Pravnik

Preuzimanje akcionarskog društva je skup radnji kojim jedno lice (preuzimalac) stiče vladajuće učešće u osnovnom kapitalu i upravljanju javnog akcionarskog društva (ciljno društvo), čime potiskuje dotadašnjeg vladaјućeg akcionara.

• Vladaјuće (kontrolno) učešće predstavlja ono učešće koje imaocu omogućava odlučujući uticaj na upravljanje. Deli se na:
  1. Apsolutno: Većinsko učešće koje imaocu obezbeđuje većinu svih glasova u Skupštini.
  2. Relativno: Učešće koje je procentualno manje od većinskog (npr. 10%, 20% ili 30%), ali je zbog raspršenosti akcija među mnoštvom sitnih akcionara (i malog kvoruma) sasvim dovoljno da imaocu omogući odlučujući uticaj i vladavinu nad društvom.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Istorijat i pozitivno pravo: Dok su se preuzimanja u svetu razvila znatno ranije, u Srbiji su aktuelizovana nakon 2002. godine u procesu privatizacije, a danas su imperativno uređena Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (ZPAD) i Zakonom o zaštiti konkurencije.
• Ratio legis (Ekonomska svrha): Preuzimanja mogu biti ekonomski korisna (osvajanje novih tržišta, tehnologija, izbacivanje loše uprave), ali nose i ozbiljne opasnosti (stvaranje monopola, oštećenje malih akcionara, rasparčavanje imovine). Najteža zloupotreba je kada preuzimalac isplati cenu preuzimanja iz ranije dobiti samog ciljnog društva, čime društvo faktički samo plaća svoje preuzimanje.
• Osnovna načela: ZPAD propisuje stroga načela radi zaštite pravičnosti: 1) ravnopravnost svih akcionara; 2) pravo manjine da proda akcije pod istim uslovima; 3) sprečavanje poremećaja cena akcija; 4) informisanost akcionara; 5) dužnost uprave da radi u interesu društva; i 6) hitnost postupka.

Uloga uprave

• U zavisnosti od stava organa uprave ciljnog društva, preuzimanje može biti:
  • Prijateljsko: Uprava ciljnog društva se slaže sa ponudom za preuzimanje ili joj se ne protivi.
  • Neprijateljsko: Uprava se protivi preuzimanju (što je ključno jer tada uprava može primeniti različite defanzivne mere u odbrani društva).

Načini preuzimanja Zavisno od toga od koga se stiču akcije, preuzimanje se deli na:

• Neposredno preuzimanje: Preuzimalac stiče vladajuće učešće direktnim ugovorom od dotadašnjeg vladaoca. Pravilo je da je ovaj način zabranjen, osim ukoliko preuzimalac istovremeno ne omogući i svim sitnim akcionarima da mu prodaju akcije po istoj ceni (izuzetak je dozvoljen samo pri kupovini akcija od države Srbije).
• Posredno preuzimanje: Preuzimalac stiče akcije od mnoštva sitnih akcionara, zaobilazeći dotadašnjeg vladaoca. Ovaj način je dopušten pod uslovom da preuzimalac imperativno uputi javnu ponudu za preuzimanje svim akcionarima pod jednakim uslovima.

Zajedničko delovanje i oboriva pretpostavka (POZITIVNO PRAVO)

• Zajedničko preuzimanje: Dešava se kada više lica deluje sporazumno tako da svako od njih pojedinačno stiče učešće koje je ispod zakonskog praga, ali ga u zbiru prelaze. Zakon tada njihova učešća sabira i tretira ih kao jednog preuzimaoca, primoravajući celu grupu da objavi ponudu za preuzimanje.
• Pretpostavka zajedničkog delovanja: Kako bi olakšao nadzor, zakon postavlja oborivu pretpostavku da određena „bliska“ lica deluju zajednički. U tom slučaju dolazi do obrnutog tereta dokazivanja – Komisija za hartije od vrednosti ne mora da dokazuje sporazum, već to sumnjivo lice mora dokazati da ne deluje zajednički kako bi izbeglo obavezu objavljivanja ponude.
• Lica obuhvaćena pretpostavkom: Zakon taksativno nabraja ova lica, a najvažnija su: povezana privredna društva (majka, ćerka, sestra), članovi uprave, lica sa kontrolnim učešćem (preko 25%), bračni drugovi, krvni srodnici (roditelji, deca, pobočni srodnici do trećeg stepena), kao i punomoćnici sa pravom glasa.