I ODGOVORNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA SOPSTVENE OBAVEZE
1. Načelo potpune imovinske odgovornosti društva
Opšte načelo građanskog prava o neograničenoj odgovornosti dužnika za sopstvene obaveze u potpunosti važi i za privredno društvo kao dužnika. Društvo odgovara za ceo iznos svojih obaveza celokupnom svojom imovinom, što predstavlja takozvanu potpunu odgovornost. Za primenu ovog pravila je pravno beznačajno da li obaveze društva proističu iz ugovora, što je najčešći slučaj, ili iz nekog drugog izvora obligacija, kao što su prouzrokovanje štete ili neosnovano obogaćenje.
2. Ugovorno ograničenje odgovornosti društva
Kao izuzetak od načela potpune odgovornosti, društvo poseduje pravo da ograniči svoju odgovornost putem ugovora sa trećim licem kao svojim saugovornikom. Na osnovu takvog ugovornog aranžmana, odgovornost društva se može modifikovati na sledeća dva načina:
- Tako što društvo odgovara samo delom svoje imovine za celokupan dug,
- Tako što društvo odgovara celokupnom svojom imovinom, ali isključivo za deo duga na koji je izričito pristalo, npr. do određenog novčanog iznosa.
3. Klasifikacija odgovornosti društva prema rangu dužnika
Zavisno od zakonskog ili ugovornog položaja koji društvo zauzima u odnosu prema drugim sudužnicima, njegova odgovornost može imati dva različita modaliteta:
- Solidarna odgovornost – postoji kada društvo duguje istu činidbu ravnopravno sa jednim ili više drugih sudužnika, pri čemu poverilac ima pravo da zahteva namirenje potraživanja u celosti od svih njih istovremeno, od nekolicine ili od bilo kog pojedinačnog dužnika po svom izboru. Dužnička solidarnost se po zakonu oborivo pretpostavlja u ugovorima u privredi za sve deljive obaveze, osim ako su ugovorne strane izričito predvidele podeljenu odgovornost.
- Supsidijerna odgovornost – postoji kada društvo nastupa kao sporedni dužnik, usled čega njegova obaveza dospeva tek kada poverilac ne uspe da se namiri od glavnog dužnika. Poverilac je dužan da poštuje ovaj uspostavljeni rang u pokušaju namirenja, a društvo može ugovoriti položaj supsidijernog jemca koji odgovara tek kada glavni dužnik ne ispuni dug.
4. Zakonska solidarnost usled prekoračenja ovlašćenja punomoćnika
U slučaju kada punomoćnik privrednog društva prekorači granice dobijenog ovlašćenja, a društvo taj višak naknadno ne odobri, društvo odgovara po zakonu solidarno i neograničeno sa tim punomoćnikom za nastalu štetu. Da bi se konstituisala ova odgovornost, neophodno je da je treće lice kao saugovornik bilo savesno u momentu preduzimanja pravnog posla.
II ODGOVORNOST ČLANOVA ZA OBAVEZE PRIVREDNOG DRUŠTVA
1. Načelo neograničene odgovornosti članova u društvima lica
U društvima lica, ortaci odgovaraju za obaveze društva prema trećim licima solidarno sa društvom celom svojom imovinom. Ovo zakonsko pravilo o solidarnoj i neograničenoj odgovornosti ortaka predstavlja jednostrano imperativnu normu.
- Pravne posledice jednostrane imperativnosti pravila:
- Članovi društva lica ne mogu isključiti niti ograničiti svoju odgovornost prema trećim licima ugovorom o osnivanju,
- Odgovornost pojedinih članova se u konkretnom poslu može isključiti ili ograničiti isključivo uz saglasnost poverioca.
2. Načelo neodgovornosti članova u društvima kapitala
Članovi društva kapitala, kao i komanditori u komanditnom društvu, ne odgovaraju za obaveze društva prema trećim licima. Pravno opravdanje ovog pravila leži u podsticanju investitora da ulažu kapital u privredne poduhvate, s obzirom na to da su unapred svesni da ne mogu snositi gubitak veći od vrednosti uloga koji su uneli u društvo.
3. Zaštitni mehanizmi poverilaca društva kapitala
Budući da načelo neodgovornosti članova drastično povećava rizik poslovanja za treća lica, zakonodavac uspostavlja sledeće mehanizme zaštite poverilaca:
- Propisivanje minimalnog osnovnog kapitala koji služi kao garantna supstanca društva kapitala,
- Pooštrena odgovornost vladajućeg društva (majke) za štetu koju zavisno društvo (ćerka) pretrpi jer je bilo prinuđeno da izvršava njegove naloge (npr. usled nastale prezaduženosti prema trećim licima), čime se posredno štite i poverioci zavisnog društva,
- Probijanje pravne ličnosti društva kapitala u situacijama kada član zloupotrebi odvojenost svog pravnog subjektiviteta od društvenog na štetu poverilaca, usled čega on počinje da odgovara za obaveze društva celokupnom svojom imovinom, uključujući i deo imovine koji nije uneo u kapital društva.
