešenje o uvažavanju žalbe, kojim se prvostepeno rešenje:
    • preinačuje, ili
    • ukida (i po potrebi predmet upućuje na ponovno odlučivanje).

Rok za dostavljanje odluke

  • Dužnost suda: Sud je dužan da donetu odluku sa spisima dostavi organu postupka koji je doneo prvostepeno rešenje.
  • Rok: Najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primio spise sa predlogom javnog tužioca.
  • Pravna priroda: Ovaj rok je po svom karakteru instruktivan.

Shodna primena pravila i posebni postupci

  • Shodna primena pravila o žalbi na presudu: Za sva pitanja koja nisu izričito uređena u okviru ove teme, shodno se primenjuju opšta pravila koja važe u postupku po žalbi protiv prvostepene presude (npr. pravila o sadržaju žalbe, razlozi za njeno odbacivanje, postupanje sudije izvestioca, zabrana reformatio in peius itd.).
  • Shodna primena na posebne postupke: Ako Zakonikom nije drugačije određeno, ova pravila se shodno primenjuju i na rešenja koja se donose u posebnim postupcima, kao što su:
    • Postupak za izricanje mera bezbednosti medicinskog karaktera,
    • Postupak za oduzimanje imovinske koristi.

Žalba protiv drugostepene presude

26. jula 2026.

Opšte pravilo o pravnosnažnosti i izuzetna dozvoljenost žalbe

  • Opšte pravilo: Protiv presude drugostepenog suda, po pravilu, više se ne može uložiti žalba. Krivična stvar se u najvećem broju slučajeva pravnosnažno okončava donošenjem drugostepene presude, čime se isključuje mogućnost ulaganja redovnog pravnog leka (tada preostaju samo zakonske mogućnosti za vanredne pravne lekove).
  • Izuzetak (Uslov dozvoljenosti): Žalba protiv presude drugostepenog suda je izuzetno dozvoljena jedino ako je ispunjen sledeći uslov:
    • da je drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oглашава кривим.

Nadležnost i postupak (Trećestepeni postupak)

  • Nadležnost: O žalbi protiv drugostepene presude odlučuje apelacioni sud.
  • Primenjiva pravila: Postupak se sprovodi сходно odredbama Zakonika o krivičnom postupku koje važe za postupak u drugom stepenu.

Proširena privilegija združivanja (Ekstremno ekstenzivni beneficium cohaesionis)

U ovom, takozvanom trećestepenom postupku, važi specifično i izuzetno široko pravilo o proširenju dejstva pravnog leka.

  • Suština instituta: Ukoliko sud trećeg stepena, povodom ma čije žalbe, utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuženog od koristi i za nekog drugog saoptuženog, on će po službenoj dužnosti postupiti kao da žalba tog saoptuženog postoji.
  • Dve varijante primene: Za razliku od redovnog postupka, ova proširena privilegija obuhvata dve kategorije saoptuženih:
    1. Redovan slučaj privilegije združivanja: Primenjuje se na saoptuženog koji je imao pravo na žalbu sudu trećeg stepena, ali žalbu nije izjavio ili je nije izjavio u tom pravcu.
    2. Poseban (ekstremni) slučaj privilegije združivanja: Primenjuje se na saoptuženog koji uopšte nije imao pravo izjavljivanja žalbe protiv presude drugostepenog suda.

Vrste odluka drugostepenog suda povodom žalbe

26. jula 2026.

Forme i način donošenja odluka

  • Procesni okviri: Drugostepeni sud svoje odluke može doneti u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa.
  • Pravilo o jedinstvenoj odluci: O svim žalbenim izjavama koje su podnete protiv iste presude, drugostepeni sud, po pravilu, odlučuje jednom odlukom.
  • Obaveza drugostepenog suda da sam presudi (Zabrana višestrukog ukidanja): Ukoliko je u istom krivičnom predmetu prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ponovo ukinuti presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu. U tom slučaju, drugostepeni sud ima zakonsku obavezu da sam presudi tu krivičnu stvar.

Klasifikacija odluka drugostepenog suda

U zavisnosti od ishoda ispitivanja žalbe, drugostepeni sud može doneti jednu od sledeće tri vrste odluka:

  1. Rešenje o odbacivanju žalbe – kada postoje formalni nedostaci.
  2. Presuda o odbijanju žalbe – kada je žalba neosnovana, čime se prvostepena presuda potvrđuje.
  3. Odluka o usvajanju žalbe, koja se donosi u jednoj od dve forme:
    • Rešenje o ukidanju prvostepene presude i upućivanju predmeta na ponovno suđenje, ili
    • Presuda o preinačenju prvostepene presude.
Rešenje o odbacivanju žalbe

Drugostepeni sud donosi rešenje o odbacivanju žalbe ako utvrdi da su je pratili formalni nedostaci koje je proputovao da otkloni prvostepeni sud. Žalba se odbacuje u sledećim slučajevima:

  • Neblagovremenost: Kada je utvrđeno da je žalba podneta nakon isteka zakonskog roka.
  • Nedozvoljenost: Donosi se u sledećim alternativnim varijantama:
    1. Kada žalba po zakonu uopšte nije dozvoljena.
    2. Kada je žalbu izjavilo neovlašćeno lice.
    3. Kada se ovlašćeno lice prethodno odreklo prava na žalbu.
    4. Kada je ovlašćeno lice odustalo od već izjavljene žalbe.
    5. Kada je lice, nakon što je odustalo od žalbe, ponovo izjavilo žalbu.
  • Neurednost: Postoji u sledeća dva slučaja:
    1. Kada je žalba nečitka.
    2. Kada je žalba nepotpuna (ne sadrži obavezne zakonske elemente), pod uslovom da su ispunjeni posebni uslovi koji se tiču svojstva podnosioca i postojanja stručne pravne pomoći.
Presuda kojom se žalba odbija kao neosnovana
  • Pravno dejstvo: Ovom presudom se žalba odbija, a prvostepena presuda se potvrđuje.
  • Kumulativni uslovi za donošenje: Da bi drugostepeni sud doneo ovu presudu, mora kumulativno utvrditi da ne postoje:
    1. Razlozi zbog kojih je žalba izjavljena.
    2. Povrede i razlozi čije postojanje drugostepeni sud ispituje po službenoj dužnosti.
Rešenje o ukidanju prvostepene presude

Uslovi za ukidanje presude i vraćanje na ponovno suđenje

Drugostepeni sud usvaja žalbu i rešenjem ukida prvostepenu presudu, vraćajući predmet na ponovno suđenje, u sledeća dva alternativna slučaja:

  • Ako utvrdi postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka (izuzev ako je reč o povredi koju je moguće otkloniti i ispraviti preinačenjem presude).
  • Ako oceni da je zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na koje se u žalbi ukazuje potrebno narediti održavanje novog glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.

Posebna ovlašćenja suda pri ukidanju presude

  • Suđenje pred potpuno izmenjenim većem: Prilikom ukidanja presude, drugostepeni sud može narediti da se novi glavni pretres pred prvostepenim sudom održi pred potpuno izmenjenim većem.
  • Delimično ukidanje: Sud može prvostepenu presudu ukinuti samo delimično, ukoliko se pojedini delovi presude mogu izdvojiti bez štete po pravilno i zakonito presuđenje.

Dužnost odlučivanja o pritvoru

  • Pravilo: Ako se optuženi u momentu ukidanja presude nalazi u pritvoru, drugostepeni sud je dužan da po službenoj dužnosti ispita da li i dalje postoje zakonski razlozi za pritvor.
  • Odluka: Sud donosi rešenje o produženju ili ukiđanju pritvora. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Presuda o preinačenju prvostepene presude

Uslovi za preinačenje presude

Drugostepeni sud usvaja žalbu i presudom preinačuje prvostepenu presudu kada oceni da je ispunjen neki od sledećih taksativno navedenih slučajeva:

  1. Ako s obzirom na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi postoji povreda krivičnog zakona.
  2. Ako je u prvostepenoj presudi doneta nepravilna odluka o krivičnoj sankciji ili o drugim odlukama prvostepenog suda.
  3. Ako su u postupku nastupile sledeće bitne povrede odredaba krivičnog postupka:
    • Zastarelost krivičnog gonjenja.
    • Isključenje krivičnog gonjenja usled amnestije ili pomilovanja.
    • Postojanje pravnosnažno presuđene stvari (res iudicata).
    • Postojanje drugih okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
    • Povreda odredaba postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca ili odobrenja nadležnog organa.
    • Prekoračenje optužbe u presudi (prekoračena optužba).
    • Povreda pravila o zabrani reformatio in peius.

Preinačenje presude po službenoj dužnosti (Izuzeci)

Preinačenje odluke o krivičnoj sankciji se vrši po službenoj dužnosti u sledeća dva slučaja:

  • Kada je drugostepeni sud našao da je preinačenje pravilno, a žalba je bila izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona ili ako žalba nije sadržala određene obavezne elemente.
  • Kada se prvostepena presuda preinačuje u korist optuženog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbe tužioca koja je bila izjavljena na štetu oknivljenog.

Odluka o pritvoru usled preinačenja presude

  • Ako se zbog preinačenja prvostepene presude steknu uslovi da se odredi ili ukine pritvor, drugostepeni sud o tome donosi posebno rešenje. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Obrazloženje odluka drugostepenog suda

Zakonik nameće stroge obaveze drugostepenom sudu u pogledu sastavljanja obrazloženja presude odnosno rešenja.

Opšte (obavezne) dužnosti u obrazloženju

Drugostepeni sud je u obrazloženju uvek dužan da:

  • Oceni žalbene navode (ova obaveza postoji u svakom slučaju).
  • Iznese razloge kojima se rukovodio kada je po službenoj dužnosti ispitivao odluku o krivičnoj sankciji, odnosno kada je povodom žalbe tužioca na štetu oknivljenog preinačio presudu u korist optuženog (ova obaveza je fakultativna – postoji samo ako je sud tako postupio).

Posebne obaveze obrazlaganja u zavisnosti od vrste odluke

  • Kod ukidanja presude zbog bitne povrede postupka: Sud u obrazloženju mora izričito navesti koje su odredbe povređene i u čemu se te povrede sastoje.
  • Kod ukidanja presude zbog činjeničnog stanja: Sud mora navesti u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja, zašto su novi dokazi i činjenice važni i od uticaja na donošenje odluke, a može ukazati i na propuste stranaka koji su uticali na prvostepenu odluku.
  • Kod preinačenja presude zbog povrede krivičnog zakona: U obrazloženju se navodi koje su odredbe povređene i u čemu se te povrede sastoje.
  • Kod preinačenja presude zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji (ili drugim odlukama): Sud u obrazloženju navodi činjenice kojima se rukovodio pri izricanju odluke, odnosno zakonske odredbe koje su povređene.
Vraćanje spisa prvostepenom sudu i rokovi za dostavljanje odluke

Način dostavljanja odluke drugostepenog suda

  • Posredno dostavljanje: Drugostepeni sud svoju odluku ne dostavlja strankama neposredno. On sve spise predmeta, uz dovoljan broj overenih prepisa svoje odluke, vraća prvostepenom sudu.
  • Uloga prvostepenog suda: Prvostepeni sud vrši tehničko dostavljanje prepisa odluke strankama i drugim licima koja imaju pravni interes.

Zakonski rokovi za dostavljanje spisa i odluke prvostepenom sudu

Ovi rokovi teku od dana kada je sudija izvestilac primio spise drugostepenog suda sa predlogom javnog tužioca i po svojoj prirodi predstavljaju instruktivne rokove:

  • Opšti rok: Najkasnije u roku od četiri meseca.
  • Skraćeni rok (kada je optuženi u pritvoru): Najkasnije u roku od tri meseca.

Produženje rokova u složenim predmetima

U naročito složenim predmetima, predsednik drugostepenog suda može doneti rešenje o produženju ovih rokova:

  • U redovnim predmetima: najviše za još 60 dana.
  • U pritvorskim predmetima: najviše za još 30 dana.
Novi glavni pretres pred prvostepenim sudom nakon ukidanja presude

Ukoliko je drugostepeni sud ukinuo presudu i vratio predmet na ponovno suđenje, postupak pred prvostepenim sudom se odvija pod sledećim pravilima:

Procesni osnov za novo suđenje

  • Kao osnov za suđenje uzima se ranija optužnica.
  • Ukoliko je prvostepena presuda bila ukinuta samo delimično, osnov za suđenje je samo onaj deo optužbe koji se odnosi na ukinuti deo presude.

Prava stranaka i dužnosti suda na novom pretresu

  • Prava stranaka: Stranke na novom glavnom pretresu imaju pravo da ističu nove činjenice i iznose nove dokaze.
  • Dužnosti prvostepenog suda: Prvostepeni sud ima izričitu zakonsku obavezu da:
    1. Izvede sve procesne radnje na koje je ukazao drugostepeni sud.
    2. Raspravi sva sporna pitanja koja je drugostepeni sud naveo u svojoj odluci.
  • Obavezna primena zabrane reformatio in peius: Pri izricanju nove presude, prvostepeni sud je apsolutno vezan zabranom reformatio in peius (nova presuda ne sme biti nepovoljnija po optuženog od ukinute, ukoliko je bila izjavljena žalba samo u njegovu korist).

Obavezna kontrola pritvora na novom suđenju

Ukoliko se optuženi nalazi u pritvoru, veće prvostepenog suda je palo pod režim obavezne kontrole pritvora ex officio (i bez predloga stranaka ili branioca):

  • Sud mora ispitati da li i dalje postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukiđanju pritvora.
  • Rokovi za kontrolu:
    • Do dana potvrđivanja optužnice: po isteku svakih 30 dana.
    • Nakon potvrđivanja optužnice, pa sve do donošenja nove prvostepene presude: po isteku svakih 60 dana.

Reformatio in peius i privilegija združivanja

26. jula 2026.

Posebno ograničenje pozivanja na povredu zakona u žalbi

1. Opšte pravilo o procesnoj inicijativi

  • Pravilo: Određena povreda zakona ne može biti sadržana u žalbenim navodima (bez obzira na to što je zakonom propisana kao mogući žalbeni razlog u okviru bitnih povreda odredaba krivičnog postupka) ako podnosilac žalbe prethodno nije ispoljio potrebnu procesnu inicijativu u odnosu na tu povredu, ili je to učinio, ali se prvostepeni sud na tu inicijativu oglušio.

2. Izuzetak kod povrede pravila o obaveznom izuzimanju sudije

  • Uslov za pozivanje: Na povredu zakona koja se odnosi na učestvovanje na glavnom pretresu sudije ili sudije porotnika koji se morao izuzeti (postojanje razloga za obavezno izuzeće), žalilac se u žalbi može pozvati isključivo u dva alternativno propisana slučaja:
    1. Ako žalilac tu povredu nije mogao izneti u toku glavnog pretresa.
    2. Ako je podnosilac žalbe izneo tvrdnju na glavnom pretresu da postoji takva povreda zakona, ali prvostepeni sud to nije uzeo u obzir.

Zabrana reformatio in peius (Zabrana preinačenja na gore)

1. Definicija i suština instituta

  • Zabrana reformatio in peius predstavlja zakonsku zabranu, odnosno nemogućnost preinačenja presude na gore (na štetu optuženog) u drugostepenom postupku kada to nalaže određena procesna situacija.

2. Uslov za primenu zabrane

  • Ova zabrana deluje isključivo u situaciji kada je žalba izjavljena samo u korist optuženog.

3. Obim zabrane (Granice preinačenja)

Ukoliko je ispunjen navedeni procesni uslov, presuda se odlukom drugostepenog suda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu:

  1. Pravne kvalifikacije krivičnog dela.
  2. Krivične sankcije.

Privilegija združivanja (Beneficium cohaesionis)

1. Definicija i suština instituta

  • Privilegija združivanja (beneficium cohaesionis) jeste procesni institut koji omogućava da se povoljno dejstvo odluke drugostepenog suda proširi i na saoptužene koji nisu podneli žalbu ili je nisu podneli u tom smeru.

2. Uslovi za primenu

Za aktiviranje ovog instituta potrebno je da se kumulativno ispune sledeći uslovi:

  • Da je povodom žalbe bilo kog lica drugostepeni sud doneo odluku u korist optuženog.
  • Da su razlozi zbog kojih je sud doneo odluku u korist tog optuženog od koristi i za nekog od saoptuženih.
  • Da taj saoptuženi nije izjavio žalbu ili je nije izjavio u tom pravcu.

3. Pravna posledica

  • Kada su ispunjeni svi uslovi, drugostepeni sud će postupiti po službenoj dužnosti (ex officio) i doneti odluku u korist tog saoptuženog, kao da takva žalba sa njegove strane zapravo postoji.

Sednica veća i pretres pred drugostepenim sudom

26. jula 2026.

Sednica veća drugostepenog suda

Sazivanje i donošenje formalnih odluka na sednici veća

  • Sazivanje sednice: Sednicu veća, na predlog sudije izvestioca, zakazuje predsednik veća.
  • Formalno odbacivanje žalbe: Na samoj sednici veća, žalba se može odbaciti kao neblagovremena, nedozvoljena ili neuredna, pod uslovom da je to prethodno propustio da učini prvostepeni sud.
  • Specifičnost postupka kod odbacivanja: Rešenje o odbacivanju žalbe može se doneti bez obaveštavanja stranaka i branioca o održavanju sednice veća.

Obaveštavanje o sednici veća i procesni uslovi za prisustvo

Izvan slučaja formalnog odbacivanja žalbe, za obaveštavanje subjekata o sednici veća važe sledeća pravila:

  • Obavezno obaveštavanje javnog tužioca: O sednici veća se uvek i obavezno obaveštava javni tužilac kada se krivično delo goni po službenoj dužnosti.
  • Obaveštavanje ostalih učesnika (Fakultativni subjekti): Druga lica se obaveštavaju samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U ovu grupu spadaju:
    1. Subjekti u funkciji odbrane – optuženi ili njegov branilac.
    2. Subjekti u funkciji optužbe – oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik.
  • Uslovi za obaveštavanje (Procesna inicijativa): Da bi navedena lica bila obaveštena, potrebno je da su prethodno, u roku predviđenom za žalbu ili za odgovor na žalbu, ostvarila procesnu inicijativu kroz jednu od dve alternativne forme:
    • zahtevala da budu obaveštena o sednici veća, ili
    • predložila održavanje pretresa pred drugostepenim sudom.
  • Obaveštavanje po inicijativi suda: Veće može odlučiti da obavesti stranke i kada to nisu zahtevale (odnosno da obavesti stranku koja to nije zahtevala, ukoliko je samo jedna stranka podnela zahtev), ako oceni da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.
  • Prisustvo optuženog koji je lišen slobode: Ako se obaveštava optuženi koji se nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a ima branioca, predsednik veća nalaže obezbeđenje njegovog prisustva samo ako veće oceni da je to neophodno za razjašnjenje stvari.
  • Učešće optuženog putem tehničkih sredstava (Video-link): Optuženi može učestvovati na sednici veća putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. veće nađe da je obezbeđenje prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih razloga, i
    2. takav način učestvovanja je moguć s obzirom na tehničke uslove.

Pravna priroda prisustva stranaka i načelo javnosti

  • Karakter obaveštenja: Stranke se na sednicu veća ne pozivaju, već se o njoj samo obaveštavaju.
  • Posledica nedolaska: Nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća.
  • Javnost sednice: Načelo javnosti se odnosi i na drugostepeni postupak. Na sednici veća kojoj prisustvuju stranke i branilac, javnost se može isključiti isključivo pod uslovima i u postupku koji su Zakonikom propisani za isključenje javnosti sa glavnog pretresa.

Tok i struktura rada na sednici veća

  • Početak sednice: Sednica veća obavezno počinje usmenim izveštajem sudije izvestioca o stanju stvari u spisima predmeta.
  • Obim izveštaja (Zavisno od prisustva stranaka):
    • Ako stranke NE prisustvuju: Sudija izvestilac referiše o žalbenom predmetu u kompletnom vidu.
    • Ako stranke i branilac PRISUSTVUJU: Funkcija sudije izvestioca je bitno sužena – on izlaže isključivo sadržaj presude. Nakon toga, stranke i branilac, u vremenu koje odredi predsednik veća, prezentuju svoje stranačke stavove tako što iznose navode žalbe i odgovora na žalbu (što predstavlja manifestaciju načela kontradiktornosti u ovoj fazi).
  • Traženje objašnjenja i dopune:
    • Veće može od prisutnih stranaka i branioca zahtevati potrebna objašnjenja u vezi sa žalbom i odgovorom na žalbu.
    • Stranke mogu predložiti da se radi dopune izveštaja pročitaju pojedini delovi spisa.
    • Stranke mogu, po dozvoli predsednika veća, dati potrebna objašnjenja za svoje stavove iz žalbe odnosno odgovora na žalbu, ali bez ponavljanja onoga što je već sadržano u izveštaju.
  • Zapisnik: O sednici veća obavezno se vodi zapisnik koji se priključuje spisima drugostepenog suda.

Pretres pred drugostepenim sudom

Uslovi za održavanje pretresa pred drugostepenim sudom

Pretres pred drugostepenim sudom predstavlja izuzetnu procesnu formu rada žalbenog veća. Da bi se ovaj pretres održao, zakon zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova:

  1. Da je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu novi dokazi, ponove već izvedeni dokazi u prvostepenom postupku, ili izvedu dokazi čije je izvođenje prvostepeni sud odbio.
  2. Da istovremeno postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.

Pozivanje, prisustvo i učešće stranaka na pretresu

A) Lica koja se pozivaju na pretres

Na pretres pred drugostepenim sudom obavezno se pozivaju:

  • Optuženi i njegovi branioci,
  • Ovlašćeni tužilac,
  • Oštećeni, njegov zakonski zastupnik i punomoćnik,
  • Svedoci, veštaci i stručni savetnici za koje drugostepeni sud odluči da se neposredno ispitaju.

B) Pravila o prisustvu optuženog i procesne garancije odbrane

  • Pozivanje kao obaveza: Optuženi se u svakom slučaju mora pozvati na pretres.
  • Prisustvo nije apsolutna pretpostavka: Fizičko prisustvo optuženog nije neophodan uslov za održavanje pretresa. On se u pozivu izričito upozorava da će se pretres održati u njegovom odsustvu ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. da je uredno pozvan, i
    2. da svoj izostanak nije opravdao.
  • Obavezna stručna odbrana u odsustvu: Ukoliko optuženi nije prisutan na pretresu, sud mu (ako već nema branioca) mora postaviti branioca po službenoj dužnosti kako bi se osiguralo postojanje subjekta u funkciji odbrane.
  • Optuženi lišen slobode: Ukoliko se optuženi nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, predsednik drugostepenog veća preduzima sve potrebne radnje da se on dovede na pretres.

C) Učešće optuženog putem video-linka

Optuženi može učestvovati na pretresu putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike pod uslovom da su kumulativno ispunjene dve pretpostavke:

  1. da veće utvrdi da je obezbeđenje fizičkog prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih opravdanih razloga, i
  2. da je takav način učestvovanja tehnički moguć s obzirom na raspoložive uslove na sudu.

Tok pretresa i spajanje procesnih uloga

  • Primenjiva pravila: Pretres se primarno odvija prema specifičnim pravilima propisanim za drugostepeni postupak, a ako takvih pravila nema, shodno se primenjuju odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom.
  • Spajanje procesnih uloga: Kada se donese odluka o održavanju pretresa, dolazi do funkcionalnog spajanja uloga – sudija izvestilac preuzima funkciju predsednika drugostepenog veća.
  • Uvodni izveštaj i zabrana prejudiciranja: Pretres počinje usmenim izveštajem predsednika veća (sudije izvestioca) koji izlaže stanje stvari. Predsednik veća se u izveštaju mora strogo ograničiti na objektivno prezentovanje slučaja, bez iznošenja sopstvenog mišljenja ili ocene o tome da li su žalba i odgovor na žalbu osnovani, čime se izbegava prejudiciranje odluke drugostepenog suda.

Sistematizacija procesnih aktivnosti na pretresu

Zakonik sve aktivnosti na pretresu pred drugostepenim sudom deli u dve kategorije:

A) Obavezne aktivnosti

Ove radnje se moraju sprovesti na svakom pretresu:

  1. Podnošenje izveštaja predsednika veća o stanju stvari.
  2. Čitanje prvostepene presude (ili njenog dela na koji se odnosi izjavljena žalba) – vrši se na predlog stranaka i branioca ili po odluci samog veća.
  3. Raspravljanje stranaka u pogledu navoda iz žalbe i odgovora na žalbu (načelo raspravnosti).

B) Fakultativne aktivnosti

Ove radnje se mogu sprovesti u zavisnosti od potrebe i ocene veća:

  • Čitanje zapisnika o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom (ili njegovog dela) i pisanih dokaza.
  • Ostvarivanje neposrednog uvida u druge dokaze na koje se žalba odnosi.
  • Vršenje uvida u zapisnike o iskazima svedoka ili veštaka koji nisu prisutni (ili usmeno iznošenje njihove kratke sadržine od strane predsednika veća).
  • Iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza koji su navedeni u žalbi ili su u neposrednoj vezi sa tim dokazima.
  • Izmena ili odustanak od optužbe od strane ovlašćenog tužioca.

Odstupanje od načela neposrednosti i načelo raspravnosti

  • Odstupanje od načela neposrednosti: Nakon što uzme izjave od stranaka, veće može odlučiti da odstupi od načela neposrednosti u pogledu dokaza koji se ne izvode neposredno. To čini u jednom od dva oblika:
    1. vršenjem uvida u zapisnike o ispitivanju odsutnih svedoka ili veštaka, ili
    2. tako što će predsednik veća ukratko izneti sadržinu tih zapisnika ili ih pročitati.
  • Ispoljavanje načela raspravnosti: Nakon izveštaja i izvođenja dokaza, predsednik veća poziva žalilaca da obrazloži žalbu, a potom i protivnu stranku da iznese svoj odgovor (bez ponavljanja onoga što je već obuhvaćeno uvodnim izveštajem).

Raspolaganje optužbom na drugostepenom pretresu

Zakonik dozvoljava ovlašćenom tužiocu da, u zavisnosti od rezultata sprovedenog pretresa, preduzme sledeće radnje:

  • Izmena optužnice: Tužilac može izmeniti optužnicu, ali isključivo u korist optuženog.
  • Odustanak od optužbe: Tužilac može, uz saglasnost optuženog, u celini ili delimično odustati od optužbe.
  • Pravo oštećenog na supsidijarno gonjenje: Ako je javni tužilac odustao od optužnice na pretresu, oštećeni ima pravo da pod zakonom propisanim uslovima preuzme gonjenje i stekne svojstvo oštećenog kao tužioca (supsidijarnog tužioca).

Granice ispitivanja prvostepene presude

Opšte pravilo o limitiranosti drugostepenog suda

  • Pravilo: Drugostepeni sud ima veoma ograničenu kogniciju (polje ispitivanja) prilikom odlučivanja o žalbi. Sud je načelno striktno vezan inicijativom žalioca i presudu ispituje isključivo u okviru sledeća tri aspekta:
    1. Žalbeni osnovi koji su izričito istaknuti u samoj žalbi.
    2. Deo presude koji se pobija žalbom.
    3. Pravac pobijanja (da li se presuda pobija u korist ili na štetu optuženog).

Izuzeci – ispitivanje po službenoj dužnosti

Zakonik predviđa izuzetne situacije u kojima drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti (ex officio) ispitati odluku o krivičnoj sankciji, uprkos opštem pravilu o vezanosti žalbenim navodima.

Ovo važi isključivo kada je žalba izjavljena u korist optuženog, i to u sledeća dva slučaja:

  1. Ukoliko je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona.
  2. Ukoliko podneta žalba ne sadrži obavezne elemente koji se odnose na predlog kako da se presuda izmeni/ukine ili na potpis žalioca.

Preinačenje presude u korist optuženog povodom žalbe tužioca

  • Izuzetak od pravca pobijanja: Ako je ovlašćeni tužilac izjavio žalbu na štetu okrivljenog, drugostepeni sud može prilikom donošenja odluke preinačiti prvostepenu presudu i u korist optuženog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji.

Žalbeni postupak

25. jula 2026.

Žalbeni postupak se, prema zakonskoj sistematizaciji, odvija u dva osnovna procesna stadijuma:

  • Postupak pred prvostepenim sudom (sudom koji je izrekao pobijanu presudu).
  • Postupak pred prvostepenim sudom.

Postupak pred prvostepenim sudom

Podnošenje žalbe i predaja primeraka

  • Kome se podnosi: Žalba se uvek podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.
  • Broj primeraka: Žalba se predaje u dovoljnom broju primeraka za sledeće subjekte:
    • Sud,
    • Protivnu stranku,
    • Branioca,
    • Oštećenog.

Nadležnost prvostepenog suda povodom izjavljene žalbe

Odlučivanje prvostepenog suda o podnetoj žalbi striktno je ograničeno na dva pravna aspekta:

  1. Ispitivanje osnovnih formalnih uslova koji se odnose na blagovremenost, dozvoljenost i urednost žalbe.
  2. Ocenjivanje mogućnosti za represuđenje (resuđenje), ukoliko su u žalbi iznete nove činjenice i predloženi novi dokazi.

Formalne odluke prvostepenog suda (Odbacivanje žalbe)

Predsednik prvostepenog veća proverava formalne elemente i donosi rešenje o odbacivanju žalbe kada je ispunjen jedan od sledeća tri taksativno navedena uslova:

  • Neblagovremenost – ako je žalba podnesena po proteku zakonskog roka u kojem se mogla uložiti.
  • Nedozvoljenost – ako je žalbu podnelo lice koje ne spada u zakonske ovlašćene subjekte (titulare prava na ulaganje redovnog pravnog leka).
  • Neurednost – ako žalba ne sadrži elemente koje po Zakoniku obavezno mora da ima.

Institut „represuđenja“ (Samoponavljanje prvostepenog postupka)

A) Pojam i suština instituta

To je specifičan i nov zakonski mehanizam u krivičnom postupku koji, s ciljem rasterećenja drugostepenog suda, omogućava da se povodom argumenata iznetih u žalbi ponovo otvori glavni pretres pred prvostepenim sudom. U pravno-tehničkom smislu, ovaj institut predstavlja svojevrsno „samoponavljanje“ postupka.

B) Uslovi za otvaranje postupka represuđenja

Pretresno veće će ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak isključivo ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  1. Da su u žalbi iznete nove činjenice i predloženi novi dokazi.
  2. Da te činjenice i novopredloženi dokazi, prema oceni predsednika prvostepenog veća, mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja.

C) Tok postupka i donošenje odluke nakon represuđenja

  • Procedura: Nakon ponovnog otvaranja glavnog pretresa, sud sprovodi naknadni dokazni postupak. Po završetku tog dela, predsednik veća postupa po opštim pravilima koja se odnose na završetak dokaznog postupka na glavnom pretresu i prelazi se na davanje završne reči.
  • Odluka (Nova presuda): Prvostepeni sud donosi novu presudu kojom:
    • Potvrđuje svoju raniju presudu, ili
    • Preinačuje svoju raniju presudu.
  • Pravni lek protiv nove presude: Protiv ove nove presude dozvoljena je žalba u skladu sa opštim zakonskim pravilima koja važe za ulaganje žalbe protiv prvostepene presude.

Dostavljanje žalbe protivnoj stranci i odgovor na žalbu

Ukoliko predsednik prvostepenog veća oceni da nove činjenice i predloženi dokazi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, on ne otvara ponovni pretres, već sprovodi postupak dostavljanja žalbe protivnoj stranci:

  • Dostavljanje: Primerak žalbe se dostavlja protivnoj stranci.
  • Rok za odgovor: Protivna stranka može podneti sudu odgovor na žalbu u roku od osam dana od dana prijema žalbe.
  • Pravna priroda i svrha odgovora:
    • Ovo je isključivo procesna mogućnost (pravo), a ne i obaveza protivne stranke.
    • Svrha podnošenja odgovora jeste da protivna stranka izloži svoje viđenje žalbenih navoda i predloga, čime se obezbeđuje delovanje načela kontradiktornosti u ovom stadijumu postupka.

Dostavljanje spisa drugostepenom sudu

  • Procesni momenat: Vrši se po prijemu odgovora na žalbu, odnosno nakon što proteče rok od osam dana u kome je protivna stranka mogla podneti odgovor.
  • Sadržaj dostave: Prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu žalbu, odgovor na žalbu (ako je podnet) i sve spise predmeta u dovoljnom broju primeraka.

Postupak pred prvostepenim sudom

Procesni stadijumi drugostepenog postupka

Postupak po žalbi pred drugostepenim sudom odvija se kroz dva osnovna procesna stadijuma:

  • Pripremni postupak (postupak „pripremanja“ za odlučivanje o žalbi) – koji se odlikuje specifičnim procesnim aktivnostima sudije izvestioca.
  • Postupak pred žalbenim većem – koji se može sprovesti u dve procesne forme:
    • Sednica veća – predstavlja pravilo u praksi i obavezan je stadijum žalbenog postupka.
    • Pretres pred drugostepenim sudom – održava se relativno retko u sudskoj praksi.

Određivanje sudije izvestioca i njegov osnovni zadatak

  • Pravilo o određivanju: Kada spisi povodom žalbe stignu drugostepenom sudu, oni se dostavljaju sudiji izvestiocu (pravilo je da se određuje jedan sudija izvestilac).
  • Izuzetak: U naročito složenim predmetima, predsednik suda može doneti odluku da se odredi više sudija izvestilaca iz reda članova veća.
  • Osnovni zadatak: Sudija izvestilac ima dužnost da se detaljno upozna sa izjavljenom žalbom i spisima predmeta kako bi na sednici veća mogao da podnese usmeni izveštaj o stanju stvari.

Specifične aktivnosti sudije izvestioca u pripremnom postupku

U okviru pripreme predmeta za odlučivanje, sudija izvestilac preduzima sledeće tri zakonom propisane aktivnosti:

A) Izdvajanje nezakonitih dokaza

  • Uslov: Ukoliko sudija izvestilac utvrdi da se u spisima predmeta nalaze zapisnici ili obaveštenja na kojima se po zakonu ne može zasnivati sudska odluka.
  • Pravna radnja: Donosi rešenje o izdvajanju nezakonitih dokaza. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
  • Pravna posledica: Nakon što ovo rešenje postane pravnosnažno, sudija izvestilac te materijale dostavlja sudiji za prethodni postupak radi njihovog čuvanja odvojeno od ostalih spisa, uz izričitu zabranu razgledanja i korišćenja u daljem toku postupka.

B) Dostavljanje spisa nadležnom javnom tužiocu

  • Uslov: Primenjuje se isključivo ako je reč o krivičnom delu za koje se krivično gonjenje preduzima po zahtevu javnog tužioca.
  • Sadržaj obaveze javnog tužioca: Nakon što mu sudija izvestilac dostavi spise, javni tužilac je dužan da bez odlaganja preduzme sledeće aktivnosti:
    • Razmotri spise predmeta.
    • Stavi svoj predlog povodom žalbe.
    • Vrati spise sudu.
  • Rokovi za postupanje tužioca:
    • Opšti rok: najkasnije u roku od 15 dana.
    • Izuzetak (u naročito složenim predmetima gde je prethodno i rok za žalbu bio produžen): najkasnije u roku od 30 dana.

C) Otklanjanje tehničkih i materijalnih grešaka u presudi

Ako se pre održavanja sednice veća utvrdi da pismeno izrađena presuda sadrži nedostatke, postupa se na sledeći način u zavisnosti od težine greške:

  1. Očigledne greške i lakši nedostaci (npr. greške u imenima, brojevima, očigledne greške u pisanju i računanju):
    • Sudija izvestilac pre održavanja sednice veća vraća spise predsedniku prvostepenog veća radi donošenja rešenja o ispravci grešaka.
    • Po pravnosnažnosti tog rešenja, spisi se ponovo dostavljaju drugostepenom sudu.
  2. Krupnije greške (nesaglasnost između pismeno izrađene presude i njenog izvornika):
    • Ispravljena presuda se obavezno dostavlja svim licima koja imaju pravo na izjavljivanje žalbe.
    • Pravna posledica: Rok za žalbu protiv „ispravljene“ presude počinje da teče ispočetka – od dana dostavljanja rešenja o ispravci (protiv kojeg nije dozvoljena posebna žalba).

Forme odlučivanja drugostepenog suda (Sednica veća i pretres pred drugostepenim sudom)

1. Dve procesne forme donošenja odluke

Drugostepeni sud o izjavljenoj žalbi odlučuje sprovodeći postupak u jednoj od dve zakonom predviđene forme:

  1. U sednici veća
  2. Na osnovu održanog pretresa

2. Odnos između sednice veća i pretresa

  • Obaveznost sednice veća: Sednica veća se mora održati u svakom slučaju.
  • Donošenje odluke o pretresu: Upravo na toj obaveznoj sednici, veće drugostepenog suda donosi odluku o tome da li će se u konkretnom postupku održati pretres.

3. Mogućnost kombinovanog vođenja postupka i parcijalni pretres

  • Pravilo o parcijalnom pretresu: Veće drugostepenog suda može doneti odluku da se pretres održi samo u odnosu na pojedine delove prvostepene presude, pod uslovom da se ti delovi mogu izdvojiti bez štetnih posledica po pravilno presuđenje.
  • Pravna posledica: U tom slučaju se drugostepeni postupak vodi kombinovano:
    • Za delove presude za koje je određen pretres sprovodi se glavni pretres pred drugostepenim sudom.
    • Za preostale delove presude za koje pretres nije određen, odluka o žalbi se donosi direktno u sednici drugostepenog veća.

4. Funkcija predsednika veća u slučaju održavanja pretresa

  • Ukoliko veće odluči da održi pretres, funkciju predsednika drugostepenog veća obavlja sudija izvestilac.
  • Ako je u naročito složenom predmetu bilo određeno više izvestilaca, samo veće će odrediti jednog od njih da obavlja funkciju predsednika veća na pretresu.

Žalbeni osnovi

25. jula 2026.

Pojam i suština žalbenih osnova

  • Definicija: Žalbeni osnovi su Zakonikom formulisani opšti razlozi iz kojih se žalbom može pobijati (procesnopravno napadati) presuda i na kojima se žalba u sadržinskom smislu načelno zasniva.
  • Pravna priroda „greške“: Izrazi „anomalija“ ili „greška“ u presudi posmatraju se uslovno – reč je o greškama sa stanovišta podnosioca žalbe, dok će tek drugostepeni sud u žalbenom postupku svojom odlukom utvrditi da li su te tvrdnje opravdane.

Podela žalbenih osnova prema prirodi anomalija

Izvor razlikuje dve osnovne grupe žalbenih osnova:

  1. Žalbeni osnovi pravnog karaktera – odnose se na pravne anomalije presude. Dele se na:
    • Povrede krivičnoprocesnog karaktera (bitne povrede odredaba krivičnog postupka).
    • Povrede krivičnopravnog materijalnog karaktera (povrede krivičnog zakona i povrede koje se odnose na odluke donesene u krivičnom postupku ili proizašlim iz njega).
  2. Žalbeni osnovi faktičkog karaktera – odnose se na činjenične greške u presudi, odnosno na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Zakonom propisani razlozi za izjavljivanje žalbe

U skladu sa navedenom podelom, žalba se pred drugostepenim sudom može izjaviti zbog sledeća četiri zakonska razloga:

  • Bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
  • Povrede krivičnog zakona.
  • Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
  • Odluka o krivičnim sankcijama i o drugim odlukama.

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Sve povrede procesnog zakona nemaju isti značaj. Samo najozbiljnije procesne povrede, koje dostižu zakonom zahtevani stepen relevantnosti, predstavljaju žalbeni osnov i označavaju se kao bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Prema kriterijumu procesnog dejstva, ove povrede se dele na dve kategorije:

  1. Apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka
  2. Relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka
Apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Pojam, suština i pravne posledice

  • Pretpostavljena kauzalnost: Kod ovih povreda uzročno-posledična veza između učinjene povrede i štetne posledice (nezakonitosti ili nepravilnosti presude) se apsolutno pretpostavlja.
  • Procesno dejstvo: Čim se utvrdi postojanje apsolutno bitne povrede, to automatski dovodi do pravne nevaljanosti presude. Sud ne mora posebno utvrđivati niti obrazlagati da li je i kako ta povreda uticala na presuđenje – presuda doneta uz takvu povredu po zakonskom automatizmu ne može opstati.
  • Karakter kataloga povreda: Ove povrede su u Zakoniku nabrojane striktno, taksativno i limitativno. To znači da se nijedna druga procesna povreda ne može proglasiti apsolutno bitnom osim onih koje su eksplicitno navedene u zakonu.

Katalog apsolutno bitnih povreda prema grupama

Zakonik ove povrede kategoriše prema delu postupka ili subjektu na koji se odnose:

A) Povreda koja se odnosi na krivično gonjenje

  • Ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
  • Ako je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja.
  • Ako je stvar već pravnosnažno presuđena.
  • Ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

B) Povrede koje se odnose na krivični sud

  • Stvarna nenadležnost: Ako je presudu doneo stvarno nenadležan sud (izuzetak: nema povrede ako je presudu iz nadležnosti nižeg suda doneo neposredno viši sud).
  • Nepropisan sastav: Ako je sud bio nepropisno sastavljen.
  • Nepravilnost u suđenju/izuzimanju:
    • Ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije učestvovao na glavnom pretresu.
    • Ako je u donošenju presude učestvovao sudija/sudija porotnik koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja.
    • Ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija/sudija porotnik koji se morao izuzeti (apsolutni razlozi za izuzeće).

C) Povrede koje se odnose na optužbu

  • Ako je sud povredio propise u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.
  • Ako sud svojom presudom nije potpuno rešio predmet optužbe.
  • Ako je presudom prekoračena optužba.

D) Ostale apsolutno bitne povrede

  • Odsustvo sa suđenja: Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno.
  • Uskraćivanje prava na jezik: Ako je optuženom, braniocu, oštećenom ili privatnom tužiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i prati tok pretresa na svom jeziku.
  • Nezakonito isključenje javnosti: Ako je protivno odredbama Zakonika bila isključena javnost na glavnom pretresu.
  • Povreda zabrane reformatio in peius: Donošenje odluke na štetu optuženog kada je žalba izjavljena samo u njegovu korist.
  • Nerazumljivost izreke: Postojanje ozbiljnog nedostatka dispozitiva presude, odnosno situacija u kojoj je izreka presude nerazumljiva.
Relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Pojam i uslov relevantnosti (Dokazivanje kauzalnosti)

  • Obavezna uzročno-posledična veza: Za razliku od apsolutnih povreda, kod relativno bitnih povreda mora se u svakom konkretnom slučaju dokazati postojanje uzročne veze između povrede procesne odredbe i nastale štetne posledice.
  • Uloga drugostepenog suda: Drugostepeni sud, rukovodeći se načelom slobodne ocene dokaza i na temelju svog slobodnog uverenja, procenjuje da li je povreda bila od relevantnog procesnog uticaja. Povreda je relevantna samo ako je sud utvrdi kao uzrok jedne od zakonom propisanih posledica.
  • Karakter kataloga povreda: Ove povrede se u Zakoniku ne nabrajaju taksativno, već zakon daje samo opšte parametre na osnovu kojih se određena povreda može smatrati bitnom.

Zakonom predviđene posledice (Alternativni uslovi relevantnosti)

Da bi povreda bila relativno bitna, ona mora uzrokovati jednu od sledećih procesnih posledica:

  1. Nezakonitost ili nepravilnost u samoj presudi (odnosno u presuđenju).
  2. Nastupanje okolnosti zbog kojih je onemogućeno ispitivanje zakonitosti i pravilnosti presude.
  3. Situacija u kojoj je očigledno da bi i bez konkretnog pravno nevaljanog dokaza bila donesena drugačija presuda.

Oblici relativno bitnih povreda prema Zakoniku

Zakon izdvaja tri ključne grupe ovih povreda:

A) Dokazna nevaljanost (sa izuzetkom)

  • Pravilo: Postoji kada se presuda zasniva na dokazu na kojem se po odredbama Zakonika ne može zasnivati.
  • Izuzetak: Ova povreda gubi karakter bitne ako je, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez tog nezakonitog dokaza bila donesena ista presuda.

B) Nedostaci u izreci i obrazloženju presude

Ove povrede su relativno bitne samo ako onemogućavaju ispitivanje zakonitosti i pravilnosti presude, a manifestuju se kroz sledeće oblike:

  • Izreka presude je protivrečna sama sebi.
  • Razlozi presude su protivrečni izreci.
  • Presuda uopšte nema razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.
  • Razlozi o odlučnim činjencama su potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni.
  • Postoji znatna protivrečnost (neravnoteža) između onoga što se u obrazloženju presude navodi o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima i samih tih isprava ili zapisnika.

C) Relevantno neprimenejivanje ili nepravilno primenjivanje zakonskih odredaba

  • Postoji kada sud u toku glavnog pretresa uopšte nije primenio neku odredbu Zakonika ili ju je primenio nepravilno, pod uslovom da je to bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Povrede krivičnog zakona

Pojam i obuhvat povrede

  • Širi smisao: Pod povredama krivičnog zakona ne podrazumevaju se isključivo greške u odnosu na materijalne odredbe sadržane u Krivičnom zakoniku (kao osnovnom izvoru).
  • Uži smisao (sporedno zakonodavstvo): Pod ove povrede podvode se i greške u primeni drugih zakona koji sadrže odredbe krivičnopravnog karaktera, odnosno spadaju u tzv. sporedno krivično materijalno zakonodavstvo.

Konkretni zakonski oblici povreda

Povrede krivičnog zakona predstavljaju greške koje su u presudi načinjene u odnosu na:

  • Krivično delo – kada se postavlja pitanje da li je delo za koje se optuženi goni uopšte krivično delo po zakonu.
  • Primenjeni zakon – kada se postavlja pitanje da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se po pravu ne može primeniti.
  • Ovlašćenje suda u pogledu odluka koje donosi – kada je sporno da li je odlukom o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi ili opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon.
  • Meru kazne u vezi sa obaveznim uračunavanjem – kada su povređene zakonske odredbe o obaveznom uračunavanju pritvora, zabrane napuštanja stana, izdržane kazne ili bilo kog drugog oblika lišenja slobode koji je u vezi sa krivičnim delom.

Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje

Pojam i suština (Faktički osnov žalbe)

  • Pravna priroda: Ovaj žalbeni osnov predstavlja faktički osnov za pobijanje presude.
  • Suština: Sastoji se u tome što utvrđeno činjenično stanje u presudi odstupa od stvarne istine u konkretnom slučaju.

Oblici odstupanja od istine

Zakon razlikuje dva osnovna oblika ovog žalbenog osnova:

  1. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje (kvalitativno odstupanje) – postoji kada je sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja pogrešno utvrdio, odnosno prikazao je onakvom kakva ona u stvarnosti nije.
  2. Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (kvantitativno odstupanje) – postoji kada sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja uopšte nije utvrdio, odnosno kada je propustio da je konstatuje i uvrsti u sklop utvrđenog činjeničnog stanja.

Pojam odlučnih činjenica i međusobni odnos

  • Odlučne činjenice su one činjenice koje imaju potreban stepen relevantnosti u odnosu na sam predmet krivičnog postupka.
  • Kombinovani karakter: U procesnoj praksi se ova dva oblika često kombinuju i ne mogu se mehanički razdvajati.

Nepravilna odluka o krivičnoj sankciji i o drugim sudskim odlukama

Pravna priroda osnova

  • Specifičnost: Ovaj osnov se koristi kada donetim odlukama nije učinjena povreda zakona, ali je sud doneo nepravilnu ili pogrešnu ocenu, odnosno odluku.

Nepravilnost u pogledu glavnih sankcija

Presuda se u ovom delu može pobijati u dva slučaja:

  • Kada sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču na to da ona bude veća ili manja (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti).
  • Kada je sud pogrešno izrekao (aktivna greška) ili propustio da izrekne (pasivna greška) neku od sledećih odluka:
    • odluku o ublažavanju ili pooštravanju kazne,
    • odluku o oslobođenju od kazne,
    • odluku o merama upozorenja – uslovnoj osudi i sudskoj opomeni,
    • odluku o opozivanju uslovnog otpusta.

Nepravilnost u pogledu mera bezbednosti i oduzimanja imovinske koristi

Ove odluke se mogu pobijati iako njima nije povređen zakon, ako je sud pogrešno izrekao ili propustio da izrekne:

  • Odluku o meri bezbednosti.
  • Odluku o oduzimanju imovinske koristi od lica na koje je ona prenesena sa ili bez adekvatne naknade.

Odluke kod kojih se zahteva povreda zakona kao osnov pobijanja

Za razliku od prethodnih celina, sledeće odluke se mogu žalbom napadati isključivo ako je sud njima povredio zakonske odredbe:

  • Odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu.
  • Odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
  • Odluka o troškovima krivičnog postupka – pobija se zbog povrede zakona, ili zato što je sud pogrešno izrekao (ili propustio da izrekne) odluku o oslobađanju optuženog od dužnosti da te troškove naknadi.

Žalba protiv presude prvostepenog suda

25. jula 2026.

Pojam, rok i dejstvo žalbe

  • Ustavni osnov i značaj: Pravo na žalbu je ustavno pravo kojim svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. S obzirom na važnost prava i interesa o kojima se rešava u krivičnom postupku, pravo na žalbu protiv presude donete u tom postupku je načelno od ogromnog značaja.
  • Rok za izjavljivanje žalbe: Iznosi petnaest dana od dana dostavljanja prepisa presude ovlašćenim licima.
  • Produženje roka: U naročito složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe. O ovom zahtevu rešenjem odlučuje predsednik veća (protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena), a rok se može produžiti najviše za još 15 dana.
  • Rok u slučaju ispravke presude: Ukoliko je došlo do ispravke suštinskih anomalija presude (ozbiljnija neusaglašenost između izrađene presude i njenog izvornika), rok za žalbu teče ispočetka, odnosno od dana kada je dostavljeno rešenje o ispravci presude.
  • Dejstvo žalbe: Blagovremeno izjavljena žalba ovlašćenog lica ima suspenzivno dejstvo, što znači da odlaže izvršenje presude.

Titulari prava na žalbu (Aktivna legitimacija)

Prema obimu žalbenih razloga koje mogu istaći u postupku, titulari prava na žalbu dele se na dve osnovne kategorije:

A) Lica sa potpunim pravom na žalbu

Ova lica presudu mogu pobijati iz svih zakonskih razloga. U ovu grupu spadaju:

  • Stranke,
  • Branilac,
  • Zakonski zastupnik optuženog,
  • Lica u određenom odnosu sa optuženim (bliska srodnička i druga lica),
  • Oštećeni od kojeg je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje.

Zavisno od smera u kojem mogu podneti žalbu, ova lica se dalje dele na dve podgrupe:

  1. Lica koja se mogu žaliti kako na štetu optuženog, tako i u njegovu korist:
    • Javni tužilac,
    • Oštećeni koji žalbu može izjaviti iz svih zakonskih osnova.
  2. Lica koja se mogu žaliti isključivo u korist optuženog:
    • Optuženi,
    • Branilac,
    • Zakonski zastupnik optuženog,
    • Bliski srodnici i druga bliska lica: bračni drug optuženog, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim optuženi živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj zajednici. Rok za žalbu ovih lica teče od dana kada je optuženom, odnosno njegovom branici dostavljen prepis presude.

B) Lica sa limitiranim (ograničenim) pravom na žalbu

Ova lica presudu mogu pobijati samo u ograničenom obimu koji je zakonom striktno određen:

  • Oštećeni koji nikada tokom postupka nije imao svojstvo supsidijarnog tužioca – može se žaliti samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka.
  • Lice čiji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist (odnosno imovina proistekla iz krivičnog dela) – može se žaliti samo u odnosu na tu konkretnu odluku suda.

Posebna pravila i ograničenja pri izjavljivanju žalbe

Pravo branioca i bliskih lica na samostalno delovanje i njegova granica

  • Branilac i bliska lica optuženog mogu izjaviti žalbu i bez naročitog ovlašćenja optuženog. Braniocu je u tom pogledu dovoljno opšte punomoćje za odbranu ili rešenje o postavljenju.
  • Zabrana delovanja protiv volje optuženog: Ova lica ne mogu uložiti žalbu protiv volje optuženog.
  • Izuzetak: Žalba se može izjaviti i protiv volje optuženog ako mu je izrečena kazna zatvora od 30 do 40 godina ili kazna doživotnog zatvora.

Ograničenje žalbenih razloga usled priznanja optuženog

  • Uslov: Priznanje optuženog u odnosu na sve tačke optužbe ispunjava pretpostavke da se može smatrati istinitim.
  • Pravna posledica/Ograničenje: Optuženi, njegov branilac i lica koja se žale u korist optuženog mogu izjaviti žalbu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja isključivo u odnosu na činjenice od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

Odricanje od prava na žalbu i odustanak od već izjavljene žalbe

Podnošenje žalbe je procesno pravo kojim ovlašćena lica načelno mogu slobodno raspolagati. Ipak, radi zaštite prava optuženog i ostvarivanja načela pravičnog vođenja postupka, zakon postavlja stroga ograničenja.

Odricanje od prava na žalbu (za optuženog)

  • Osnovno pravilo: Optuženi se može odreći prava na žalbu tek nakon što mu je presuda dostavljena.
  • Izuzetak (odricanje pre dostavljanja): Dozvoljeno je izuzetno, samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. Tužilac i oštećeni (koji ima pravo žalbe iz svih osnova) odrekli su se prava na žalbu protiv osuđujuće presude.
    2. Optuženom nije izrečena kazna zatvora.

Odustanak od već izjavljene žalbe (za optuženog)

  • Optuženi može odustati od već izjavljene žalbe (kako sopstvene, tako i od žalbe koju su izjavili njegov branilac ili bliska lica u njegovu korist) sve do donošenja odluke drugostepenog suda.

Apsolutna zabrana odricanja i odustanka za optuženog

  • Optuženi se ne može odreći prava na žalbu niti odustati od već izjavljene žalbe ukoliko mu je izrečena najteža krivična sankcija – kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina ili kazna doživotnog zatvora.

Odricanje i odustanak za tužioca i oštećenog

  • Odricanje: Mogu se odreći prava na žalbu u periodu od objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavljivanje žalbe.
  • Odustanak: Mogu odustati od izjavljene žalbe u svakom momentu pre donošenja odluke drugostepenog suda.

Pravna priroda odricanja i odustanka

  • Obe procesne radnje imaju trajan i ireverzibilan (nepovratan) karakter – jednom preduzeto odricanje ili odustanak ne može se opozvati.

Sadržaj žalbe

Obavezni elementi žalbe

Obavezni elementi su oni konstitutivni delovi koji svakako moraju postojati u žalbi. Njihov nedostatak direktno utiče na dalji tok postupka i procesnu sudbinu žalbe.

Svaka žalba mora da sadrži sledećih pet obaveznih elemenata:

  1. Onačenje presude protiv koje se izjavljuje žalba.
  2. Osnov za izjavljivanje žalbe (konkretni žalbeni razlozi).
  3. Obrazloženje žalbe.
  4. Predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači.
  5. Potpis lica koje izjavljuje žalbu.

Postupanje sa neurednom žalbom

Ukoliko podneta žalba ne sadrži navedene obavezne elemente ili je nečitka, ona se smatra neurednom žalbom. Zakonodavac razlikuje postupanje sa neurednom žalbom na osnovu dva ključna parametra: procesne funkcije podnosioca i postojanja stručne pravne pomoći (branioca ili punomoćnika).

Prema ovim parametrima, razlikujemo tri procesne situacije:

A) Situacija kada podnosilac NEMA stručnu pravnu pomoć

Ovo pravilo se primenjuje kada žalbu podnosi optuženi ili blisko lice u njegovu korist, a optuženi nema branioca, kao i kada žalbu podnosi oštećeni koji nema punomoćnika.

  • Dužnost suda: Prvostepeni sud je dužan da žaliocu naloži da u roku od tri dana uredi žalbu ili je dopuni pismenim podneskom.
  • Odbacivanje žalbe: Sud će žalbu odbaciti kao neurednu ako žalilac ne postupi po nalogu suda, a ispunjen je jedan od dva alternativna uslova:
    1. Žalba je nečitka.
    2. Žalba ne sadrži obavezne elemente koji se odnose na obrazloženje, predlog ili potpis.
  • Izuzetak kod označavanja presude: Ako u žalbi izjavljenoj u korist optuženog nedostaje samo označenje presude, sud je neće odmah odbaciti, već samo ako se uopšte ne može utvrditi na koju se presudu odnosi.

B) Situacija kada podnosilac IMA stručnu pravnu pomoć (iz redova optužbe)

Ovo pravilo se primenjuje kada neurednu žalbu podnosi ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika.

  • Pravna posledica: Prvostepeni sud ovakvu žalbu odmah odbacuje kao neurednu, bez ostavljanja roka za ispravku ili dopunu. Profesionalni učesnici u postupku i lica sa stručnom pomoći moraju pokazati procesnu disciplinu i profesionalnu pažnju.

C) Situacija kada je neuredna žalba podneta u korist optuženog koji IMA branioca

Ovo pravilo važi kada se podnosi neuredna žalba u korist optuženog, a on ima angažovanog ili postavljenog branioca.

  • Pravna posledica: Prvostepeni sud dostavlja žalbu drugostepenom sudu na odlučivanje pod uslovom da se iz njenog sadržaja ipak može utvrditi na koju se presudu odnosi.
  • Odbacivanje: Sud će ovakvu žalbu odbaciti samo ukoliko se uopšte ne može utvrditi na koju se presudu odnosi.

Fakultativni elementi žalbe (Nove činjenice i dokazi)

U fakultativne elemente žalbe spadaju određeni dokazni predlozi. Žalilac u žalbi može iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze, uključujući i one čije je izvođenje prvostepeni sud tokom glavnog pretresa odbio.

Međutim, da bi ovi predlozi bili uzeti u obzir, žalilac ima tri kumulativne dužnosti:

  1. Mora izričito navesti razloge zbog kojih te dokazne predloge nije izneo ranije u toku postupka.
  2. Dužan je da precizno navede dokaze kojima se iznete činjenice imaju dokazati.
  3. Pozivajući se na te dokaze, u obavezi je da jasno označi činjenice koje pomoću predloženih dokaza namerava da dokaže.

Pojam i vrste pravnih lekova

25. jula 2026.

Definicija i suština pravnog leka

  • Pravni lek je posebno procesno sredstvo u krivičnom postupku.
  • Aktivna legitimacija: Pravni lek može podneti isključivo ovlašćeno lice, odnosno titular prava na određeni pravni lek.
  • Predmet pobijanja: Ovlašćeno lice u zakonom propisanoj procesnoj formi pravno napada (pobija) određenu sudsku odluku donetu u krivičnom postupku, koja može biti u formi presude ili rešenja.
  • Cilj i zahtev (Petit): Podnošenjem pravnog leka zahteva se:
    • Donošenje druge vrste odluke,
    • Drugačije rešavanje određenih pravnih ili činjeničnih pitanja u samoj odluci koja se pobija, ili
    • Uopšteno, donošenje određene odluke suda koji rešava o podnetom pravnom leku.

Osnovna podela pravnih lekova U krivičnom postupku postoje dve osnovne vrste pravnih lekova:

  1. Redovni pravni lekovi
  2. Vanredni pravni lekovi

Redovni pravni lekovi (čl. 432–469)

  • Konstitutivno obeležje: Karakteristika redovnih pravnih lekova jeste da se njima pravno napada nepravnosnažna sudska odluka.
  • Pravna forma: U ovu kategoriju spadaju žalbe.
  • Podela žalbi: Žalbe se dele prema kriterijumu vrste odluke protiv koje se ulažu, pa tako razlikujemo:
    1. Žalba protiv presude prvostepenog suda
    2. Žalba protiv presude drugostepenog suda
    3. Žalba na rešenje