Pojam/Definicija

• Postupak preuzimanja: Predstavlja strogo formalizovan proces koji se sastoji iz četiri faze (pokretanje, dopuštanje, glavna faza i okončanje).
• Odbrana od preuzimanja: Ukupnost mera, odluka i radnji koje ciljno društvo preduzima sa ciljem sprečavanja ili otežavanja preuzimanja od strane napadača.
• Konkurentska ponuda: Takmičarska ponuda za preuzimanje koju neko treće lice (takmac) ističe akcionarima ciljnog društva pre isteka roka za prihvatanje prvobitne ponude.

Faze postupka i zabrane

• Faza 1: Pokretanje: Ponudilac započinje proces javnim objavljivanjem obaveštenja o nameri preuzimanja.
• Faza 2: Dopuštanje: Podnosi se zahtev Komisiji za hartije od vrednosti, koja o njemu odlučuje u roku od 10 radnih dana. Ukoliko Komisija propusti rok, primenjuje se institut ćutanja uprave i smatra se da je zahtev odbijen.
• Faza 3: Glavna faza (POZITIVNO PRAVO): Ponudilac objavljuje ponudu i određuje rok za prihvatanje, koji imperativno ne sme biti kraći od 21 dan niti duži od 45 dana. U slučaju izmena ponude, rok se produžava do maksimalno 60 dana, a usled konkurentskih ponuda najviše do 70 dana.
• Ratio legis (Zabrane tokom ponude): U cilju sprečavanja zloupotreba, manipulacije voljom akcionara i poremećaja na tržištu, ponudiocu su tokom trajanja ponude propisane stroge zabrane.
  • Zabranjeno mu je da preprodaje kupljene akcije, da kupuje akcije van ponude, i da odustane od ponude (osim u slučaju konkurentske ponude ili stečaja društva).
  • Najstrože mu je zabranjeno da pogoršava uslove iz ponude, kao i da glasa u organima ciljnog društva tokom ovog perioda.

Upravljanje i pravo na odbranu

• Nadležnost Skupštine: Isključivo su akcionari (na sednici Skupštine) ovlašćeni da donesu odluku da se društvo brani od preuzimanja. Kada Skupština to odobri, dozvoljeno je preduzimanje svih mera osim krivičnih dela.
• Zabrana za Upravu: Upravi ciljnog društva je apsolutno zabranjeno da samoinicijativno preduzima mere odbrane.
• Izuzetak (Ovlašćenja Uprave): Zakon upravi dozvoljava samo dve taksativno nabrojane radnje:
  1. Da sazove vanrednu sednicu Skupštine radi donošenja odluke o odbrani.
  2. Da potraži treće lice koje bi podnelo povoljniju konkurentsku ponudu („beli vitez“).

Prihvatanje, izmena i odustanak

• Prihvatanje: Akcionari prihvataju ponudu tako što daju nalog da se njihove akcije prenesu Centralnom registru.
• Neotuđivo pravo na odustanak: Akcionar ima pravo da se predomisli i jednostrano povuče svoj prihvat sve do isteka roka ponude, a ovog prava se apsolutno ne može odreći. Akcionari ovo redovno čine kako bi prihvatili povoljniju konkurentsku ponudu.
• Izmena ponude: Ponudilac sme da izmeni (poboljša) ponudu najkasnije 7 dana pre isteka roka uz dozvolu Komisije. Ukoliko povisi cenu, to poboljšanje ima retroaktivno dejstvo i on mora obezbediti dopunska sredstva za isplatu svih akcionara koji su ponudu već ranije prihvatili.
• Konkurentska ponuda:
  • Takmac mora tražiti odobrenje od Komisije najkasnije 1 radni dan pre isteka prve ponude, a samu ponudu mora objaviti najkasnije poslednjeg dana važenja prvobitne ponude.
  • Njena pojava automatski produžava rok važenja prve ponude .
  • Ukoliko takmaci menjaju ponude u cilju nadmetanja, konačne izmene moraju dostaviti Komisiji zapečaćene, najkasnije 3 radna dana pre isteka ukupnog roka.

Okončanje postupka i isplata

• Faza 4: Okončanje i Isplata: Nakon isteka roka, ponudilac utvrđuje i objavljuje ishod ponude. On ima imperativnu obavezu da cenu isplati u strogom roku od 3 radna dana po isteku roka za prihvatanje ponude, a apsolutno je zabranjeno da isplatu vrši pre tog roka.
• Neuspela ponuda i povraćaj: Ukoliko ponuda ne uspe (npr. nije sakupljen zahtevani minimum akcija), Centralni registar vraća akcionarima deponovane akcije. U tom slučaju, radi smirivanja tržišta, ponudiocu je zabranjeno da duže vreme kupuje akcije tog društva.

Obavezna ponuda za preuzimanje predstavlja zakonsku dužnost lica (sticaoca) da, pošto stekne određeni procenat glasačkih prava (pređe zakonski prag), uputi ponudu svim ostalim akcionarima ciljnog društva za otkup njihovih akcija pod jednakim uslovima.

• Zakonski pragovi (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje tri praga čijim prelaskom nastaje ova obaveza:
  1. Početni (kontrolni) prag: Prelazak preko 25% akcija sa pravom glasa u ciljnom društvu (tzv. značajno učešće).
  2. Dodatni prag: Svako dalje sticanje za više od 10% osnovnog kapitala, nakon što je lice već prešlo kontrolni prag.
  3. Konačan prag: Sticanje preko 75% osnovnog капитала društva. Nakon pređenog konačnog praga, sticalac više nema obavezu davanja ponude (jer bi inače duplirao ponudu, što je besmisleno).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis: Svrha ovog instituta je zaštita manjinskih akcionara, kako bi im se omogućio izlazak iz društva uz prodaju akcija po istoj ceni i pod istim uslovima koje su dobili veliki (vladajući) akcionari prilikom promene kontrole nad društvom.
• Računanje praga: Kako bi se sprečile zloupotrebe i prikrivena sticanja, u pređeni prag se ne računaju samo akcije koje sticalac lično poseduje, već se imperativno pribrajaju: 1) druge hartije koje daju pravo na sticanje akcija sa pravom glasa (npr. varanti, zamenjive obveznice); i 2) akcije koje poseduju povezana lica (zajedničko sticanje) ili lica koja prikriveno stiču akcije za preuzimaoca (npr. komisionar).

Obaveze sticaoca i sankcije

• Obaveza obaveštavanja: Sticalac koji pređe prag dužan je da odmah obavesti ciljno društvo, organizatora tržišta (berzu) i Komisiju za hartije od vrednosti, a obaveštenje o nameri preuzimanja mora objaviti u roku od 2 radna dana.
• Minimalna cena: Cena u obaveznoj ponudi ne sme biti niža od one po kojoj je sticalac prešao prag. Njena visina direktno zavisi od likvidnosti tržišta akcijama ciljnog društva:
  • Likvidno tržište: Plaćena cena mora biti viša od dve vrednosti: 1) objektivne cene (prosečna ponderisana cena na berzi u poslednjih 6 meseci); ili 2) subjektivne cene (najviša cena po kojoj su sticalac ili povezana lica kupovali akcije u poslednjih 12 meseci).
  • Nelikvidno tržište: Preuzimalac mora ponuditi najvišu od tri vrednosti: 1) najviša subjektivna cena u poslednjih 12 meseci; 2) knjigovodstvena vrednost; 3) procenjena vrednost nakon prelaska praga.
• Sankcije za nepoštovanje: Ukoliko sticalac pređe prag, a nezakonito ne objavi ponudu, trpi tri oštre sankcije:
  1. Gubitak prava glasa: Po sili zakona mu se suspenduje pravo glasa po osnovu apsolutno svih akcija u ciljnom društvu (čime mu se onemogućava upravljanje), dok imovinska prava (poput dividende) zadržava. Pravo glasa mu se vraća tek kad naknadno i proisno objavi ponudu ili kada proda akcije tako da mu učešće padne ispod 25%.
  2. Pravo na obavezni otkup: Svaki akcionar ga može tužiti privrednom sudu i naterati ga da otkupi njegove akcije pod uslovima pod kojima je morao da objavi ponudu.
  3. Privredni prestup: Povlači odgovarajuće kaznene sankcije.

Organi društva (Upravljanje – Stav uprave)

• Obaveza i rokovi: Uprava ciljnog društva imperativno mora raditi u interesu akcionara i dužna je da u roku od 10 dana od objavljivanja ponude objavi svoje obrazloženo mišljenje (stav) o samoj ponudi.
• Zabrana neutralnosti (POZITIVNO PRAVO): Stav uprave apsolutno ne sme biti neutralan. On mora biti izričito pozitivan (preporuka za prihvatanje – prijateljsko preuzimanje) ili negativan (preporuka za odbijanje – neprijateljsko preuzimanje).
• Uloga zaposlenih: Uprava o ponudi obaveštava zaposlene u roku od 3 dana, a eventualno mišljenje predstavnika zaposlenih mora objaviti zajedno sa svojim mišljenjem.
• Odgovornost članova uprave: Ukoliko uprava akcionarima pruži netačna ili zavaravajuća obaveštenja, njeni članovi koji su to znali solidarno odgovaraju za štetu koju akcionari zbog toga pretrpe.

Izuzeci od obavezne ponude

• Zakon predviđa situacije kada lice prelazi prag, ali je oslobođeno obaveze davanja ponude, jer je prelazak nastupio nesvesno, po sili zakona ili bez namere oprobavanja kontrole nad društvom.
• Taksativni razlozi: 1) Nasleđivanje; 2) Deoba zajedničke imovine supružnika; 3) Stečaj ciljnog društva; 4) Promena pravne forme društva; 5) Reorganizacija unutar grupe društava; 6) Sticanje od strane registrovanog preprodavca; 7) Sticanje radi obezbeđenja potraživanja (zaloga); 8) Emisija akcija radi povećanja kapitala (pod uslovom da Skupština oslobodi sticaoca obaveze 3/4 većinom prisutnih akcionara).
• Specifičnost Republike Srbije: Najznačajniji izuzetak primenjuje se u privatizaciji – sticalac koji pređe prag kupovinom akcija direktno od države (Srbije) ili njenih organizacija (npr. Fond za razvoj), izričito je oslobođen obaveze davanja ponude ostalim akcionarima.

Pojam/Definicija (Učesnici i ciljno društvo)

• Ponuda za preuzimanje: Opšta ponuda koju preuzimalac pod jednakim uslovima javno upućuje svim akcionarima radi kupovine njihovih akcija. Ne upućuje se samom društvu, niti društvo sme davati ponudu svojim akcionarima.
• Ciljno društvo (POZITIVNO PRAVO): To je isključivo javno akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu (berzi). Ukoliko se akcijama ne trguje na berzi, ciljno društvo može biti samo ono javno društvo sa kapitalom od najmanje 3.000.000 evra i više od 100 akcionara. Sva ostala društva (DOO, nejavna AD) su isključena.
• Učesnici:
  • Ponudilac: Lice koje upućuje ponudu tražeći prodaju akcija.
  • Sticalac: Lice koje tek kupi ili stekne akcije (bez obzira na veličinu učešća).
  • Preuzimalac: Lice koje stekne vladajuće učešće u ciljnom društvu.
  • Ponuđeni: Akcionar ciljnog društva.
  • Takmac (konkurent): Lice koje tokom trajanja ponude uputi svoju, povoljniju ponudu.
• Predmet sticanja: Predmet su uvek akcije sa pravom glasa (obične akcije).
  • Ratio legis: Kako bi se sprečilo prikriveno preuzimanje, predmet sticanja obavezno obuhvata i hartije bez prava glasa (zamenjive obveznice, varanti) koje imaocu omogućavaju naknadno sticanje prava glasa.

Vrste ponuda

• Dobrovoljna i Obavezna: Dobrovoljna ponuda se daje slobodnom voljom i može biti uslovna. Obavezna ponuda se imperativno mora istaći čim učešće lica pređe propisani prag, ne sme biti uslovna, niti cena sme biti niža od propisane.
• Zabrana delimične ponude (POZITIVNO PRAVO): Srpsko pravo apsolutno zabranjuje delimičnu ponudu. Ponuda uvek mora biti potpuna (ponudilac mora tražiti da kupi apsolutno sve preostale akcije).
• Zabrana diskriminacije: Ponuda mora biti nediskriminatorska – imperativno se upućuje svim akcionarima pod jednakim uslovima.

Uslovi i postupak Da bi ponuda bila zakonita, moraju se ispuniti posebni uslovi:

• Dozvola: Ponudilac sme istaći ponudu tek nakon što dobije dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. Ukoliko je ciljno društvo banka ili osiguranje, neophodna je i saglasnost Narodne banke Srbije.
• Obezbeđivanje sredstava (Pokriće): Ponudilac pre davanja ponude mora obezbediti novac za isplatu ukupne cene svih traženih akcija. Ratio legis: Ovim se sprečavaju neozbiljne ponude koje ruše tržište i štite se akcionari od rizika neplaćanja.
• Račun za preuzimanje: Ponudilac otvara poseban račun kod Centralnog registra na koji akcionari deponuju prodato akcije, a on preko banke isplaćuje cenu na njihove račune.
• Objavljivanje: Ponuda se daje na propisanom obrascu, dostavlja se društvu, berzi, Centralnom registru i lično akcionarima. Njen skraćeni tekst se obavezno objavljuje u dnevnim novinama na teritoriji cele Srbije.

Organi društva (Upravljanje)

• Uprava ciljnog društva: Čine je svi organi osim Skupštine (direktori, nadzorni odbor). Preuzimanje je po pravilu usmereno protiv njih, jer ih preuzimalac nakon uspešnog posla najčešće smenjuje.

Naknada

• Akcionarima se može ponuditi naknada u novcu (kupovina), u drugim hartijama (razmena) ili mešovito.
• Zabrana isključivo nenovčane naknade: Ponudiocu je zakonom strogo zabranjeno da ponudi isključivo nenovčanu naknadu. On imperativno mora ponuditi i novčanu naknadu kao alternativu, ostavljajući akcionaru slobodu izbora.
• Kvalitet hartija za zamenu: Ukoliko se nudi zamena, te hartije moraju biti izdate od strane Republike Srbije, NBS, ili ako su od drugog izdavaoca, moraju biti iste valjanosti (iste vrste i klase, i neopterećene) kao akcije ciljnog društva.

Preuzimanje akcionarskog društva je skup radnji kojim jedno lice (preuzimalac) stiče vladajuće učešće u osnovnom kapitalu i upravljanju javnog akcionarskog društva (ciljno društvo), čime potiskuje dotadašnjeg vladaјućeg akcionara.

• Vladaјuće (kontrolno) učešće predstavlja ono učešće koje imaocu omogućava odlučujući uticaj na upravljanje. Deli se na:
  1. Apsolutno: Većinsko učešće koje imaocu obezbeđuje većinu svih glasova u Skupštini.
  2. Relativno: Učešće koje je procentualno manje od većinskog (npr. 10%, 20% ili 30%), ali je zbog raspršenosti akcija među mnoštvom sitnih akcionara (i malog kvoruma) sasvim dovoljno da imaocu omogući odlučujući uticaj i vladavinu nad društvom.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Istorijat i pozitivno pravo: Dok su se preuzimanja u svetu razvila znatno ranije, u Srbiji su aktuelizovana nakon 2002. godine u procesu privatizacije, a danas su imperativno uređena Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (ZPAD) i Zakonom o zaštiti konkurencije.
• Ratio legis (Ekonomska svrha): Preuzimanja mogu biti ekonomski korisna (osvajanje novih tržišta, tehnologija, izbacivanje loše uprave), ali nose i ozbiljne opasnosti (stvaranje monopola, oštećenje malih akcionara, rasparčavanje imovine). Najteža zloupotreba je kada preuzimalac isplati cenu preuzimanja iz ranije dobiti samog ciljnog društva, čime društvo faktički samo plaća svoje preuzimanje.
• Osnovna načela: ZPAD propisuje stroga načela radi zaštite pravičnosti: 1) ravnopravnost svih akcionara; 2) pravo manjine da proda akcije pod istim uslovima; 3) sprečavanje poremećaja cena akcija; 4) informisanost akcionara; 5) dužnost uprave da radi u interesu društva; i 6) hitnost postupka.

Uloga uprave

• U zavisnosti od stava organa uprave ciljnog društva, preuzimanje može biti:
  • Prijateljsko: Uprava ciljnog društva se slaže sa ponudom za preuzimanje ili joj se ne protivi.
  • Neprijateljsko: Uprava se protivi preuzimanju (što je ključno jer tada uprava može primeniti različite defanzivne mere u odbrani društva).

Načini preuzimanja Zavisno od toga od koga se stiču akcije, preuzimanje se deli na:

• Neposredno preuzimanje: Preuzimalac stiče vladajuće učešće direktnim ugovorom od dotadašnjeg vladaoca. Pravilo je da je ovaj način zabranjen, osim ukoliko preuzimalac istovremeno ne omogući i svim sitnim akcionarima da mu prodaju akcije po istoj ceni (izuzetak je dozvoljen samo pri kupovini akcija od države Srbije).
• Posredno preuzimanje: Preuzimalac stiče akcije od mnoštva sitnih akcionara, zaobilazeći dotadašnjeg vladaoca. Ovaj način je dopušten pod uslovom da preuzimalac imperativno uputi javnu ponudu za preuzimanje svim akcionarima pod jednakim uslovima.

Zajedničko delovanje i oboriva pretpostavka (POZITIVNO PRAVO)

• Zajedničko preuzimanje: Dešava se kada više lica deluje sporazumno tako da svako od njih pojedinačno stiče učešće koje je ispod zakonskog praga, ali ga u zbiru prelaze. Zakon tada njihova učešća sabira i tretira ih kao jednog preuzimaoca, primoravajući celu grupu da objavi ponudu za preuzimanje.
• Pretpostavka zajedničkog delovanja: Kako bi olakšao nadzor, zakon postavlja oborivu pretpostavku da određena „bliska“ lica deluju zajednički. U tom slučaju dolazi do obrnutog tereta dokazivanja – Komisija za hartije od vrednosti ne mora da dokazuje sporazum, već to sumnjivo lice mora dokazati da ne deluje zajednički kako bi izbeglo obavezu objavljivanja ponude.
• Lica obuhvaćena pretpostavkom: Zakon taksativno nabraja ova lica, a najvažnija su: povezana privredna društva (majka, ćerka, sestra), članovi uprave, lica sa kontrolnim učešćem (preko 25%), bračni drugovi, krvni srodnici (roditelji, deca, pobočni srodnici do trećeg stepena), kao i punomoćnici sa pravom glasa.